Tinejdžer (18) nastradao je maltene ispred kuće u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila na putu iz Pančeva ka Bavaništu.
Jeziva nesreća se dogodila sinoć malo posle ponoći na Bavaništanskom putu, kada je tinejdžer automobilom marke “pežo” sleteo sa puta u krivini.
– Tu je krivina i kanal. Pretpostavljamo da je u krivinu ušao sa malo većom brzinom, sleteo sa puta, a tu je i kanal verovatno se odbio i istumbao… nije se snašao. Tek što je položio imao je probnu dozvolu. Verujemo da je možda zbog toga i žurio jer on nije smeo da vozi posle 23 sata – kaže za Informer jedan od komšija unesrećene porodice i dodaje:
– Da tragedija bude još veća, nastradao je maltene ispred kuće. Izašli su i roditelji. Jeziva scena, da čoveku srce pukne od tuge – objašnjava sagovornik.
Tinejdžer M.V. (18) nastradao je maltene ispred kuće u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila na putu iz Pančeva ka Bavaništu.
Jeziva nezgoda se dogodila sinoć malo posle ponoći na Bavaništanskom putu, kada je M.V. automobilom marke “pežo” sleteo sa puta u krivini.
– Tu je krivina i kanal. Pretpostavljamo da je u krivinu ušao sa malo većom brzinom, sleteo sa puta, a tu je i kanal verovatno se odbio i istumbao… nije se snašao. Tek što je položio imao je probnu dozvolu. Verujemo da je možda zbog toga i žurio jer on nije smeo da vozi posle 23 sata – kaže za Informer jedan od komšija unesrećene porodice i dodaje:
– Da tragedija bude još veća, nastradao je maltene ispred kuće. Izašli su i roditelji. Jeziva scena, da čoveku srce pukne od tuge – objašnjava sagovornik.
BEČ – Radnik iz Bosne i Hercegovine (33) teško je povrijeđen danas tokom izvođenja radova u šumi u austrijskom mjestu Frizah, kada se drvo obrušilo na njega.
Kako prenose austirijski mediji, nesreća se desila oko 12:50 kada je radnik iz BiH zajedno sa 55-godišnjim kolegom pokušavao da obori drvo koje je izvalio vjetar.
I tokom samog procesa obaranja, drvo je promijenilo pravac i palo na desnu nogu 33-godišnjeg radnika iz BiH.
S obzirom da se radi o nepristupačnom terenu, kolege su ga prvo spasavale spuštajući ga konopcem niz strmi teren da bi ubrzo na lice mjesta došao i spasilački helikopter C11 koji je povrijeđenog radnika prebacio u UKH Klagenfurt, gdje je hospitalizovan.
BEČ – Radnik iz Bosne i Hercegovine (33) teško je povrijeđen danas tokom izvođenja radova u šumi u austrijskom mjestu Frizah, kada se drvo obrušilo na njega.
Kako prenose austirijski mediji, nesreća se desila oko 12:50 kada je radnik iz BiH zajedno sa 55-godišnjim kolegom pokušavao da obori drvo koje je izvalio vjetar.
I tokom samog procesa obaranja, drvo je promijenilo pravac i palo na desnu nogu 33-godišnjeg radnika iz BiH.
S obzirom da se radi o nepristupačnom terenu, kolege su ga prvo spasavale spuštajući ga konopcem niz strmi teren da bi ubrzo na lice mjesta došao i spasilački helikopter C11 koji je povrijeđenog radnika prebacio u UKH Klagenfurt, gdje je hospitalizovan.
On svakodnevno putem Instagrama obaveštava javnost, kako prolazi na svom putu, koliko novca je sakupio, ali i ostale detalje…
Pre tačno deset dana, pevač Nikola Rokvić krenuo je na put dugo 1.060 kilometara do Egine, i to pešaka, a danas, 1. maja, sudeći po njegovoj objavio bio mu je najteži dan.
Rokvić je krenuo na hodočašće put Egine, gde se nalazi čuveni manastir Svetog Nektarija Eginskog, a na tom putu prikupljaće sredstva za svoju fondaciju.
