Month: September 2024

Aleksandar Gligorijević, mladić iz Leskovca koji je nestao 26. jula u gradu Napa na Kipru dok je bio na letovanju, pronađen je mrtav, tvrdi jedan od privatnih istražitelja sa Kipra. Tragične vesti saopštio je i njegov otac na svom Fejsbuk profilu, međutim na sajtu Kiparske policije on se i dalje vodi kao nestao.

Na jednoj od grupa na mrežama, na kojoj se širio apel za Aleksandra, navodi se da je telo nesrećnog mladića, navodno, pronađeno je u šumi blizu njegovog smeštaja u Aja Napi.

– Ne želim nikome da kvarim veče ili dan, ali pre mesec dana sam podelila objavu o momku iz Srbije izgubljenom na Kipru, i sada osećam da treba da podelim i ovo. Našli su mu telo u šumi blizu njegovog smeštaja u Aja Napi. Nemam reči. Eto, koga je zanimalo. Neka počiva u miru – napisala je jedna devojka u opisu Aleksandrove fotografije.

Privatni istražitelj “Bakun investigative&security group” objavio je na svom Fejsbuk profilu da su telo Aleksandra pronašli u šumi u blizini njegovog smeštaja, 40 sati nakon što su krenuli u potragu. Međutim, oni navode da policija tek treba da identifikuje telo.

Aleksandrov otac Dejan je na svom Fejsbuk profilu podelio objavu istražitelja i uspomene na svog sina uz pesmu “Što te nema” i opis “In memoriam”.

Kiparski mediji: Telo nađeno u šumi u Aja Napi

Da je pronađeno telo, za sada neidentifikovanog, muškarca u šumi kod Aja Nape potvrdio je i jedan od medija na Kipru, ali oni ne navode da je u pitanju mladić iz Leskovca.

– Prema informacijama policije, oko 10:30 juče ujutro pronađeno je telo muškarca u šumovitoj oblasti severno od Aja Nape, koje se nalazi u poodmakloj fazi mumifikacije – pišu oni.

Dalje objašnjavaju da se na licu mesta obavlja uviđaj koji će utvrditi okolnosti događaja.

Čuo se sa majkom, pa nestao bez traga

Podsetimo, Aleksandar Gligorijević nestao je 26. jula u gradu Napa na Kipru dok je bio na letovanju.

– Moj sin je 18. jula otišao na Kipar na letovanje i svaki dan smo se čuli, a poslednji put je bilo 24. jula kad mi je oko pola 10 uveče rekao da je bolestan i da ima temperaturu, ali i da je nešto loše psihički. Do tada mi je govorio da je sve u redu i da se lepo provodi, ali se taj dan rasplakao – pričala je Aleksandrova majka Jasmina.

Prema njenim rečima ona ga je tada savetovala da sedne na avion i dođe za Srbiju, ali je on odlučio da ostane još.

– Posle toga mi se više nije javljao i već naredni dan kad sam ga zvala mu je telefon bio isključen. Nisu mu stizale ni poruke na mrežama, ništa – kaže nam Jasmina i dodaje:

– Pošto mu ovo nije prvi put na Kipru znao je tog momka koji radi u jednom ugostiteljskom objektu kod kog je odlazio, a i on ga je poslednji put video 21. jula. Ja sam njega kontaktirala i obavestila ga da mi se Aleksandar ne javlja, te je on obavestio policiju.

Aleksandrov poznanik sa Kipra, kako je ispričala Jasmina, obišao sve bolnice i nigde ga nije bilo.

– 25. jula ga je srela jedna devojka koja ga poznaje, pitala ga je gde ide, rekao je da ide da kupi nešto da jede, a poslednji put je u hostelu u kom je odseo viđen 26. jula oko pola 12 uveče i više se nije vratio. tamo su mu ostale stvari, samo nije bilo pasoša i telefona – kaže Aleksandrova majka.

Život prepun uspona i padova, karijera dostojna svetske slave i talenat kakav se jednom rađa – sve to stalo je u 72 godine Borisava Bore Đorđevića.

