Month: October 2024

U zatvoru u Padinskoj skeli pre tri godine preminuo je Borisav Čolić (52) koji je ubio celu porodicu u Futogu iz koristoljublja.

Pištoljem škorpion s prigušivačem ubio je muškarca, njegovu suprugu u šestom mesecu trudnoće i njihovog sina koji je imao četiri goodine. Malog dečaka je bezdušni ubica ubio dok je sedeo na noši.

Ratni veteran iz rata u Bosni, umro je vraćajući se iz teretane ka ćeliji, verovatno usled infarkta. Tada je bilo za očekivati da će robijati još desetak godina, jer mu je smrtna kazna posle njenog ukidanja u zemlji preinačena na maksimalnih četrdeset godina zatvora.

Kako je već navedeno, motiv ovog monstruoznog zločina bilo je koristoljublje.

Motiv ubistva – novac

Naime, policija je smatrala da je iz isečene zaključane aktovke odneseno oko 12.000 maraka dok je kasnije utvrđeno da se radi o mnogo većoj sumi.

– Za događaj nam je javio otac oštećenog koji je prethodno nekoliko puta bezuspešno telefonom zvao sina i njegovu porodicu. Potom je provalio u kuću i zatekao svoje najmilije mrtve u njihovoj kuće u Futogu, preko puta kafane Kurjak. Odmah smo otišli na lice mesta i oformirili štab u toj policijskoj ispostavi. Telo muškarca zatekli smo a u donjem delu kuće u radionici, odnosno tv-servisu. Ustreljen je otpozadi u glavu i vrat i ostao je prevaljen preko radnog stola. Njegova žena je zatečena s prostrelnim ranama na stepeništu prema gornjem stambenom delu kuće, a dete je pronađeno na noši u kupatilu s dva metka koji su u vratu i stomaku – ispričao je za “Dnevnik”, tada, mladi operativac, očevidac uviđaja novosadske policije Željko Šuka.

Dodaje da je ubrzo utvrđeno da je motiv masakra novac, a ne na primer osveta ili nešto treće.

Pretio da će ubiti inspektora u Novom Sadu

Delo je počinjeno kao takozvano “čišćenje” u objektu. Izvedeno je iznenadnim upadom u prostoriju, brzo, munjevito uz onemogućavanje bilo kakvih iznenađujućih momenata. Po principu likvidirati ekspresno sve pred očima.

– Radili smo intenzivno i brzo, u punom kapacitetu, pa smo analizom uočili da je pre ovog dođaja izašla sa izdržavanja zatvorske kazne ekipa koja operisala na tom području, odnosno provaljivala kuće u okolini Futoga. Među njima na slobodi se našao i Borislav Čolić je iz Bosanske Kostajnice. On je pretio iza reštaka, gde je dospeo zbog provala, da će ubiti nekog inspektora u Novom Sadu koji izgledom podseća na mene“, priča Šuka.

Kaže da je saznao gde boravi na Detelinari, ali ga nisu tamo zatekli.

– Ipak, posle ove potrage, otvorila mi se situacija u vezi s masakrom u Futogu. Klupko je počelo da se odmotava veoma brzo. Saznali smo da mu je saučesnik bio drugar s robije, koji je uhvaćen zbog nekog benignog krivičnog dela. On ga je vozio na izvršenje ubistava. Rekao je da nije znao šta će da se desi te da je bio samo vozač. Verovatno nam je dosta toga prećutao kako bi prošao što blaže – navodi Šuka.

Drug iz zatvora mu napravio prigušivač

Kaže da su ubicu pronašli u iznajmljenom stanu s nekom devojkom.

– Uhapsili smo ga i nismo mu pružili šansu da pruži otpor. Međutim, hitno su nam trebali su neoborivi dokazi, te smo, na moju inicijativu, našli čoveka van Novog Sada, takođe njegovog druga iz zatvora, koji mu je napravio prigušivač za škorpiona. On nam je čak pokazao nacrte za to i svedočio na sudu o tome – naveo je Željko Šuka.

Šuka je, nakon hapšenja, okrivljenog dugo i iscrpno saslušavao povodom ovog jezivog i monstruoznog ubistva. U jednom momentu za koji je ocenio da je povoljan za to, upitao je : “Pa zašto pobogu i dete”.

