Month: September 2024

U nesreći je povređeno 11 osoba, međutim, stepen povreda za sada nije poznat.

U Vodovodskoj ulici, na Čukarici, došlo je do saobraćajne nesreće u kojoj su učestvovala dva gradska autobusa. Prednji deo jednog od vozila je potpuno smrskan i ima povređenih.

Na licu mesta su izašle ekipe MUP-a i Hitne pomoći.

Kako se saznaje od očevidaca, vozači gradskih autobusa su prevezeni kolima Hitne pomoći.

Slike sa lica mesta su jezive, a prednji deo jednog od autobusa je potpuno uništen.

Saobraćaj obustavljen, na ulici tragovi krvi

–Čuo sam strahovit jauk naroda, a onda sam video sudar. Nisam mogao da verujem šta se dešava. Video sam da izvlače jednog vozača autobusa, stavili su ga u kola i odvezli u Urgentni centar – rekao je jedan očevidac stravične nesreće.

Prema njegovim rečima, policija je došla u roku od dva do tri minuta, a istovremeno je došla i Hitna pomoć.

Ulica u kojoj se sudar dogodio je zatvorena, a saobraćaj je obustavljen. Na putu su jasno vidljivi tragovi krvi.

Delićeva u suzama.

Svečani početak “Elite 8” zakazan je za sutra, 7. septembar u 21 čas, a prvi učesnici upravo su počeli da pristižu ispred vile koja će kao i svake godine služiti kao karantin pred ulazak u Belu kuću. 

Više desetina učesnika nove sezone došlo je sa punim džakovima stvari, i niko ne krije uzbuđenje zbog početka novog rijalitija.

Tu su brojna lica, neka su već poznata javnosti budući da su u pitanju bivši učesnici “Zadruge” i “Elite 7”, a ima i potpuno novih učesnika koji su dobili priliku da se publici predstave u što boljem svetlu u narednih deset meseci.Teodora Delić i Bebica / Izvor: Srbija Danas

U karantin je stigao i par iz prethodne sezone, Teodora Delić i Nenad Macanović Bebica, međutim, oni su počeli da se pozdravljaju, grle i ljube, a pale su i suze jer je Bebica odustao od učešća u rijalitiju, iako se pretpostavljalo da će ući zajedno. 

Kako nam je otkrio, odluka nije konačna, ali trenutno ne želi da bude učesnik “Elite”. 

Jedan od ključnih trenutaka u karijeri Riblje čorbe, ali i u istoriji domaće muzike, svakako je album “Mrtva priroda”, koji je svetlost dana ugledao 1981. godine. Ova ploča je postavila visoke standarde u jugoslovenskom rokenrolu na više nivoa: po kvalitetu pesama, u produkcijskom smislu, ali i sa neprevaziđenim omotom Jugoslava Vlahovića.

Treći studijski album Riblje čorbe nastao je u vremenu kada je bend bio na vrhuncu kreativne snage. Prethodni albumi, “Kost u grlu” i “Pokvarena mašta i prljave strasti”, već su učvrstili poziciju benda kao vodećeg glasa rokenrola, a “Mrtva priroda” je potvrdila da se „Čorba“ nije zaustavila samo na tome. Sa frontmenom Borom Đorđevićem kao autorom tekstova, album je bio refleksija onoga što se dešavalo u tadašnjem društvu – političke i socijalne promene, nezadovoljstvo omladine, ali i neizbežan sukob sa autoritetima.

Naslov albuma simbolično je prikazivao tadašnju atmosferu, aludirajući na stagnaciju i pesimizam, što je često bilo predmet Borinih oštrih kritika. Bora, poznat po svom beskompromisnom stavu i direktnim tekstovima, nije oklevao da se dotakne političkih i društvenih tema koje su mnogi izbegavali.