Jedan, jedini i neponovljivi Borisav Bora Đorđević (1952-2024), frontmen Riblje čorbe, preminuo je juče u 72. godini. Usponi i padovi obeležili su život velikog rokera, koji je osvajao rečima, notama i osmehom. Za 72 godine života stekao je karijeru dostojnu svetske slave. O njemu su kružile razne priče, ali svi su saglasni u jednom – Bora je bio talenat kakav se jednom rađa. Dok je sa scene grmeo rokenrol Bora je doživeo i preživeo mnogo toga, a tragedije su ostavile na njegovom srcu duboke ožiljke.

SMRT NA KONCERTU U ZAGREBU

Prva se dogodila 1982. kada je na koncertu Riblje čorbe u Ledenoj dvorani Zagrebu preminula 14-godišnja devojka Željka Marjanović od posledica epileptičnog napada. Ovaj događaj duboko je potresao celokupnu javnost, a Bora se do kraja života teško nosio s ovom tragedijom. Sudbina se baš poigrala budući da je tadašnja turneja Riblje čorbe nosila naziv “Ko preživi, pričaće”. U to vreme član Riblje čorbe bio je slavni Momčilo Bajagić Bajaga, koji je progovorio o ovom nemilom događaju od kojeg se članovi benda, na čelu sa Borom Đorđevićem, nikada nisu oporavili.

Dvorane u kojima su svirali često su bile krcate, fanovi iz cele bivše Jugoslavije dolazili su na njihove nastupe, pa se uvek tražila karta više. Tragičan događaj u Zagrebu, kada je devojka usred koncerta dobila epileptični napad i ugušila se u gužvi, sve je promenio.

– To je bilo strašno, nikad nam se tako nešto nije desilo. Čorba je bila izuzetno popularna i prodato je duplo više karata nego sto dvorana može da primi ljudi. Posle tog događaja, organizatori su krivično odgovarali, a naša turneja je pauzirana mesec dana. Nismo svirali, jer roditelji nisu puštali decu da odlaze na naše koncerte. Ipak, nakon smrti devojke počelo je mnogo više da se vodi računa o bezbednosti, pa se ništa slično više nije desilo ni nama ni bilo kome drugom – ispričao nam je Bajaga pre nekoliko godina i dalje potresen zbog strašne tragedije.

Prodato je mnogo više karata od najavljenih 9.000, kasnije je organizator spominjao brojku od 10.500, a na koncertu se okupilo između 18 i 20.000 gledalaca.

– Bez obzira na to što to od nas niko nije zahtevao, ljudski smo bili spremni da preuzmemo odgovornost za smrt Željke Marjanović, koja je tada samo želela da bude deo naše publike, i ništa više. Nažalost, to joj se nije ostvarilo. Nečijim krajnjim nemarom i zbog velike neodgovornosti ugašen je život deteta koje je tek, u stvari, počelo da živi. Ni posle toliko godina ne mogu da zaboravim niti da se otrgnem pomisli kako je mala Željka izdahnula baš na našem koncertu, dok smo mi na sceni – svirali – napisao je Miša Aleksić u svojoj knjizi “Uživo!: Autobiografija”, legendarni basista Riblje čorbe koji je u novembru 2020. preminuo u 67. godini od posledica korona virusa.

HEROIN U VENAMA

Čovek sa kojim je Bora hrabro zagazio u muzičke vode bio je gitarista Radislav Rajko Kojić sa čijom smrću se Đorđević teško mirio. Upravo sa Kojićem, Mišom Aleksićem i Vickom Milatovićem iz benda SOS, Bora Đorđević je, po napuštanju sastava Rani mraz, osnovao Riblju čorbu.

Prvi veliki uspeh ostavrili su pesmom “Lutka sa naslovne strane”, a Rajko Kojić je sa Ribljom čorbom sve do napuštanja benda 1984. godine snimio pet studijskih albuma i jedan lajv album. Te godine Bora je sazvao sastanak za članove Čorbe u jednoj beogradskoj kafani i saopštio da Rajko i Momčilo Bajagić Bajaga, koji se u međuvremenu pridružio Ribljoj čorbi, moraju da napuste bend. Rajko je godinama vukao problem sa drogom, pa su Bora i ostali članovi smatrali da više nije u stanju da se izbori sa tim.

Narkomanija je bila problem od kojeg Rajko nikad nije uspeo da se oporavi. Posle još nekoliko izleta u muzici u potpunosti se povukao i živeo veoma skromno u rodnom selu Jarkovac. Smrt ga je sačekala u prestonici 1997. godine, razlog je jasan, a za Boru je Rajkov odlazak bio veliki udarac za koji nije bio spreman. Rajko je imao samo 41 godinu.