Pritvor je okrivljenom produžen iz zakonskih razloga.

Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu donelo je dana 21.10.2024. godine rešenje kojim je prema okrivljenom ocu dečaka-ubice produžen pritvor, a koji mu po tom rešenju može trajati najduže 60 dana.

Odredbom člana 211 stav 1 tačka 3 i 4 Zakonika o krivičnom postupku, odnosno usled postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će, u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, kao i s obzirom na to da je osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina, a način izvršenja i težina posledica krivičnog dela doveli su do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Okrivljenom se na teret se stavlja izvršenje krivičnog dela Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2 u vezi člana 278. stav 1 Krivičnog zakonika.

Protiv navedenog rešenja dozvoljena je žalba Apelacionom sudu u Beogradu, u roku od tri dana od prijema rešenja.

Ciklon koji se razvija iznad Jonskog i Egejskog mora doneće dosta oblaka, pa će vreme narednih dana u Srbiji obeležiti i kiša, ali i sneg na planinama.

– Ove sedmice jutra hladna sa temperaturama blizu nule. Po kotlinama i dolinama reka biće u magle. Preko dana pretežno sunčano sa maksimalnom temperaturom oko 20 stepeni Celzijusovih – najavljuje meteorolog Ristić.

Do kraja nedelje preporučljivo je i slojevito oblačenje, jer će biti velike razlike između minimalne i maksimalne dnevne temperature.

Hladan vazduh prolazi kroz Bečka vrata

Prema najavi meteorologa Ristića, tačno u utorak, 29. oktobra doći će do prodora hladnog vazduha kroz Bečka vrata.

To će usloviti jako naoblačenje, pa se očekuje i kiša i pad temperature.

– Očekuje se i razvoj ciklona u Jonskom i Egejskom moru tako da će biti dosta oblaka, pa se očekuje i povremeno padanje kiše, a na planinama visine oko 1.000 metara može biti i snega. Najviša temperatura biće u padu i kretaće se između 10 i 15 stepeni Celzijusovih – najavljuje meteorolog Ristić.

Očekuje nas nekoliko snežnih epizoda

Deluje da će vremenska prognoza ove godine ispratiti i kalendar, pa ćemo imati hladnu i oštru zimu.

– U Zaječaru i Negotinu temperatura je jutros bila u minusu. U svim gradovima je između nule i pet stepeni. Preko dana će biti relativno toplo vreme, od posle 12 do 15 časova biće dvadesetak stepeni i prijatno za šetnju – kaže Ristić i dodaje:

– U nekim gradovima će biti ogromna razlika u temperaturi, čak i po 20 stepeni. To je baš mnogo. Košava ponovo počinje za vikend. U utorak imamo ponovni pad temperature. Pratimo potpuno klimatsku normalu. Sledeće nedelje ulazimo u rano novembarsko vreme, ima šanse da bude i kiše. Prvo jače zahlađenje očekuje se u trećoj dekadi novembra meseca, oko 25. i 26. novembra očekujemo i neku pahulju u Beogradu i južno od Beograda, a već u decembru bi trebalo da imamo nekoliko snežnih epizoda – najavljuje Ristić za “Pink”.

Imaćemo dosta snežnih epizoda tokom decembra, januara i februara.

Vreme za narednih 7 dana

Prema prognozi RHMZ-a za narednih sedam dana, jutra će biti hladna, sa pojavom slabog prizemnog mraza, a početkom naredne sedmice na jugu i istoku Srbije ponegde i sa slabim mrazom na dva metra visine, kao i po kotlinama u brdsko-planinskom području.

Očekuje se da tokom ove nedelje temperatura bude u granicama ili malo iznad proseka za treću dekadu oktobra, u većini mesta od 16 do 22°C, a najtopliji dan biće sutra.

Zbog dve pojave, magle i niskih temperatura, danas će na snazi biti žuti meteoalarm, i to u 4 predela – istočnoj, jugoistočnoj i jugozapadnoj Srbiji, kao i na Kosovu i Metohiji.

Podsećanja radi, žuti meteoalarm je na snazi kada je vreme potencijalno opasno.

