Month: May 2024

• Muslimanka sam i udala sam se za Srbina, za mene te verske razlike ne postoje, tačnije to su velike gluposti, priča u svojoj ispovesti jedna devojka.

Prenosimo je u celosti:

Moji roditelji nikada nisu prihvatili to, godinama sa mnom čak nisu ni razgovarali. Danas imamao komunikaciju, ali moj muž je i dalje za njih,”onaj druge vere”. Moj muž ih bez obzira na sve poštuje i nikada ništa loše nije rekao za njih.

• Za mene on je najbolji muž na svetu. Lep, zgodan, pažljiv, obrazovan, poslovan… Trenutno je profesor na jednom fakultetu. Letos zove me majka da me pita može li moj muž pomoći da neka ćerka od rođake dobije posao u kompaniji čijeg direktora on lično poznaje i s kojim je dobar prijatelj.

Mama mi je, ali je taj potez odvratan. Kada sam ga pitala on je rekao da može i da će mu biti zadovoljstvo da pomogne svojoj punici, ali ja sam mami nakon par dana rekla da ne može pomoći.

Kada ga ni nakon 10 godina braka u kojem me na sve načine čini srećnom, ne mogu zvati “ZETE” onda neka ne traže pomoć od, “onog druge vere” kako ga zovu.”

Tragičnu vest podelili su administratori i osnivači rijaliti koncepta “Kafe Zale” Dule i Prcko

Dražen Đorđević, zvezda rijaliti Instagram kanala “Kafe Zale” preminuo je iznenada jutros u snu, navedeno je na njihovom profilu.

Tragičnu vest podelili su administratori i osnivači rijaliti koncepta “Kafe Zale” Dule i Prcko.

Od popularnog člana ove grupe kojeg su svi znali po nadimku Draško, u poslednjoj objavi se produkcija oprostila od njega:

– Danas je u snu preminuo Dražen Đorđević. Neka ti je laka zemlja i carstvo nebesko, zbogom dobri Draško i putuj mirno.

Draško je bio jedan od najvećih zvezda “Kafe Zale” rijalitija koji je emitovan na Jutjubu i koji je za kratko vreme stekao veliki broj fanova i pregleda.

(Telegraf.rs)

Pronađeno je nekoliko ljudskij skeleta

Radovi na proširenju graničnog prelaza Gostun ispostavili su se kao izuzetno plodonosni, ali za arheologe, jer je na lokaciji gde su vršena iskopavnja zbog izgradnje dodatne trake teretnog terminala pronađena nekropola sa stećcima koja datira iz perioda srednjeg veka. Radovi su zaustavljeni, građevinci su odstupili sa terena i svoje radno mesto za sada ustupili arheolozima.

– Prilikom iskopavanja pronađeni su i ljudski skeleti, u početku manjih dimenzija, tačnije dečji, ali kako su radovi odmicali, naišlo se i na skelete odraslih ljudi. Kada antropolog završi analize, ti skeleti će biti predati na čuvanje Muzeju u Prijepolju koji je teritorijalno nadležan. Skeleti će biti smešteni u posebne kutije – rekao je za RINU Asim Bećirović, direktor Muzeja u Prijepolju.

Do sada su pronađena 32 stećka, ali će izmešteni biti samo oni koji smetaju nastavku izgradnje teretnog terminala, dok će ostali, nakon završetka arheoloških istraživanja, biti ostavljeni na mestu samog pronalaska.

– Na početku smo otkrili 18 do 20 stećaka, a kasnijim iskopavanjem pronašli smo još nekoliko. Velika je površina pod stećcima, a mi istražujemo samo jedan njen deo, na mestu kuda prolazi nova traka terminala i potporni zid. Deo površine na kojoj se nalaze stećci je u privatnom vlasništvu i tu takođe ne vršimo iskopavanja. Skelete šaljemo u Beograd na analizu, nakon čega se vraćaju muzeju u Prijepolju, gde će biti propisno deponovani. Ukoliko se pronađu i neki predmeti, oni se takođe šalju prijepoljskom muzeju – rekla je Tijana Pušica, arheolog Muzeja u Prijepolju.

Arheološka istraživanja trajaće do polovine maja. Zavod za zaštitu spomenika iz Kraljeva je zadužen za istraživanje na ovom lokalitetu. Jedan deo stećaka je izmešten u neposrednu okolinu mesta pronalaska i oni će biti konzervirani i dostupni posetiocima. Prijepoljski Muzej je uključen kao muzej opštine na čijoj se teritoriji nalazi lokalitet.