SAMOUBISTVO PRVE SURPUGE

Život je Bori opalio novi šamar 2007. godine kada je njegova Dragana, ljubav iz srednjoškolskih dana i prva supruga, izvršila samoubistvo. Dragana je bila Borina večita inspiracija i njoj je posvetio mnoge pesme Riblje čorbe. Ipak, tačku na brak stavili su 12. februara 2007. godine, sa čime se Borina supruga nije mirila. Kako su mediji tada pisali, razlog za razvod navodno je bila Borina nova ljubav, 28 godina mlađa Aleksandra koju je upoznao na turneji po Americi, a kasnije je i odveo pred oltar.

Posle razvoda od Dragane, Bora se iselio iz njihovog zajedničkog stana u Ulici 27. marta. Dragana je bila na koncertu Riblje čorbe 10. marta 2007. u beogradskoj areni, a samo 13 dana kasnije pronađena je mrtva u svom stanu. Uzrok njene smrti je predoziranje antidepresivima pomešanim s alkoholom, a o ovom nemilom događaju Bora nikada nije želeo da govori. Kao sećanje na Draganu ostao mu njihov zajednički sin Boris, koji se nikada nije javno eksponirao.

NIKAD PREŽALJENI MIŠA ALEKSIĆ

Smrt legendarnog basiste Riblje čorbe Miroslava Miše Aleksića 29. novembra 2020. godine sa kojim je Đorđević odrastao i stasavao u rok zvezdu Bora je teško podneo. Navikao je, kako je Bora govorio, da mu Miša uvek bude sa leve strane i da gleda u njegovo nasmejano lice, kao što je to činio pune 43 godine.

Bora se od ovog gubitka nikada nije oporavio, a jednom prilikom je istakao da mu nikada neće oprostiti što ga je izdao i umro pre njega.

– Ne mogu o tome da pričam, to je toliko potresno da Miša za deset dana ode. Mi smo se dogovorili da nas dvojica umremo zajedno na bini, ali je on poranio, izdao me je. Verujem da bi i on želeo da nastavimo da radimo – govorio je Đorđević duboko potresen Aleksićevom smrću.

Bora je isticao da bez Miše više nikad ništa neće biti isto.

– Moj brat Miša je bio pokretačka snaga benda i ne znam kako bez njega – govorio je roker, pa s bolom priznao:

– To je udarac od kog se ne oporavlja!

kurir.rs/republika

“Životna slika sa velikim Borom Đorđevićem.” Tako je svoju fotografiju sa čuvenim frontmenom Riblje čorbe opisao Aleksandar Sofronijević. Fotografiju sa veselja na kojem je upravo nastupao sa Borom Đorđevićem, što je bilo jedno od njegovih poslednjih pojavljivanja pred publikom.

Tog dana, kao i svega sto je za njega značila muzika Bore Čorbe, prisetio se gostujući u “Pulsu Srbije” harmonikaš, kompozitor i muzički producent, Aleksandar Sofronijević.

– On je jedan divan čovek bio, nerealan umetnik, to svi znamo, ali ovako je bio divnog, toplog srca svakom da učini, da se javi, pita, pomogne. Naročito je uvek bio korektan prema nama, mladim muzičarima koji smo mu stalno dosađivali da ga pitamo. Svašta smo razgovarali, o divnim nekim temama. Čak i na tom poslednjem nastupu gde on bio gost na jednom događaju, gde smo svirali, on je delao super. On je rekao, nisam baš dobro, ali izguraću. Pitam ga da li hoće da se spusti malo intonacija, a on kaže ma ne, ne, sve pod prečku, kaže. Zaista je uvek bio vrhunski profesionalac na bini, i čovek koji je živeo za muziku. I on je dao sve od sebe na tom nastupu, zvučao je fenomenalno kao pre 30 godina, pevao je Anđele, i sve one visoke, jako teške, naporne pesme, a on je to sve izdržao super.

