Tokom suđenja Alija H. pokušao je krivicu da svali na ženu
Alija H., 27-godišnjak iz severozapadne Hrvatske, osuđen je na doživotnu zatvorsku kaznu i samicu u trajanju od devet meseci zbog svirepog ubistva dvogodišnjeg sina koji je neumorno plakao celu noć, pa ga je tukao i mučio dok mu je pikavcima pekao kožu sve do stopala.
Ovu kaznu je izreklo veće prvostepenog suda u Milanu, poštujući visinu predložene kazne tužilaštva, a biće proteran i iz zemlje kada se steknu svi uslovi. Što se tiče mučenja, ovo je prvi takav slučaj u Italiji na polju porodičnog nasilja, a prema italijanskim medijima nije ni trepnuo u visini kazne.
Tužilaštvo ga je teretilo i za zlostavljanje drugih maloletnih ćerki, ali to nije dokazano, ali je zato zlostavljao suprugu sa kojom ima ukupno petoro dece i koja je u vreme dok je bila trudna sa petogodišnjim dečakom, krvavi zločin. Zbog svega ovoga njegova partnerka pokrenula je građanski postupak, a prema dostupnim informacijama, ona i deca mogli bi da prime do 300 hiljada evra odštete.
Uložiće žalbu
Do sredine avgusta, sudsko veće mu mora dostaviti i pisanu kopiju presude sa obrazloženjem, a njegov advokat Đuzepe de Lala već je najavio da će uložiti žalbu. Nije očekivao kaznu za mučenje jer smatra da je rekonstruisana, ali ne i doživotnu, ali se nadao kazni od 30 godina zatvora, smatrajući je relevantnijom.
Surovi zločin koji je zaprepastio italijansku i hrvatsku javnost dogodio se 22. maja 2019. godine u prizemnom stanu u ulici Ricciarelli u milanskoj zoni San Siro. Kobne večeri, Ali H. je bio sa suprugom S. Z. i njihovo troje od četvoro dece u stanu. Oko tri sata iza ponoći ustao je iz kreveta i prošetao po sobi. U njemu je nemir rastao sve više i više nakon što je pojeo hašiš, jer mu je njegova beba koja je plakala u susednoj sobi postala nepodnošljiva. Prišao je krevetiću i umesto da je sina uzeo u naručje i zagrlio ga i pokušao da ga uteši, počeo je da ga udara rukama po celom telu. Vapaj dece postajao je sve glasniji, pa je Alija H. zapalio cigaretu i počeo da se i\ivljava na telu dečaka, koji je u jednom trenutku totalne nemoći i bola zauvek utonuo u san.
Pobegao je poznaniku
Tri sata kasnije, Alija H. je nazvao 112 i povikao: ‘Upomoć, moj sin ne diše.’ Ali pre nego što je hitna pomoć stigla, pobegao je sa ostalim ćerkama. Sakrio se u kući svog poznanika, ali je nekoliko sati kasnije lociran i uhapšen. U međuvremenu, njegova trudna partnerka, ispred osoblja Hitne pomoći, neutešno je držala i grlila dečakovo beživotno telo.
Tokom suđenja Alija H. pokušao je krivicu da svali na ženu.
– Jesam ga udario, ali ne jako. Zapravo sam ga ugrizao, ali ne jako. I ona ga je udarila u oko i ugasila cigarete na njegovom telu – branio se u sudnici, ali neuspešno, jer sudsko veće nije verovalo u njegovu verziju događaja. Takođe je rekao da, „kad je pušio hašiš, imao je napade jer je mislio da je njegov najmlađi sin proklet jer mu je to majka rekla“.
– Zbog toga sam bio paranoičan. Probudio sam se noću, pušio i budio ga. I pretukao ga – otkrio je Alija H. koji bi, po pravnosnažnosti presude, mogao da i dalje izdržava kaznu u Hrvatskoj.
