Nikakvo bogatstvo se ne može porediti sa ovim osećanjem, kada se dobije nešto toliko vredno, a što niste mogli ni da sanjate

Kada je 23-godišnja Aleksandra Kinova saznala da će njena porodica postati bogatija za jednog člana, ona i njen muž nisu skrivali sreću. Ovaj češki par iz grada Milovice je već imao jednog sina – ali i novu prinovu su željno iščekivali.

Kako su meseci odmicali, lekari su utvrdili da Aleksandra ne nosi jednu bebu, već dve zato su se umesto budućeg jednog člana, spremali za dva. Nedugo posle, nakon redovne posete ginekologu, doživeli su najveće iznenađenje života. Za ono što im je rekao definitivno nisu bili spremni. Aleksandra je čak i zaplakala.

Najpre su mislili da ona nosi trojke, potom četiri bebe, ali je njihov finalni zaključak bio da srećna majka nosi pet beba budući da je njen stomak neprestano rastao.

U leto 2013. godine je bez ikakvih komplikacija rodila petoro zdrave dece carskim rezom, od čega četiri dečaka i jednu devojčicu.

Ovo je prvi zabeleženi slučaj u Češkoj budući da su bebe začete prirodnim putem. Sigurni smo da Denijel, Majkl, Aleks, Martin i Terezka rastu u srećnoj porodici i da su njihovi roditelji ponosni na njih. Kako kažu, nikakvo bogatstvo se ne može porediti sa ovim osećanjem, kada se dobije nešto toliko vredno, a što niste mogli ni da sanjate.

Šanse da se začnu petorke su 1:47.000.000, a i ukoliko se desi, velika je verovatnoća da ne prežive sve bebe. Zato ovaj slučaj definitivno možemo nazvati čudom. Želimo ovoj porodici puno sreće u budućnosti.

Izvor: stil.kurir.rs

– Okružio me predivan prizor

Šarlot Holms iznenadila je svoju porodicu nakon što je doživelakliničku smrt. Naime, žena je imala moždani udar, nakon čega je posle tri dana kolabirala, te je njeno srce prestalo da kuca. Bila je 11 minuta mrtva. Doktori su krenuli da je reanimiraju, a ona je u tim trenucima doživela neverovatno iskustvo

– Bila sam iznad svog tela. Mogla sam da ih vidim kako mi rade kompresije grudnog koša. Mogla sam sve da ih vidim – muža i sve medicinske sestre okolo. A onda sam čula muziku. Kad sam otvorila oči, znala sam gde sam. Znala sam da sam u raju – ispričala je ona.

– Okružio me predivan prizor, a videla sam i čula anđele kako pevaju neverovatnu muziku – dodala je.

Potom je ugledala svoje roditelje koji su umrli pre mnogo godina, kao i rođaka kom je bila amputirana noga kako stoji na zlatnim vratima, na dve zdrave noge. Dečak kog je videla pored svojih roditelja probudio je u njoj radoznalost – nije znala o kome se radi. Međutim, čula je da joj je Bog rekao da je to beba koju su ona i njen suprug izgubili, pre 40 godina.

Bila je mrtva 11 minuta

– Gledala sam lepotu oko sebe. Mogla sam da vidim drveće, mogla sam da vidim travu. I sve se ljuljalo uz muziku jer sve se na nebu klanja Bogu. Ne mogu da vam prenesem kako je nebo izgledalo, jer je to toliko iznad onoga što bismo mogli da zamislimo, milion puta. Tu je i najlepši, predivan miris, kao ništa što sam ikad ranije osetila – opisala je Šarlot i nastavila:

– Postoji toliko toga što se ne može opisati rečima. Ono što sam mislila da će nebo biti, nije bilo – bilo je samo mnogo lepše. Mislila sam da će ljudi samo hodati okolo u haljinama, ali nije tako. Oni koje sam videla bili su u običnoj odeći. Ima mesta na nebu gde su oni u haljinama, verovatno više carstvo, još svetije mesto. Sveto meso. Bilo je tako ogromno – pokazao mi je toliko toga u kratkom vremenskom razdoblju, a zapravo bila sam na vratima, nisam prošla kroz njih – kazala je.

