Month: May 2024

U većem delu Srbije će danas pre podne biti pretežno sunčano, toplo, suvo i vetrovito, uz olujnu košavu u Beogradu, na jugu Banata, u Pomoravlju i donjem Podunavlju, a već u poslepodnevnim satima biće kratkotrajne kiše ili pljuskova.

Marko Čubrilo, meteorolog, u najnovijoj vremenskoj prognozi, najavljuje da u sredu posle podne počinje destabilizacija atmosfere.

–Od 2. maja do oko 6. maja biće svežije i vrlo nestabilno uz grmljavinske pljuskove i uslove za grmljavinske nepogode. Posle kraće stabilizacije, već oko 8. maja postoji mogućnost novog pogoršanja i u ovom trenutku do sredine meseca nema signala za povratak toplog i stabilnog vremena- objavio je Čubrilo.

On prognozira da će danas posle podne nad jugozapadnim, zapadnim i južnim predelima uslediti jača destabilizacija atmosfere uz grmljavinske pljuskove, a biće uslova i za vremenske nepogode.

Do uveče u košavskom području duvaće umeren do jak, jugoistočni vetar.

Vremenska prognoza za četvrtak

U toku noći ka četvrtku ređih nestabilnosti bi trebalo da bude i nad središnjim, severnim i istočnim predelima, i očekuje se dalja destabilizacija atmosfere uz česte grmljavinske pljuskove i povoljne uslove za grmljavinske nepogode.

“Kako će još u četvrtak na severu, severoistoku i istoku regiona biti relativno toplo u atmosferi će biti dovoljno energije za pokretanje jakih konvektivnih razvoja i biće lokalnih vremenskih nepogoda koje će za kratko vreme dati i preko 15 mm taloga, usloviti pojavu tuče/grada, jako sevanje i prolazno vrlo jak vetar.

U četvrtak će maksimum biti do 16 stepeni nad središnjim i zapadnim do oko 25 stepeni ponegde nad istočnim delovima regiona”, naveo je.

Vremenska prognoza za petak

Veoma nestabilno vreme će se nastaviti i u noći ka petku i zatim će sve do kraja nedelje, kada će uz česte, lokalno i jake grmljavinske pljuskove, biti uslova za lokalne nepogode, posebno nad istočnim delovima regiona.

Najhladnije će biti u petak kada će uz okretanje vetra na pojačan, severozapadni smer maksimalne dnevne temperature biti uglavnom od 9 do 16 stepeni Celzijusa, dok bi ostalih dana maksimumi bili od 15 do 23 stepena Celzijusa.

Čubrilo je naveo da se stabilniji period očekuje od 6. do oko 8. maja, ali već tada modeli daju mogućnost novog pogoršanja uz kišu, grmljavinu i zahlađenje.

“Trenutno sve do oko polovine meseca simulira se nestabilno vreme uz temperature oko ili malo ispod proseka. Ukupna količina padavina će u periodu od 1. do 6. maja jako varirati, jer će najveći deo tih padavina dolaziti u vidu jakih, prostorno, ograničenih grmljavinskih pljuskova i na malom prostoru može pasti i preko 20 mm taloga, dok samo nekoliko kilometara od tog mesta kiše i neće biti”, zaključio je.

Najteže joj je palo što je morala da boravi u bolnici i da se razdvoji od ćerke Sare. Voditeljka je zahvalna doktoru što ju je vratio u život.

Voditeljka emisije “Paparaco lov”, Ana Pendić, je pre par godina imala ozbiljne zdravstvene probleme. Ona je tada zvog težeg oblika diskus hernije završila u bolnici.

Ana je mesecima trpela jake bolove, a, nakon što je magnentna rezonanca pokazala da boluje od teškog oblika diskus hernije, pa morala hitno na operaciju.

Voditeljka je jednom prilikom pričala kroz kakve muke je prošla zbog ovog problema.

