Month: September 2024

Bezmalo tri po godine su prošle od kada četvorogodišnji Edin Krstić iz Popovca nastradao pošto ga je kombijem kojim je prevozio robu pregazio S.J. (49) iz tog sela. Dečakovi roditelji očajni su što još nema pravde za njihovog mališana.

„Svaki dolazak za nas je veliki stres, mnogo je strašno. Našeg dečaka nema već i tri po godine, a suđenje još nije završeno. Predugo, predugo traje“, kroz suze govori dečakova majka Kristina Krstić.

Svaki dolazak u zgradu suda za roditelje je novo bolno podsećanje na 12. maj 2021 godine i jedan običan odlazak do pošte u Popovcu koji se završio na najtragičniji mogući način.

Prema rečima dečakove majke sve se dogodilo u minut vremena.

„Ušla sam u poštu da podignem 3.000 dinara pomoći od države, a Edin je ostao da me sačeka napolju s biciklom. Odjednom je neko uzviknuo: „Udariše dete, udariše dete.“ Htela sam da se srušim od straha i kada sam izašla napolje, vidim moje dete celo u krvi. Izlazila mu je krv iz ušiju, iz nosa. Uzela sam ga u ruke, odnela u ambulantu, ali ništa nisu mogli da urade da ga spasu“, opisivala je majka najteže trenutke u svom životu.

S.J. je optužen da je počinio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje Osnovno javno tužilaštvo u Nišu zatražilo kaznu od šest godina zatvora i zabranu upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri godine. Njemu je stavljeno na teret da je kombijem započeo radnju isključivanja iz saobraćaja “pre nego što se uverio da tu radnju može da da izvrši na bezbedan i propisan način”.

„Sa kolovoza Železničke ulice u smeru Ulice Dragoljuba Đorđevića, skrenuo je u desno na travnatu zemljanu površinu iako ona nije namenjena za saobraćaj vozila pa je desnim bokom svog vozila udario u zadnji deo bicikle sada pokojnog Edina Krstića koji je stajao na navedenoj površini nakon čega je došlo do obaranja oštećenog. Posle toga je zadnjim desnim točkom, pregazio gornji levi deo tela i glave oštećenog, te je oštećeni zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život na granici sa bezuslovno smrtonosnom povredom, usled koje je preminuo na licu mesta“, stoji u optužnici.

S.J. je pred sudom negirao krivicu za tešku saobraćajnu nesreću. On se branio da se kretao popisanom brzinom i da nije video nikoga kada je krenuo da se okreće kombijem.

„Kada sam skretao udesno, nikoga nije bilo u ulici. Čovek koji je bio na ulici sa kolicima, počeo je da viče: „Stani, stani“! Rekao mi je: „Kreni nazad!“ Krenuo sam metar unazad i stao sam. Palo mi je na pamet da sam nagazio kabl ili crevo. Izašao sam iz kombija, ljudi su prilazili. Majka je naišla, nosila je dete u rukama, tražila je da je odvezem do Hitne pomoći. Ja sam je pitao gde ti je dete bilo. Kaže, igralo se u travi“, govorio je ranije pred sudom.

On je naveo da je smatrao da je bezbednije da napravi polukružno okretanje nego da se vraća u rikverc, jer je onda slabija preglednost.

„Dok sam skretao udesno nisam video dete, iako sam gledao kroz retrovizor i kroz staklo. Nisam osetio ni udarac ni dete da sam udario jer na tom delu put nije asfaltiran već je zemljani. Kada sam hteo da napravim polukružno okretanje ulica je bila čista, nikog nije bilo“, rekao je Jocić u svojoj odbrani.

Veštak saobraćajne struke dr Dejan Bogićević izjavio j pred Osnovnim sudom u Nišu da je Slavoljub Jocić imao tehničkih mogućosti da uoči dečaka i zaustavi vozilo. On je naveo da je dečak sa biciklom bio u njegovom vidnom polju sve vreme te da bi bio u vidnom polju čak i da se kretao. On je istakao da je vozač imao mogućnosti da ga vidi nezavisno od toga da li je stajao pored bicikla ili je bio na njemu.

Edinovi roditelji Kristina i Bojan Alimović su se zbog tragedije koja ih je zadesila u Popovcu napustili to selo i preselili se u Vlasotince. U tom mestu dobili su ćerkicu koju su u spomen na stradalog sina nazvali Eldina.