Videla je i raj i pakao: “Sotona stvarno dolazi”

Pored raja i lepih stvari, ona je videla i pakao, kao i ljude koji su u njemu bili. Taj prizor ju je jako iznenadio, budući da je verovala da su ljudi koje je tamo videla zapravo dobri.

– Rekla sam ‘ovo ne može biti’, a Isus mi je rekao ‘može, ako se ne promeni način življenja, zauvek. Mislim da je hteo da kažem ljudima da ne možemo biti na ogradi, ne možemo nogom biti u ovom svetu greha i na nebu. Čula sam svog oca kako govori: ‘Imaš vremena da se vratiš i podeliš ovo sa svima’ – objasnila je.

Šarlot veruje da je trenutno na snazi duhovni rat jer se približavamo Isusovom dolasku i anđeli i demoni su svuda – “Bližimo se kraju vremena i Sotona stvarno dolazi da ratuje protiv puno ljudi”, rekla je ona i dodala: “Mogu da te pogledaju pravo u oči i sigurno ti reći: nebo je stvarno. A Bog nas toliko voli. Njegova ljubav je tako čista. Toliko nas želi. Rekao mi je: ‘Vodi ih kući što više možeš’.

Legendarna umetnica preminula je još pre nekoliko dana, međutim, za smrt se saznalo tek sada…

Slavna glumica, zvezda filma Boni i Klajd, Evans Evans, umrla je u 91. godini.

Evans je bila u braku sa pokojnim režiserom Džonom Frankenhajmer.

Evans Evans / Izvor: Youtube printscreen/Dreams Are What Le Cinema Is For

Prema čitulji, Evans je preminula 16. juna 2024. godine u Kaliforniji, ali se za njenu smrt tek sada saznalo.

Evans Evans je ostavila neizbrisiv trag u svetu glume, a njen životni put bio je ispunjen usponima i padovima.

Izvor: Telegraf/J.G.

Holivudska ikona Donald Saterlend preminuo je u 88. godini.

Smrt veterana objavio je, u sredu, njegov sin, glumac Kifer Saterlend.

Saterlendova karijera trajala je više od 60 godina i uključivala je nastupe u serijalu “Igre gladi” i horor filmu “Ne gledaj sada”.

Njegov sin, takođe nagrađivani glumac, odao je priznanje sledećim rečima:

„Teška srca vam kažem da je moj otac, Donald Saterlend preminuo. Lično mislim da je jedan od najvažnijih glumaca u istoriji filma. Nikad ga nije zastrašila uloga, dobra, loša ili ružna. Voleo je ono što je radio i radio je ono što je voleo, a više od toga se ne može tražiti. Imao je dobro proživljen život.”

(Kurir.rs/DailyMail/J.M.)

Glumica Branka Petrić pala je sa pozornice tokom predstave i doživela povredu.

U pozorištu Madlenianum večeras se igrala drama “Da krenemo ispočetka”, kada je došlo do nepredviđenih okolnosti.

Branki Petrić se naglo slošilo, zbog čega je odmah pozvana Hitna pomoć.

Lekari su ubrzo stigli u pozorište, a glumica je prebačena u bolnicu.

Nikad nije prebolela smrt supruga

Podsetimo, glumica Branka Petrić, kako je nedavno priznala, za avanture svog pokojnog supruga Bekima Fehmiua, saznala je tek kad je objavio autobiografiju.

– Bekim je imao potrebu da mi se poveri, makar i u knjizi, a znao je da ću ja sve, kao i uvek, prihvatiti prijateljski. U šali sam mu govorila da bih se ja na njegovom mestu ponela još i gore – govori Branka, koju je Fehmiu u knjizi opisao kao Amazonku, dok ju je s obale posmatrao u moru sa sinovima Uliksom i Hedonom.