(Telegraf.rs)

Na repera Relju Popovića pucao je nepoznati muškarac, kada je muzičar imao samo 19 godina. Relja je tada jedva preživeo, a svojevremeno je javno i ispričao šta se desilo tog dana.

– Tog 22. maja 2008. godine bio sam u kafiću sa drugom i dve drugarice. Za stolom pored nas sedeo je neki čovek koji je imao četrdesetak godina. Bio je vidno pijan. Sve vreme je dobacivao mojim drugaricama, tražio je od njih da mu igraju na stolu, na šta sam ja odreagovao – ispričao je jednom prilikom.

– U verbalnoj raspravi u kojoj sam branio svoje drugarice konobarica nam je rekla da izađemo iz lokala jer mora da zatvori. Krenuli smo napolje i on je u tom trenutku izvadio pištolj i naslonio mi ga na glavu. Ne znam ni sam kako sam uspeo da spustim oružje i samo se sećam stravičnog bola u predelu stomaka. Pao sam na zemlju i izgubio svest. Probudio sam se u Urgentnom centru.

Zbog teške povrede abdomena Relja je u bolnici proveo mesec dana.

– Deset dana bio sam u šok-sobi sa dvadesetčetvoročasovnim nadzorom medicinskog osoblja. Morali su da me operišu jer je metak povredio vitalne organe. Veliku zahvalnost dugujem profesoru Đukiću koji me je operisao i sve vreme vodio moj slučaj. Ni danas ne znam kako bih mu se odužio za sve što je učinio za mene.

Napadač je uhapšen već posle nekoliko sati, nedaleko od mesta nesreće. Kasnije je osuđen na šest i po godina zatvora.

– Svakom želim dobro, pa i tom čoveku, ako uopšte može da nađe način da živi sa tim što mi je uradio ‒ poručio je Relja Popović tada za medije, prenosi “Story”.

Reper se pre neki dan setio nemilog događaja, te se na svom Instagram profilu javno zahvalio doktoru koji mu je spasio život.

– Ne želim da pričam o tom događaju kad sam bio upucan, želim samo da kažem sledeću stvar. Ljudi nekad imaju loša iskustva sa doktorima, ali kao i u svemu i u medicini ima onih koji su loši, ali naravno ima i divnih ljudi. Ovaj predivan čovek, čarobnjak predivne duše je tog 22.05. 2008. spasio moj život i na tome ću mu biti zahvalan dok sam živ. Profesor Vladimir Đukić, koga Beograd zna kao Đuku ima zauvek posebno mesto u mom srcu, a moja želja je samo ta da vas podsetim na to da među nama i dalje žive neki divni ljudi kakav je Đuka. Kada sam izlazio iz bolnice rekao mi je “Sine tebe je Bog spasio, a ja sam te samo dobro operisao”. Profesore želim da vama Bog podari dug i radošću ispunjen život – napisao je Relja na svom Instagram profilu.

Nevena i Neven zabavaljali su se šest godina, a pevač je bio duboko ubeđen da je ona žena njegovog života.

Član grupe “In Vivo” Neven Živančević doživeo je težak gubitak 2012. godine.

Grupa “In Vivo”, koju su činili Igor Maljukanović i Neven Živančević, preko noći je stekla veliku popularnost, ali jedan tragičan događaj promenio je sve. Naime, 3. novembra 2012. godine, Nevenova devojka Nevena Dragutinović, nastradala je u saobraćajnoj nesreći, kada ju je na uglu Francuske i Ulice cara Dušana, u Beogradu, automobilom usmrtio košarkaš Kimani Frend sa Jamajke, koji je bio u alkoholisanom stanju.

Nevena i Neven zabavaljali su se šest godina, a pevač je bio duboko ubeđen da je ona žena njegovog života.

Pevač je bio na turneji u Beču kada je Nevena poginula, a kada je saznao, odmah se vratio u Srbiju, kako bi bio uz njenu porodicu.

Nekoliko dana nakon što je tragično poginula, Živančević je na svom profilu na društvenoj mreži Fejsbuk objavio potresnu poruku kojom se oprostio od devojke.