Po prvi put, na albumu Riblje čorbe našla se pesma koju je u potpunosti napisao gitarista Momčilo Bajagić, „Ja sam se ložio na tebe“. Ipak, frontmen Bora Đorđević ostao je glavni autor benda. Album je producirao Džon Mekoj, tadašnji basista “Jan Gilan benda”. U svojoj knjizi iz 2011. godine, “Šta je pesnik hteo da kaže”, Đorđević se priseća kako je bend odlučio da angažuje Mekoja:

„Izvršni direktor PGP-RTB-a Stanko Terzić znao je da ima koku koja nosi zlatna jaja u svojim rukama, pa je izdavačka kuća platila naše putovanje u London kako bismo našli producenta, kao i studio za snimanje… Čim smo sleteli na “Hitrou”, kupili smo primerke dva najvažnija muzička magazina na svetu – “New Musical Express” i “Melody Maker”. Pogledali smo top-liste. Oba magazina su imala najnoviji album Gilana na vrhu. ‘Izdala ga je “Virgin Records”, producent je Džon Mekoj’. ‘To je naš producent’, odlučili smo.”

“Čorba” je uspela da spoji sirovu energiju sa elementima hard roka, stvarajući pesme koje su bile i teške i melodične, te lako prihvaćene od publike. Od uvodne pesme “Volim, volim, volim žene” koja pleni neobuzdanom energijom, do himničnih “Ja sam se ložio na tebe” i “Na zapadu ništa novo, na albumu se nalazi niz hitova koji su postali neizostavni deo koncertnog repertoara benda.

Omot Jugoslava Vlahovića napravio je revoluciju. Slika je jednostavna: na crnoj pozadini iz jajeta je izranjala glava kokoške sa otvorenim kljunom, kao da krešti ili traži hranu. Vlahović, koji je osmislio omote svih 25 albuma Riblje čorbe, što je kuriozitet po sebi, priseća se za Nova.rs kako je nastala čuvena fotografija.

– Ima ono: “da li je starije kokoška ili jaje”, meni je to vizuelno bilo zanimljivo. Neobičnost te scene, glava kokoške izlazi iz jajeta, a ne neki kljunić malog pileta. Ta neočekivanost je važna u grafičkom dizajnu, pa sam pomislio da će privući pažnju.

Poznati ilustrator i karikaturista dodaje da taj omot nije odjeknuo samo u našoj javnosti.

– Peca Popović mi je pričao da su na najvećem evropskom muzičkom sajmu „Midem“ u Kanu, posetioci dolazili na jugoslovenski štand, gde su se nalazile i ploče PGP-a i drugih, i pokazivali na taj omot koji je bio tu okačen. Na kraju je taj omot i ukraden što se tamo stvarno retko dešava – kaže Vlahović kroz smeh.

Godine 2015, omot albuma „Mrtva priroda“ rangirana je na 8. mestu liste 100 najboljih omota albuma jugoslovenskog roka, koju je objavio veb magazin „Balkanrock“.

“Sve je nekako na toj ploči bilo drugačije do tada, počev od veoma interesantnog omota, koji je osmislio Jugoslav Vlahović, do samog središta vinila. Na istoj nema estetske greške”, napisao je Miodrag Marković za sajt “Ravno do dna”.

Iako su mnogi Borine tekstove doživljavali kao previše kontroverzne, pa čak i opasne, popularnost benda nije opadala. Naprotiv, „Mrtva priroda“ je postao jedan od najprodavanijih albuma u istoriji jugoslovenske muzike, prodat je u 450.000 primeraka.

Turneja pod nazivom „Ko preživi – pričaće“ odnela je, zbog loše organizacije i slabog obezbeđenja, i jedan mladi ljudski život. Naime, na koncertu u Domu sportova u Zagrebu se pojavilo 15.000 ljudi, a pošto su samo dvoja vrata bila otvorena, u gužvi je pregažena 14-godišnja Zagrepčanka, koja je preminula od povreda.

Album je zauzeo 19. mesto na listi 100 najboljih jugoslovenskih rok i pop albuma u knjizi “YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike” iz 1998, a 2015. je proglašen za 22. na listi 100 najboljih jugoslovenskih albuma, koju je objavilo hrvatsko izdanje časopisa “Rolingstoun”.

U Osnovnoj školi “Ratko Pavlović Ćićko” u Prokuplju juče je učenik petog razreda bacio staru klupu na nastavnika muzičke kulture.