– Dva meseca sam trpela jake bolove. Pre nedelju dana stanje mi se drastično pogoršalo i nakon nove magnetne rezonance, nalaz je bio težak oblik discus hernije uz komplikacije. Hitno sam operisana na Klinici za neurohirurgiju i beskrajno sam zahvalana doktoru, jer me je bukvalno vratio u život – rekla je tad Ana.

– Nažalost, tek kada je kasno shvatimo da je zdravlje ipak najvažnije. Čuvajte sebe – dodala je tom prilikom Ana.

Ona je pored brige o svom zdravstvenom stanju imala strah kako će ćerka Sara reagovati što je nema kući.Ana Pendić / Izvor: Printscreen/TV Pink

– Najteže mi je bilo jer nisam znala kako će Sara da reaguje. Ovo je prvi put da smo se ovoliko razdvojile, a pogotovo zbog povoda. Porodica se trudila da je dodatno animira, pa je junački izdržala. Sada smo zajedno pa je sve lakše – istakla je tad Pendićeva.

U užičkom selu Dreznik došlo je do teže saobraćajne nezgode kada je vozač putničkog automobila iz za sada neutvrđenih razloga izgubio kontrolu nad vozilom i udario u betonski stub.

– Odmah je došla Hitna pomoć koja je povređene, koji su se nalazili u putničkom automobilu, transportovala u užičku bolnicu – potvrđeno je za agenciju RINA.

Ova saobraćajna nezgoda dogodila se tokom ranih jutarnjih sati, a daljom istragom biće utvrdjene sve okolnosti koje su dovele do nje.

Najmanje 19 osoba je poginulo dok je 31 povređena u urušavanju auto-puta na jugu Kine.

CCTV navodi da je nezapamćena saobraćajna nesreća dogodila u sredu oko 2 sata po lokalnom vremenu na auto-putu Meida koji vodi od provincije Guangdung do provincije Fuđijan.

Više od 18 metara puta završilo je u ambisu.

– Pod ruševinama je zarobljeno 18 automobila – navodi centralna kineska televizija i dodaje da je 31 osoba prebačena u bolnicu.

Vlasti provincije Guangdung formirale su krizni štab dok je na mesto nesreće poslato više od 500 spasilaca.

Saobraćaj na auto-putu je blokiran.

Snažna bujica odnela je most dok je gradonačelnica nekoliko metara dalje snimala upozorenje o jakom nevremenu koje je pogodila državu!

Incident je zabeležen u utorak ujutru u Santa Terezi u brazilskoj državi Rio Grande do Sul. Gradonačelnica Žizel Kaumo snimala je upozorenje o nevremenu kad je jaka bujica za sekund odnela betonski most koji je povezivao grad sa okolnim selima.

Nevreme je pogodilo više od 70 gradova na jugu Brazila, lokalni mediji navode da su poginule tri osobe, a odroni su blokirali mnoge puteve.

Bujica je inače odnela još jedan most u Santa Terezi dok nadležne službe hitno procenjuju da li su pogođene i druge strukture.

Kurir.rs

Širom sveta danas se obeležava 1. maj – Međunarodni praznik rada, u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada su radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme.

Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će biti proslavljen 1. maj, u znak sećanja na proteste u Čikagu i kao oblik borbe za radnička prava.

Na drugom kongresu Radničke internacionale je odlučeno da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju manifestacije, demonstracije i štrajkovi.

U Srbiji je obeležavanje Praznika rada bilo zabranjivano, čemu su se radnici suprotstavljali protestnim šetnjama, bojkotom rada i zborovima, a potom je 1945. godine 1.maj proglašen državnim praznikom.

Obeležavanje Praznika rada u Srbiji je počelo 1893. godine, kada su se radnici okupili u “Radničkoj kasini” u Makedonskoj ulici, noseći crvene trake na kojima je pisalo “Proleteri svih zemalja ujedinite se!”

U Srbiji i regionu ustalio se običaj da se 1. maja u zoru izlazi na prvomajski uranak.