Kurir.rs/Nova

Srpsku Crnju su potresla dva zemljotresa u razmaku od samo dvadeset minuta.

Prvi zemljotres magnitude 2,2 stepena po Rihteru zabeležen je sinoć u 19:20 , a ubrzo nakon toga, u 19:40, usledio je drugi zemljotres jačine 2,8 stepena. Oba potresa dogodila su se na dubini od 8 kilometara, što je uzrokovalo da se podrhtavanje oseti u široj okolini.

Prema prvim informacijama, nije bilo značajnije materijalne štete, ali stanovnici Srpske Crnje i okolnih mesta su prijavili da su jasno osetili podrhtavanje tla. Nema izveštaja o povređenima, ali se situacija prati zbog mogućih naknadnih potresa.

Vladica ugledao scenu kao iz horor filma na tavanu

Stravična akcija čuvenog hvatača zmija, Vladice Stankovića, u tavanu jedne kuće u mestu Žbevac u Bujanovcu ledi krv u žilama. On je ovog puta imao opasan izazov, ali ne sa dobro poznatim gmizavcima.

U scenama kao iz horor filmova, Vladica se ovog puta suočio sa zastrašujućim prizorom na tavanu jedne kuće u Žbevcu.

Domaćini su ga pozvali zbog užasa koji se nastanio u njihovom domu, a ogromno leglo koje su napravili zaprepasatilo je čak i neustrašivog Vladicu.

U mračnom tavanu, penjući se, odmah se mogao čuti zvuk zujanja koji nije slutio na dobro. Stršljenovi koji su “okupirali” tavan i tu napravili zaprepašćujuće veliko gnezdo kojem je Vladica približio svoju kameru tera strah u kosti.

“Samo da vidite neverovatno leglo stršljenova, koliko je to veliko, koliko ih ima tu, milion“, rekao je Vladica.

On se ovog legla rešio tako što ga je ubacio u kesu i otkinuo sa drvene grede na kojoj su ga napravili.

Slavica Teofilović je jutros u emotivnoj ispovesti govorila o jezivoj tragediji koju je doživela u januaru 2019. godine, kada je u stravičnom požaru izgubila maloletnu ćerku i sina.

Slavica je na početku ispovesti na Pink TV istakla da je godinama trpela nasilje od strane supruga.

“Ja sam trpela nasilje dugo godina, i psihičko i fizičko. Najstarija ćerka, koja sada ima 17 godina, ga je prijavila. Ja sam 2019. godine doživela da mi je stavio nož pod grlo. Policija je odmah došla… I privela ga. Bila sam u sigurnoj kući, on je 2012. ležao u zatvoru. Morala sam da mu se vratim… Nisam imala gde. Marko i Dušica su bili mali. Ja nisam radila, nisam imala gde, ni sa kim”, objasnila je ona, pa kroz suze dodala:

“Ja sam morala da se vratim, a kada sam se vratila, postao je sve gori”.

Kako je rekla, branio joj je da radim i zavisila je od njega.

“Moj Marko je operisao srce sa 13 meseci… Operisan je, pio je lekove, izborio se, preživgeo taj zahvat. Muž je dobio otkaz jer je dosta pio. I ja sam na kraju morala da počnem da radim, ali eto, zaposlila sam se kod komšinice, troje je dece… On se bunio, bio ljubomoran previše”…

Kako kaže, radila je dva posla.

“Zimsko doba, treba struja, garderoba… Tog 23. januara sam radila drugu smenu. Svi su došli iz škole, ručali su, rekla sam da rade domaći, da najstarija naloži vatru, ali ona je zaspala, promrzlo dete… Ovo dvoje su otišli u šupu, ne znam šta se desilo… Ja samo što sam stigla na Banjicu, i zove me komšinica… Rekla mi je da gori šupa, ali da dece nema. Milica vrišti, ide traži ovo dvoje. Ja zvala učiteljice da zovu roditelje, da vidi da ih nema kod nekoga. Tražila sam decu po šumama, njivama. Tada sam se izgubila. Videla sam direktora, forenzičare, Milicinu razrednu. Hitna pomoć je došla, dali mi lekove, injekciju, i onda su mi dva inspektora rekla da su našli tela. Onda sudnska medicina. Potvrđeno je da su nastradali”, navela je Slavica Teofilović.