Tako mu je naneo teške telesne povrede, te je nastavniku polomljen prst na nozi. Reč je o nastavniku koji sledeće godine ide u penziju.

U Prokuplju nalazila se novinarka Kurira Biljana Roganović, koja je za “Puls Srbije” rekla više o ovom incidentu.02:09

Bacio je klupu na nastavnika, pa ga gađao stolicom Kurir uživo: Taj učenik je ranije uradio isti incident, evo šta mu sledi

– Nažalost, u dvorištu škole smo gde se dogodio incident na času muzičke kulture kada je učenik, iz zasad nepoznatih razloga, bacio prvo klupu na nastavnika, koji se sagnuo da ukloni tu klupu sa svog prsta, a preko leđa mu je preletela i stolica. Inače, upravo se završeno i nastavničko veće, na kojem su prisustvovali svi radnici škole, a zaključak je da su osudili ovo nasilje i da su preporučili nadležnima da se ukaže pomoć učeniku, koji je trenutno suspendovan, dakle ne pohađa nastavu, a protiv njega je pokrenut postupak. Uključene su sve nadležne institucije – započela je Roganović, pa nastavila:

U toku dana očekujemo saopštenje od ministarstva prosvete zbog ovog događaja. Mi smo se čuli i sa samim nastavnikom, koji nije hteo da govori za medije, samo je rekao da je u jako teškom stanju, ne samo zdravstvenom, već i psihičkom i da je trenutno na bolovanju što je i očekivano. Njemu je ušivena rana, ali prelom tih kostiju na prstu su aktivni i zasad ne znamo kakvo će njegovo stanje biti. Taj učenik je došao iz druge osnovne škole jer je i tamo bilo incidenata, pa je promenio školu i ambijent. Tokom ove dve godine sa njim se dosta radilo, ali i prošle godine se dogodio incident, kada je isto bacio klupu, i tada je bio suspendovan, pa je pohađao nastavu preko interneta.

O vraćanju obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji intenzivno se priča skoro pune četiri godine s tim što bi konačna odluka na tu temu trebalo da bude doneta u naredne dve nedelje, kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić.

Vojni rok bi trajao najverovatnije 75 dana, a služili bi ga punoletni muškarci do 30 godina.

Posle brojnih najava i rasprava u javnosti čini se da je došlo vreme kada će se definitivno znati da li će služenje vojnog roka ponovi biti obavezno u Srbiji.

Vučić je, prilikom jučerašnje posete vojnoj vežbi na Gučevu, najavio konačnu odluku o vraćanju obaveznog vojnog roka u narednih 20 dana i otkrio da je o tome razgovarao sa pripadnicima vojske.

“Obavezni vojni rok trajaće 75 dana”

Kako je rekao, ako bude uveden, obavezni vojni rok će trajati 75 dana – dva meseca plus 15 dana vežbe i biće obavezan za muškarce, a dobrovoljan za žene.

– To je pet puta manje nego što sam ja služio, a za našu armiju je od velikog značaja. Dobiće besplatno sve, hranu, piće i ne tako zanemarljiv prihod – kazao je Vučić.

Predsednik je dodao da će se odluka o vojnom roku videti već u raspravi o budžetu.

– Tamo kad prođe rebalans od prvog, petog ili desetog oktobra sve će biti poznato – kazao je Vučić.

Podsećanja radi, inicijativu o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka pokrenuo je Generalštab Vojske Srbije i podneo Vučiću predlog o tome 4. januara.

Premijer Vučević snažno podržava vraćanje vojnog roka

Premijer Miloš Vučević je krajem juna objasnio da će biti potreban “jedan vremenski okvir” da se sve pripremi ukoliko se donese odluka o vraćanju obaveznog vojnog roka.

– Gledao sam istraživanja i postoji velika podrška za vraćanje vojnog roka. Govorimo o muškarcima od 20 do 30 godina koji bi služili obavezni vojni rok i podržavaju takvu odluku – naveo je Vučević.

