Jedna starija žena (91) preminula je juče u svom domu u Zemunu, naočigled svog dve godine mlađeg supruga.
Ovo bi bila samo jedna tužna porodična vest, ali ono što se potom desilo slomilo je srce svima koji su se našli na licu mesta.
Dok je čekao da dođe policija i hitna pomoć, stariji čovek, pritisnut tugom i bolom, takođe je izgubio život.
Njemu se slošilo, te je na licu mesta preminuo.
Ubistvo švajcarske manekenke srpskog porekla, Kristine Joksimović, predstavljalo je veliku misteriju, sve dok konačno nisu otkriveni detalji stravičnog zločina.
Švajcarski mediji pišu da je Tomas (41) priznao ubistvo supruge, sa kojom ima dvoje dece, tokom rekonstrukcije zločina u martu.
Ipak, muškarac ima svoju verziju priče.
Prema navodima medija, Tomas je tvrdio da je Kristinu ubio u samoodbrani, nakon što ga je ona napala nožem.
U obdukcionom izveštaju navodi se da je on zadavio Kristinu, nakon čega je raskomadao telo u vešernici testerom, nožem i baštenskim makazama.
Pojedini delovi tela su nakon toga usitnjeni ručnim blenderom i rastvoreni u hemijskom rastvoru, rekli su zvaničnici.
Prema pisanju lokalnih medija Tomas je uhapšen svega dan nakon što su pronađeni posmrtni ostaci žrtve.
U početku je govorio da je Kristinu pronašao mrtvu i da je zatim u panici raskomadao njeno telo u vešernici njihove kuće.
Tomas, koji je švajcarski državljanin, navodno je uhapšen dan nakon što je njene posmrtne ostatke pronašla “treća strana”, pišu švajcarski mediji.
Nebojša Jevrić, čuveni srpski novinar i pisac, te ratni reporter na sebi svojstven način oprostio se od velikana muzičke scene Bore Đorđevića.
Onako kako samo on ume, Nebojša Jevrić je opisao svoje poznanstvo sa velikim pesnikom i muzičarem – Borom Đorđevićem.
Mnogima će ovaj tekst naterati osmeh na lice, nekima i pokoju suzu. Originalan kao i uvek bio je Nebojša Jevrić. Kurir tekst prenosi u integralnoj verziji.
Bora – i ništa više
Srbija je zavela sankcije Srpskoj. Sutra veče sam sa Borom bio u Zvorniku. Koncert je trebalo da počne u šest, a da se završi u osam. U osam se zatvarala granica. U sali nije bilo mesta ni za stajanje.
Bio je prvi koji je prekršio sankcije. Ali mu ništa nisu mogli. Imao je četiri lične karte. Kninsku, banjalučku, paljansku i beogradsku. A ja državljanstvo Republike Srpske. Ostalo je još dvesta ljudi napolju koji su znali svaku Borinu pesmu i pevali zajedno sa njim. Mnogo ljudi je plakalo.
Tek u ponoć smo krenuli preko mosta za Srbiju. Sva publika je krenula za Borom. Pratili su ga do sredine mosta. Tačno na pola mosta, tu u kanjonu Drine, usred ko zna koje po redu bune Srba iz Srpske za to da Drina ne bude granica, već kičma naroda serbskog, u ponoć Bora je zapevao i svi su zaćutali. Nad tom svetom vodom pevao je “Pogledaj dom svoj anđele“. Pevao je a glas mu je drhtao.
Čuo sam tu pesmu na stotina puta ali sam te noći prvi put i plakao uz nju. Od njegovog glasa Drina je stala. Prišli su i carinici iz Srbije. I njima su se u očima jezerile oči. Činilo se da traje vekovima. Kao što je trajalo.
Pre četrdeset godina veliki majstor i jedan od najvećih srpskih pisaca Miodrag Bulatović poveo me je u restoran na poslednjem spratu Beobanke na zelenom Vencu. Nisam ga pitao zašto idemo tamo po mraku kad je banka zatvorena. U restoranu je bilo književno veče Bore Čorbe. Tad sam ga upoznao i od tada sve do poslednjih njegovih dana družili se. Hteli smo da napravimo novinu koja će se zvati „Čorba“ ali se sve završilo u „Poslednjoj šansi“.