On svakodnevno putem Instagrama obaveštava javnost, kako prolazi na svom putu, koliko novca je sakupio, ali i ostale detalje…
Jutros se oglasio novom fotografijom, a opis posvetio konjima i svom stricu koji ih je obožavao. Nedugo zatim, rasplakao je mnoge kada je podelio uspomenu na oca Marinka Rokvića.
Objavio je sliku iz detinjstva na kojoj pozira sa svojim ocem, i objasnio šta mu se dogodilo danas, zbog čega je morao nakratko da prekine svoj put. Nikola je čuo da se iz jedne kuće čuje pesma njegovog oca. Prekinuo je svoj put i ljudima pokucao na vrata:
– Današnji dan, veoma težak i zahtevan, sa mnogo uspona i nizbrdica koje pri trčanju najviše opterećuju kolena, ipak donosi jedan unutrašnji mir i radost ali i veliku volju i snagu koja je potrebna za dalje…
– Kada je bilo najteže, kada je uspon na 28. km bio veoma velik, prođoh pored kuće iz koje u trenutku mog prolaska i muke zasvira pesma mog ‘junaka od Rokvića plemenitih’ kako nam je bio upisan u telefonu, mog oca Marinka! U tom trenutku mi osmeh osvetli lice, pa sam morao da uđem kod dragih ljudi u kuću, da ih pozdravim! Posle par kilometara iz druge kuće peva Marinko pesmu: ‘Zadrhti srce, kao što znaš, još uvek možeš mnogo da daš, umesto bola, umesto sete, zadrhti srce, godine lete’. Moje srce zadrhta od saznanja da moj taki, čuva svoga sina! Bog vas blagoslovio i dao vam radosti! – napisao je.
U Srbiji će vreme danas biti promenljivo oblačno, toplo i nestabilno, mestimično sa kišom i pljuskovima sa grmljavinom i to uglavnom u drugom delu dana a najviša dnevna temperatura biće od 20 do 25 stepeni, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).
Duvaće slab i umeren južni, u košavskom području umeren i jak jugoistočni vetar koji će na jugu Banata pre podne povremeno dostizati i udare olujne jačine. Najniža temperatura iznosiće od 8 do 15, a najviša dnevna od 20 do 25 stepeni Celzijusa.
I u Beogradu će biti promenljivo oblačno, toplo i nestabilno, od sredine dana u pojedinim delovima grada povremeno sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom.
Vetar umeren i jak jugoistočni, posle podne u slabljenju. Najniža temperatura oko 15, a najviša dnevna oko 24 stepena.vremenska prognoza / Izvor: RHMZ
Prema prognozi za narednih sedam dana, do četvrtka, 9. maja, u petak i subotu biće pretežno oblačno i hladnije, mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom, a najviša dnevna temperatura u većini mesta biće u intervalu od 18 do 22 stepena.
Zatim promenljivo oblačno i toplije, u nedelju i ponedeljak suvo, a od utorka ponovo mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom.
Pravoslavni hrišćani, koji se pridržavaju (staro)julijanskog kalendara, obeležavaju danas Veliki četvrtak. Hrišćani se sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, Tajne večere, a danas je prilika da se i najveći grešnici razreše greha.
U hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi.
Mirovarenje
Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje. Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak. Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.
FOTO: TV HRAM PRINTSCREEN
Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja verujućih. Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajievima Srbije tog se dana, a ne na Veliki petak, boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač. Prema jevanđeoskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao “Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova”.
Zatim je uzeo čašu vina i dodao, “Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha”.
Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike. Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.
Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika koji su, poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
Običaji
Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi. Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.
Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja. Vernici koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja. Na Veliki petak je čak poželjno da se ništa ne jede ceo dan. Na liturgiji na Veliki četvrtak osvećuju se i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine.
Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji, pa tako u manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća. Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa.
U takovskom kraju na ovaj dan se boje uskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Nekada su se jaja farbala koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje. “čuvarkuću” deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine.