– Što se mene tiče kao predsednika Vlade snažno podržavam tu odluku i ne samo kao predsednik Vlade, nego kao otac dvojice sinova. Nemam nikakav problem i ne želim da naša deca idu u bilo kakav rat i bilo kakvo stradanje, a želim da je naša država bezbedna, sigurna, kao i njeni građani – poručio je Vučević krajem juna.

Vojni rok u Hrvatskoj 60 dana

Zanimljivo da Hrvatska od 1. januara sledeće godine, takođe, ponovo vraća obavezno služenje vojnog roka koje će trajati dva meseca.

Vojni rok u Hrvatskoj je suspendovan 2008. godine, ali je zemlja počela da razmatra vraćanje obaveznog služenja pošto su i druge evropske zemlje počele da razmišljaju o sličnim merama usled povećanih tenzija zbog rata u Ukrajini.

Da li je četiri meseca kratak period?

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, smatra da je i četiri meseca veoma kratak period.

– Praktično za to vreme možete tek da se naviknete na uniformu. Prema mom mišljenju, bez najmanje devet meseci obuke i ne možete da napravite od regruta vojnika i rezervistu.

Kako kaže, za četiri meseca regruti mogu da prođu samo osnovnu pešadijsku obuku.

Kako bi izgledala obuka?

Kako se moglo čuti u prethodnom periodu, predloženo je da obuka bude iz dva dela – teorijska i praktična.

Teorija bi obuhvatala osnove vojne taktike i tehnike, vojno pravo, prvu pomoć i samozaštitu, atomsko, biološko, hemijsku odbranu…

Tokom praktične obuke regruti bi naučili kako se rastavlja i sastavlja oružje, gađa iz različitog pešadijskog naoružanja, prošli bi i borbu bez oružja i samoodbranu, kretanje i maskiranje na bojištu, kopanje rovova i izgradnju zaklona, preživljavanje u prirodi, prelaženje prepreka, a u zavisnosti od potreba mogla bi biti sprovedena i dodatna specijalistička obuka.

Ko bi morao u vojsku?

Kao što smo rekli, prema predlogu, vojni rok bi obavezno služili svi punoletni muškarci do 30. godina starosti.

Zoran Dragišić je stava da oni koji nisu služili vojsku ni civilno, a sada imaju više od 27 godina, verovatno neće oblačiti uniformu.

– Vojničke dužnosti su prilično fizički zahtevne tako da je teško očekivati da neko ko ima 35-36 godina podjednako vežba sa nekim ko ima 20 ili 21 godinu – ocenjuje Dragišić.

Gde bi bili smešteni?

Za sada još nije poznato da li bi regruti, ukoliko postoje uslovi, vojni rok služili u svom gradu ili bi kao u vreme nekadašnje Jugoslavije bili “razbacani po celoj zemlji”. Nije tajna da postoje ozbiljni logistički problemi, da treba srediti objekte i kasarne u kojima će biti regruti, ali i da je potrebno odvojiti regrute od profesionalne vojske.

– Ne želimo da vratimo vreme u sedamdesete, osamdesete ili devedesete, nego da ti momci, budući vojnici, imaju najbolje moguće uslove za život u kasarnama. Moramo voditi računa o broju vojnika u spavaonama, tuširanjima, internetu, obrocima. Neće to biti hotel, nego kasarna, ali ta kasarna će biti u skladu sa savremenim životom i potrebama mladih ljudi – rekao je nedavno ministar Vučević.

Kolike će biti plate?

Prema sadašnjem zakonu, regrutima je bilo odobreno 10 dana odsustva. Međutim, kako je nedavno rekao ministar Vučević, sada se razmišlja o dve varijante: da regruti svakog vikenda budu slobodni, pa da se u ponedeljak vrate u kasarne, ili da to bude svakog drugog vikenda.

Takođe, za sada nadležni još nisu obelodanili konkretno da li će regruti primati nadoknadu za vreme služenja obaveznog vojnog roka i kolika bi ona iznosila. Vojnici koji dobrovoljno služe vojni rok primaju mesečne naknade, trenutno oko 46.000 dinara, uz vojno zdravstveno osiguranje, putne troškove, smeštaj, ishranu i odeću.