– Bekimov odlazak ne mogu da prebolim, ali njegov postupak, koji ničim nije nagovestio, mogu razumeti. Duboko je patio zbog bujica mržnje koje su izazvale stradanja širom naše bivše zemlje – od Vukovara, Dubrovnika i Sarajeva do Kosova i Beograda. Verovao je u plemenitu misiju umetnosti, no osećajući da se to urušava, povukao se iz javnosti i prestao da prihvata uloge – kaže Branka Petrić za Gloriu.hr, te dodaje kako je njen suprug sebi oduzeo život metkom iz pištolja koji mu je darovao američki scenarista Kler Hafake.

(Telegraf)

Balkanska zvezda je sa ćerkom bodrila Orlove sa tribina u meču protiv Slovenije.

Reprezentacija Srbije danas je igrala protiv Slovenije, a najveća muzička zvezda Svetlana Ceca Ražnatović zajedno sa ćerkom Anastasijom i porodicom Gudelj bodrila je Orlove.

Anastasija Ražnatović sa tribina je bodrila svog supruga Nemanju Gudelja zajedno sa svojom majkom Cecom kao i porodicom Gudelj – Oliverom, Vanjom i Nebojšom.

U jednom trenutku, kada je utakmica završena u 95. minutu i golom Luke Jovića koji je izjednačio, Nemanja Gudelj se popeo na tribine i pao u Cecin zagrljaj.Ceca Ražnatović / Izvor: Srbija Danas

Slovenci opkolili Cecu

Ekipa “Blica” došla je juče do snimka iz pomenutog grada, u kom vidimo kako se slovenački navijači oduševljeno pozdravljaju sa Cecom.

Želeli su da se fotografišu sa njom, te da malo porazgovaraju, pa im je Ceca izašla u susret.

Izvor: Blic

Ova priča zaslužuje ekranizaciju, jer život zaista ume da piše romene

Žena po imenu Melisa Hajsmit bila je tek rođena beba kada ju je nepoznata žena ukrala od roditelja. Očajni majka i otac davali su sve od sebe da pronađu devojčicu, ali ništa im nije polazilo za rukom. Neverovatnim obrtom sudbine, pronašli su svoju Melisu nakon dugih 50 godina i to u istom gradu u kojem su i oni živeli celog života!

Ovako je sve počelo…

Alta Hajsmit iz Teksasa udala se i postala mama sa samo 22 godine. Međutim, ubrzo je shvatila da ne može da živi sa Melisinim ocem i odselila se sa tek rođenom bebom kod drugarice. Međutim, Alta nije imala novca, a dobila je odličlnu ponudu, da konobariše za 20 dolara po smeni. U to vreme to je bio odlična suma i Alta je morala da pristane, ali nije znala kuda će sa bebom. Bila je 1971. godina i jedini način da pronađete pomoć u kući ili za čuvanje dece bili su oglasi.

Alta je dala oglas i istog dana joj se javila žena po imenu Rut Džonson. Žena je imala prijatan, prijateljski glas i, prema njenim rečima, veliko iskustvo u radu sa decom. Rekla je da je radila kao dadilja više od 10 godina i da je podigla sopstvenu decu. Rut je obećala da će sama pokupiti bebu u 7:30 ujutro i odvesti je svojoj kući.

Alta je izjavila da do tada već neće biti kod kuće, već će njenu ćerku prijateljica predati novoj dadilji. Ona će unapred pripremiti torbu sa pelenama, odećom za presvlačenje i adaptiranim mlekom. Tako je i bilo – lepa, seda žena sa naočarima i šeširom pokupila je Melisu tačno u dogovoreno vreme. Izgledala je kao tipična domaćica. Kako će komšija kasnije ispričati policiji, žena nije odavala nikakvu sumnju; naprotiv, nosila je bele rukavice, što je kasnije ukazivalo na izvesnu inteligenciju kidnapera, a u početku je delovalo fino i elegantno.