Kompozitor je otkrio šta mu znače ti snimci u arhivi, ali i samo poznanstvo sa Borom Čorbom:

– Znače, svi ti kontakti s tim ljudima, umetnike, koji se bavaju ozbiljnom muzikom, čine jačim, i zaista od tih ljudima imaš mnogo da naučiš. Bora nikad ništa nije krio, kako radi, kako mu se šta dopada. Mene je uvek zanimalo njegovo mišljenje kada nešto snimimo, da mu nešto pošaljem da čuje. Uvek je bio najiskreniji, a mnogo mi je žao što smo pričali na tu temu, da nekada, u nekom trenutku dobijemo njegov tekst, a da mi uradimo muziku.

Kovčeg sa telom muzičara Bore Đorđevića stigao je večeras u Čačak.

Kovčeg je dočekao njegov prijatelj iz detinjstva, inače čuveni čačanski patolog dr Prle Savić, prenosi Rina.

Telo će do sahrane, koja je zakazana za subotu, biti smešteno u kapeli Opšte bolnice Čačak.

Primanje saučešća zakazano je u 13 časova u kapeli na Gradskom groblju u Čačku. Sahrana će se obaviti u 14:30 časova, a opelo je u 14 sati.

Komemoracija će se održati u velikoj sali Kulturnog centra Čačak koji se nalazi na Trgu narodnog ustanka u 11 sati.

– Znamo da će ga na poslednji put ispratiti veliki broj ljudi, od njegovih fanova do naših najpoznatijih muzičara, njegovih prijatelja – izjavio je gradonačelnik Čačka Milun Todorović.1 / 3 Foto: rina

Kako se nezvanično saznaje, važnu ulogu tokom poslednjeg ispraćaja Bore Đorđevića na Gradskom groblju u Čačku imaće Hor čačanske Gimnazije, koji će tokom pogreba legendarnog Čačanina otpevati rokenrol himnu “Pogledaj dom svoj, anđele“.

Bora Đorđević umro je juče u 72. godini. Čuveni roker, poslednjih dana nalazio se u bolnici u Ljubljani.

Jelena Karleuša nedavno je dobila zanimljivu glasovnu poruku od Bake Praseta u kojoj ju je on pozvao da porazgovaraju kod njega u stanu na lajvu o raznim temama.

Ubrzo je usledio Karleušin šok odgovor, kada mu je poručila da je dugo čekala taj poziv, ali da posle mora “da ga j”, jer tako to ide kod “starijih teta”.

Sad je Jelena za Kurir potvrdila da nije u pitanju veštačka inteligencija (AI), kako se spekulisalo po medijima, već da je glas u poruci zaista njen.

– Zašto svi misle da je to bio AI? Jel tako zvučalo? Ko me zna, zna da sam to bila ja. Probudila sam se pred neki nastup i videla sam da mi je poslao glasovnu poruku. Mislila sam da je opet bila neka ujdurma u njegovom stilu. On je mene godinama nešto prozivao i onda sam ja rekla: “E, ajde, dođi mami!”, ali je bio pristojan i dobio je lep i interesantan odgovor. Vidim da je to viralno. Kao svaka ozbiljna i starija teta, ja sam morala da mu poručim šta sam mu poručila. Volela bih da idem na taj njegov lajv. Moj menadžment nije za to, smatra da je on neozbiljan za mene, ali ja mislim da bi to bio najgledaniji lajv ikada. Volela bih da vidim kako bi se on ponašao dok ja sedim pored njega. Da li bio brzo-potezan ili bi našao sebi ravnog – poručila nam je JK.

Podsetimo, Jelena je u toj audio poruci jutjuberu poručila sledeće:

– Dobro veče Bako, mislim Prase, institucijo! Ovo nije moj seksi glas, samo sam se sad probudila jer idem na neki nastup, pa ću da se spremam. Naravno da ću da dođem. Ja sam očekivala taj poziv, samo što moram posle da te j..m… Znaš, kako to ide kod nas starijih teta – rekla je u poruci pop zvezda.

Bora Đorđević, legendarni frontmen “Riblje Čorbe” i jedan od najvećih pesnika jugoslovenskog rocka, preminuo je u 72. godini u Ljubljani. Njegov neponovljivi glas i buntovni stihovi obeležili su generacije, a iza sebe je ostavio neizbrisiv trag u muzici i srcima obožavalaca. Iako je poslednjih godina vodio bitku sa hroničnom bolešću pluća, Bora je do poslednjeg trenutka živeo u duhu svoje muzike – snažno, bez kompromisa.

