Month: May 2024

“Buđenje” je simboličan naziv za program kojim će se sutra obeležiti godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović navodi da će, pre svega porodice ubijene dece, imati priliku da dostojanstveno izraze svoj bol, sećanje i patnju. Pitanje “zašto” nikada neće dobiti potpuni odgovor, rekla je ministarka.

U petak se navršava godinu dana od masovnog ubistva u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, kada je maloletni učenik te škole ubio devetoro svojih vršnjaka i radnika obezbeđenja. Narednog dana, tada 21-godišnji Uroš B., u selima Dubona i Malo Orašje, iz vatrenog oružja usmrtio je devet osoba.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je za RTS da će svaki treći maj biti dan ogromne tuge, sećanja na žrtve.

– Pitanje “zašto” nikada neće dobiti potpuni odgovor, posebno ga neće dobiti oni koji su najviše pogođeni u ovoj traumatičnoj situaciji, a to su roditelji i porodice dece pred kojom je trebalo da bude čitav život – rekla je ministarka Slavica Đukić Dejanović.

“Buđenje” je simboličan naziv za program kojim će se sutra obeležiti godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.

– Sam početak obeležavanja ili buđenja sutrašnjeg dana biće vezan za mogućnost da se oni koji su u takvoj potrebi nađu na mestu gde se zločin i dogodio. I to u jednoj prostorno-likovnoj konstrukciji gde će dostojanstveno moći da izraze svoj bol, svoje sećanje, svoju patnju na način kako oni to misle – rekla je ministarka prosvete.

Ukazala je da će najpre to moći da učine samo roditelji i najbliži članovi porodice, a posle i građani koji budu imali tu potrebu.

Posle toga je planirano da od 9 do 19 sati u Tašmajdanskom parku, oko spomenika Desanke Maksimović, bude tzv. Manifestacija forum.

– Jedan proaktivan odnos komunikacije članova Radne grupe i svih onih koji imaju potrebu da pošalju bilo kakvu poruku kako bi mogao da izgleda taj komemorativni događaj svih narednih dana i godina 3. maja, na koji način bi mogao da izgleda sam centar, na koji način zapravo razmišljamo o tome “zašto” i na koji način razmišljamo o tome na koji način negovati dostojanstveno sećanje na žrtve – istakla je Đukić Dejanovićeva.

U 20 časova na Tašmajdanu, ako vremenske prilike dozvole, a ako ne, to će onda biti u SKC-u, poslaće se scensko-muzička poruka.

U vreme kada su se zločini dogodili u OŠ “Vladislav Ribnikar” i u okolini Mladenovca svi ekrani biće tamni čitav minut. RTS će prenositi veliki deo manifestacija.

Glavnu reč u izgradnji memorijalnog centra treba da imaju roditelji ubijene dece

Vodi se dijalog o izgradnji memorijalnog centra. Ono što je do sada moglo da se čuje jeste da nema jasne ideje kako bi trebalo da izgleda.

– Vodi se računa o sadržaju poruka koje treba da pošalje sam taj centar. Vodi se računa o tome da se što veći broj dobronamernih razmišljanja o tome kako negovati sećanje na nevine žrtve, nevino stradale, uopšte označi i na koji način, ne samo poslati poruku u građevinskom, arhitektonskom smislu, što je jedno vreme bila tema za raspravu u javnosti, nego koje su praktično idejne poruke“, istakla je ministarka.

Navela je i da će sutra na Tašmajdanu biti jedno sanduče gde će oni koji ne budu želeli da direktno komuniciraju – moći u pisanoj formi da ostave svoju poruku.

Stručnjaci iz Norveške su deset godina posle masovnog ubistva koje je počinio Anders Brejvik tražili rešenje za memorijal. Oni ističu da pre svega treba da se čuje stav porodica žrtava.

“Ja sam stava da porodice žrtava dominantno treba da pre svega same daju svoj stav, da možda čuju razmišljanja i stručnih lica i svih dobronamernih građana, prijatelja, svih onih koji su pogođeni, a to smo svi mi, ali da u definitivnim tim porukama, idejnim porukama njihov uticaj treba da bude dominantan, a naravno da će stručnjaci osmisliti kako najkvalitetnije realizovati njihovu ideju“, rekla je Đukić Dejanovićeva.

Ministarka Đukić Dejanović ističe i da je masovno ubistvo u “Ribnikaru” dovelo u centar pažnje i vidljivost teme nasilja, oko nas i u nama.

– Svako od nas mora sebe pitati – šta je to što mogu da uradim da prepoznam, da intuitivno osetim da se može dogoditi nasilna radnja, da je neko oko mene nasilan – rekla je ministarka.

Smatra da su institucije sistema i škole podigle vidljivost teme nasilja i kod roditelja, nastavnika, dece.

– Saradnja škola sa raznim ministrima, od onih za socijalna pitanja, pa preko Ministarstva unutrašnjih poslova, zdravlja, sa stručnjacima, psiholozima, pedagozima, veći broj psihologa i pedagoga u školama, dali su izvesni rezultat u smislu sagledavanja problema i posledica koje mogu biti toliko duboke i velike da čitavo društvo mora preduzimati sve više i više koraka da se minimiziraju – navela je Đukić Dejanovićeva.