– Onog jutra kad mi je otac s očima punih suza rekao da si sinoć poginula, tog trenutka je sve u meni stalo… Tog jutra sam i ja poginuo… Princezo mog života, tebe nema… Sve sam mogao da pomislim, i da ćeš možda jednog dana otići, da ćemo se posvađati oko gluposti, sve… ali, da će te neko ubiti i da ću ostati bez tebe preko noći, to nisam mogao. Pre tri dana sam ti rekao ono što sam i mnogo puta, a to je da želim da ostarim s tobom. Ušao sam u naš stan, ljubavi, dozivao sam te, vrištao sam, plakao… Bacio sam se na krevet mirišući tvoje stvari. I šta sad? Retki znaju koliko smo se voleli, a još ređi će to nekad i doživeti, jer znam da je ovo bila najveća ljubav ovog veka! Polovina moga tela je tvoja, polovina moga srca je tvoje, živimo i dalje zajedno, nema kraja. LJubim te, snu moj – napisao je tada Neven.

Nakon njene pogibije, Neven se retko pojavljivao u javnosti, a retke su bile i prilike kada je o njoj pričao u medijima. Međutim, nakon izvvesnog vremena dana, kada je smogao snage, grupa “In Vivo” objavila je pesmu “Život unazad”, koju je Neven napisao i u potpunosti posvetio Neveni.

– A ja živeo bih sad, ovaj život unazad, više te ljubio, bolje te čuvao. A ja živeo bih sad, ovo malo godina, sa tobom unazad, zauvek unazad – deo je pesme posvećene tragično preminuloj Neveni.

Nakon te pesme, Neven se ponovo povukao iz javnosti, a sa njim i drugi član Igor, i prošlo je mnogo vremena dok nismo čuli novu pesmu ovog dvojca. On je gostujući u jednoj emisiji prošle godine priznao da je sada u srećnoj vezi, prvi put nakon 2012. godine i da se konačno vratio poslu.

Izvor: espreso.co.rs

“Krivično neodgovorno dete izvršilo je najteži zločin u istoriji Srbije”, rekao je Nenad Stefanović, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu prilikom podizanja optužnice protiv oca i majke dečaka ubice, o zločinu i najtežem gubitku za svakog roditelja, gubitku deteta, govorili su roditelji nastradale dece.

Svedočeći u sudu i tražeći pravdu za svoje nedužno ubijene ćerke i sina, oni su istakli da su pre 3. maja živeli u srećnoj bajci sa svojom decom, a posle 3. maja su i oni umrli.

Devetoro nedužne dece ubijeno je tog dana, kao i njihov zaštitnik, čuvar škole Dragan Vlahović (53), koji je srtadao pokušavajući da spreči trinaestogodišnjeg ubicu. Ana Božović (11), Bojana Asović (11), Sofija Negić (13), Ema Kobiljski (13), Mara Anđelković (13), Angelina Aćimović (14), Adriana Dukić (14), Katarina Martinović (12) i Andrija Čikić (14) su ubijeni.

Ana Božović

Ivan Božović, otac devojčice Ane koja je kobnog dana dežurala u školi sa drugaricom, u parničnom postupku je ispričao kako je taj dan izgledao za njega i njegovu porodicu.

– Poljubio sam je tog dana i otišla je u školu. Pozvala me je u 8.33 sati, tada mi je rekla da je dežurna i da njoj i drugarici kupim nešto iz “Meka” jer je to običaj za dežurne učenike. U međuvremenu zvala me je supruga i uspaničeno rekla da je bila pucnjava u školi. Odmah sam krenuo ka tamo, počeo sam agresivno da vozim – ispričao je Ivan i dodao:

– Dobijamo informaciju da je ubijeno osmoro dece i ispred škole mi kažu da ko ne može da nađe svoje dete ide u policiju. Trčao sam do tamo, ali znao sam, utrčao sam u tu sobu i rekao im: “Recite mi, ja više ne mogu da čekam!”. Tada su mi saopštili da je moje dete ubijeno.

Bojana Asović

Roditelji ubijene Bojane Asović, Marija i Bojan, ispričali su kako su oni preživeli kobni dan.

