Dosad najmanje 95 mrtvih, spasioci u očaju tragaju za preživelima. Među stradalima ima i dece, juče su vlasti potvrdile da su pronađena tela dve bebe
EPA Biel Alino
Valensija je uništena u razornom nevremenu koje već danima pogađa Španiju. Poplave su odnele najmanje 95 života, od čega 92 baš u Valensiji, a nadležni strahuju da bi broj poginulih mogao biti i mnogo veći jer je dosta nestalih lica.
Među stradalima ima i dece, juče su vlasti potvrdile da su pronađena tela dve bebe. Koliko je situacija dramatična govori i podatak da su vlasti donele odluku da zgradu suda u gradu Valensija pretvore u privremenu mrtvačnicu zbog očekivanog porasta žrtava.
Hiljade vojnika, ali i policajaca, pripadnika Sektora za vanredne situacije i volontera danonoćno su na terenu. Neprekidno tragaju za preživelima i pomažu unesrećenima.
EPA Manuel Bruque
Nažalost, prognoze im ne idu na ruku. I za danas su najavljene izuzetno obilne padavine, a situacija će biti izuzetno teška na severu Kasteljona i južno od Taragone i na jugozapadu gde je žuti meteo-alarm na snazi u provincijama Kadiz, Huelva i Sevilja u Andaluziji i širom Ekstremadure.
AP Alberto Saiz
Hiljade korisnika i dalje je bez struje, a materijalna šteta je neprocenjiva. U provinciji Valensija i dalje ima mnogo odsečenih puteva, gde je na hiljade vozila nasukano. Prizori sa lica mesta kidaju dušu. Gotovo da nema kuće koja nije pretrpela stravičnu štetu u razornim poplavama.
AP Alberto Saiz
Očekuje će da će Valensiju danas obići i španski premijer Pedro Sančez. On je izjavio saučešće porodicama žrtava i najavio podršku vlade za sanaciju posledica poplava.
EPA Manuel Bruque
Sančez je rekao da će Španija pružiti svu moguću pomoć, a da će, ako bude potrebno pomoć pružiti i EU. Zbog tragedije proglašena je trodnevna žalost.
Dvostruki ubica Alija Balijagić, za kojim traga crnogorska policija punih šest dana, lociran je u selu Orahovica u opštini Bijelo Polje, saznaje se nezvanično.
Prema dojavi, on je navodno tamo viđen, a jake snage policije uputile su se na to mesto.
Podsetimo, brat i sestra Jovan i Milenka Madžgalj svirepo su ubijeni u svom domu u selu Sokolac kod Bijelog Polja u petak, a za njihovo ubistvo sumnjiči se Alija Balijagić, koji je već šest dana u bekstvu.
Vidi galerijuPotraga za Alijom Balijagićem Autor: RINA
Reč je o čoveku koji je iza rešetaka proveo više od 30 godina, zbog brojnih krivičnih dela, među kojima je i silovanje, a navodno je dve nedelje pre stravičnog ubistva naoružan lovačkom puškom šetao oko Tomaševa. Građani tvrde da su to prijavili policiji, ali da niko nije reagovao. S druge strane, policija to demantuje.
Inače, višestruko osuđivani razbojnik, Bjelopoljac Alija Balijagić u avgustu je izašao iz zatvora, u kom je boravio od 2016. godine zbog silovanja starice i krađe.
Youtube Printscreen
Krajem septembra je, kako se sumnja, u bjelopoljskom selu Lješnica, obio kuću V. B. i ukrao dve puške i municiju.
Poslednjih 15 dana bežao je policiji obilazeći uglavnom staračka domaćinstva u udaljenim selima iznad Bijelog Polja i Mojkovca. U petak 25. oktobra došao je u Sokolac, u kuću Madžgalja, a prethodno, svraćao je i do seoske osnovne škole, gde mu je portir dao čašu vode.
Balijagiću, vele tamošnji meštani, ne bi bilo prvi put da se odmetne u divljinu, što je poznato policiji kao i njegov način života.
