U jedinom iskazu koji je dosad dao od zločina dečak-ubica hladnokrvno do detalja opisao kako je 3. maja prošle godine ubio devetoro vršnjaka iz škole i radnika obezbeđenja.
“Ja sam levoruk, pucam levom rukom. Jednom rukom sam držao pištolj. Nisam imao nameru da ubije, sve učenike koji su toga jutra bili na času istorije, ali jesam planirao da započnem u razredu u koji idem. Cilj su mi bili učenici sedmog razreda generalno. Poneo sam 92 metka, imao sam želju da iskoristim svu municiju. Planirao sam sve dve ili tri nedelje, ali sam konačnu odluku doneo tog jutra. Želeo sam da izvršim ovaj čin. Pucao sam na učenike.”
Ovim rečima je, kako se saznaje, dečak-ubica, koji je 3. maja prošle godine u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar na Vračaru u Beogradu ubio devetoro učenika i radnika obezbeđenja, priznao i do detalja opisao kako je isplanirao i počinio masakr. On je, svedočeći putem video-linka sredinom jula prošle godine, u istrazi koja je u to vreme vođenja pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu protiv njegovog oca, pristao da odgovori na sva pitanja, iako je upozoren da kao najbliži srodnik po zakonu može da ne svedoči.
Ideja sa Jutjuba
Trinaestogodišnjak je tada priznao i da je masakr počinio iz dva očeva pištolja, koja je, kako je rekao, lako našao u plakaru u stanu i u svoju sobu ih prebacio dva dana pre zločina. Potvrdio je i da ga je otac vodio u streljanu i bio “ponosan na njega kako puca, na njegovu tehniku i preciznost”.
Ideju da počini masakr, kako je rekao, dobio je dok je gledao na Jutjubu dokumentarac na istu temu.
– Ako se dobro sećam, u 8.02 sam fotografisao oružje u dnevnoj sobi, uzeo sam ranac, ubacio oružje u njega i krenuo u školu. Planirao sam da zakasnim taj dan na prvi čas da bi deca bila u učionici. Nisam baš zacrtao, ali sam planirao da dođem baš pred kraj – izjavio je dečak-ubica u iskazu u koji je Kurir ekskluzivno imao uvid.
Dečakov otac, podsetimo, optužen je za teško delo protiv opšte sigurnosti jer je u periodu od godinu dana pre masakra u školi obučavao sina da puca i omogućio mu da gađa mete u obliku koncentričnih krugova i suleta ljudi, da puni okvir pištolja i učio ga kako da stoji i diše dok puca. Optužnica je podignuta i protiv dečakove majke za neovlašćeno držanje municije, pošto je njen DNK nađen na čauri koja je zatečena kod vrata kabineta istorije.
Na pitanje da li je tačno da je pre zločina napravio spisak na kom je pisalo na engleskom “primarne mete”, sa imenima dece, dečak ubica je potvrdio da jeste i da je odlučio da ubije vršnjake jer se osećao “necenjeno i odbačeno”.
– Da, jesam. Ja sam želeo da nastavim sa tim svojim činom, tako da sam odlučio da za tu prvu učionicu u koju bih ušao, da eventualno napišem imena, na primer dece za koju bi mi bilo, tačnije učenika, za koje bi mi bilo da kažem okej da ih pogodim, ali taj spisak se produžio na možda 22 ili 23 imena, tako da sam taj spisak odbacio i nisam želeo da se vodim po spisku, odnosno da imam neke individualce. Ne znam tačno o čemu sam razmišljao tada, ali voleo sam da izbegnem da pucam u neka lica sa kojima sam u dobrim odnosima – izjavio je.
Rekao je i da mu nije bilo bitno da li puca u dečake ili devojčice, ali je priznao i da je, kada je došao u školu, oklevao na trenutak. Međutim, tada je pucao u čuvara.
– Pre nego što sam počeo sa svojim činom oklevao sam, imao sam želju da se ipak obratim majci, da se vratim kući, ali u tom trenutku mi prilazi čuvar i pita me hoću li ući u učionicu, bilo je dva minuta do zvona. Ja sam rekao da ću sačekali, a onda sam već bio pod stresom, uspaničio sam se i video sam ga kao neku pretnju. Možda u smislu da bi mogao da me spreči da se vratim kući – rekao je maoletni ubica.
Pucao nasumično
Kako je rekao, svestan je da je pucao u čuvara i da je on pao mrtav, ali nije video krv. Hice je potom ispalio u dve dežurne devojčice, potom u devojčicu koja je stajala na hodniku, a da je potom nastavio prema učionici.
– Ne znam zašto sam pucao u tu decu, nisam ih poznavao. Pucao sam nasumično, nisam se obazirao na koga pucam. Sećam se da sam ispalio metak u pravcu devojčice koja je samo stajala, a koju ne poznajem. Kada sam ušao u učionicu, nisam nikoga prepoznavao. Znam da je profesorka bila unutra, rečeno mi je da je ranjena. Imao sam još metaka, ne znam zašto sam prestao da pucam. Iskočio sam kroz prozor i pozvao policiju. Mislio sam da je to ispravno, da se predam. Plašio sam se i da neko može da me povredi ili ubije – naveo je dečak ubica.
U iskazu u koji je Kurir ekskluzivno imao uvid, dečaku ubici je postavljeno pitanje i kako se sada iskreno oseća povodom zločina koji je počinio.