Da li je samohrana majka postupila brzopleto? Da, ali u to vreme su svi tako radili i niko nije mogao da zamisli da bi dete moglo biti ukradeno, piše Lepa i srećna.

Shvativši da celog dana nije imala kontakt sa dadiljom, Hajsmit se uznemirila i požurila u policiju, ali su oni odmah posumnjali u samu Altu. S obzirom na uslove i okolnosti života konobarice, policija je mislila da je imala motiv da se otarasi ćerke. Međutim, Hajsmit je imala čvrst alibi; provela je ceo dan pred ogromnim brojem ljudi u restoranu.

Policija je postavljala oglase, proveravala telefonske pozive i obilazila komšiluk od vrata do vrata, ali bez rezultata. Tragedija je ponovo zbližila Altu i njenog bivšeg muža; gubitak njihove ćerke postao je velika tuga za par. Prošla je godina, dve, tri – Hajsmitovi su dobili još jednu ćerku, pa sina i opet ćerku, ali sve vreme nisu prestajali da tragaju za svojom prvom bebom. Porodica je svake godine slavila Melisin rođendan i molila se za njeno zdravlje.

Tokom narednih pet decenija, tri različite žene su otišle u policiju tvrdeći da su Melisa, ali su DNK testovi sve njih isključili. I svaki put bi slomili srce majke koja se iskreno nadala da je pronašla svoje dete…

U intervjuu iz 2006. Džef Hajsmit, Melisin otac, priznao je: “Nikada nisam izgubio nadu. Osećam se kao da je neko uzeo moju ćerku i odgajao je kao svoje dete. Možda ona već ima svoju decu, a ne zna čak ni svoje pravo ime.”

U međuvremenu, Melisa je živela u istom gradu, ali pod drugim imenom.

Niko nikada neće saznati ime žene koja je kidnapovala Melisu. Ali nekoliko dana kasnije, ponudila je da proda devojčicu za 500 dolara. Govorila je kako je ona ćerka njenog rođaka koji ne želi dete, pa je tražila porodicu koja bi je usvojila. Sin žene po imenu Sofija Volden je već odrastao, ali je ona oduvek sanjala o ćerki, pa je pristala da kupi dete. Svoju novu ćerku je nazvala Melani.

Kao što je Melani pričala o svojoj pravoj porodici mnogo godina kasnije, njena nova majka bila je žena sa teškim mentalnim problemima. Zabranjivala joj je da se igra sa drugom decom, tukla je, vređala, zaboravljala da je hrani i nije marila gde provodi vreme.

Umorna od nasilja u porodici, Melani Volden je pobegla od kuće sa 15 godina i nikada se nije vratila svojoj porodici. Sa 17 godina je više puta hapšena zbog prostitucije, radila je na benzinskoj pumpi, zatim kao čistačica. Udavala se tri puta i rodila troje dece. Sva deca su joj oduzeta i smeštena u hraniteljske porodice, a sama Melani je lišena roditeljskog prava. Ali u isto vreme, sva deca su poznavala svoju majku i čak su je s vremena na vreme posećivala.

U međuvremenu, 2006. godine, Melisini pravi roditelji su se ponovo rastali, ali nisu odustali od pokušaja da pronađu svoju kidnapovanu ćerku. Čak su se obratili i vidovnjakinji koja im je rekla da je devojčica živa, zdrava, da je osnovala svoju porodicu, ali da ima stalnih problema sa zakonom. Što se na kraju i pokazalo kao tačno.

Hajsmitovi najverovatnije nikada ne bi uspeli da pronađu svoju prvu ćerku da nije bilo moderne tehnologije.

Altin suprug Džef je uradio DNK test čim je to postala stalna praksa, kako bi se videlo da li će ga sistem povezati sa nekim iz baze. Test je pokazao da ima unuku. Hajsmit je pronašao njen nalog na društvenim mrežama i bio je iznenađen kada je otkrio da unuka ima još dva brata. Ispostavilo se da mu troje unuka žive negde u blizini!