Ako ste pravi vernik, valja da znate šta se danas sme a šta baš nije pametno raditi.
E sad, iako od pahulja, za sad, ni traga ni glasa nema, praznik je pa je praznik i ovog 31. oktobra. I to kakav! Crn! Naime, prema zvaničnom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan ne spada u “zavetne” već u one koji su značajni za suštinu crkve i nije obeležen crvenim već slovom crne boje. No, to nikako ne znači da možete da se “opustite”.
Za Lučindan, kako još zovu ovaj praznik, osnovno NE odnosi se na prekost i nervozu. Na to zaboravite, ma kakvi vas problemi mučili, ako ne želite da vas “bije maler”. Razlog zašto upravo te osobine nisu preporučljive leži u verovanju da je upravo jevanđelist Luka bio blage naravi, miran i uvek spreman da pomogne ljudima. Čak se slavi i kao iscelitelj i zaštitnik pojedinih zanata.
Ljudi koji žive na selu i bave se stočarstvom, ovih dana bi valjalo da opasuju torove koncima, kako vukovi ne bi davili stoku.
A kad je reč o pomenutom verovanju da baš od ovog dana kreće snežni period, postoji čitav niz verovanja po kojima se prognozira kakva će biti. Jedno od njih kaže – domaćin ujutru, na dan slave, treba da porani u tor da obiđe stoku i po njoj će videti kakva će biti zima. Ukoliko životinje leže i podvijaju noge, verovalo se da će zima biti oštra, a godina zla. Kao što Božić ima položajnika, tako i u južnoj Srbiji za Sv. Luku postoji verovanje da gost koji prvi uđe u kuću “gata” kakva će zima ili čak godina biti.
Još jedno verovanje koje se tiče povezanosti Sv. Luke i predstojeće zime, odnosi se na ovnove i ovde, te se u pojedinim delovima Srbije praktikuje puštanje ovnova na ovde, pa ako se ženke “nećkaju” – eto nam oštre zime. Ukoliko pak budu “druželjubivije” nećemo se puno smrzavati.
Inače, osim što se smatra zaštitnikom nekih zanata, rekosmo da ovaj svetac važi i za zaštitnika lekarske profesije i mnogih bolnica. Otuda imamo više zdravstvenih ustanova u Srbiji koje se upravo tako zovu, a jedna od njih je Opšta bolnica “Sveti Luka” u Smederevu.
Kad je reč o tome KO JE BIO SVETI LUKA, valja podsetiti na verovanje da je on lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu. Upravo zbog toga ga smatraju osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Mošti ovog svetitelja se čuvaju u današnjem Istanbulu (u ta pra vremena beše to Carigrad). Interesantno je da jedan njegov deo počiva u našem komšiluku – u crkvi Roždestva Presvete Bogorodice, odnosno manastiru Kosijerevo (nikšićko selo Petrovići). Tu se nalazi jedno njegovo stopalo.
Sv. Luku zovemo jevanđelist jer je pisac jednog od Hristovih jevanđelja a za njegovo vernici smatraju da je treće u Novom zavetu. Datira, okvirno, iz 60. godine naše ere. Ima i onih koji ne veruju da je Luka pisao jevanđelje i svakako ne u pomenutom periodu već 20 ili 30 godina kasnije.
No, verovanja kao verovanja. Neki misle jedno neki drugo, a između je činjenica da je danas jedna od najčećih slava u Srba i da da valja biti raspoložen i dobrih namera, bilo da ste domaćin ili gost. Uostalom, znate li šta znači sama reč “jevanđelje”? To znači – dobra vest! Grćkog je korena, predstavlja propoved i nagoveštava spasenje i dolazak Boga na Zemlju. Zato se danas nadajmo “jevanđelima” u nekim ličnim jevanđelistima!
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušan je Dragan P. (61) zbog sumnje da je 28. oktobra ove godineu porodičnoj kući na Novom Beogradu, hicima iz pištolja koji je nelegalno držao, pokušao da liši života sina (22) i suprugu.