U emisiji “Usijanje”, gosti su bili Zoran Dašić Daša, muzičar, kompozitor i tekstopisac, Vuk Žugić, bliski prijatelj i saradnik Bore Đorđevića, Aleksandar Panić, urednik rubrike Stars u Kuriru, koji su se prisetili zajedničkih trenutaka, otkrivajući emotivne strane velikog rokera.

Zoran Dašić Daša, muzičar i Borin dugogodišnji prijatelj, sa tugom se prisetio njihovih zajedničkih trenutaka:

– Bora i ja smo prijatelji skoro 50 godina. Kada si toliko dugo vezan za nekoga, tvoj život se toliko isprepliće sa njegovim da jednostavno ne možeš da zamisliš da ga više nema. Bora je bio deo svakog važnog događaja u mom životu, a njegov odlazak je stavio tačku na jedno veliko poglavlje. On je bio uz mene od prvog dana, verovao je u mene više nego ja sam. Kad god bih sumnjao u sebe, on bi mi rekao: ‘Kume, ovo je hit!’

Sećajući se Borinog dnevnog ritma, Daša je dodao:

– Znao sam da se Bora budi tek oko 12 sati. Nikad ga ne bi trebalo tražiti pre toga. Kad ustane, prva stvar koju bi uradio jeste da popije lozu. Doktor mu je rekao da ne sme da pije pre podne, pa je on čekao tačno podne. Nakon toga bi počeo dan sa svojom muzikom.

Bora Đorđević bio je poznat po svom boemskom načinu života. Daša je rekao da je upravo taj stil života davao inspiraciju za pesme koje su postale evergrin hitovi:

– Bora je bio pravi boem. On je uživao u kafani, druženjima i naravno, piću. Ali ta njegova boemska strana nije bila samo površna. Ona je bila deo njegovog stvaralačkog procesa. Mnogo svojih pesama napisao je upravo u kafani, na salveti, inspirisan trenutkom. Sećam se kad je napisao jedan stih, rekao mi je: ‘Ovo će biti hit, veruj mi!’ I bio je u pravu.

Prisetivši se poslednjih godina Borinog života, Daša je naglasio:

– Bora se poslednjih godina borio sa zdravljem, ali muzika ga je održavala. Čak i kad je bio najslabiji, izlazak na scenu bio mu je najveći lek. Govorio je da dok peva, postaje neko drugi, diše zajedno sa publikom. Iako mu je bilo teško da se popne na binu, jednom kad bi započeo koncert, sve bi se promenilo. To su bili trenuci magije za njega.

Vuk Žugić, dugogodišnji saradnik i prijatelj Bore, osvrnuo se na Borinu pesničku dušu:

– Iza te slike buntovnika, ratnika i rokera, krije se jedan od najvećih romantičara naše muzičke scene. Njegove pesme, poput ‘Ostani đubre do kraja’ i ‘Pogledaj dom svoj, anđele’, govore o ljubavi, životu i rastancima na način na koji niko pre njega nije. On je uspevao da pesničkim slikama dočara stvarnost i da nas sve povuče u svoje emocije.

Na kraju, Aleksandar Panić, urednik rubrike Stars u Kuriru, osvrnuo se na poslednje dane Bore Đorđevića u Ljubljani:

– Bili smo u Ljubljani nekoliko dana pre nego što nas je Bora napustio. Njegovo stanje je već tada bilo teško. Međutim, čak i u tim trenucima, Bora je ostao borac. Čitav taj period proveden tamo bio je ispunjen nadom da će se izvući. Iako su se svi nadali, bolest je, nažalost, bila jača. Bora je za nas ostao besmrtan kroz svoje pesme i legendarni duh.

U popodnevnoj smeni u Osnovnoj školi “Ratko Pavlović Ćićko” u Prokuplju dogodio se incident, učenik petog razreda je bacio stolicu, odnosno staru klupu, na nastavnika muzičke kulture A.M. i naneo mu teške povrede. Tom prilikom mu je polomio prst na nozi. Reč je o nastavniku koji sledeće godine ide u penziju.

Kako smo saznali, nastavniku je ekipa Hitne pomoći prokupačkog Doma zdravlja ukazala pomoć i hitno je prebačen u niški Univerzitetsko klinički centar.