– Vremenske pojave koje su prognozirane nisu neuobičajene, ali je potreban oprez ako planirate aktivnosti koje su izložene meteorološkom riziku. Treba nastaviti sa informisanjem o očekivanim meteorološkim uslovima. Ne preduzimajte nepotrebne rizike – objašnjavaju iz RHMZ.

Zbog veće razlike u temperaturama ovo je neophodno

Kako napominju iz RHMZ, biometeorološke prilike pogodovaće većini hronočnih bolesnika, međutim, astmatičarima se savetuje oprez, pogotovo u jutarnjim satima.

– Moguće meteoropatske reakcije su glavobolјa i razdražlјivost. Zbog veće razlike između jutarnje i maksimalne dnevne temperature vazduha neophodno je slojevito odevanje – dodaju oni.

Srbija Danas/Blic

Najemotivniji trenutak koncerta!

Pop diva Jelena Karleuša nastavila je svoju regionalnu muzičku turneju spektakularnim koncertom u Jane Sandanski Areni u Skoplju, pred oko 6.000 oduševljenih fanova iz celog regiona. Njen smeli i izazovni kombinezon prekriven cirkonima bio je samo jedan od detalja koji su istakli njen prepoznatljivi stil i privukli pažnju prisutnih.

Jedan od najupečatljivijih momenata koncerta bio je trenutak kada je Jelena otpevala pesmu “Tihi ubica” i posvetila je svom bivšem suprugu, Dušku Tošiću. U tom trenutku, na video bimu iza nje prikazana je scenografija vode, stvarajući efekat kao da voda pada po njoj. Ova dramatična postavka dodatno je naglasila emotivnu dubinu pesme, dok je Jelena svojom interpretacijom uspela da prenese snažnu poruku, ostavljajući publiku bez daha.

Karleušin modni izbor, kao i uvek, bio je predmet velike pažnje. Smeli kombinezon prekriven cirkonima savršeno je istakao njenu figuru i naglasio scenski nastup. Ovaj vizuelni spektakl bio je u skladu sa energičnim i emotivnim nastupom koji je publika oduševljeno pratila.

Okupljena publika iz svih krajeva Makedonije svedočila je ne samo muzičkom, već i scenskom spektaklu koji je Jelena Karleuša priredila. Njen uticaj i popularnost protežu se daleko van granica Srbije, što je još jedan dokaz o njenom statusu pop ikone na Balkanu.

Klinički psiholog otkrio je 7 stvari koje je naučio i staračkom domu, radeći kao klinički psiholog.

“Biti u staračkom domu je teško. Ljudi plaču, smrde i slinave. Ponekad možete hodati po hodnicima i čuti ženu u devedesetima kako doziva majku.” Tako piše klinički psiholog Valeri Hazanov u dirljivom članku za Vox.

“Ljudi u staračkom domu plaču, smrde i slinave, a ovako umiru: Radeći tamo, naučio sam 7 važnih stvari”

Osam meseci Hazanov radi kao psihoterapeut s umirućim pacijentima u staračkim domovima u Njujorku. Namera mu je iz prvog reda naučiti i istražiti kako smrt izgleda i kako je ljudi osećaju. Tamo je da bi učio. I zato je sastavio popis od sedam stvari koje je naučio, a koji je mnoge rasplakao i suočio sa surovom realnošću.

1. Na kraju ostane samo nekoliko najvažnijih stvari

“Ovo je sve što mi je ostalo”, nedavno mi je rekao jedan pacijent, pokazujući fotografiju sebe i svoje supruge. To me nateralo da primetim stvari koje ljudi donose u starački dom. Sobe su obično male, pa su stvari koje ljudi donose važne za njih.

Ako imaju porodicu, tu će biti fotografije porodice. Najpopularnije su fotografije unučadi. Nađe se i nekoliko dragocenih knjiga, čestitaka za brzo ozdravljenje, nešto odeće, možda cveće. I to je otprilike to. Svet se smanjuje u staračkom domu. Ostaju samo stvari koje su važne. Kao da se za njih vredi boriti, dok još možemo.

2. Rutina je ključ sreće

Primietio sam da svi pacijenti koji su u dobrom stanju slede rutinu. Njihove rutine su različite, ali uvek uključuju neku strukturu i unutarnju disciplinu.