Nakon saslušanja tužilaštvo je predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da osumnjičenom odredi pritvor da ne bi uticao na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu i jer je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko 10 godina, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.
Naredbom o sprovođenju istrage osumnjičenom se na teret stavlja krivično delo Teško ubistvo u pokušaju u sticaju sa krivičnim delom Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Pokušao da ubije suprugu i sina
Podsećamo, Dragan P. se sumnjiči da je hicima iz pištolja koji je bio u vlasništvu njegovog pokojnog oca teško ranio, odnosno pokušao da ubije sina N. P. (22), kom su lekari uspeli da spasu život. Ranio je i suprugu S. P. u nogu, i ona nije bila životno ugrožena, posle ukazane lekarske pomoći puštena je na kućno lečenje.
Kako je “Kurir” pisao, Dragan P. je i ranije osuđivan i ima krivični dosije, a njegova supruga ga je takođe prijavljivala za nasilje u porodici.
Pešak je poginuo na magistralnom putu Kumanovo-Kriva Palanka, nakon što je na njega naletelo vozilo kojim je upravljao državljanin Srbije, saopštio je SVR Kumanovo.
– Danas u 17.30 časova SVR Kumanovo je prijavljeno da se dogodila saobraćajna nezgoda na magistralnom putu Kumanovo – Kriva Palanka. Vozilo “pasat” srpskih registarskih oznaka kojim je upravljao V.B (47) iz Srbije udarilo je pešaka B.D. (64) iz sela Oblavce. Pešak je preminuo na licu mesta – saopštila je kumanovska policija.
Uviđaj je izvršila ekipa SVR Kumanovo, dok je saobraćaj nakratko bio zaustavljen na navedenom putu.
Spaljeno telo za sada neidentifikovane ženske osobe pronađeno je jutros u Ruskom Krsturu, selu u opštini Kula. Prema prvim informacijama, telo je pronađeno na kraju sela prema kanalu Dunav – Tisa – Dunav uz seoski letnjikovac i jezerce, a još nije poznato kako je preminula nesrećna žena.
– Pronađeno telo ženske osobe je skroz izgorelo i poslato je u novosadski Institut za sudsku medicinu na obdukciju kako bi se utvrdio identitet i da li na telu postoje neke povrede koje bi mogle da ukazuju na nasilnu smrt. S obzirom na to da su prilikom uviđaja pored nesrećne žene pronađeni bicikl, jakna, boca i upaljač, postoji osnov sumnje da se ona zapalila i izvršila samoubistvo – priča za “Blic” izvor blizak istrazi koja je i dalje u toku.
O čitavom slučaju obavešteno je Više javno tužilaštvo u Somboru a meštani Ruskog Krstura od jutros su na nogama i šokirani pokušavaju da pomognu policiji u identifikaciji nesrećne žene. Za sada, kako kažu, nije prijavljen nestanak nikoga u selu te smatraju da pokojnica nije iz njihovog mesta.
SOS telefon za pomoć
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.
Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra “Srce” od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.
Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.
Prijatelji ubijene Dragane M. (23) iz okoline Aleksandrovca opraštaju se od mlade devojke potresnim rečima i zatečeni zbog tragedije do koje je došlo kada ju je nasmrt pretukao nevenčani suprug D.I. (23) sa kojim je živela.
– Nema više lepe naše Dragane, počivaj u miru, a monstrumu koji ti je ovo uradio doživotna kazna – napisala je jedna prijateljica Dragane kojoj je presudio D.I. (23), a potom pozvao Hitnu pomoć tvrdeći da joj je pozlilo.
Jedna od Draganin starijih prijateljica oglasila se za Kurir povodom zločina koji je potresao sve Draganine bliske ljude.
– Zajedno smo išle u školu, međutim, ona se ubrzo udala i od tada nisam čula ništa o njoj, nisam znala ni da je imala troje dece. Posle sam čula da joj je taj partner sve branio, verovatno je zbog toga prekinula kontakt sa svima – rekla je Draganina prijateljica.