Srbi na KiM na ovaj dan u ranu zoru oboje samo jedno jaje. Njihova “čuvarkuća” se zove “strašnik”. Dok je još sveže boje, majka ga trlja po obrazima dece. Posle toga se boje ostala jaja, a “strašnik” se ostavlja na vidno mesto u kući i dobro se čuva da se ne razbije.
Narod veruje da su ovoga dana otvorena rajska vrata na nebu, i ko god toga dana što udeli za mrtve, to mu se vidi. Ovoga dana služi crkva. Žene idu u crkvu i ostavljaju poneko jaje za dušu umrlih. Na Veliki se čertvrtak ne radi.
Svoje običaje za Uskrs imaju i Vlasi iz Pomoravskog okruga. Tako etnolog Miodrag Aleksić iz Jagodine, autor više monografija o selima tog kraja i knjige “Zanati stare Jagodine”, kaže da Vlasi na Veliki četvrtak rano izjutra beru burjan (bobice slične crnoj zovi) i nose pokojnicima “da se svane u groblje”. Stavlja se kod uzglavlja pokojnika i pali se vatra da bi se on ugrejao.
“Kada je mama imala 19 godina donela je odluku da da ćerku na usvajanje. Rekla mi je da nije prošao ni dan da nije pomislila na nju”, devojka po imenu Eli ovako počinje svoj video snimak, koji su pogledali milioni.
U videu, njena majka upoznaje svoju ćerku, koju su našli preko društvenih mreža. Ćerka sada ima 29 godina i sama je poželela da upozna svoju biološku majku.
“Ovo je specijalni dan za našu porodicu”, piše ona, a dodaje da je njena majka čekala da usvojena ćerka odluči da je potraži. Objašnjava da je smatrala da to mora biti njena odluka.
Kako ljudi komentarišu, reakcija majke nije sasvim adekvatna, to jest, kako kažu nije pokazala emocije pri susretu. Drugi pak pišu da je moguće da nije htela da uzbudi svoju ćerku, koja je jako emotivno podnela ovaj susret.
“Nije mi izgledala entuzijastično. Mislim da nikad ne bi potražila ćerku da ona nije našla nju”, napisao je neko.
“Nisam se osećala krivom jer sam znala da će imati bolji život nego onaj koji sam ja mogla da joj pružim kao tinejdžerka”, odgovorila je majka na pitanje o krivici.
Suzana Čikić smogla je snage da uoči godišnjice smrti svog jedinca govori o njemu: “O svom detetu bih mogla da pričam satima, bio je poseban”
U masakru u “Ribnikaru” život je pored osam devojčica izgubio i jedan dečak – Andrija Čikić (14). Andrija je bio talentovani pijanista, veliki čovek i omiljeni drug.
FOTO: YOUTUBE/ANDRIJA CIKIC
Suzana Stanković Čikić, Andrijina mama, smogla je snage da uoči godišnjice sinovljeve smrti govori o njemu. Ističe da je na svog jedinca beskrajno ponosna, ali i da je sada beskrajno tužna.
– O svom sinu bih mogla da pričam danima, oduvek je bio posebno dete, druželjubiv i energičan, sa puno interesovanja. Od malih nogu, Andrija je imao izraženu potrebu da razume, da pomogne, da se zahvali. Umeo je da sasluša i da sačuva tajnu, učili smo od njega – započela je priču Suzana.
Andrija je voleo jezike, ali i matematiku, s pažnjom se bavio muzikom, ali i sportom, a pored mnogobrojnih obaveza, vremena je uvek nalazio i za druženje sa vršnjacima. Bio je čovek u malom, utisak je ostavio na one koji su ga poznavali, ali i na one koji su ga upoznali kroz rad i nove priče njegovih roditelja nakon tragične smrti.
– Inspiracija je bio i ranije, a ostao je i nakon 3. maja. Na stotine pisama stizale su nam od tog trenutka, i to sa raznih strana sveta, često na njegovom grobu zateknem neko novo pismo. Pisma stižu i dan danas, kako od odraslih, tako i od dece, u svemu tome jedno je isto – naš Andrija je inspiracija i mlađim i starijim generacijama, motiviše svet da ostvaruju svoje snove i idu ka dobrim stvarima u životu. Andrija nije imao strah da sanja velike snove, ja sam ponosna i zahvalna što sam takvom dečaku mama i tu sam da budem tandem sa njim – kaže naša sagovornica.