Kurir.rs/Pink

Bivši reprezentativac Obale Slonovače, Sol Bamba, preminuo je u 39. godini života.

Tužnu vest potvrdioje turski klub Adanaspor u kom je nekadašnji as brojnih premijerligaških klubova radio kao tehnički direktor.

“Našem tehničkom direktoru Solu Bambi pozlilo je uoči utakmice sa Manisasporom. Odvezen je u bolnicu, gde je izgubio bitku za život”, saopštio je klub.

Bamba je iza sebe ostavio suprugu i četvoro dece.

Bivšem fudbaleru je pre tri godine, dok je igrao za Kardif, dijagnostifikovan Hočkinov limfom, maligno oboljenje limfocitnog tkiva. Vratio se nakon nekoliko meseci, posle homterapija, i igrao za klub iz Velsa, kasnije i Midlsbrou i još jednog engleskog drugoligaša.

Nažalost, bolest se nedavno ponovo vratila.

Bamba je najveći deo karijere proveo igrajući za Kardiv i Hibernian. Karijeru je započeo u Pari Sen Žermenu, a nastupao je i za Lester, Lids, Midlsbrou…

Za reprezentaciju Obale Slonovače odigrao je 46 utakmica.

Teško mu je da govori o ovoj temi. Nadao se da će uspeti da prestane da konzumira narkotike i dao je sve od sebe da joj pomogne.

Roker Milić Vukašinović je jednom prilikom pričao sa čime se njegova porodica susretala kada je njegova ćerka Maja Avdibegović upala u kandže droge.

Nekoliko sati pred njenu smrtu, roker se vraćao sa suprugom Suzanom iz Bosne i nije mogao ni da nasluti da će se dogoditi tragedija.

– Moja ćerka je imala 14 godina kada je ta priča počela. Ona je ratno dete i generalno je u Sarajevu dosta dece izvršilo samoubistvo. Jako lako se dolazilo do tih najtežih droga u to vreme. Zaljubila se u jednog dečka koji je bio jako lep, svirao je bubnjeve i bio je veoma talentovan i stalno su se družili… Bilo mi je sasvim normalno da malo popije pivo ili “produva travu”. Međutim, taj dečko i svi njegovi drugari su već bili na heroinu. Narkomani se vode mišlju: “Što bih samo ja bio na igli, kad može još neko pored mene.” E tako je on nju navukao. Prvo sam pomislio kada je dolazila kući nekako čudna da je bila malo mamurna, da je popila malo više piva i duvala, dok nisam provalio da je u pitanju heroin, a tada je već bilo kasno.

Milić tvrdi da je na sve načine pokušavao da joj pomogne, ali da je i sam napravio kobnu grešku, nakon koje više nije bilo povratka.

– Zaj***o sam se jednom kada mi je rekla: “Evo, tata neću više nikad, nikakvu drogu više neću probati.” Htela je da joj iznajmim stan i tu sam napravio najveću grešku, koju sebi nikada neću oprostiti. Iznajmio sam joj stan, nadajući se da se neće vratiti tome i da će joj se zdravstveno stanje poboljšati. Kakvo je u tom stanu bilo leglo narkomana. To je bio horor. I oni su se obično tako okupljali u iznajmljenim stanovima jer ne mogu po haustorima ili na ulici. Kad je stan, onda ih bude i do 50. To je bio užas kada sam video taj stan, bože dragi, mučno mi je i kada se samo prisetim – rekao je Vukašinović.Milić Vukašinović / Izvor: Foto: YouTube Printscreen/Red TV