Radim s 94-godišnjom ženom. Svaki dan se budi u 6:30, pospremi krevet, ide u šetnju uz pomoć hodalice, doručkuje, vežba u rehabilitacijskoj sobi, čita, ruča, odmara se, ide u još jednu šetnju, pije čaj s prijateljicom, večera i ide na spavanje. Ima dobro definisanu rutinu. Gura samu sebe da radi stvari, od kojih su neke za nju vrlo teške, bez da se pita zašto je važno raditi ih. I mislim da je to ono što je održava na životu; njeno kretanje, njeno guranje, to je njen život.

Promatrajući je, dolazim do zaključka da bi to moglo biti važno za sve nas. I često mislim na nju kada se dvoumim trebam li ići trčati ili ne, trebam li pisati još nekoliko sati ili ne, trebam li konačno ustati s kauča i očistiti svoj stan ili ne. Ona bi to učinila, znam, pa možda bih trebao i ja.

3. Stariji ljudi imaju isti raspon emocija kao i svi drugi

“Ti si tako zgodan. Jesi li oženjen?” nešto je što čujem samo na porodičnim okupljanjima i u staračkim domovima. Ljudi tamo flertuju sa mnom celo vreme. To nema veze s njihovom dobi ili zdravljem, već s time jesu li sramežljivi. Kada vidimo nekoga ko je u devedesetima, sav je pogrbljen i naboran i sedi u invalidskim kolicima, mogli bismo pomisliti da ne oseća ništa osim fizičke boli, posebno ne nikakve seksualne nagone. To nije istina.

Dok god ljudi žive, osećaju sve. Osećaju požudu, žaljenje, tugu i radost. I negiranje toga, zbog naše vlastite nelagode, jedna je od najgorih stvari koje im možemo učiniti. Pacijenti u staračkom domu ogovaraju, hofiraju, šale se, plaču, osećaju se bespomoćno, žale se na dosadu.

Neki ljudi to ne razumeju i razgovaraju sa starijim ljudima kao da su deca. “Kako smo danas, gospodine?” čuo sam nekoga kako pita piskutavim glasom bivšeg profesora istorije u njegovim osamdesetima, a zatim, ne čekajući odgovor, dodaje: “Jesmo li kakali jutros?” Da, kakali smo. Ali takođe smo se setili smešne priče od sinoć i razmišljali o smrti i o našim unucima i o tome možemo li te odvući u krevet jer si privlačna.

4. Stariji ljudi su nevidljivi

Ljudi u staračkom domu vole gledati TV. Uvek je uključen. Kako onda da na TV-u nema starijih ljudi? Evo slike koju viđam svaki dan: Sredinom dana ide show, a voditeljka ima, recimo, pedesetak godina, ali očito izgleda puno mlađe, a njen gost ima 30 ili 50 godina i takođe izgleda mlađe. I pričaju uzbuđeno o svim tim nekim modernim stvarima. Gledaju ih ljudi u dobi od 80 i više godina koji sede, zamišljeni su i nisu baš sigurni oko čega je sva ta buka. Ne vide sebe u tom programu. Ne pripadaju u taj svet.

U drugim kulturama stariji ljudi su cenjeni i poštovani. Viđate ih posvuda. U ovoj maničnoj, kulturi koja poriče smrt, čini se da ima malo mesta za melankoličan pogled nekoga ko ne izgleda “mlado” i “sjajno”, ali možda zna nešto o životu što mi ne znamo.

5. Duhovnost olakšava bol

Neki ljudi u staračkom domu stalno pričaju o svojoj fizičkoj boli, a drugi ne. Pričaju o drugim stvarima, što nužno ne znači da ih ne boli. Evo moje teorije: Ako ste se većinu života bavili prizemnim stvarima (što uvek uključuje ličnu udobnost), onda će vam, kad ostarite i osećate bol, to biti jedina stvar o kojoj ćete razmišljati. Razvili ste mišiće za prizemne stvari, a ne duhovne mišiće.

Ne možete početi razvijati duhovnost kad ste stari. Ako vam nije bilo stalo ni do čega izvan vas samih (poput knjiga, sporta, obitelji ili filozofije), nećete početi kad ste stari i u boli. Vaša bol bit će jedina stvar koja će vas okupirati.