Civilno služenje, da ili ne?

Jedna od najvećih dilema je kako će izgledati i koliko trajati obavezan vojni rok za one koji izraze “prigovor savesti”, odnosno ne žele da služe pod oružjem, što im dopušta Ustav Srbije. Dok nije ukinut obavezan vojni rok veliki broj regruta je koristio “prigovor savesti” te se opredeljivao za civilno služenje vojske u bolnicama, Domovima zdravlja, gerontološkim centrima, pozorištima…

Međutim, prema najavama nadležnih, ovo više neće biti moguće, bar ne u tadašnjem obliku.

– Ja sam tu vrlo otvoren i ne mislim da treba one koji će da nekada opravdano, a nekad neopravdano da se pozovu na prigovor savesti idu u obdanište pa da nam se sklone iz vojne obaveze. Ako imate pravo da istaknete prigovor savesti, to je za nošenje oružja, a ne za život u kasarnskim uslovima – rekao je ranije Vučević.

Dakle, kako se moglo nezvanično čuti, oni koji bi izrazili „prigovor savesti“ takođe bi kao i svi drugi bili raspoređeni po kasarnama, samo ne bi imali dodir sa oružjem. Ministar Vučević je ranije rekao da se zalaže „da svi koji budu služili bez oružja imaju duplo duži vojni rok“.

Šta znamo do sada

• Obavezni vojni rok od šest meseci je ukinut (suspendovan) 2011. zbog slabog odziva mladih.
• Pre suspendovanja vojnog roka mnogi su birali civilno služenje po bolnicama, bibliotekama, pozorištima…
• Od 1. januara 2011. na služenje vojnog roka su u Srbiji upućivani samo oni koji su to želeli.
• U SFR Jugoslaviji vojni rok je bio 24 meseca, pa je zatim smanjivan na 18, 15 i konačno godinu dana.
• Procene koliko novca treba za povratak vojnog roka variraju od 100 do 600 miliona evra po generaciji.
• Ideja o vraćanju obaveznog vojnog roka je aktuelna u Francuskoj, Nemačkoj, Crnoj Gori…
• Obavezan vojni rok imaju Grčka, Norveška, Švedska, Austrija, Švajcarska, Danska, Rusija, Kipar, Turska…
• Za promene je neophodno promeniti zakon u kojem stoji da vojni rok traje šest meseci.
• Za neodazivanje na služenje vojnog roka predviđene su i sankcije – novčano ili do jedne godine zatvora.

Grupa Riblja čorba saopštila je u četvrtak da je njen osnivač i frontmen Borisav Bora Đorđević preminuo u Ljubljani u 72. godini.

Legendrni umetnik biće sahranjen u subotu u rodnom Čačku. U nastavku vam prenosimo kolumnu Antonija Kovačevića o umetniku, koja nosi naziv “Šta je nama skrivio Bora, a šta smo Bori skrivili mi?”

Grupa Riblja Čorba saopštila je da je njen osnivač i frontmen Borisav Bora Đorđević preminuo u Ljubljani, nakon što se, kao što mu je u imenu zapisano, dugo borio sa teškom bolešću.

To je bio signal da se oglase mnogi. Većina da pokaže poštovanje, izjavi saučešće, priseti se lepih ili značajnih trenutaka koje su proveli sa Borom ili uz njegove pesme…

Ipak, bilo je nemalo i onih koji su iskoristili priliku da opljunu po pokojniku, da iskale bes na nekome ko nije u stanju da im uzvrati, mada, ako ćemo iskreno, pokojnik ni za života nije uzvraćao na takve napade.

Jedni su podsećali na njegove “nacionalističke” istupe 1990-tih, drugi opet na njegovu podršku vladajućoj političkoj partiji u Srbiji, preciznije na nekoliko njegovih koncerata u predizbornoj kampanji Srpske napredne stranke. Iako postoji značajna razlika između “podrške” i “koncerta”, mnogi to u svom magnovenju nisu bili u stanju da primete. Njima na dušu.