Kako kaže, još uvek je u šoku šta se dogodilo Dragani, ali i zbog činjenice da je neko spreman da počini ovako jezivo ubistvo.
– Ne mogu da verujem da je tukao do smrti, kakav to čovek može biti, jezivo. Pretpostavljam da je dosta toga trpela, ona je oduvek bila povučena devojka, ali kada je pala u kandže monstruma, verujem da izlaz nije videla – priča naša sagovornica.
Inače, kako nam je rekla, Draganini roditelji živeli su skromno, te ne zna da li će uopšte biti u mogućnosti da organizuju i pripreme sahranu ćerke.
– Teško su živeli i ranije, ne znam kako će je sahraniti i gde, s obzirom na to da je živela sa tim nasilnikom, ne verujem da će telo preuzeti njegova porodica, već njena, ali i pored toga što su zavijeni u crno, sada treba da misle i o tome od čega će je sahraniti s obzirom na tešku situaciju – dodala je ona.
Podsetimo, muškarac D.I. nasmrt je pretukao nevenčanu suprugu Draganu M. u selu gde su živeli, nakon čega je pozvao Hitnu pomoć rekavši da je jadnoj devojci pozlilo. Međutim, zbog stanja u kom su je zatekli, bilo je jasno da se radi o nečemu drugom, nakon čega je D.I. priveden, a sutra bi trebalo da bude saslušan pred Višim javnim tužilaštvom u Kruševcu.
Sredinom avgusta u Zaječaru su u porodičnoj kući pronađena raspadnuta tela oca i sina, a zbog nesnosnog smrada uviđaj je mogao da se obavi tek dan kasnije, nakon luftiranja kuće.
– U poluraspadnutom stanju, nakon prijave komšija da se ulicom širi nesnosan smrad, pronađeni su otac M. K.(94) i sin M. K.(49) u svojoj kući u Đerdapskoj ulici. Tada nije mogao ni da se nasluti uzrok smrti obzirom da nije bilo premetačine, nasilnog ulaska, niti išta što bi ukazivalo na samoubistvo. Tela su bila u takvom stanju da se nije moglo videti ima li nekih povreda. Obdukcija ništa nije pokazala, ali se zvanično smatra da je otac preminuo prirodnom smrću. Kod sina je bio problem jer uzrok smrti nije mogao biti otkriven. Zbog toga je sa tela sina uzeto tkivo određenih unutrašnjih organa, krv, obavljena je analiza koja izuzetno dugo traje obzirom da je trebalo ispitati bezbroj supstanci koje bi mogle biti prisutne u telu – saznajemo od nadležnih.
Nakon svih analiza, ustanovljeno je da je sin preminuo od kombinacije prekomerne doze lekova i alkohola.
– Nije utvrđeno ko je prvi preminuo, da li otac kada je video mrtvog sina, ili sin kada je zatekao oca, pa “pokušao” da se smiri alkoholom i lekovima. Postoji mogućnost i samoubistva, ali smatramo da je u pitanju slučajna smrt jer komšije kažu da je sin bio sklon narkoticima, alkoholu, zloupotrebi medikamenata. Mi dokaza nemamo za to – kažu nadležni.
Da podsetimo, tela su nađena nakon prijave meštana ulice.
– Komšije su tada prjavile da se iz kuće u kojoj žive otac i sin oseća nesnosan miris. Kako su istakli, smrad se oseća već danima, a toliko je intezivan da ljudi nisu mogli ni da prolaze ulicom, imali su nagon za povraćanjem – kaže naš izvor i dodaje da je patrola policije odmah po dobijanju poziva izašla na lice mesta.
Na lice mesta došli su i mrtvozornik i forenzičari, međutim telima se nije moglo prići što od smrada, a praktično nisu mogli ni da ih pipnu jer su se na dodir raspadala.