Džon Polo upoznao je Mišel Meri u srednjoj školi. Za vreme odmora stalno je gledao da bude pored nje i brzo su se zaljubili jedno u drugo. Poslije nekoliko godina zabavljanja odlučili su da se i vjenčaju. Prvo je tokom ljeta došao red na građansko vjenčanje, poslije čega su rešili da se i krajem jeseni i uzmu u crkvi, piše NBC Chicago.
Međutim, tokom ljeta se Mišel razboljela. Ozbiljno. Na pregledima kod ljekara pronađeno je ono najgore. I to uznapredovalo. Posljednji stadijum, piše Objektiv. Džon i Mišel bili su očajni. Ni djecu nisu stigli da dobiju, a ona će umreti. I to se i desilo nekoliko dana pre zakazanog crkvenog vjenčanja. Džon je ostao sam.
Sedam dana poslije sahrane voljene Mišel Meri, u njenom telefonu pronašao je dvije slike koje su ga oborile na zemlju. Na njima je preminula supruga bila u vjenčanici koju je čuvala za crkveno vjenčanje.
“Na gradskom vjenčanju bili smo ‘normalno’ obučeni, a za crkveno smo se posebno spremali. Kada sam vidio njene slike počeo sam da plačem. Nisam ni znao da je tokom ljeta išla sa drugaricom da proba vjenčanicu i da se slikala u njoj. Te dvije slike ostaće mi zauvijek u sjećanju i sačuvaću ih”, napisao je Džon na Fejsbuku.
Njihova priča obišla je svijet. Sve se dogodilo 2017. godine, a Džon je prije mjesec dana postao otac prelijepe djevojčice, pošto se vjenčao drugom ženom tokom epidemije. (novi.ba)
Snežana je odlučila da prizna ono o čemu većina žena njene generacije ćuti – da je dobro u poznim godinama za ženu da bude sama
mam šezdeset i nešto godina i želim da živim sama. U braku sam od moje 22 godine i sada sam odlučila da se razvedem.
Čitav život živim sa istim čovekom, sa njim sam dobila i 3 zdrave dece koja su sva, hvala bogu, otišla iz kuće u potrazi za svojom srećom.
Ovo su moji razlozi zašto želim da ostavim muža i pod stare dane budem slobodna žena:
Nikome ništa ne dugujem u životu. Kad se razvedem nema potrebe nikome da se pravdam za trivijalne stvari poput: zašto sam papuče ostavila ispred kuće ili zašto nisam zatvorila vrata od ostave.
Neću više da perem prljave čarape drugim ljudima, da kuvam supe, mesim kolače… Sada ću da brinem o sebi i svom zdravlju i kuvaću samo ono što se meni jede.
Neću više morati da brinem o tome gde mi je muž. Da li se zapio sa društvom, da li je svratio na pivo i seo ispred prodavnice…
Od sada ću živeti samo za sebe i svoju decu. Posvetiću se nekom hobiju i neće biti muža pored mene koji će mi govoriti “Luda ženo, zašto će ti to u tim godinama?”
Ne želim da živim više pored muškarca koji će na slavama da me “poklapa” pred rodbinom praveći se kao da je popio svu pamet na svetu.
Dosta mi je svega. Osećam da mi je ostalo još 10ak kvalitetnih godina života i želim da ih provedem sama i slobodna.”
Jedan od najuglednijih građana Kraljeva, čuveni hirurg, izrešetan je.
Mnogi zločini počinjeni na teritoriji Srbije uznemirili su javnost. Neki od njih su toliko surovi da se i godinama, ali i decenijama kasnije sa jezom govori o njima, a akteri krvavih pirova služe dugogodišnje robije ili su sami presudili sebi. U kategoriji Najjeziviji zločini u Srbiji podsećamo vas na neka monstruozna dela koja su odnela nevine živote i zavila u crno mnoge porodice, ali i cela mesta u kojima su se desili.
PENZIONER ISPALIO SEDAM METAKA U ČUVENOG DOKTORA LUKIĆA Motiv sve ostavio bez teksta – bizarno!