Ono što se, bar do juče, činilo neospornim, je Borin umetnički opus, ali se u javnoj debati koju je izazvala njegova smrt javilo nekoliko pojedinaca koji su i njega doveli u pitanje. No, imajući u vidu da se radi o likovima uglavnom opterećenim Đorđevićevim realno benignim političkim opusom, ne treba im posvećivati preteranu pažnju.

Ili kad Vam ljubav naprosto dozlogrdi i pronađete utehu u drugim, muškim stvarima, pa se napijete sa ortacima na gajbi ili u parkiću ispred zgrade i na kasetašu pustite: “Ostaću slobodan, neću se vezati…”

Bora je opisivao i neslavne momente kroz koje je slutim prošla većina, i koji ne služe na čast nama muškarcima… Ono kad iskorištavaš žene zarad bazičnih potreba i bez očiglednih emocija, neki bi rekli “udaraš recke”, što je tako savršeno opisao u “Evo ti za taksi”.

Neke su žene pratile nas, vojnike

Prođe taj prvi talas mladosti, i dođe vreme za prvi ispit zrelosti, što je u moje vreme bio odlazak u vojsku i oblačenje sivomaslinastog dresa, bez broja. Nije lako to objasniti današnjoj omladini koja nije preživela takvo iskustvo, a u kome se neumitno nameće pesma: “Neke su žene pratile vojnike”. Mene je jedna ispratila one zeznute 1992, pravo na granicu sa Hrvatskom, pa mi ni danas nije svejedno kad je čujem…

A onda odrasteš, završiš fakultet, oženiš se, dobiješ decu, sve po protokolu…I dođu neke drugačije muke. Sinoć si se zapio sa drugarima iz srednje, nisi u stanju da digneš glavu sa jastuka, i na svu muku se još nakalemi žena koja se izvrišti na tebe iz tebi potpuno nepoznatih razloga, tobož besna odjuri na pijac, ili izvede decu u parkić, a tebi u glavi, bruji ono: “Nemoj srećo, nemoj danas”.

I tako prolaze godine u braku/vezi, ti ćutiš, trpiš, radiš stvari po navici, dok emocije polako padaju ispod nule, ali si toliko zabrazdio da nemaš snage/hrabrosti da staviš tačku. Ima Bora utehu i za takav problem, samo poslušaš “U dva će čistači odneti đubre” i bude ti lakše. Bar nakratko.

Ponekad, gledajući oko sebe muku i čemer ovoga sveta, prosto poželiš da se pomoliš Bogu, a nisi od onih koji cvile niti ove molitve po crkvama doživljavaš preterano lično. I onda fakat nema prikladnijer od “Pogledaj dom svoj, anđele”.

U međuvremenu, gramofone i kasetaše su zamenili telefoni. Što ti olakša stvar. Ali ne i život.

Dođe na posletku vreme i da sve po zlu krene, da ti presedne bitisanje u tvom gradu, tvojoj državi, među ljudima koji se smatrao svojim, da te sve umara i baš ništa ne drži u mestu…E, to je idealno vreme da pustiš “Pobeći negde”, bez da je pevaš, jer bi ti to još više pojačalo depresiju, spakuješ kofere i kupiš kartu u jednom pravcu. U mom slučaju za Čikago.

Po jedna pesma za svaku “bolest”

Pa tako odletiš daleko, Vajber i Vatsap ti postanu i otac i majka, i brat i sestra, u mom slučaju i deca…A onda subotom u ove naše gastarbajterske kafane narodnjaci dođu, a ti umesto one “Gastarbajterske” poželiš da čuješ “Zelenu travu doma mog” – iako si u pečalbu otišao iz novobeogradskih betonskih blokova.

A ima tu i ova jedna koja mi se neprestano vraća kao bumerang još od osnovne škole, Borina pesma koju sam najčešće i najžešće osetio na sopstvenoj koži, pa mi dođe kao da sam je lično napisao, a čiji naslov glasi: “Ja ratujem sam”.

I da ne nabrajam sad unedogled…

Kako je izjavila majka za “Provjereno”, koliko se isplačemo, koliko vrijedi njena suza za njih dvoje, naspram nekoga na sudu, to je kao rutinski.