– Bio sam u Nikšiću toga dana, samo sam znao da je bila pucnjava, suze su mi krenule. Teško mi je bilo što nisam tu, odmah sdam krenuo za Beograd – rekao je on, a njegova supruga nastavila:

– Tog dana sam otišla na posao, taj dan mi je Bojana poslala poruku da je dežurna. Pitala sam je: “Otkud to, pa ti nisi trebala da budeš?”,odgovorila mi je: “Znam mama, nije ni Ana znala”. Koleginica mi je potom rekla za pucnjavu, noge su mi se odsekle. U tom trenutku sam vrisnula. Bila sam nemoćna. Tog dana sam umrla. Nosili su me do kola. To je bio moj kraj, više ništa ne postoji – rekla je ona.

Sofija Negić

Sofija Negić je, kad je tog kobnog dana u školi počela pucnjava, bila u toaletu. Drugarica ju je čekala ispred, ali je utrčala u drugu kabinu kad su se začuli rafali. Međutim, Sofija je istrčala u hodnik i stradala. Njena majka Milanka je u svojoj prvoj ispovesti za Kurir ispričala da joj je najteže što tog dana nije mogla da je zaštiti.

– Meni je u životu bilo potrebno da napravim neki svoj mehur, da ona bude tu… Onda se taj mehur širio i bila sam srećna što sam je donela na svet. Osećala se zaštićeno, ja sam je štitila, jedino u školi nisam mogla da je zaštitim, nisam imala priliku da je zaštitim… Ona je tog dana najverovatnije istrčala jer je čula nešto, istrčala je da vidi šta je to – kaže ona i dodaje da je sada „osnovna škola postala najnebezbednije mesto u Srbiji”.

Ona je tada ispričala i da joj je jedna od prvih reakcija kada je čula da joj je ćerka stradala bila: „Zašto sam ikada vikala na tebe…”

– Da sam znala da će živeti samo 13 godina, još više bih joj ljubavi dala… – ispričala je.

Ema Kobiljski

Nina i Dragan Kobiljski, roditelji ubijene Eme, neutešni su za govornicom u sudnici ispričali svaku emociju i težak period koji prolaze od smrti njihove ćerke.

– Mi decu više ne možemo da vratimo, prihvatili smo tugu i bol kao trajne životne saputnike. Letos sam pala na ulici, polomila zube, ruku, nisam mogla da objasnim lekarima šta se dogodil. Ja mogu ovde pred vama da kažem da se nisam onesvestila, pala sam jer mi srce krvari – ispričala je kako izgleda život posle gubitka deteta i dodala:

– Osećam se kao da sam moje dete slagala, ona nije bila na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, bila je tamo gde je trebalo da bude, u školi – rekla je Nika Kobiljski, a njen suprug nastavio:

– Mi smo do tada imali bajku od života, nikada nam ništa nije falilo, mi smo mislili da nam to pripada. Samo smo živeli veliku sreću – rekao je neutešni Dragan Kobiljski na početku svog izlaganja i dodao da mu je supruga Nina tog dana javila da se u školi dogodila pucnjava – rekao je on i kraju dodao:

– Samo jedno pitanje – Zašto?

Mara Anđelković

Dragana Anđelković, majka devojčice Mare ispričala je da posle 3. maja prošle godine, više nikada neće da bude što je nekada bila.

– Svakog jutra kada ustanem, pitam se da li je ovo stvarnost. Slomljena sam i mislim da se nikada neću sastaviti, niti da ću ikada biti ono što sam bila. Tog 3. maja prošle godine, Mara je ustala, nameštala je kosu jer su toga dana trebali da imaju slikanje u školi. Nisam je ni poljubila – ispričala je ona i dodala:

– Otišla sam ispred škole, kad sam čula govorila sam sebi da nije moguće. Bacila sam telefon što dalje od sebe, jer nisam mogla da podnesem to što čujem – otkrila je nesrećna žena kako se osećala u trenutku kada je primila najstrašnjiju vest koju jedan roditelj može da dobije.

Kako je navela, i posle saznanja da njeno dete nije u školi, iako je pala noć, odbijala je da ode kući.

Angelina Aćimović

Natalija Aćimović, majka pokojne Angeline dok je svedočila u sudnici jedva je izgovarala rečenice.

– Angelina je bila moj Božji poklon, kada sam je uzela u naručje tada sam izgovorila čudno “profesor” to je bila reč koju sam rekla. Tako je, ona je bila moj životni profesor, najbolji i najveći. Bila je pametna, mudra, zrela za svoje godine. Mi smo se mnogo voleli – rekla je ona potresno i jedva izustila:

– Bila je jedna velika radost i svetlost. Teško nam je zbog starije ćerke jer su jedna drugoj bile veliko oslonac u životu. Svaki dan je sve teže i teže, umrla bi za njom…

Adriana Dukić

Roditelji ubijene devojčice Adriane, koja se u Beograd sa njima doselila iz Francuske, svedočili su u odvojenom parničnom postupku i ispričali potresne detalje kobnog dana i života posle.