6. Starenje bez dece je teže

Odluka o tome hoćete li imati decu je lična i zavisi o mnogim faktorima: finansijskim, medicinskim, filozofskim i tako dalje. Tu nema ispravnog ili pogrešnog. Ali kad smo stvarno stari, slinimo i nosimo pelene, a fizički je neugodno gledati naše rane ili nas mirisati, jedini ljudi koji bi mogli biti stalno uz nas, kad nam trebaju, bit će ili plaćeni da to rade (što je u redu, ali nije idealno) ili naša deca.

Posvećeni nećak možda će doći s vremena na vreme. Stari prijatelj će tu i tamo posetiti. Ali verovatno će naša braća i sestre tada biti vrlo stari, a naši roditelji će biti mrtvi, što ostavlja samo decu da budu tu kad nam zatreba. Razmislite o tome kad razmatrate hoćete li imati decu. Najtužniji ljudi koje vidim u staračkom domu su bez dece.

7. Razmislite i o tome kako želite umreti

José Arcadio Buendía iz romana “Sto godina samoće” umire pod stablom u svom dvorištu. To je prilično lijepa smrt. No ljudi umiru na različite načine u staračkom domu. Neki s kajanjem, drugi u miru. Neki se drže za poslednje kapi života, drugi popuštaju. Neki su planirali svoju smrt i pripremali se za nju, čineći svoju smrt smislenom, a ne slučajnom. Jedna žena u svojim devedesetima mi je nedavno rekla: “Drveće umire stojeći.” Tako ona želi otići: stojeći, a ne puzeći.

Smrt vidim kao turističkog vodiča kroz svoj život. “Pogledaj ovde; obrati pažnju na ovo!” govori taj vodič. Možda nije najveseliji, blago je zamoran i iritantan, ali zasigurno puno zna i može ukazati na važne stvari izbegavajući popularne, turističke atrakcije.

On mi može reći da, ako želim umreti pod stablom u svom dvorištu, primera radi, ima smisla živeti u kući s dvorištem i stablom. Vama će reći da, ako ne želite nikakve dodatne medicinske zahvate na kraju, ima smisla razgovarati o tome s ljudima koji će na kraju doneti tu odluku. Ako želite umreti dok letite zmajem iznad okeana, ko zna, možda je to takođe moguće.

Smrt vidim kao turističkog vodiča kroz svoj život. “Pogledaj ovde; obrati pažnju na ovo!” Moj otac, koji je poslednjih 30 godina radio u kao kardiolog i video mnoge smrti, jednom mi je rekao da bi, kad bi morao birati, izabrao dobro umiranje umesto dobrog življenja. Muka strašne smrti ispunjene kajanjem činila mu se gorom od muke strašnog života. Ali mirna smrt čini se kao krajnja nagrada. Mislim da počinjem shvatati njegovu poentu.

(Stil/ Moje vrijeme)

Muhamed Demirović ispričao je poučnu priču o mužu koji nije želeo žensku decu.

Foto: Printscreen Facebook/ Muhamed Demirović

Uprkos činjenici da je 21. vek, mnogi roditelji i danas prave famu oko pola deteta. Ranije su žene bile na stubu srama ukoliko nisu rađale mušku decu, a u nekim krajevima i danas se zadržala ta praksa.

Imam-hatib Muhamed Demirović kroz jedan događaj je objasnio da je Bog taj koji određuje kog pola će biti čije dete, te da je najbitnije od svega da ono bude zdravo i berićetno.

“Jedan bračni par dobio je troje dece i svo troje su bile ćerke. Žena je opet bila u drugom stanju, a čovek je toliko bio isključiv po pitanju ženske dece – da više ne želi žensku decu. Rkao je supruzi “Ako rodiš žensko dete, iz bolnice se ne vraćaj kući. Žena je opet rodila ćerku. Ona je bil toliko tužna i uplakana, nije mogla reč progovoriti. Međutim, taj doktor koji je bio tu pored nje, očigledno je bio mudar. On je bio začuđen, svaka majka i pored porođajnih bolova bude presrećna kad prigrli svoje dete. Međutim, žena je bila neutešna. Žena je jedva smogla snage i rekla doktoru: “Ova moja ćerka je razvod sa mojim suprugom. On mi je rekao ako rodim žensko dete da se ne vraćam kući”. “, ispričao je Demirović i dodao:

“Doktor je tražio broj telefona njenog supruga, pozvao ga i čestitao mu – “Čestitam, dobio si sina”. On je sav radostan dotrčao da vidi svog sina. U međuvremenu je bilo još porođaja i jedno od novorođenčadi je bilo nepotpune građe, bilo je deformisano. Doktor je poveo njenog supruga i pokazao mu to dete. Kad je on uzeo i pogledao u kakvom je stanju ta beba, on se sav stresao od bola, od uplašenosti i razočarenja. Onda ga je doktor uhvatio za rame i rekao “Spusti tu bebu” i pokazao mu njegovu ćerkicu i rekao “Ovo je tvoje dete koje si dobio”. To je njemu bilo dovoljno kao motiv i podsetnik da prigrli tu svoju ćerku i da sa ljubavlju uzme svoju suprugu za ruku i da se vrate svojoj kući.”

“Bog je taj koji određuje, ali nekada jedno žensko dete može za roditelja biti korisnije nego troje ili petoro muške dece. Nije poenta da li je muško ili žensko, poenta je da bude srećno i berićetno i korisno za zajednicu.”, zaključio je Muhamed Demirović.

Uskoro opšrinije…

Direktor KBC-a Zagreb Ante Ćorušić preminuo je u padu u bolnici, prenosi Jutarnji list.

 Policija je u bolnici i uviđaj je u toku. Navodno su kolege pokušale da mu pomognu i reanimiraju ga, ali bezuspešno.

Rođen je 15. maja 1958. godine u Splitu. Predsednik je Hrvatskog društva za ginekologiju i opstetriciju. Po struci ginekolog, poziciju direktora je dobio na prvoj sednici Karamarkove vlade 28. januara 2016. godine.

Tragedija! Direktor KBC pao u bolnici i poginuo

Dok nije postao direktor najveće bolnice u Hrvatskoj, vodio je HDZ-ov odbor za zdravstvo i bilo je naznaka da će biti sigurni budući ministar zdravstva.

Uroš Blažić doveden je u Specijalni sud u Beogradu, gde bi danas trebalo da se nastavi suđenje protiv njega za masovno ubistvo u selima Malo Orašje i Dubona.

Pored Uroša Blažića doveden je i njegov otac, Radiša Blažić, pod pratnjom marice.   

 Oni se nalaze u pritvoru od hapšenja, a Uroš Blažić od 5. maja prošle godine.  

 Za današnje suđenje predviđeno je ispitivanje svedoka, oštećenih i veštaka.  

 U zgradu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, gde se ovo suđenje održava dok ovaj predmet sudi Viši sud u Smederevu, stigli su i članovi porodice ubijenih i ranjeni.    

Oštećeni mahom nose crne majice na kojima je ispisan datum 4.5.2023. sa porukom “Živite”.   

 Uroš Blažić je priznao krivicu, dok je njegov otac negirao da je on nabavio oružje kojim je zločin počinjen i ostalo oružje koje je pronađeno u njihovoj kući nakon zločina.  

 Uroš Blažić je optužen da je ubio devet i ranio 12 osoba.

Zemljotres jačine 5,7 stepeni Rihterove skale pogodio je danas Halmahersko more u blizini Indonezije, prema podacima Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra (EMSC).

Epicentar zemljotresa bio je na oko deset kilometara dubine.

U Srbiji će danas ujutro biti hladno, po kotlinama, nizijama i visoravnima mestimično magla i prizemni mraz, a lokalno se očekuje i slab mraz na dva metra visine, dok će u toku dana biti pretežno sunčano uz prolazno malu do umerenu oblačnost, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Duvaće slab do umeren vetar, na jugu Banata i u donjem Podunavlju pojačan, jugoistočni. Najniža temperatura će se kretati od minus dva do osam stepeni, a najviša od 17 do 20 stepeni.

U Beogradu će ujutro biti hladno, na periferiji slab prizemni mraz a u toku dana pretežno sunčano uz prolazno malu do umerenu oblačnost.

Duvaće slab i umeren vetar, jugoistočni. Najniža temperatura će biti od dva do osam stepeni, a najviša oko 19 stepeni.Vremenska prognoza u Srbiji / Izvor: RHMZ Printscreen

U Sjenici i Negotinu jutros je izmereno minus 1, a u Zaječaru minus 3 stepena.