3. maja, negde oko 8:30h 2014. godine u Ulici vojvode Stepe, gotovo u centru Kraljeva, ubijen je poznati hirurg i dugogodišnji načelnik Odeljenja opšte hirurgije Zdravstvenog centra “Studenica” Slobodan Lukić (66). Na njega je, dok se vraćao sa pijace, pucao penzioner Budimir Milosavljević (76) iz Kraljeva, ispalivši iz pištolja sedam hitaca, a potom pokušao i sebi da oduzme život, ali su ga u tome sprečili prolaznici koji su ga savladali. Na mesto nesreće su odmah izašli hitna pomoć i policija, Lukić je prebačen u Zdravstveni centar “Studenica” gde je preminuo posle tri sata.
– Video sam jednog čoveka sa štakom kako prilazi muškarcu, neposredno kraj mene i iz pištolja puca u drugog čoveka, koji se posle dva ispaljena hica još uvek držao na nogama, zatim pao, a čovek sa pištoljem je uprkos tome nastavio da puca u njega, ispalivši još pet-šest hitaca – ispričao je tada očevidac koji je želeo da ostane anoniman.
Svi su se pitali šta je motiv ovako svirepog zločina?
Dr Lukić je godinu dana pre operisao Budimira zbog problema sa žučnom kesom. Verovatno nezadovoljan lečenjem, pa možda i time da mu se bolest iskomplikovala, penzioner je i ranije uznemiravao dr Lukića, sve dok nije potegao i pištolj.
– Dr Lukić je na mestu događaja teško povređen i već tada nije davao znake života. Sve što smo pokušali da uradimo u veoma kratkom roku bilo je bezuspešno. Svi smo ovde njegovi đaci, ali nažalost nismo mogli da mu pomognemo – kratko je rekao dr Zvonimir Veselinović, direktor ZC “Studenica” naglašavajući da je Lukić stigao sa prostrelnim ranama.
Dilemu je razrešio tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar:
– Po onome što je pisao i zbog čega je dolazio u bolnicu, on je bio ubeđen da ima tumor. Pre godinu dana je operisao žučnu kesu, sa jednom manjom komplikacijom koja nije zahtevala reintervenciju, već je konzervativno sanirana. Međutim, on je ostao mišljenja da ima tumor, iako postoje izveštaji u kojima piše da ga nema – rekao je Lončar.
Milosavljević je čak, prema rečima ministra, više puta inisistirao da mu lekari napišu da ima tumor.
Nakon što je hladnokrvno ubio lekara, Milosavljević je želeo da sebi oduzme život. Prešao je ulicu i pucao:
– Ispalio je jedan metak sebi ispod vrata i oblila ga je krv. Tada su reagovali prolaznici, koji su ga sprečili da ponovo puca i zadržali ga do dolaska policije – rekla je prodavačica iz obližnje trafike novinarima.
Penzioner je prebačen u Klinički centar u Kragujevcu, bio je u stabilnom stanju, sa prostrelnim povredama mekog tkiva na vratu.
Presuda
Apelacioni sud u Kragujevcu, potvrdio je presudu Višeg suda u Kraljevu: okrivljeni penzioner Budimir Milosavljević, za svirepo ubistvo hirurga Dr Slobodana Daneta Lukića, ostaje doživotno u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu na lečenju. Izrečena mu je mera bezbednosti obaveznog lečenja u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Prema oceni lekarske komisije Specijalne zatvorske bolnice, potvrđeno je da osuđeni boluje od psihopatološkog poremećaja hipohondrijskog karaktera.
Policijska uprava Kraljeva saopštila je da je Budimir Milosavljević imao odobrenje za držanje oružja.
Pevač Darko Lazić danas se vraćao sa nastupa koji je imao u inostranstvu, a nastala je drama kada ga je verenica Katarina čekala nešto više od dva sata.
Naime, kako navodi izvor sa lica mesta za “Blic”, problem je krenuo zbog kofera.