Kafanu „Kod Toze Grka“ koju je pretvorio u svoju kancelariju, čiji su broj svi znali i tu ga zvali. Bila je to pijačna kafana a to su kafane u kojim se najbolje čuje glas naroda. A Bora je umio da ga čuje. Gadio se estradnih zvezda i luksuznih kafana. “Kod Toze Grka“ dolazili su svi koji su hteli da ga vide. Nikad nikom ko je hteo da sedne sa njim nije rekao da nije slobodno. Bio je pasionirani skupljač ljudskih lica. Tu su u izkrzanoj svesci nastale stotine a možda i hiljade njegovih pesama. Svraćao je Prele, Bajaga, Oliver Mandić… I mnogi znani i neznani. Svaka sudbina bila je kamenčić koji je ugrađivao u pesme.
O gostima kafane napisao je knjigu, to je bio najmanji, apsolutno najmanji tiraž jedne njegove knjige, samo sto primeraka koja se zvala „Ko kome drka kod Toze Grka“. Tu smo i promociju napravili. Mnogi su zakazivali Borine koncerte koje on nikad nije odbijao. Bile su to hiljade i hiljade koncerata. Kad je počeo višepartijski sistem i nastala vlada u senci, on je odgovorio osnivanjem „Partije običnih pijanaca“. Napravio partijske knjižice gde je obavezno pisalo šta pije. Čak je i moja ćerka Ikonija dobila člansku kartu. Zanimanje: dete. Šta pije: mleko.
Napravio je „Vladu u ladu“. I svi gost su vladi postali ministri. Ja sam bio ministar informisanja i dezinformisanja, a npr. Bajaga ministar za tonik votku. Slike ministara su objavljene u NIN-u. Predsednica kola pijanih sestara – Mira Vinjak. Bivši bokser Džigi potpresednik. O njemu je Bora napisao jednu od meni najdražih pesama: “Lep je Džigi ko u knjigi“. A onda su žene počele da nam se druže pa smo dolazili jedan kod drugog i vodili beskrajne razgovore uz lozu i crno vino iz Kninske krajine. Na kraju postali kumovi.
Bagzi je došao iz nekog sela u blizini Beograda i doneo čvarke da proda na pijaci. Nije ni jednog prodao. Zamezila kafana a Bora se pogodio sa njim da ga po ceni tri puta benzin vozi širom zemlje. Dobio je i zvanačino ime „Hamza Turs“. On je bio spreman da nas vozi po vatrenim linijama odbrane srpskih zemalja.
Nema grada u Srpskoj i Krajini u kojem nije imao veče. U kojem „Pogledaj dom svoj anđele“ nije otpevao. To je postala himna ostataka nepoklanog naroda. Samo u Kninu je bio bar deset puta. U Benkovcu smo došli na utakmicu. Utakmica je prekinuta i čitav stadion je skandirao „Bora, Bora“. Sve dok „Anđela“ nije u mrtvoj tišini otpevao. Krenemo za Bjeljinu, pozove neko iz Brčkog, u Brčkom zovu u Doboj, iz Doboja u Benkovac. Nikad ni jednu ponudu nije odbio. Umesto tri dana ostajali smo po petnaest, dvadeset dana.
Prema Banjaluci su vodila dva puta. Jedan pored Save, nesiguran. Sa druge strane pucaju ustaše. Drugi dalji i siguran. Nikad, ali bukvalno, nikad nismo prošli tim sigurnijim i dužim putem. Ja sam radio svoj posao – skupljao priče o ljudima, a on svoj. Obojica za istim poslom, ja u traganju za pričom, on za pesmom. Posle četiri godine rata svratili smo u istu kafanu u kojoj su ratnici pevali „Srpska se truba s Kosova čuje“. Ovoga puta je isto društvo pevalo: „Širi majko noge obadvije, da se vratim đe sam bio prije“. To je ušlo i u Borinu pesmu i moju priču.
Za to vreme Bojana i Gaga su zvale radio stanice po Krajini i Srpskoj da se raspitaju gde smo. Gaga je tešila Bojanu: “Vratiće se ljunje!“ A nikad nismo znali gde ćemo završiti. Lako je bilo početi veče ali ga teško završiti. Posle zvaničnog koncerta skupili bi se ratni komandanti, vođe dobrovoljačkih jedinica i počinjala je pijanka, svak’ je hteo svoj deo Bore, koja se završavala pred zoru ili dok ne bismo krenuli u neki drugi grad.