– Tog dana me pozvala supruga i rekla da odem po Adrianu u školu i da je bila pucnjava. Vozio sam kao lud, a naša deca su već bila mrtva, samo niko nije smeo da nam kaže- ispričao je Dane Dukić, Adrianin otac:

– Moja Adriana je pronađena je mrtva na stolici. Tog 3. maja nam je život stao. Neko ih je pobio za dva minuta. Dao je sebi za pravo da im oduzme živote. Mi svaki dan idemo na groblje da joj se izvinimo, da joj kažemo da je volimo – neutešno je govorio Dukić i zaključio:

– Sa Adrianom sam imao poseban odnos, govorila mi je “Tata, nemaš mamu i tatu, ali ja sam tu. Ne znam kako živiš bez njih, jer ja bez vas ne mogu”.

Katarina Martinović

Majka Miljana Martinović, Katarinina majke, ispričala je kobnog dana, dok je panično, kao i svi roditelji, dobila poziv iz MUP-a u kojoj je čovek rekao da mora odmah doći u stanicu.

– Tamo sam videla ćerku da leži u nečemu sličnom krevetu. Uspela sam da pitam samo da li je smrt bila trenutna, oni su samo klimnuli glavom – rekla je ona i dodala:

– Usledio je još jedna stres, kako da svojoj srednjoj ćerki koja je ispred škole kažem da joj je sestra mrtva? Došla sam i rekla joj: “Ubio nam je Katu i onda sam čula njen vrisak”- rekla je u suzama i tada se cela sudnica rasplakala.

Andrija Čikić

Miloš Čikić, otac ubijenog Andrije Čikića opisao je kako je tekao njegov i Suzanin dan tog 3. maja i kroz koju agoniju su prolazili.

– Kada nam je saopšteno da nam je Andrija ubijen mi nismo znali gde smo. Osećaj da nema nečega zbog čega živite je strašan – rekao je on i kaže da nije znao ni kako je pogodio stepenice u PS Vračar, ni kako je uopšte došao kući tog dana.

– Kada sam stigao kod škole počeo sam da se tresem, izašao sam iz kola u majici kratkih rukava, kasnije nisam znao od čega se više tresem od te neizvesnosti, panike ili hladnoće – opisao je on agoniju.

Onda je čuo objavu na radiju da su ubijena deca i čuvar…

Telo penzionerke Stojanke T. (74) iz Srpske Crnje, pronašla je njena najbolja prijateljica u 1. maja Dan nakon što je u ovoj kući, u Partizanskoj ulici, pronađeno telo penzionerke, a forenzičari obavili svoj deo posla, a policija je nastavila istragu. Telo je poslato u novosadski Zavod za sudsku medicinu, a obdukcija će pokazati kako je nastupila smrt. Do tada neće biti mira za njene najmilije, ali i ni staričinu prijateljicu koja je pronašla telo. To je Mira, najbolja Stojankina prijateljica.

 Prizor koji sam zatekla u njenoj sobi bio je kao iz horor filmova – rekla je Mira.

Nije se javljala dva dana

Inače, kako kaže, zna da je nesrećna starica imala visok krvni pritisak. Prema njenim rečima, Stojanka je živela sama i rado su se posećivale i družile, pa nije bilo dana da se ne čuju telefonom.

– Da nešto nije u redu shvatila sam jer se dva dana se nije javljala. Telefonska veza stalno je bila zauzeta. Odlučila sam da u utorak odem do nje. Vrata su bila otključana. To me je dodatno uznemirilo jer se moja prijateljica uvek zaključavala. Dozivala sam je, ali se niko nije javljao.

To sam prenela njenoj sestri koja živi u Beogradu. Dozvolila mi je da uđem u Stojankinu kuću i i proverim šta se dešava. To sam i učinila.