– Darko je mislio da su mu nestali koferi, međutim pobrkao je. Koferi su sve vreme bili tu i izašao je sa njima. Zbog svega toga bio je jako nervozan i sve vreme je besneo – priča dobro obavešten izvor za “Blic” i dodaje:
– Njegova verenica Katarina ga je čekala nešto duže od dva sata, a onda je zamolila policiju da je nekako sprovedu do Darka kako bi videla o čemu se radi. Na kraju je drama završena uspešno – poručuje izvor za “Blic”.
Podsetimo, folk pevač Darko Lazić u tajnosti se venčao u opštini sa svojom izabranicom Katarinom, a sada je progovorio i o svadbi. Naime, on je nedavno ispričao da će biti gala veselje, a uz to je otkrio i koja će im pesma biti za prvi ples.
– U avgustu će biti svadba i jedva čekam svoje veselje. Toliko sam ih otpevao da jedva čekam svoju. Biće dva dana, a ja ću pevati pesmu za naš prvi ples. U pitanju je numera Petra Graše – Je l ti reka ko – dodao je Lazić kroz osmeh da i Katarina i on obožavaju tu pesmu.
Pevačica Ana Nikolić objavila je na svojoj stori priči video na kojem se može videti kako se “šamara” i “tuče” sa kaskaderom Urošem Ćertićem, naravno sve je samo proba, što se i vidi.
Ana je podelila video star nekoliko godina, nastao davne 2015. godine, a šamaranje i čupanje između Ane i Uroša samo su bile vežbe za scenu koju je snimala za potrebe spota.
Nijednog momenta nije došlo do stvarnog fizičkog kontakta između pevačice i rijaliti igrača.
Pevačica se sada našalila objavivši taj video i imala je jednu poruku za hejter:
– Za obolele od zlobe nemam savet! Ovo je priprema za spot “Voli me, voli me”… Da mnogo sam ja radila na sebi da bi me zanimalo šta pričaju lenštine iz fotelje – napisala je Ana.
“Zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba”, bile su jedne od poslednjih reči koje je kontrolor leta u Zagrebu razmenio sa pilotom leta JP 550. Nekoliko sekundi kasnije usledila je avionska nesreća sa kojom se malo koja može uporediti.
Naime, čak i u svetskim razmerama, direktan sudar dva aviona u letu izuzetno je redak, a upravo se to dogodilo na nebu iznad Vrbovca, oko 35 kilometara od Zagreba, 10. septembra 1976. godine.
Jugoslavija se tada, u vreme Hladnog rata, nalazila na međi istoka i zapada. Preleti iznad teritorije SFRJ bili su učestali, jer mnoge zapadne avio-kompanije nisu mogle da lete iznad teritorija zemalja Istočne Evrope, koje su bile pod uticajem tadašnjeg Sovjetskog saveza.
Avion DC-9 u vlasništvu jugoslovenske kompanije Inex Adria poleteo je u 10.48 iz Splita za Кeln/Bon sa pet članova posade i 108 putnika. Nešto ranije, sa londonskog aerodroma Hitrou u Tursku je poleteo još jedan avion, Hoker Sideli Trident 3B u vlasništvu Britiš ervejza, sa 54 putnika i devet članova posade.
Avionima su upravljali iskusni piloti, za kojima je bilo više od 10.000 sati letenja.
“Imate avion pred vama”
Kontrola leta: Koji je vaš sadašnji nivo leta?
JP550: 327.
Kontrola leta: Zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba.
JP550: Kojoj visini?
Kontrola leta: Na kojoj ste sada u penjanju, jer… E, imate avion pred vama, na ISN 335 sa leva na desno.
JP550: Ok. Ostajemo tačno 330.
Bila je to poslednja poruka aviona Inex Adria. Sudar se, prema izveštaju o avionskoj nesreći koji je 1982. sačinio Jugoslovenski komitet za transport i komunikaciju, dogodio u 10:14:41. Avioni su se sudarili na visini od 10.000 metara pri brzini od oko 900 km/h.