Najluđe je bilo kad je Bora odlučio na nagovor „Minđušara“ iz Knina da pravi veliki koncert. Krenuo je konvoj iz kafane. Bilo je tu i slepih putnika, proizvoda bez etikete. Bilja Jeftić, Aca Ilić, Dara Bubamara itd. U Banjaluci nam se pridružio i Baja Mali Knindža za kojeg nisam siguran da li je u to vreme imao snimljenu ploču. Dođemo u neko doba noći u Knin i Bora meni kaže ti ćeš de spavaš u kući sa babama. „Kakve babe, zašto ja sa babama.“ Bio sam toliko već u ratu, a ni muzika mi nije jača strana, da nikad nisam čuo za grupu „Babe“, za Žiku i Čavketa. Dođem kod njih a Čavke plače. „Šta mu je?“, pitam. „Plače za Krajinom“. Propadne koncert u Benkovcu, zakasnimo u Banjaluku sat vremena, katastrofa. Bora na kraju ostane Bilji Jeftić i Aci Iliću kratak dve hiljade maraka, što plati, naravno, pesmama.
„Baba Jula“ je snimljena u Bijeljini. Dođe Bora kod mene i donese demo snimak. A ja sam imao od muzičkih sprava samo neko predpotopski kasetofon. Pustimo kasetu, ide u početku dobro, kad oko sredine poče da žvaće. Skočili smo oba i izvukli kabal iz zida sudarivši se glavama. Na sreću brzo smo reagovali, ali Boru tako uplašenog nikad nisam video. Ni kad su padale granate.
Slao mi je iz Slovenije pesme, a ja njemu priče. Bio je veliki pesnik i nemilosrdan kritičar. Kad god bi mu poslao neku priču, drhtao sam, jer je bio nemilosrdan sudija, ali se nije ustezao da me pohvali kad mu se nešto dopadne. Sam je vredeo više nego svi pomoćnici komandanta za moral. Prognani Srbi iz Toronta su mi pričali da samo trojica ljudi mogu da napune koju hoćeš salu: Lane Gutović, Bora i Baja. Ostao je još samo Baja.
Patrijarh Pavle rođen je na današnji dan 1914. godine, a o njegovom životu ispričane su mnoge anegote.
Pavle je preuzeo službu patrijarha u vreme raspada SFRJ, a o njegovim delima se i danas govori. Ipak, postoje zanimljivosti ili kako ih monogi nazivaju tajne o patrijarhu koje malo ko zna.
Jedna od anegdota vezuje se za njegov susret sa sveštenikom u mercedesu. Patrijarh je bio poznat po tome što je često išao pešaka ili gradskim prevozom. Nije se razmetao luksuzom i novcem, bio je srkoman.
Jednom prilikom išao je Ulicom kralja Petra ka Patrijaršiji, kada ga je opazio sveštenik jedne velike beogradske crkve. Vozio je najnoviji model mercedesa, i poželeo da poveze već vremešnog patrijarha.
Zaustavio je automobil, izašao i pitao patrijarha da ga poveze, “samo recite gde treba”, rekao mu je.
Patrijarh Pavle mu je postavio putanje.
“Je l’te, oče, čiji je ovo automobil”, pitao je sveštenika, koji je ponosno odgovorio da pripada baš njemu. Patrijarh je odmah tražio da stane, a onda mu je uputio reči koje i danas odzvanjaju.
“Neka vam je Bog na pomoći”, kazao je svešteniku, prekrstio se, a zatim otišao peške ka Patrijaršiji.
Tvrtka sanja o svijetu u kojem ljudi mogu birati koliko dugo žele živjeti.
Njemačka kompanija “Tomorrow Bio” nudi besmrtnost, odnosno mogućnost produljenja života s nadom da će se sačuvana tijela moći oživjeti kada znanost to omogući.
Znanstvenofantastične ideje koje smo donedavno gledali u filmovima sve više postaju stvarnost. Zamislite mogućnost zamrzavanja nakon smrti u nadi da ćete jednog dana oživjeti zahvaljujući tehnologiji budućnosti.
Ova ideja postala je stvarnost zahvaljujući njemačkoj startup tvrtki “Tomorrow Bio”, pioniru u području kriokonzervacije, koja nudi uslugu zamrzavanja tijela u tekućem dušiku s nadom da će ih buduće tehnologije uspjeti oživjeti.
Iako je cijena usluge 200.000 eura, interes je već iskazalo preko 650 ljudi. Tvrtka, osnovana 2020. godine, do sada je zamrznula šest osoba i pet kućnih ljubimaca, a do 2025. planira se proširiti na američko tržište.
Proces krioprezervacije počinje odmah nakon smrti. Specijalizirani tim hladi tijelo na -80°C i nadomješta tjelesne tekućine krioprotektivnim sredstvima. Nakon toga tijelo se skladišti u švicarskom objektu na temperaturi od -196°C.