Memorijalno takmičenje za najbolje mlade kompozitore nazvano je po Andriji Čikiću, a njegova mama kaže da je on bio pravi umetnik sa svojih četrnaest godina.
– Moj cilj je da sačuvam sećanje na svog sina, a tim povodom održano je upravo i to Memorijalno takmičenje za najbolje mlade kompozitore, konkurs se ponovo održava u maju. Cilj nam je da to takmičenje pređe i granice naše zemlje – kaže Suzana.
FOTO: NENAD KOSTIĆ
Podsetimo, Andrija je bio taletovani pijanista i kompozitor, a njegovi roditelji često su umeli da istaknu njegove radove na društvenim mrežama koji su naišli da gomilu pohvala i aplauza. Roditeljski ponos su i njegove tri muzičke nagrade koje nose ime Andrija Čikić.
Andrija Čikić je rođen 5. marta 2009. godine u Beogradu. Interesovanje za muziku je pokazivao od najranijeg detinjstva, a klavir je svirao od šeste godine. Dobitnik je više prvih nagrada na nacionalnim i međunarodnim muzičkim takmičenjima, kao i dobitnik specijalne nagrade za izvođenje kompozicije “Burgmuller Etude D-dur” 2019. godine.
Nastupao je na više koncerata i učestvovao na međunarodnom takmičenju VIRTUOZI V4+, SVIRAMO ZAJEDNIČKIM JEZIKOM. Bio je član nacionalnog žirija koji je ocenjivao izvođače na Dečjoj pesmi Evrovizije, održanoj u novembru 2020. godine.
Dečak je, podsetimo, stradao 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar” kada je učenik odeljenja u koji je išao i Andrija zapucao na školske drugare i u svom krvavom piru ubio ukupno devetoro dece među kojima je bio i ovaj dečak.
U selu Lupč u opštini Podujevo danas su oko 16.00 sati vatrenim i hladnim oružjem ranjene četiri osobe, saopštila je policija tzv. Kosova. U saopštenju se navodi da su tri osobe povređena iz vatrenog oružja, dok je jedna osoba povređena od uboda nožem.
“Danas oko 16.00 časova dobili smo informaciju o pucnjavi u selu Lupč u Podujevu. Policija je odmah po dobijanju obaveštenja izašla na lice mesta i preduzela sve potrebne radnje. Na osnovu dosadašnjih podataka u ovom slučaju, tri osobe su povređene vatrenim oružjem, dok je jedna osoba povređena hladnim oružjem (nožem)”, rekla je za RTK portparolka tzv, kosovske policije za region Prištine Fljora Ahmeti.
Prema njenim rečima, policijski istražitelji u koordinaciji sa tužilaštvom, preduzimaju istražne radnje radi potpunog rasvetljavanja slučaja.
Sva četvorica povređenih su trenutno na lečenju u Urgentnom centru Kliničko bolničkog centra Kosova a za sada nema informacija o njihovom zdravstvenom stanju niti o motivima ovog kriminalnog dela.
U toku prethodne večeri na žurci koja je održana, Nikola Lakić i Lejdi Di su bili previše prisni, te su sve vreme igrali i družili se.
Svima je uši zaparao trenutak kada je išla pesma ‘Don Perignon’ te je Lejdi zapevala Lakiću ‘Ona te kući čeka, pa čeka, nek pričeka’ aludirajući na njegovu ženu.
FOTO: PRINTSCREEN/HAPPY
Iz tog razloga oglasila se za portal Coka Lakić, pa je nikad besnije odreagovala na celokupnu situaciju.
– Videćemo ko će da se čeka na kraju i ko će da pričeka. Ja nikoga ne držim na povocu niti mene može iko da drži ,zrele smo osobe,svako odgovara za svoje postupke – rekla je Coka.