– Kad su stigli zatekli su horor. Ulicom se nije moglo proći koliko je zaudaralo, a policajci su u kuću ušli sa maramicama preko usta – rekao je tada sagovornik Kurira i dodao da nije bilo tragova obijanja kuće ili premetačine što bi eventualno ukazivalo na to da je neko nasilno ušao u kuću. Mogućnost pljačke je odmah odbačena, naročito što su bili slabog materijalnog stanja – ispričali su nam tada nadležni.
S obzirom na to da uviđaj nije mogao da se obavi odmah zbog nepodnošljivih uslova, to je učinjeno dan kasnije.
– Kuća je ostavljena da se luftara cele noći, sva vrata i prozori su otvoreni, a polciija je čuvala obejakat, tako da će se danas raditi analiza kuće, forenzičari će opet izaći na lice mesta i uzeti sve neophodne tragove kako bi se slučaj istražio – dodao je tada naš sagovornik. Po priči komšija, otac je bio penzioner, a sin nije nigde radio. Ko je od njih dvojice prvi preminuo, ostaće večna misterija.
Kristina Panić (19) iz Malog Orašja kod Smedereva, pre nego što je ubijena u masakru 4. maja prošle godine koji je počinio Uroš Blažić (21), napisala je sastav tog jutra i to povodom tragičnog i nezapamćenog zločina koji je samo dan pre toga počinio dečak-ubica u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru.
Okrivljeni ubica Uroš Blažić te večeri oko 22.20 sati bez ikakavog razloga odlučio je da ubija, a njegove žrtve ga čak nisu ni poznavale, a kamoli da su mu nešto skrivile i naudile da bi bile njegove mete. Kristina je bila jedna izuzetna devojka pred kojom je bio život. A tog jutra 4. maja 2023. Kristina Panić je u školi, kako smo već pomenuli, pisala sastav o događaju koji se dogodio samo dan pre toga 3. maja 2023, kada je dečak ubica počinio takođe, nezapamćeni masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru kada je ubio devet svojih vršnjaka i radnika obezbeđenja, dok je njih pet teško ranio. O tom sastavu bilo je reči u jutarnjem programu PRVA TV gde je gostovao Saša Panić, otac ubijene Kristine, koji je nažalost te večeri ostao i bez sina Milana, časnog mladića koji je bio pripadnik MUP Srbije.
04.05.2023. Četvrti školski pismeni zadatak, Kristina Panić
U kakvom društvu živimo?
Kada ostaneš sam, ostaviš telefon, ugasiš televizor i sve drugo što ti odvlači pažnju sa strane, da li se ikada zapitaš u kakvom društvu živiš? Ko su ti uzori? Ko je čovek koji ti odvlači pažnju? Da li je sve što ti je smešno i zanimljivo zaista tako?
Imam još mnogo pitanja, ali na sva ta moja pitanja, tvoj odgovor je verovatno: “Ne znam”, ili imaš bled pogled kao da ne vidiš ništa loše u tome. I svima nam je tako dok se neko zlo ne dogodi. Tada svi vidimo grešku i znamo da uperimo prst u nekoga, a zapravo smo svi krivi. Kada se mnogo toga nakupi, negde mora da pukne, jednostavno rečeno, neka kap je morala preliti čašu. Roditelji danas zbog karijere zapostavljaju decu, bitnije im je da imaju kuću na tri sprata i luksuzan život umesto dobro vaspitanog deteta. I stalno se provlači izgovor: “Moram da obezbedim detetu sve”. Ne, detetu su potrebni otac i majka koji će da razgovaraju sa njim o svemu.
Društvene Mreže Saša i Zorica Panić u krvavom piru ostali su bez oba deteta
Ne treba mu skup telefon i garderoba da bi imalo lep život. Deca u Africi bez svega toga srećni žive. Današnjoj deci nema ko da ugasi televizor ili telefon kada gleda filmove i serije u kojima se promovišu alkoholizam, narkomanija, kriminal i nemoral. Zato i propadamo kao društvo, jer nam deca u svemu tome vide uzor. Do juče smo školu gledali kao najbezbedniju ustanovu za dete, a već danas sa strahom šaljemo dete u istu. Neko je juče posle škole planirao porodični ručak, neko da uči geografiju da popravi ocenu, neko da odigra utakmicu sa drugarima… A neko je želeo da svoje dete sačeka ispred škole, zagrli i poljubi, a nije i više nikad neće. Svaki trenutak sa njima je postao samo uspomena na tu decu.