“Počela sam da vrištim i plačem”

Zatekla sam strašan prizor. Stojanka je ležala na leđima iza fotelje. Glava joj je bila oblivena krvlju, a oči širom otvorene. Telefon je bio na fotelji, pa je zato i veza bila u prekidu. Počela sam da vrištim i plačem. Obavestila sam njenu sestru, potom i Hitnu pomoć. Stigla je i policija. Mogli su samo da konstatuju smrt – ispričala je ona.

– Jako sam uznemirena. Ovo je velika tuga za njene najmilije, sestru, sina i ćerku. Oni ne žive u Srpskoj Crnji. Mnogo mi je žao što je više nema, rekla je na kraju Stojankina prijateljica.

Policija je sinoć uhapsila dvojicu Banjalučana, vozača Z.B. i suvozača S.I., koji su u neregistrovanom vozilu pokušali da pobegnu nakon saobraćajne nezgode.

Sve je počelo oko 20:50 časova kada je prijavljeno da se u Banjaluci u Ulici Ivana Gorana Kovačića dogodila nezgoda u kojoj nije bilo povređenih, ali da je vozač pobegao sa lica mesta.

Uviđajem je utvrđeno da je u nezgodi učestvovao mercedes stranih registarskih oznaka.

– Operativnim radom policajci su to vozilo primetili na području Banjaluke, ali se vozač oglušio o naređenje da se zaustavi i nastavio je da beži – saopšteno je iz policije.

Nakon kraćeg vremena, vozilo je zaustavljeno u mestu Tunjice, gde su vozač i suvozač izašli iz vozila i dali se u beg. Ipak ubrzo su sustignuti i uhapšeni oko 23:30 časova.

Vozač Z.B. je alkotestiran i njemu je pronađeno 1,15 procenata alkohola u organizmu. Proverama je utvrđeno da je višestruki povratnik u činjenju prekršaja, te da ima evidentiran dug u registru novčanih kazni od oko 1.623 KM (811,5 evra) – rekli su iz policije.

Proverama policija je utvrdila i da vozilo nije registrovano i da se na njemu nalaze nepripadajuće registarske oznake.

Zbog prekršaja i bojazni da će nastaviti sa činjenjem istih, od Z.B. je vozilo oduzeto.

Protiv njega će biti podnesen Izveštaj o počinjenim prekršajima, a o svemu navedenom obavešten je dežurni sudija Osnovnog suda u Banjaluci – Odjeljenje za prekršaje.

Stradali dječak bio je član derventskog fudbalskog kluba Tekstilac, koji se od njega oprostio potresnom objavom na svojoj Fejsbuk stranici.

– Danas je jedan od najtužnijih dana u istoriji našeg kluba. Umjesto objave o odigranim utakmicama i novim fudbalskim lekcijama naš klub i omladinski pogon je obavila nemjerljiva tuga.

U saobraćajnoj nesreći nastradao je naš član omladinskog pogona Danijel Đalić. Putujući iz Sočanice sa ocem na utakmicu omladinske selekcije Danijel je smrtno nastradao u dresu voljenog Tekstilca. 

Zbogom naš dragi Danijele neka te anđeli čuvaju na nebu, a neutješnoj porodici najdublje saučešće u ovom teškom trenutku – stoji u objavi, pišu Nezavisne.

Učenik VII/2 je pre godinu dana počinio najgori zločin u istoriji Srbije kada je u 8.40 sati ušao u školu, ubio čuvara na ulazu, pa tri devojčice u hodniku, a onda je upao na čas istorije i počeo da puca u svoje drugare iz razreda

Sreda, 3. maj 2023. godine, prvi dan posle praznika kada su roditelji odveli svoju decu u prestižnu beogradsku osnovnu školu “Vladislav Ribnikar”. Dečaci doterani i lepo obučeni, devojčice sa najlepšim frizurama i cipelicama došli su da se fotografišu sa svojim drugarima iz odeljenja, dve drugarice jedva su čekale da zajedno dežuraju tog dana i ispričaju jedan drugoj kako su provele praznike, jedna devojčica je došla da ponosno pokaže svoju novu frizuru i pramen, a školski čuvar Dragan da ih sve pozdravi i zaštiti.

Toga dana, kada je na satu otkucalo 8. 40, jedan dečak ugasio je živote svih njih. Zašto?