– Moja prva žena je dva dana čistila sav taj nered. Prva žena mi je zamerila i stalno mi govorila da sam ja kriv što mi je ćerka postala narkomanka i krivila me je što sam joj iznajmio stan, a nisam mogao da pretpostavim da će se sve završiti tako, već sam se nadao da će biti mnogo bolje. Ćerka mi je tada imala 14 godina. Ljudi koji su na heroinu, kada se ubodu iglom, žargonski rečeno ključaju. Bila je čak jedna scena pošto je ona htela da bude bubnjar, ja sam je ipak odvratio od te ideje i napravio sam joj jednu ploču jer je bila zaista talentovana za pevanje. Dešavalo se da dođemo u studio i vežbamo pesme za album, ja nju gledam, ona peva, ja sviram i odjednom čujem da ona ne peva i samo se okrenem, a njoj glava sama pada. Kao kada se vozite autobusom, pa vam se spava i onda mrdate glavom, to tako izgleda. Taj tada dečko je ustvari nju uvukao u sve to. Onda je ona našla muža i dobila dvoje dece, koju ja neizmerno volim i stalno sam u kontaktu s njima. Deca nisu ništa kriva. Oni su moje srce. Taj muž je bio još gori narkoman. Onda je ona jadnica kasnije patila jer je bila svesna da je narkomanka, ali nije mogla da se izbori s tim. Ona se razvela od tog prvog jedinog muža i htela je da nađe normalnog dečka. I sledeći je bio labilan psihički i krizirao je. Video sam da je bila nesrećna i da je htela da se promeni, ali mi je rekla i da ona ne može da nađe normalnog dečka, već samo narkomana. Ceo grad je znao za nju. Heroin, kada uđe u organizam, nestaje psiha koja je nekad postojala. Rak kostiju je kriziranje od heroina kad te bole sve kosti. Kažu da to toliko boli da samo morfijum može da ublaži taj bol, nikakve tablete niti lekovi. Kod heroinskih zavisnika se formira jedan strahoviti strah od tih bolova.Milić Vukašinović / Izvor: Youtube Printscreen/Kurir

– To je problem, što ma kako te u kući odgajali, formiranje ličnosti dolazi kroz druženje sa izabranim društvom i tu je problem. Ako svi krenu da piju, a ti ne piješ, odmah si odbačen – šonja, pi***ca, s*sa… I onda ti moraš da se uklopiš. Posle alkohola je došla droga. Ne možeš ti tehno i rejv partije da slušaš bez ekstazija. Ne možeš ti takvu muziku normalan da slušaš satima, a kad uzmeš ekstazi, možeš danima. Kad su napravili takvu vrstu muzike, napravili su i drogu koja ide uz nju. Drugo je kokain i heroin, a heroin je najpogodniji. Meni je ćerka umrla zbog toga… Vodili smo je mi na ta lečenja, ali ne može, to je bilo jače od nje, imala je divne doktore, pričali su oni s njom i sve. Posle toga je zaista došla s jedne klinike i vidim ja da joj se psiha vratila i to je funkcionisalo jedno 15 dana, rekao sam sebi: “Divno, skinula se.” Ali, kako je dobro folirala, inače je bila onako inteligentna, imala je talenta i za pevanje i za glumu i za sve. Ona je sve to folirala. Na kraju je rekla, kada je trebalo da se vrati u Sarajevo: “Eto, za pet dana će jedan festival” i pitala je mene i moju tada novu ženu da joj kupimo karte i mi kontamo konačno je OK, ali greška. To je tek bio haos, tek su se tamo narkomani sastajali. I mi joj kupimo te karte, nadajući se da je svemu kraj. Dovukla je neku ženu od 45 godina, koju je predstavljala drugaricom, nekog glumca i nekoliko ljudi koje nije dobro ni znala. I to je bio horor. Ali dok je bila sa nama tih 15 dana, bila je normalna i sve je bilo super. Zvala me je: “Tatice moj.” Ponadao sam se da se vratila u normalu, ali nije, dobro je glumila. Ma bilo je groznih scena. Pričao sam ja sa ćerkom i hteo sam da joj pomognem i izbavim je iz toga. Počela je da priča neke priče koje više nisu imale veze sa onim njenim pređašnjim mozgom i krenula je da viče: “Ja hoću da se ubijem.” Kada je imala 16 godina. To što je ona radila bilo je zaista strašno i video sam da ona neće da se skida. Imala je moju narav. Ja sam čak i svojoj prvoj ženi rekao kada je ona želela da imamo decu da ne pravimo decu jer sam znao da će deca biti na mene. Rekao sam joj da ja imam jaču genetiku i eto šta se dogodilo…

Najteže mu je palo kada je video da ćerka tuče njegovu suprugu.