Sećanje na proteste radnika

Prvi maj prihvaćen je za Međunarodni praznik rada u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu više desetina hiljada radnika protestovalo, ističući neophodnost povoljnijih uslova rada, ali i bolji položaj radnika na drugim poljima.

Pored drugog, tada se insistiralo da se dosledno, nadalje, primeni osmočasovno radno vreme.

Tako revolucionarni zahtevi bili su iznenađujući, i kako se ondašnjim poslodavcima i vlastima činilo preterani. Otuda je usledila gruba reakcija.

Protest na koji je odgovoreno represijom i brutalnom reakcijom vlasti i poslodavaca, što je dovelo do niza žrtava, docnije je prihvaćen kao simbol borbe za prava rada i obespravljenih uopšte.

Te 1886, u Čikagu, protesti su započeli 1. maja, a do najoštrijih sukoba s policijom doći će tek narednih dana, 4. i 5. maja. U to vreme protesti su se proširili i van Čikaga.

Sa jedne strane, policija je intervencijom nastojala da razbije protestne skupove kako bi dovela do podele demonstranata. Posledica su bili ozbiljni sukobi na ulicama. Usledile su žrtve, kako među demonstrantima, odnosno štrajkačima, tako i među pripadnicima policije.

Ubijeno je, u sukobima s policijom, najmanje šest lica, a ranjeno je oko 50 demonstranata. Veliki broj je uhapšen. Potom će više radničkih vođa biti osuđeno na smrt, dok su trojica dobila višegodišnju robiju.

Prema procenama, tog dana u Čikagu, 1886. godine, na ulicama se nalazilo oko 40.000 demonstranata, radnika, koji su stupili u generalni štrajk.

Šta su prava radnika

Zahtevani bolji uslovi rada podrazumevali su predočavanje realnih problema, a zatim, razumljivo, ispostavljanje neposrednih predloga, odnosno zahteva poslodavcima.

Zamišljeni bolji uslovi rada posebno su uobličeni u vidu parole “tri osmice” odnosno, po osam sati rada, odmora i isto tako slobodnog vremena.

Imajući u vidu širinu zamaha protesta 1. maja, i narednih dana, u Čikagu 1886, u znak sećanja na velike manifestacije obespravljenih, i njihovu odlučnu borbu, s nizom žrtava, na Osnivačkom kongresu Druge internacionale 1889. godine, održanom u Parizu, od 14. do 19. jula, o 100. godišnjici pada Bastilje, odlučeno je da se 1. maj nadalje, širom sveta, obeležava kao Međunarodni praznik rada.

Odmah je postojao stav da će se tim povodom, tog dana, održavati manifestacije, masovni skupovi, demonstracije, prigodni skupovi uopšte, u znak kako sećanja tako i opomene.

Na Drugom kongresu, održanom u Briselu od 3. do 7. avgusta 1891. godine, 1. maj je i formalno proglašen za Međunarodni praznik rada.

Zamisao je bila da to nadalje bude opšta manifestacija solidarnosti radnika, i uopšte obespravljenih, u borbi protiv svih vidova eksploatacije.

Tokom narednih decenija, kako su sindikalni i radnički pokreti sve više jačali, kako poslednjih godina 19. veka tako i prvih decenija 20. veka, 1. maj je sve masovnije prihvatan i obeležavan, uz obavezne manifestacije.

Zemljotres jačine 4,7 stepeni po Rihteru, koji je rano jutros oko 5.30 registrovan na području BiH, potresao je čitav region.

Prema podacima EMSC-a, zemljotres je bio na području Bihaća.

-Probudi me ba! Najmanje pet sekundi se osetio potres i oborio je par stvari sa polica i stolova. Definitivno najjači potres koji sam osetio u Cazinu – napisao je jedan građanin BiH.

-Skočili smo iz kreveta. Tutnjava, treska, možda desetak sekundi – pišu sa Plitvičkih jezera.-“Sve nas je probudilo, jako dug potres – svedoče građani BiH i Bosne.

Juče je jači zemljotres potresio i Srbiju. Epicentar je bio kod Kladova.