Pregledom olupine utvrđeno je da je levo krilo aviona Inex Adria preseklo pilotsku kabinu i prednji putnički deo aviona Britiš Ervejz. Eksplozivna dekompresija Tridenta izazvala je raspad prednjeg trupa – Trident je pao, udario repom o zemlju i proklizao na kratkoj udaljenosti. DC-9, koji je izgubio više od trećine levog krila, odmah je zaronio nosem i srušio se na zemlju, udarivši prvo u desno krilo. Niko od 176 ljudi u oba aviona nije preživeo.
Policajac koji je među prvima stigao na mesto nesreće prijavio je bebu na zemlji koja „i dalje pokazuje slabe znake života pored britanskog aviona, ali čak i da je hitna pomoć stigla pre mene, bilo je prekasno da se spasi”.
Кrivac za nesreću bila je Кontrola letenja u Zagrebu. Uprkos činjenici da je saobraćaj iznad Jugoslavije bio gust, tehnologija koju su koristili zaposleni u Кontroli letenja bila je stara i nedovoljno dobra. Osim toga, tih godina je hronično nedostajalo kvalifikovanih ljudi koji bi mogli da obavljaju ovaj komplikovan posao, piše Index.hr.
Na kraju je došlo do toga da je kontrola letenja kasno obavestila jedan od aviona da ne poleće. Da je informacija o kontroli leta stigla u avion nekoliko sekundi ranije, nesreća bi verovatno bila izbegnuta.
Kontrolor letenja Gradimir Tasić (28) proglašen je krivim i osuđen na sedam godina zatvora. Međutim, kazna mu je brzo smanjena zbog pobune njegovih kolega. Naime, on je tri dana zaredom radio u smeni od 12 sati jer je nedostajalo osoblja.
Delovi tela i aviona padali sa neba
Vrbovčani ne mogu da zaborave ono što se tog septembarskog dana odvijalo na nebu iznad njihovih glava. Sudeći po njihovim kasnijim svedočenjima, prvo se začula velika eksplozija, nešto kao udar groma.
Ali onda su videli dva aviona kako padaju sa neba. Jedan je padao pravo, drugi je kružio. Delovi aviona, torbe, flaše i druge lične stvari putnika padale su u radijusu od nekoliko kilometara. Ali tela koja su padala sa neba bila su mnogo strašniji prizor. Neka su bili presečena na pola, a neka su padala još uvek vezana na svoja sedišta.
Među poginulima, najbrojniji su bili Nemci, tačnije stanovnici Zapadne Nemačke koji su se vraćali sa letovanja. Zato je ova nesreća bila velika vest i u svetskoj javnosti.
Porodice nastradalih su dugo posle nesreće obilazile mesto pada aviona, a na jednom mestu je bio i mali krst koji je simbolizovao sećanje na katastrofu.
Nesreća je, inače, ostala zapamćena kao jedina u istoriji Britiš Ervejza sa smrtnim ishodom i jedna od najvećih na prostoru bivše Jugoslavije.
Tužba protiv Srbije
Pred sudovima u Srbiji, koju Ustavni sud u presudi iz 2016. koja se odnosi na ovaj slučaj definiše kao jednu od pravnih naslednica SFRJ, vođene su dve parnice za naknadu štete, piše “Radio Slobodna Evropa”.
Jedna je ona koju je pokrenuo Britiš Ervejz, a koja je završila na sudu u Strazburu. Pre toga, decenijama unazad, postupak je vođen pred svim instancama sudova nadležnim za privredne prestupe, pa je tako dospeo i do Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda Srbije.
Prvu tužbu za naknadu štete Britiš Ervejz je podneo tri godine nakon nesreće Okružnom sudu u Beogradu u septembru 1979. godine protiv SFRJ – Savezne uprave za kontrolu letenja.
Okružnom sudu je bilo potrebno 32 godine da presudi u korist Britiš Ervejza i naloži Srbiji da isplati britanskoj avio kompaniji naknadu štete u iznosu od današnjih nešto više od milion evra. Nakon toga drugostepeni, apelacioni sud je preinačio tu odluku.