Ne njihovo iznenađenje, pronašli su sve troje brzo i lako, a unuci su im rekli da se njihova majka zove Melani. Džefri je pronašao njenu stranicu na društvenoj mreži i napisao dugačku poruku, ali je Melani mislila da je Džef prevarant. Bila je sigurna da je njena prava majka ona od koje je pobegla sa 15 godina. Ona je strancu odgovorila da ne vredi da se tako šali i da će se moliti za njega. Tada joj je Džefri poslao fotografije iz detinjstva i naveo da njegova nestala ćerka ima veliki beleg na leđima. Melani je bila zapanjena onim što je pročitala i odmah je uradila DNK test.

26. novembra 2022. godine Melisini roditelji su se susreli sa svojom kidnapovanom ćerkom. Prošla je 51 godina od njenog nestanka. Melani je jecala, grleći oca i majku, gušeći se u suzama. Otac je na sastanak doveo braću i sestre svoje nestale ćerke; a susret je bio emotivan i prepun suza.

Ponovni susret sa njenom pravom porodicom blagotvorno je uticao na Melisu-Melani: odlučila je da vrati svoje pravo ime i ponovo se uda za svog trećeg muža, samo što ju je sada pravi otac odoveo do oltara…

Stil / Lepa i srećna

U Šidu se danas dogodila strašna tragedija kada je požar zahvatio četiri magacina jedne fabrike, prilikom čega je poginuo jedan radnik.

Požar je izbio danas tokom popodneva, a vatrogasne ekipe su ubrzo stigle na lice mesta.

Vatra se brzo širila, uprkos njihovim naporima da suzbiju požar, zahvatajući sva četiri magacina fabrike. Prema informacijama koje smo dobili, radnici su prvobitno pretpostavili da su svi izašli iz ugroženog područja.

Međutim, jedan od radnika prijavio je da postoji sumnja da se njihov kolega još uvek nalazi unutar zgrade.

Vatrogasci su pretražili prostor i nažalost, pronašli izgorelo telo nesrećnog radnika P.J (40).

Još uvek nije poznat uzrok požara, ali istraga je u toku.

Požar je lokalizovan, ali dežurstvo će biti na snazi tokom cele noći kako bi se sprečilo eventualno ponovo izbijanje vatre.

“Kada sam bio devojčica imao sam crnu kosu”

Petogodišnji dečak po imenu Luk Ruehlman rekao je svojoj majci da je u prošlom životu bio žena, ali i da je poginuo u požaru, u šta ona u početku nije verovala.

Međutim, dečakovo ponašanje i razmišljanje u periodu koji je usledio, nateralo ju je da više razmisli o tome.

Erika Ruehlman kaže da je sve počelo kada je njen sinčić Luk napunio dve godine. Tada je prvi put pomenuo ženu po imenu Pam. Iznenađena, pitala je sina ko je Pam. Dečak se okrenuo i rekao joj:

– Ja. Ali onda sam umro i otišao u raj. Ja sam video Boga. Gurnuo me je na Zemlju. Bio sam ponovo dete. Onda si mi dala ime Luk.

Luk je takođe kasnije pričao o vozovima kojima je putovao u Čikagu.

“Kada sam bio devojčica imao sam crnu kosu”

Ruehlmanovi ništa nisu razumeli. Živeli su u Sinsinatiju, Ohajo, i nikada nisu odveli sina u Čikago. Štaviše, nisu poznavali nikoga po imenu Pam. Erika je odlučila da to proveri. Ubrzo je pročitala o Pam Robinson, Afroamerikanki koja je poginula u požaru u hotelu Pakstor 1993. godine u Čikagu. Luk se očigledno seća plamena i činjenice da je iskočio iz zapaljene zgrade. Nekoliko trenutaka kasnije, sreo je Boga. Erika ističe da se njen sin seća mnogih čudnih detalja iz svog prošlog života. Prema rečima njegove majke, on ih nije mogao sam izmisliti.