Verujem da su tuga i bol porodica preminulih đaka ogromni, i nikada ne bih želela da tu bol u svom životu osetim. Sa decom treba razgovarati! Nijedna kazna neće moći da vrati roditeljima ovu jadnu decu koja su, ni kriva ni dužna, nastradala. K.K. je primer zapostavljenog deteta. Roditelji, internet, društvene mreže, đaci u školi… Svačija je krivica. Svako je imao uticaj na ovo dete koje je počinilo ovaj monstruozan zločin. Ovo je znak da treba da se probudimo, jer je ovo samo početak katastrofe ako se nešto ne preduzme. Srbija danas plače, osam anđela nas je napustilo jer se nismo probudili na vreme.
Ovo su bile reči Kristine Panić koju je bez ikakavog razloga ubio Uroš Blažić. On je u avgustu na suđenju u Specijalnom sudu u Beogradu priznao izvršenje krivičnog dela.
Privatna Arhiva, Društvene Mreže, Nenad Kostić, Petar Aleksić Žrtve pomahnitalog ubice Uroša Blažića
Osim Kristine i njenog brata Milana Panića, krvnik je ubio i njihovog prijatelja Dalibora Todorovića koji je te večeri sedeo s njima na školskoj klupi u Duboni. Pre nego što je ubio njih troje, a nekoliko njih ranio u dvorištu seoske škole, Blažić je kod spomenika Ravni Gaj kod Malog Orašja ubio šestoricu mladića – Nikolu Milića, Lazara Milovanovića, Aleksandra Milovanovića, Nemanju Stevanovića, Petra Mitrovića, kao i njegovog brata od strica Marka Mitrovića koji je samo mesec dana pre toga proslavio punoletstvo.
Početkom februara 2022. godine dogodilo se stravično ubistvo u Lazarevcu kad je Jasmina Stjepanović ubila muža Sinišu (42), s kojim u tom trenutku ima troje maloletne dece.
Izricanje presude je bilo 11. jula. Trenutna odluka je da Jasmina izdržava kaznu od 13 godina zatvora. Zločin je prekvalifikovan iz teškog u lakše ubistvo, uz obrazloženje da je žrtva umrla odmah, bez muke. Roditelji s nestrpljenjem čekaju na konačnu odluku Apelacionog suda i nadaju se većoj kazni.
Ubistvo je otkriveno 28. februara, kad je Jasmina pokušala samoubistvo. Naime, ostavila je oproštajno pismo, koje je našao najstariji sin i odneo kod komšija koje su odmah pozvale policiju. Policija je u stanu Stjepanovića zatekla jeziv prizor. Jasmina je telo svog muža držala više od 20 dana u jednoj prostoriji u stanu koju je zaključavala i nije dala nikome da ulazi tu.
Dado Đilas, Printscreen/Facebook, Nenad Kostić
Sakrila telo u ćebad, pa polivala ga omekšivačima da se ne “oseti”
Decu je lagala da im je otac u bolnici, a telo je umotala u tepih i ćebad, a onda polivala raznim hemikalijama, omekšivačima i izbeljivačima da se ne bi osećao neprijatan miris. Jasmina je kačila po toj prostoriji i jelkice za auto da bi ublažila miris.
Milanko je detaljno opisao kako je pronađeno telo njegovog sina posle toliko vremena.
– Komšije su počele da osećaju miris kiseline u zgradi, pa su komentarisale između sebe da je neko ukiselio kupus, a to je zapravo bilo telo mog sina – govori Milanko Stjepanović.
Milanko je detaljno opisao kako je pronađeno telo njegovog sina posle toliko vremena.