Devetoro nedužne dece ubijeno je tog dana, kao i njihov zaštitnik, čuvar škole Dragan Vlahović (53), koji je srtadao pokušavajući da spreči trinaestogodišnjeg ubicu. Ana Božović (11), Bojana Asović (11), Sofija Negić (13), Ema Kobiljski (13), Mara Anđelković (13), Angelina Aćimović (14), Adriana Dukić (14), Katarina Martinović (12) i Andrija Čikić (14) su ubijeni, a motiv njihovog školskog druga, koji je na čas istorije došao držeći očeve pištolje u rukama još nije poznat.1 / 5 FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ

Dečak ubica je krivično neodgovoran i za svoj zločin neće odgovarati, ali je u proteklih godinu dana protiv njegovih roditelja pokrenuto ukupno šest sudskih postupaka – jedan krivični i pet parničkih postupaka. Roditelji ovog dečaka su optuženi, otac jer je omogućio svom maloletnom detetu pristup njegovom oružju i učio ga da istim rukuje, a majka jer je neovlašćeno držala municiju.

Tokom ovih sudskih postupaka svedočili su roditelji ubijene dece, ali roditelji dečaka ubice, ali prema rečima okrivljenog oca, on “ne zna ko je kriv za masakr u školi”.

Sebe i svoju suprugu ne vidi kao krivce, a u prvi plan ističe “da su oni ugledni građani”. Jedini trag o mogućem motivu masovnog ubistva, dala je nastavnica srpskog jezika koja je dečaku ubici bila razredni starešina godinu pre masakra. Ipak, ko može da ima motiv za zločin koji je zgrozio i rasplakao Srbiju?

– Bio je odličan učenik, imao je sve petice, išao je na takmičenja, kulturan i nije imao probleme sa drugom decom. Međutim, ono što sam ptimetila je da je bio dominantan, kada je razgovarao s nastavnikom, recimo, postavljao se kao da je on iznad svih, a mi neka sredina – izjavila je pred sudom nastavnica Nada Radonjić Bulatović i potvrdila da je majka dečaka ubice pred kraj šestog razreda tražila da on bude prebačen u drugu smenu.

– Ne znam da li bi iko ranije mogao da pomisli da jedno dete može da učini tako nešto. Moje lično mišljenje je da je razlog što je želeo da pređe u drugu smenu to što je u ovoj bio najbolji učenik, i što je želeo da se u drugoj smeni takmiči sa decom – iznela je svoja zapažanja bivša razredna i zaključila:

– Ja mislim da je on takvo dete, sklono takmičenju, ili je najbolji ili ga neće biti. Na suđenju je govorila i Dragana Tomić, koja je bila razredni starešina odeljenja VII/2, u koje je dečak ubica prešeo u sedmom razredu. Ona je ispričala da je bio povučen i da se nije isticao.

– Kada ga pitam sve je znao, ali nije bio najbolji u ovom odeljenju, bio je nadmašen u više sfera. To je bilo fenomenalno odeljenje. Klinci su bili fantastični. Bilo je i boljih od njega, u različitim oblastima – ispričala je razredna.

Crno jutro

Dečak ubica se od kobnog dana nalazi u psihijatrijskoj ustanovi i njegovo svedočenje u krivičnom postupku protiv njegovih roditelja, dok su ga ispitivali roditelji ubijene dece i njihovi zasputnici, nisu dali odgovore na najvažnija pitanja. Zašto je 3. maja zapucao na decu?

Kao i svakog dana, roditelji su 3. maja prošle godine pre osam sati ispratili svoju decu u školu, poljubili ih i zagrlili, pravili planove za to popodne, nesluteći da ih više neće videti. Tog jutra, posle 8.40 sati, izbezumljena lica roditelja koji uspaničeno obliaze oko škole i jedan po jedan prilaze, raspituju se za svoju decu i samo oni najsrećniji sa njima odlaze kući, svima su ostala urezana u sećanje.

Ne samo porodice dece koja pohađaju “Ribnikar”, svi građani Srbije su tog jutra čekali da čuju kako su deca, bez ikakve prepostavke da bi ovako nešto moglo da nam se desi. A onda je zavladao muk, šok, tuga…

– Uveli su me u učionicu punu mrtve dece. Išla sam od deteta do deteta da kažem ko je ko, da ih identifikujem. To je bio moj razred, na času istorije – rekla je Dragana Tomoć, razredna VII/2 u OŠ “Vladislav Ribnikar”, svedočeći pred sudom. Razredna je u suzama rekla da od tog dana više ne može da se vrati u školu, da je godinu dana već na bolovanju i da od tog dana više ništa nije isto.