“Tomorrow Bio” nudi mogućnost produljenja života s nadom da se sačuvana tijela mogu oživjeti kada znanost to omogući. Tvrtka sanja o svijetu u kojem ljudi mogu birati koliko dugo žele živjeti, bez obzira na sve druge okolnosti.
Tvrtka započinje proces krioprezervacije odmah nakon smrti, koristeći specijalizirane klinike u europskim gradovima kao što su Berlin, Amsterdam i Zürich.
Nakon transporta tijelo se stavlja u čeličnu posudu s tekućim dušikom i drži deset dana na minus 198 stupnjeva Celzijevih kako bi se postigla potrebna temperatura za očuvanje.
Teorija je da bi medicinski napredak u budućnosti mogao omogućiti oživljavanje očuvanih pojedinaca i liječenje bolesti koje su dovele do njihove smrti.
Klijenti koji se odluče za ovu opciju plaćaju članarinu od najmanje 25 eura mjesečno do trenutka krioprezervacije. Troškovi pripravnosti i skladištenja plaćaju se kada je potrebno čuvanje, dok se alternativno može odabrati samo očuvanje mozga za 80.000 eura.
Ne prestaju da flertuju, ali nisu spremni još uvek da uđu u vezu iako bi mišljenju Lepog Miće bili najlepši par u Eliti.
Aneli Ahmić, jedna od najintrigantnijih učesnica nove sezone rijalitija “Elita 8”,neposredno pre ulaska u 8 sezonu tvrdila je da ne želi ulaziti u emotivne veze tokom boravka u rijalitiju. Iako je pre ulaska bila odlučna u toj nameri, čini se da polako odstupa od te odluke. U poslednjih nekoliko dana, Aneli je počela da flertuje sa Matejom Matijevićem, zgodnim rijaliti veteranom, poznatim po vezama sa učesnicama kao što su Tara Simov, Mina Vrbaški, i spekulacijama o odnosu sa Anđelom Đuričić.
Njihov sve bliži odnos postao je vidljiv tokom razgovora u pabu, gde su, pored Aneli i Mateje, prisustvovali i Đole Kralj i Lepi Mića. Iako su flertovali celo vreme, Aneli i matija su doneli doluku d ajoš amlo sačekaju kada je reč o tome da li će ući u vezu.
– Nas dvoje se ni ne poznajemo, prirodno je da se spojimo, da se družimo prvo, Ko zna možda uđemo u vezu, možda postanemo drugari – rekao je Mateja.
– Tako je. Stani da kažem nešto, vi predstavljate kao da sam ja babetina za njega – rekla je Aneli.Elita / Izvor: Youtube printscreen/Zadruga
– Vi biste se sinoć završili u krevetu da ste bili u spoljnom svetu, ali se to tako kaže: “Ja sam odlepila za Matejom” – ubacio se Mića.
– Ja bih probao, ne krijem Da se to desilo sinoć, šta bi nam ti rekao. Mi imamo odgovornost jer smo na televizi – rekao je Mateja.
– Da mi bismo možda otišli kući pa bismo pili nešto, gledali neki film i onda bi se možda nešto desilo. mi smo se ovde tek upoznali – rekla je Aneli.
– Top… Ja vas smatram kao kombinaciju, a ne kao vezu. Mateja je figura za njene bivše – rekao je Mića.
– Molim? Ti gledaš sad samo janjuša. Imala sam ja mnogo zgodnih frajera Ja sam imala momka jako sličnog Mateji, vizuelno – rekla je Aneli.
– Juče mi kaže da bi mi dala 12 poena…Mislim da smo se energetski konektovali – rekao je Mateja.
– Ja mislim da on (Mateja) laže. – rekla je Aneli.
– Ne bi ta pokušala ništa da uradi da nije u neke stvari sigurna – rekao je Mića.
Detaljnije u nastavku:
Nasilnik B.P. (35) nakon što je pretukao majku, pobegao je od kuće i poslao joj poruku u kojoj je pisalo da će “napraviti veći masakr nego što je bio u Ribnikaru” o čemu je nesrećna žena odmah obavestila policiju.
Ekspresnom akcijom policije odmah je uhapšen i predat tužilaštvu.
B.P. je pre dva dana u kući pretukao majku. Ko zna šta bi sa ženom bilo da je komšije nisu pritekle u pomoć. Starica je već nekoliko puta prijavljivala sina, a u poslednjem slučaju kada joj je polomio ruku ona je povukla prijavu!