Kako svedoče učenici i oni koji su u tom momentu bili u školi, učenika ni policajac koji je bio dežuran nije mogao da obuzda, kao ni prisutni nastavnici.

– Sve je trajalo čitav sat, a učenik je sve vreme vrištao. Ne daj bože da je umesto nastavnika bilo dete – pričaju nam svedoci.

Ono što je zanimljivo je da ovo nije prvi incident učenika, već je prošli četvrti razred delimično završio onlajn nastavom. Deca se već dve godine plaše njegovih reakcija.

Nakon incidenta obavljen je uviđaj, a detalji će se znati tokom sutrašnjeg dana.

Bora Đorđević, legendarni frontmen grupe Riblja Čorba, preminuo je u Ljubljani, a kovčeg sa njegovim telom stiže danas u Čačak, gde će biti sahranjen u subotu. Očekuje se veliki ispraćaj, a posebno emotivan trenutak biće izvođenje ove pesme.

Bora Đorđević, legendarni frontmen grupe Riblja Čorba i jedan od najvažnijih glasova balkanskog rokenrola, preminuo je u Ljubljani, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag u muzičkom svetu i sećanjima mnogih generacija. Njegova smrt potresla je muzičku scenu, a mnogi obožavaoci i prijatelji iz regiona opraštaju se od čoveka čiji su stihovi i pesme oblikovali duh vremena. 

Kovčeg sa telom Bore Đorđevića trebalo bi da stigne u njegov rodni Čačak, gde će biti održan poslednji ispraćaj u atmosferi tuge i poštovanja.

Telo legendarnog muzičara biće smešteno u kapeli Opšte bolnice Čačak do sahrane, koja je zakazana za subotu. Primanje saučešća planirano je u 13 časova, u kapeli na Gradskom groblju, dok će opelo početi u 14 sati. Bora Đorđević će biti sahranjen u 14:30 časova, kada će mnogi obožavaoci, prijatelji i kolege imati priliku da ga isprate na njegov poslednji put. Komemoracija u čast ovog velikana rokenrola biće održana istog dana, u 11 časova, u Kulturnom centru Čačak na Trgu narodnog ustanka, što će biti prilika za prisutne da se podsete na njegov značaj i doprinos muzičkoj sceni.

„Znamo da će ga na poslednji put ispratiti veliki broj ljudi, od njegovih fanova do naših najpoznatijih muzičara, njegovih prijatelja“, izjavio je gradonačelnik Čačka, Milun Todorović, dodajući da će ovaj oproštaj biti dostojan veličine Đorđevićeve karijere. Poseban trenutak ispraćaja biće nastup Hora čačanske Gimnazije, koji će otpevati pesmu “Pogledaj dom svoj, anđele”, himnu koja je postala simbol Bore i njegovog muzičkog nasleđa. Ovaj emotivni čin ostaće upamćen kao deo oproštaja od čoveka koji je bio ne samo muzičar, već i kulturna ikona Balkana.Bora Čorba / Izvor: Srbija Danas/Milana Pavković

Sinoć, grupa od nekoliko desetina mladih Čačana spontano se okupila kod tzv. Borinog ćoška, mesta koje nosi naziv po njemu, gde su se palile sveće i pevale pesme Riblje Čorbe. Ovaj čin solidarnosti i sećanja pokazuje koliko je Bora bio voljen, ne samo kao muzičar, već i kao simbol borbe za slobodu izraza i umetnosti.Bora Đorđević / Izvor: Srbija Danas / Saša Džambić

Dobija ulicu u Čačku

Bora je jednom prilikom izjavio da bi voleo da dobije ulicu po svome imenu za vreme života. 

– To priznanje obično daju posthumno, a meni to posthumno ne znači mnogo, jer neću znati. Voleo bih da doživim tako nešto u Čačku. Doduše, imam nešto slično u beogradskom Zoološkom vrtu, tamo postoji staza koja se zove Borino sokače – izjavio je Bora prilikom svog poslednjeg nastupa u rodnom gradu.

Nažalost, to mu se nije ostavilo dok je bio živ, ali je sada gradonačelnik potvrdio da će se uskoro dogoditi. 

Čelnik “ružičastog jata” odlučio je da zaštitnom licu “Pink” televizije dodeli još jednu odgovornost, a ovo će biti prvi slučaj u istoriji televizije da jedna voditeljka čini.