– A nije rutinski, ja sam i majka, ja sam ih rodila, ja sam ih odgojila. Živjeli smo zajedno iz dana u dan, iz mjeseca u godinu. Imali smo planove, imali smo snove, imali smo sve. Trebali su samo da dođu kući – rekla je majka.

Podsjetimo, vijest o pogibiji mladih brata i sestre šokirala je cijeli kraj, zavila u crno pogotovo njihovu porodicu, prijatelje i poznanike, ali i one koji ih nisu poznavali. Rijetko ko je ostao ravnodušan na tragičnu sudbinu dvoje mladih. Stjepan je imao 21. godinu, a Katarina 19.

Nesreću skrivila Albanka

– Ne vjeruješ da se to tebi dešava, eto iskreno. I da ti neko javlja tu vijest – ispričao je u “Provjerenom” Viktor Đerek, brat Stjepana i Katarine.

Nesreću je skrivila 29-godišnja Albanka Klevisa Jmeri koja je nepropisno preticala i frontalno se zabila u automobil u kojem su bili Katarina i Stjepan.

Jmeri je završila u pritvoru, ali porodica Đerek ubrzo je šokirala vijest da bi mogla da bude puštena na slobodu.

– Nakon tri mjeseca stiže odluka da se taj istražni zatvor može zamijeniti uz kauciju od 70.000 evra i uz nekakve strože mjere postupanja – rekao je Viktor.

Zbog navedene odluke organizovani su protesti.

– Mi smo svjesni toga da to ne bi bila njena konačna kaznena presuda, ali smo i svjesni drugih mogućnosti i od tog ilegalnog bega – objasnio je Viktor.

– Ona je tek na ponovljenoj parnici pokazala svoje suze. Plakala je i to je navedeno u zapisniku i ponovno je omogućeno da se brani sa slobode na šta smo se mi ponovno žalili. I onda se pitam, okej, ona je plakala, koliko vrijede suze moje majke – dodao je.

Majka: Umjesto da stavljam svijeće na tortu, nosim ih na groblje

Sud je na kraju Jmeri zadržao u zatvoru, a za 10. septembar je zakazano prvo ročište. Jmeri se tereti za izazivanje saobraćajne nesreće iz nehata i prijeti joj osam godina zatvora. Vozač kog je Jmeri preticala poginuo je u padu rampe trajekta u Malom Lošinju.

– On je u svom svjedočanstvu naveo da su se iza njega nalazila dva automobila. Prvo Mercedes, pa onda BMW od Klevise. I Mercedes je započeo ranim preticanjem dok je BMW, bez da se uvjerio može li da pretiče, automatski pratio taj automobil ispred sebe – naveo je Viktor u emisiji “Provjereno”.

– Stipe je tek neki dan 21 godinu navršio. 7. jula otišla sam na groblje, a umjesto da 21 svijeću stavljam na tortu, mi smo gore 21 upalili na groblju. Za koji mjesec ću i Kati isto paliti 19 svijeća – zaključila je Dragana.

– Do saobraćajne nesreće je došlo kada je vozačica privatnog vozila slovačkih registarskih oznaka započela nepropisno preticati vozilo ispred sebe, zbog čega je došlo do frontalnog sudara sa privatnim vozilom makarskih registarskih oznaka, kojim je iz suprotnog smjera upravljao 21-godišnji hrvatski državljanin – saopšteno je tada iz policije.

Podsjetimo, Katarina je bila maturantkinja Medicinske škole u Dubrovniku, a Stjepan je radio u Hrvatskom autoklubu u Pločama, prenosi Jutarnji list.

Nakon što se udaljio s lica mjesta, u svom automobilu parkiranom u toj ulici, istim vatrenim oružjem koje ilegalno posjeduje, počinio je samoubistvo, javlja 24sata.hr.

Na licu mjesta obavljen je uviđaj kojim je rukovodio zamjenik Županijskog državnog tužilaštva u Velikoj Gorici.

Tijela su prevezena su u Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu.

Nakon što se udaljio s lica mjesta, u svom automobilu parkiranom u toj ulici, istim vatrenim oružjem koje ilegalno posjeduje, počinio je samoubistvo, javlja 24sata.hr.