Nezvanično, u trenutku napada B.P. je bio pod dejstvom alkohola.
Od osumnjičenog za nasilje u porodici razvela se žena jer je često ispoljavao znake nasilja. U kući u Zemunu nije mu nađeno oružje. Slučaj je preuzelo Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu.
Kurir.rs/Telegraf
Marko Daničić (23) i Vasilije Gačević (23) osumnjičeni su za ubistvo Stefana Savića, MMA borca i reprezentativca Srbije, u noći između 24. i 25. februara u Dunavskoj ulici na Dorćolu. Nakon zločina, odšetali su sa lica mesta kao da se ništa nije dogodilo i nestali bez ikakvog traga. Iako se prvobitno verovalo da su pobegli na Kosovo, trenutno se spekuliše da bi mogli biti na američkom kontinentu. Međutim, ove navode policija nije potvrdila, s obzirom da već sedam meseci ne mogu da im uđu u trag.
Prema nezvaničnim saznanjima pomahnitale ubice su nakon zločina odmah otišle u stan jednog od osumnjičenih, a potom su pobegli na KiM. Navodno su nelegalno prešli administrativnu liniju.
Sumnja se i da se trenutno nalaze u jednoj zemlji Srednje Amerike, ali ove informacije nisu zvanično potvrđene od nadležnih organa. Nije poznato kako su uspeli da pobegnu, a pretpostavlja se da im je pomoglo i to što je tek naknadno raspisana poternica za njima. Takođe, prema saznanjima Nova.rs, očekuje se da će optužnica protiv osumnjičenih biti podignuta kroz 15 dana.
Mladi reprezentativac Srbije Stefan Savić izboden je 25. februara na Dorćolu, kada su dvojica osumnjičenih nasrnuli na njega i izboli ga nožem čak 19 puta. Iako je bio ranjen, Stefan je pokušao da umakne ubicama, ali su ga oni sustigli i nastavili da ga tuku i ubadaju. Sukob je datirao od ranije, kada je MMA borac branio svog drugara i tom prilikom povredio Daničića.
Nenad Savić, otac ubijenog ispričao je ranije za naš portal da su njihovoj porodici ubice oduzele sve.
„Pravo da vam kažem nemamo nikakve nove informacije, što se tiče tužilaštva i advokata, oni nam kažu da ne dajemo nikakve izjave jer je to u cilju istrage, pa dobro, neka im bude u cilju istrage, ali ja sina da vratim ne mogu. Moguće je da rade, a možda i ne rade, zaista ne znam ni sam, a ja ono glavno ne mogu da promenim. To da li će njih uhapsiti za šest meseci ili godinu dana neće ništa promeniti, jer sina ne mogu da vratim“, rekao je tada Nenad.
Kako je pojasnio, ubice nisu imale nikakav motiv da ubiju njegovog sina, a institucije su neme na njihove zahteve za informacije.
„Ponašanje tih mladića je čista oholost, ništa drugo to nije, oni nisu imali nikakv razlog za to da urade. Što se tiče tužilaštva, šta god da ih pitamo ne daju nikakve izjave, dok policiji kada postavimo pitanja, ne zna ništa“, zaključio je otac.
Podsetimo, nakon što su ubice sustigle mladog Savića, njemu je u pomoć pritekao Stefan M. koji se slučajno zatekao na uglu Ulice Dobračine i Dunavske, međutim, napadači su i njega povredili.
On je nakon napada automobilom krenuo ka bolnici, nakon čega ga je zaustavila patrola policije i potom je sanitetom prebačen na Urgentni centar. Policija je, nekoliko dana nakon napada, pronašla stan i krvavu odeću koju su nosile ubice mladića, a čiji se trag totalno izgubio.
Takođe, Više javno tužilaštvo saopštilo je da je ispitano više od 15 svedoka u ovom slučaju, među kojima je i otac ubijenog mladića, dok je izvšeno nekoliko veštačenja. Za ubicama je raspisana poternica, a 11. marta doneto je rešenje kojim im je određen pritvor, njima se na teret stavlja teško ubisto i teško ubistvo u saizvršilaštvu.
Navodno su nakon ubistva podigli novac sa kartica i napustili centralnu Srbiju iste večeri i otišli na Kosovo i Metohiju ilegalnim putevima.