Danas je održan koktel povodom otvaranja “Narodne” televizije, na Dedinju. Konferenciji su prisustvovali Željko Mitrović, vlasnik i direktor “Pink Media Group”, koji je predsavio koncept “Farme 8”, koja će se emitovati na “Narodna” TV od 28. septembra. 

Na koktelu su između ostalih bili i bivši učesnici “Farme”, ali i bivši takmičari “Elite/Zadruge”, ali i voditelji “Pink” televizije. 

Među brojnim poznatim licima, tu se našla i voditeljka Dušica Jakovljević, koja je otkrila da će na novoj televiziji imati svoju ulogu, ali i simboliku svoje odevne kombinacije koju je odabrala za ovu priliku. 

Dvostruki angažman

– Ovu haljinu sam namerno obukla, pošto sam nju nosila kada sam se vratila na televiziju “Pink”. Takođe, danas na otvaranju televizije “Narodne”, čiji ću biti deo, sam odlučila da je opet obučem – ističe Dušica, a kasine se putem društvene mreže Instagram obratila svim pratio

Prvi put u istoriji televizije

Dušica Jakovljević i Željko Mitrović su putem pomenute društvene mreže otkrili koja će biti voditeljkina zaduženja u narednom periodu.

 – Od danas kreće “Narodna” TV i ono što mi želimo da vam kažemo, a verujem da već gore svi mediji jeste da ću ja biti jedini voditelj u istoriji televizije koji će voditi dva rijalitija paralelno – rekla je uz osmeh Dušica.

 – Kao i svaka veštica, domaća ili strana, dozvolila je da ja uđem u štrajk glađu da bi ona počela da radi dva posla. Na ovu krizu i skupoću mora da se radi. Nema spavanja četiri dana, obično tri – uzvratio je Mitrović.

• Vest o smrti legendarnog frontmena grupe “Riblja čorba” juče je potresla naciju, a pored mnogobrojnih fanova koje je muzika Bore Đorđevića pratila kroz život, veliki broj javnih ličnosti podelilo je svoje uspomene na preminulog pevača.
• Čuvena voditeljka, novinarka, zaštitno lice “novog talasa” osamdesetih godina u Beogradu, autorka mnogobrojnih kultnih emisija koje su se bavile rok i pop muzikom i kulturom, Dubravka Duca Marković, je za Kurir televiziju ispričala svoje uspomene na Boru Čorbu.
• Dubravka se prvo dotakla svog prvog susreta sa Borom:
• – U situacijama kad neko odlazi čovek treba da se seti smešnih situacija. Momčilo je bio moj drug iz gimnazije, član “Riblje čorbe”, Gile je bio moj dečko i ima svoju grupu “Hipnotisano pile”, i ja zamolim Mocu da malo čuje Gileta. Mi sedimo svi u poslastičarnici, pevač Giletove grupe je Bojan Banović, koji je inače debeljuškast. Bora se tu pojavljuje i objašnjava Bojanu da on ne može da ima karijeru kao pevač, jer mora da se opredeli, on je debeljuškast ali kako bi postao poznat mora da bude debeo, ili da smrša. Ja sam pomislila kakve gluposti priča ovaj Čačanin.
• Ona je priznala da postoji anegdota sa Borom koju neprestano prepričava.
• – Izašao je iz vojske i izašla mu je druga ploča. Dolazi Bora kod mene kući, a ja imala cimerku. On obučen kao potpuna budala, ima džemper, šešir, one minđuše, sav se nakitio, i neki tanak sako. Moja cimerka otvara vrata, vidi njega, i razdere se “Dubravka, traži te neki kreten, da ga pustim?” – rekla je Dubravka, pa se osvrnula i na Borin neobičan karakter kojim je zasenio balkansku muzičku scenu:
• 05:10
• TO JE BIO ČOVEK SA PELJOM Duca Marković podelila priče iz Borine mladosti: Ovo je prvo pomislila kada ga je videla
• – To je bio čovek koji je imao petlje da prozove svakoga na sceni, da mrtav pijan izađe na scenu i izradi koncert, čovek koji nije imao pardona ni prema kome, koji je imao ozbiljan izlet u neku patriotsko-nacionalnu priču koja nije naišla na odobravanje, ali pošto je on dovoljno dobar pesnik i dobro znao sa rečima to se nekako premostilo.