– Napisala je oproštajno pismo i ostavila ga na stolu, pa uzela nož i posekla se ispod vrata. Najstariji moj unuk, koji je tada imao devet godina, pronašao je to pismo, pročitao ga i rekao: “Seko, majka je otišla da se ubije.” Odneo je kod prvog komšije, koji je odmah pozvao policiju i Hitnu pomoć. Kada su ušli, videli su da ona sedi iza vrata, pored Sinišinog tela, i tu se isekla – kaže kroz suze Milanko.
Printscreen/Facebook
“Bio je u potpunosti crn, samo mu se glava videla”
– Ušao sam na vrata da ga vidim, telo je istrulilo, on je bio skroz crn, bio je pokriven, samo mu se glava videla. Ja sam došao do vrata i noge su me izdale od bola. Pao sam na kolena, nisam mogao dalje. Osetio se užasan miris. Pitao sam njenog sina iz prvog braka, koji je živeo s njima, da li je nešto video, ali on nije znao ništa. Rekao je da je majka zaključava tu prostoriju, a njih lagala da je Siniša u bolnici i čeka operaciju – priča očajni otac.
– Nisam mogao da ga sahranim u normalnom sanduku zbog truljenja njegovog tela i neprijatnog mirisa. Nisam mogao za ruku da ga uhvatim, da ga spremim za sahranu. Morali smo da ga uvijemo u ćebe, pa u limeni sanduk, odeću smo stavili preko njega, a tek na kraju u drveni sanduk. Telo je bilo u fazi raspadanja, nismo mogli da ga obučemo jer mu je koža s tela otpadala – kaže kroz suze Milanko.
Naime, motiv za ovo ubistvo je bilo Sinišino neverstvo, roditelji kažu da nije moguće da je Siniša nju varao jer je bio mnogo dobar muž i čovek.MALOLETNI SIN BIO SVEDOK UBISTVA
Najstariji sin je zapravo bio svedok ubistva, on je video majku da pere krvavi nož i odeću i čuo je oca kako je jauknuo u sobi, međutim, ona ga je sve vreme lagala. Deca sada znaju i svesna su šta se desilo s njihovim ocem, odlaze sa babom i dedom na očev grob.
“Nismo hteli da se mešamo, ali…”
Siniša je bio dobar čovek, otac priča da je odmalena bio vredan i radan, počeo je da radi jako mlad i krenuo je od pomoćnog radnika, pa je postepeno napredovao, dok nije došao do zavidnog položaja i dobre plate.
Sinišina majka priča da nisu bili upućeni u njihov život mnogo, kaže da nisu znali kad se Jasmina porodila treći put. Dolazila je povremeno kod svekra i svekrve, ali nikad nije dozvolila Siniši da dođe, htela je da prekine njegov kontakt s roditeljima. O Jasmini se loše pričalo i na poslu gde je radila, pa je majka skenula pažnju Siniši na nju, on je to preneo supruzi, koja je pobesnela, nakon toga mu nikad više ništa nije rekla za nju.
– Pričala sam mu, rekla sam: “Siniša znaš li šta žene pričaju za nju na poslu”, on je negirao i preneo joj je. Nakon toga mu ništa više nikad nisam rekla, nismo hteli da se mešamo – kaže Desa Stjepanović.
Kurir.rs BRAK SINIŠE I JASMINE
Deca su babi i dedi kasnije prepričavala detalje iz Sinišinog i Jasmininog braka. Oni su bili deset godina u braku. Jasmina je mnogo pila, terala je Sinišu da idu u kafanu, on nije pio. Nakon dolaska kući Jasmina je vrištala i pravila haos po stanu, deca kad upitaju oca šta je s majkom, on im kaže: “Biće ona dobro, napila se malo.” Deca takođe govore da ih je majka tukla, a potom im oblačila stvari s dugačkim nogavicama i rukavima da se ne bi videle modrice i povrede koje im je nanela. Kažu da Siniša nije hteo nikad i nikome da se požali na probleme s njom.