“U znak zahvalnosti su ga ubili”
Kako je Stefanov otac ispričao ranije za Novu.rs čitav sukob je krenuo maja 2021. godine kada su petorica mladića, od kojih su dvojica ubili njegovog sina, pretukli Stefanovog školskog druga i bacili ga u Savu.
„Oni su tog mladića toliko tukli da je imao 14 kopči po glavi. Stefan ga je izvadio iz Save i njima rekao: „Dobro, bre, mangupi, vas petorica ubiste njega jednoga“. Njih petorica su onda nasrnuli i na Stefana, jedan ga je udario i pobegao, a ova četvorica su krenuli dalje, ne znajući da je Stefan u punoj snazi jer je sportista“, ispričao je ranije nesrećni otac.
Kurir.rs/Nova
U Osnovnom sudu u Somboru danas su izlagane završene reči na suđenju Nataši A, za smrt dečaka Luke Jovovića iz Ratkova kod Odžaka, a njegova porodica, kako saznaje Kurir, tražila je da joj se izrekne maksimalna kazna u trajanju od osam godina zatvora.
– Tužilac, zastupnik oštećenih, odnosno naše porodice, kao i advokat okrivljene danas u izlagali završne reči, a izricanje prvostepene presude je zakazano za 17. septembar – kaže za naš portal Lukina sestra Dijana.
Luka je, da podsetimo, poginuo u saobraćajnoj nesreći u aprilu prošle godine kada je na njega automobilom, kako se sumnja, naletela okrivljena i oborila ga sa motora, Luki nije pružila pomoć i otišla je sa lica mesta.
– Na današnjem ročištu govorio je i moj otac koji je rekao da se mi zalažemo za pravdu i da tražimo maksimalnu kaznu za smrt našeg Luke, a i tužilac i advokat koji zastupa našu porodicu istakli su nedolično ponašanje okrivljene i izbegavanje svake vrste odgovornosti – kaže naša sagovornica i dodaje:
– Njenu tvrdnju da je bila zaustavljena i da je Luka sam kriv za nesreću jer nije imao vozačku dozvolu opovrglo je 13 svedoka, kao i veštačenja. Mi zbog toga smatramo da zaslužuje zatvorsku kaznu od osam godina i manje od toga ne prihvatamo.1 / 4 Foto: privatna arhiva
Kako nam je ispričala, Lukin i njen otac Dragan Jovović pomenuo je i 59 prijava policiji koje su okrivljena i njena porodica podnosili protiv porodice Jovović i time produbljivali stres i bol koju su proživljavali.
– Ona se na kraju u svom izlaganju dotakla toga i bila je veoma kontradiktorna. Prvo je rekla da ona nema veze sa tim prijavama i da je to podnosila njena porodica, a onda je istakla da za svaki prijavu koju je podnela ima dokaze, kako nas je slikala ispred svoje kuće, odnosno kako palimo sveće na mestu gde je Luka ubijen – rekla nam je Dijana.
Osim toga, okrivljena je rekla i da se ne oseća krivom.
– Dajemo sudu na procenu i nadamo se da će uzeti u obzir sve okolnosti, da mom bratu nije pružena pomoć iako mu je možda bilo spasa, ponašanje okrivljene tokom suđenja, kao i postupanje njene porodice i okolnosti pod kojima se dogodila saobraćajna nesreća – kaže Lukina sestra i zaključuje:
– Opet kažem, očekujemo tu maksimalnu kaznu jer smatramo da je to jedino pravedno!
Javni tužilac Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu danas je saslušao okrivljenog S.N. (43) zbog sumnje da je izvršio krivično delo Nasilje u porodici.
– Okrivljenom se stavlja na teret da je, pod dejstvom alkohola, u prostorijama knjigovodstvene agencije u Zemunu, verbalno i fizički napao svoju suprugu, nakon čega je u daljem preduzimanju protivpravnih radnji prema oštećenoj sprečen od strane svedoka – svoje majke i klijenta koji se nalazio u agenciji -nadosi se u saopštenju i dodaje:
– Na saslušanju u tužilaštvu okrivljeni je delimično priznao izvršenje krivičnog dela.
Imajući u vidu da su prema okrivljenom ranije izricane hitne mere prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, koje je prekršio, nakon čega je za njim bila raspisana i potraga, jer je bio nedostupan državnim organima, Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je predložilo Trećem osnovnom sudu u Beogradu da prema okrivljenom odredi pritvor u trajanju do 30 dana, imajući u vidu da postoje okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni boravkom na slobodi ponoviti krivično delo i uticati na oštećenu i svedoke, koji pritvor je rešenjem suda i određen.