Ponekad kaže: “Kada sam bio devojčica, imao sam crnu kosu.” Ili: “Kada sam bio devojčica, nosio sam takve minđuše”.

Producenti paranormalnog programa “The Ghost Inside My Child” kontaktirali su porodicu Ruehlman i snimili jednu epizodu o njima. Postoji scena u kojoj producenti pokazuju Luku nekoliko desetina fotografija tridesetogodišnjih Afroamerikanki.

Dečak je bez oklevanja pokazao na Pamelu Robinson. Bilo je dovoljno da mu Erika veruje.

Žena je odlučila da kontaktira Pamelinu porodicu. Ispostavilo se da su Pamela i Luk bili izuzetno slični – po karakteru i ličnosti, naravno. Luk, kao nekada Pamela, voli muziku Stivija Vondera. Dečak takođe svira klavijaturu, što je bila jedna od Pamelinih omiljenih zabava pre nekoliko decenija. Međutim, kada su producenti programa otišli ​​u porodicu Pamele Robinson, oni nisu želeli da se pojave pred kamerama.

Udovica legendarnog pjevača narodne muzike Marinka Rokvića dostojanstveno se nosi sa nenadoknadivim gubitkom, a ličnim primjerom pokušava da svojim sinovima Nikoli i Marku, ali i unucima, pokaže kako život i ljude treba poštovati i voljeti.

Iako je praznina koju je iza sebe ostavio njen voljeni suprug i dalje prisutna, Slavica je pronašla dovoljno ljubavi u svom srcu da svaki dan uljepša sebi i svojoj porodici, kao i brojnim obožavaocima koji prate njene blogove i jedva čekaju da napiši nešto novo.

Slavica Rokvić pronašla je ljubav u svom srcu, a sada pomaže i drugim ženama

„Ko gleda spolja sanja, ko gleda u sebe budi se.

Jer ono čega nema ne može izaći iz čovjeka.

Pa čovječe, probudi se”, stoji na njenom Instagram profilu.

Slavica Rokvić ljubav je pronašla u pisanju jer svakodnevno daje savjete mnogim damama kako da ostanu zdrave, kako da se izbore sa problemima menopauze, pripreme novo jelo, ukrase svoj dom ili ih podstakne da otkriju umjetnika u sebi…

Slavica postavlja slike fantastično serviranih jela koje sama sprema i fotografiše, fotografije iz teretane sa treninga, ali i slike svoje porodice…

Uz staru fotografiju na kojoj su ona i Marinko nasmijani i sretni, napisala je: “Zaborav je težak, jednostavno nemoguć jer stalno tečeš mojim venama.”

Slavica Rokvić ljubav je pronašla u pisanju i polako gradi karijeru blogera

Uprkos tome, Slavica se trudi da živi kvalitetnim i ispunjenim životom, a u tome je podržavaju sinovi Nikola i Marko.

Slavica Rokvić ljubav je pronašla i u putovanjima, redovnom vežbanju, piše blogove posle knjige, a odnedavno joj se smeši nova karijera.

Naime, Marinkova supruga angažovana je za reklamiranje nekih farmaceutskih proizvoda namijenjenih liječenju hormonske neravnoteže, budući da su njeni pratioci veoma brojni i uglavnom žene, te u njoj prepoznaju iskrenost i dobre namjere.

I upravo zbog svih dama koje je prate, Slavica je pred novogodišnje praznike napisala javno pismo Deda Mrazu, ne u ime svojih unuka, već u svoje ime, u kojem, između ostalog, piše:

„Donesite poklone i odraslima, jer nam u ovim vremenima možda više trebaju da bi naša djeca bila sretnija.

Probudite to učahureno dijete u svakome od nas, oslobađajući sva ona divna osjećanja ljubavi, radosti, suosjećanja, bez obzira na vjeru, rasu, predanost.

Zaljubimo se u različitost uz poštovanje.

Ti si mudar čovjek i znam da ćeš mi pomoći.

Hvala vam unapred što ste sa mnom verovali da možemo biti ljudi.”

svet-scandal.rs