Na licu mjesta obavljen je uviđaj kojim je rukovodio zamjenik Županijskog državnog tužilaštva u Velikoj Gorici.

Tijela su prevezena su u Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu.

Nakon što se udaljio s lica mjesta, u svom automobilu parkiranom u toj ulici, istim vatrenim oružjem koje ilegalno posjeduje, počinio je samoubistvo, javlja 24sata.hr.

Na licu mjesta obavljen je uviđaj kojim je rukovodio zamjenik Županijskog državnog tužilaštva u Velikoj Gorici.

Tijela su prevezena su u Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu.

Optuženom se na teret stavlja da je 23. maja prošle godine na terasi kafića ”San Marko” fizički napao bivšu vanbračnu suprugu i čelom je udario u glavu.

– Nakon udarca, sa obje ruke je oštećenu uhvatio za zglob desne ruke, stegao je za ruku i nanio joj zguljotine i ogrebotine. Od J. J. je uzeo njen mobilni telefon marke ”redmi 9”, koji je polomio, a što je sve zabilježeno video nadzorom ugostiteljskog objekta – navodi se u optužnici.

Dodaje se da je optuženi više puta rekao J.J. da će na društvenim mrežama objaviti njihove intimne slike i snimke koje su sačinili dok su bili u vanbračnoj zajednici.

Optuženom se na teret stavlja da je 23. maja prošle godine na terasi kafića ”San Marko” fizički napao bivšu vanbračnu suprugu i čelom je udario u glavu.

– Nakon udarca, sa obje ruke je oštećenu uhvatio za zglob desne ruke, stegao je za ruku i nanio joj zguljotine i ogrebotine. Od J. J. je uzeo njen mobilni telefon marke ”redmi 9”, koji je polomio, a što je sve zabilježeno video nadzorom ugostiteljskog objekta – navodi se u optužnici.

Dodaje se da je optuženi više puta rekao J.J. da će na društvenim mrežama objaviti njihove intimne slike i snimke koje su sačinili dok su bili u vanbračnoj zajednici.

Udnevnim novinama osvanula je porodična čitulja, a od Bore Đorđevića su se oprostile i kolege.

Sahrana će se obaviti u subotu, 7. septembra 2024. godine u 14.30 sati na gradskom groblju u Čačku.

– Dragi naš, tvoje srce će zauvijek kucati s nama. Tvoje pjesme zauvijek će biti dio nas… Dao si nam pregršt uspomena, kroz koje ćemo te pamtiti. Ožalošćeni: supruga Dubravka, sin Boris, kćerka Tamara, unuk Petar, zet Bojan, snaha Milica, svastika Daša i tašta Nada.

U Čačku je povodom smrti legendarnog rokera Bore Đorđevića proglašen Dan žalosti.

Zastave su spuštene na pola koplja, a iz ugostiteljskih objekata ne dopire muzika.

– Proglašava se Dan žalosti u gradu Čačku, povodom smrti muzičara Borisava Đorđevića – Bore Čorbe, tekstopisca i frontmena grupe Riblja čorba, rođenog Čačanina. Za Dan žalosti se određuje 06. septembar – potvrđeno je za Rinu iz kabineta gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića.

Bora Đorđević biće sahranjen u Čačku

– Meni stvarno nije dobro, bolestan sam skroz na skroz. Biće da sam bostan obro, pripremite plavi voz. Dani su mi odbrojani, životni mi prošo vek, bolnici u Ljubljani nemaju za mene lek. Ne trošite džabe pare, nisam tol’ko važan lik. Ukrstite dve gitare, nek to bude spomenik. Konzilijum saopštenje, objavljuje svaki dan. Da upozna javno mnjenje, koliko sam bolestan. Moje telo pošaljite u Čačak, u Srbiju, u Ljubljani ostavite srce, neka bude tu. Ne trošite džabe pare, nisam tol’ko važan lik, ukrstite dve gitare – nek to bude spomenik , glase stihovi pesme koji su tada na Gradskom trgu izmamile suze na licima njegovih Čačana.