Usledila je pravna bitka dve strane, koja i danas traje.
Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u Srbiji, 2012. godine doneo je presudu u kojoj je većinom odbio žalbe Britiš Ervejza na presude apelacionih sudova koje su osporavale iznos i način obračuna naknade štete.
Britiš Ervejz se zatim žalio Ustavnom sudu Srbije. Avio kompanija žalila se na povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.
Četiri godine kasnije, 2016. Ustavni sud donosi odluku kojom je utvrđeno da je povređeno pravo Britiš Ervejza na suđenje u razumnom roku, ali ne i da je povređeno pravo na pravično suđenje.
Nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva u Srbiji, Britiš Ervejz se obraća Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koji je u septembru 2021. zatražio je od britanske avio kompanije i države Srbije da odgovore na dodatna pitanja u postupku.
Paralelno sa tim, devetnaest članova porodica preminulih vodili su parnični postupak za naknadu materijalne i nematerijalne štete pred sudovima u Beogradu. Reč je uglavnom o članovima porodica letačkog osoblja Britiš Ervejza. Nije poznato koliku su naknadu tražili.
Objavljeni novi detalji zločina koji je potresao čitav Balkan
Balkan je ostao u šoku nakon vesti o ubistvu osmogodišnje devojčice Marije iz Botošana koju je, kako se sumnja, ubio injen ujak!
Devojčica je nestala u petak oko 20 časova, a njeno beživotno, telo, pronađeno je u noći između petka i subote u žbunju u ataru sela Jajai. Pripadnici policije iz tri okruga su u subotu čitavog jutra tragali za osumnjičenim ujakom (32), koji je na kraju uhapšen nedaleko od mesta zločina.
Majka osumnjičenog, koja je sa roditeljima male Marije tragala za devojčicom, ispričala je šta se dogodilo kobne večeri. Prema njenim rečima, Mariju je mama poslala do ujakove kuće, koja se nalazi dvorište pored, da uzme šerpu. Dete je izašlo iz kuće oko 20 časova, a kako se ni posle deset minuta nije vratila, majka je poslala mlađu ćerku (6), da vidi što se Marija zadržala.
Devojčica se vratila posle nekoliko minuta i roditeljima rekla da u kući nema ni ujke ni Marije. Zabrinuti, Marijini roditelji su krenuli da je traže, a ubrzo se diglo čitavo selo, među kojima i majka osumnjičenog. Kada ni nakon sat vremena dete nisu pronašli, alarmirana je policija. Ubrzo je celo selo vrvelo od patrola, koje su češljale svaki pedalj dok je mrak postajao sve gušći.
Nešto iza ponoći polunago i krvavo telo devojčice pronađeno je u šipražju na obodu šume. Odmah je bilo jasno da je dete ubijeno i najverovatnije silovano. Od ujaka nije bilo ni traga ni glasa.
Policija je od rane zore helikopterima i dronovima krenula da traga za krvnikom, koji je tek oko podneva uhvaćen nedaleko od mesta zločina, najverovatnije dok je pokušavao da se vrati kući po stvari.
Njena su uočili u visokoj travi, a kada su mu naredili da se preda, on je krenuo da beži. Policija je ispalila i dva hica upozorenja, ali je osumnjičeni odbijao da stane. Napokon su uspeli da ga sustignu i savladaju.
Odmah tu je priznao zločin! “Žao mi je, bio sam pijan”, govorio je osumnjičeni za silovanje i ubistvo osmogodišnje sestričine.
Najmanje 10 osoba je poginulo, a 39 je povređeno danas na jugu Turske kada se međugradski autobus sudario sa tri vozila na auto-putu, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja.
Stravična nesreća: Poginulo 10, a povređeno 39 osoba
Autobus, koji je krenuo za Istanbul iz Dijarbakira, udario je u kamion i još dva vozila u okrugu Tarsus u blizini mediteranskog grada Mersina, napisao je Jerlikaja na platformi X, preneo je Rojters.
Vlada je saopštila da je pokrenuta istraga onesreći.