– U jednom momentu sam ćerku hteo da ubijem od batina. Ja sam ušao u našu tada zajedničku kuću i kada sam otvorio vrata, video sam kako Maja tuče moju suprugu, koja je maltene nemoćna. Udarala je nogama, a ona je ležala na podu. Ja sam ja zamalo bacio sa terase, nezavisno što je moje dete, ali to kad sam video, znao sam da joj je tražila pare, a ona mučena nije imala da joj da i moja ćerka je nju tukla. Eto, to su ti narkomani. I onog njenog sam hteo da nađem. Maja je mrzela majku, moju prvu ženu, jer ju je zvala narkomanka, i ona je nju prva provalila da se drogira. Majku je mrzela, a mene je volela. Ta psiha nije bila moje dete. Od heroina je bila deformisana njena psiha. Izgubio joj se identitet koji je postojao pre. Kao devojčica je bila duhovita, simpatična, talentovana i omiljena i sve je krenulo naopako posle tog njenog prvog dečka – rekao je on ranije za “Republiku”.

Sve je prštalo od emocija…

Maestralna srpska atletičarka Angelina Topić osvojila je zlatnu medalju u disciplini skok uvis na juniorskom Svetskom prvenstvu u Limi.

Iako je njen nastup na SP u Peruu bio pod znakom pitanja zbog povrede koju je doživela u kvalifikacijama na Olimpijskim igrama u Parizu, Srpkinja je uspela da se oporavi na vreme i na dominantan način stigne do zlata.

Počistila je Angelina konkurenciju, jedina je preskočila letvicu na 1.92 metra i tako postala svetska šampionka.

Nakon skoka koji joj je doneo zlato, emocije su je potpuno savladale. Odmah je otrčala u zagrljaj svom ocu i treneru Dragutinu Topiću i sa njim razmenila nekoliko reči. Nisu mogli da se suzdrže, oči su im oboma bile ispunjene suzama radosnicama.

Sve je prštalo od emocija…

Maestralna srpska atletičarka Angelina Topić osvojila je zlatnu medalju u disciplini skok uvis na juniorskom Svetskom prvenstvu u Limi.

Iako je njen nastup na SP u Peruu bio pod znakom pitanja zbog povrede koju je doživela u kvalifikacijama na Olimpijskim igrama u Parizu, Srpkinja je uspela da se oporavi na vreme i na dominantan način stigne do zlata.

Počistila je Angelina konkurenciju, jedina je preskočila letvicu na 1.92 metra i tako postala svetska šampionka.

Nakon skoka koji joj je doneo zlato, emocije su je potpuno savladale. Odmah je otrčala u zagrljaj svom ocu i treneru Dragutinu Topiću i sa njim razmenila nekoliko reči. Nisu mogli da se suzdrže, oči su im oboma bile ispunjene suzama radosnicama.

Kurir sport/J.M.

BORA Đorđević, poznat i kao Bora Čorba, još uvek je u bolnici u LJubljani i u teškom stanju. Menadžer „Riblje Čorbe”, Bane Obradović, oglasivši se za jedne medije, objasnio je da sutacija u kojoj se roker nalazi „može da ode u svega dva pravca”.

– Bori je stanje nepromenjeno. I dalje je na respiratoru, intubiran. Supruga ga obilazi svakog dana. Ova situacija ima dva pravca; ili da se izvuče ili ono drugo, najgore. Lekari svakog dana govore da je stabilno. Čekamo ili da se probudi ili ono drugo, ne daj Bože. U bolnici ima svu potrebnu negu – naglasio je Obradović.

Đorđević je, podsetimo, pre oko 10 dana hospitalizovan. „Riblja čorba” onda je otkazala sve nastupe do daljeg, dok se Bora ne oporavi.

Klinički konzilijum, prema nezvaničnim saznanjima domaćih medija, sastaje se svakog jutra kako bi zajedno odlučivali o tome šta treba uraditi kako bi se poboljšalo zdravstveno stanje rokera.  

NJegova svastika Daša za jedne je medije ispričala da ga supruga Dubravka svakodnevno obilazi i da joj nimalo nije lako.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici, isključili su iz saobraćaja dvojicu muškaraca, koji su vozili pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Saobraćajna policija zaustavila je u Subotici četrdesetosmogodišnjeg vozača koji je upravljao ,,audijem” pod dejstvom amfetamina, dok je na periferiji zatečen dvadesetsedmogodišnji turski državljanin koji je vozio automobil pod dejstvom marihuane.

Obojica vozača, u skraćenom postupku, privedeni su sudiji za prekršaje, koji im je izrekao novčane kazne, kao i zabranu upravljanja motornim vozilom u trajanju od po šest meseci.