Ukazala je da su se mnogo trudili, ali da nikada nije dovoljno.

– Sve dok bude nasilja, a biće ga iako imamo nultu toleranciju na nasilje, mi imamo taj zadatak kao jedan kontinuirani zadatak – rekla je minstarka.

Kao prva pomoć otvorene su telefonske linije, a od pre nekoliko dana radi i Centar za mlade u Beogradu.

Na pitanje odlučuju li se mladi da potraže pomoć danas lakše nego pre godinu dana, Đukić Dejanovićeva odgovara da oni imaju mnogo manje predrasuda kada je u pitanju mentalno zdravlje, nego njihovi roditelji.

– Mladi umeju da zavire u svoju dušu i u dušu svog drugara, posebno ako ih na to podsećamo, ali na jedan način koji nije naredbodavan, nego kroz dijalog – navela je Đukić Dejanovićeva.

Navela je i da stručnjaci moraju edukovati one koji rade sa mladima, kako bi im pomogli da sagledaju svoj nemir koji im govori da treba da potraže pomoć stručnjaka.

Ministarka prosvete je rekla da danas sve škole imaju ili psihologa ili pedagoga.

– Važno je da imaju oba, ali je još važnije u ovoj fazi da psiholozi i pedagozi edukuju nastavnike i ostale saradnike kako da prepoznaju, pruže pomoć i na vreme posumnjaju da dete školskog uzrasta ima neki psihološki problem koji se može završiti nekim vidom agresije – rekla je Slavica Đukić Dejanović.

Dodala je i da je ova školska godina bila školska godina dijaloga nastavnika i učenika neuporedivo više nego ranije.

– Programi i sugestije koje smo slali školama, koje su stručnjaci slali školama, dobro su prihvaćeni, u smislu da različite teme, negovanje dijaloga, poštovanje različitosti, empatija kao jedno od vrhunskih preduslova za dobar kontakt među decom, dakle međusobno razumevanje, da je našlo neuporedivo više prostora u psihološkim komunikacijama i da deca na neki način mentalno sazrevaju uz sve ove informacije – zaključila je Đukić Dejanovićeva.

SEĆANJE NA ŽRTVE IZ “RIBNIKARA”

Godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” obeležava se sutra celodnevnim programom “Buđenje” posvećenom đacima, čuvaru škole, koji između ostalog uključuje i niz diskusija o uzrocima koji su doveli do takvog zločina.

U školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu maloletni dečak je 3. maja 2023. ubio Bojanu Asović (11), Anu Božović (11), Katarinu Martinović (12), Maru Anđelković (13), Emu Kobiljski (13), Sofiju Negić (13), Andriju Čikića (14), Adrianu Dukić (14), Angelinu Aćimović (14) i Dragana Vlahovića (53), a ranjeno je šest osoba. Kako je navedeno u saopštenju Užeg veća Multidisciplinarnog tima za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u Oglednoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, program obeležavanja prve godišnjice tog zločina i komemoracije žrtava je zbog najavljenih nepovoljnih vremenskih uslova delimično izmenjen u odnosu na prvobitno najavljeni.

Prema navodima Multidisciplinarnog tima, u 8.40 sati u ulici Kralja Milutina 10, gde se dogodilo masovno ubistvo, okupiće se porodice ubijenih, rođaci, prijatelji i građani koji imaju potrebu da iskažu solidarnost i empatiju. Tokom celog dana biće moguće ostaviti cveće, zapaliti sveću i upisati se u knjigu sećanja u prostorima određenim za to.

Prostorno-likovna instalacija u ulici Kralja Milutina 10 će, kao simbol zajedničkog sećanja, ostati u javnom prostoru do početka radova na uspostavljanju Memorijalnog centra, navodi se u saopštenju.

U 8.41 časova mediji u Srbiji će prekidom programa obeležiti minut ćutanja kao sećanje na žrtve, kao i 4. maja 2024. u 22.32 sati kao sećanje na žrtve iz Malog Orašja i Dubone.

Od 9.00 do 19.00 časova u prostoru kod spomenika Desanki Maksimović na Tašmajdanu, biće organizovan Forum u okviru kojeg će građani razgovarati sa predstavnicima Multidisciplinarnog tima o pitanjima koja se tiču uzroka i posledica masovnih ubistava 3. i 4. maja 2023.

U prostoru Foruma biće dostupna kutija za poruke, kao i “QR” kodovi koji će omogućiti građanima da podele svoja razmišljanja i predloge, što će biti važan materijal koji će se koristiti u procesu razvijanja ideja o budućem Memorijalnom centru, dodaje se u saopštenju Multidisciplinarnog tima.

Takođe će od 9.00 do 19.00 sati, na posebno postavljenom ekranu na Tašmajdanu u blizini spomenika Desanki Maksimović, biti emitovan video kolaž sećanja na žrtve.

Iz Multidisciplinarnog tima dodaju i da će od 20.00 časova, na posebno postavljenom ekranu na Tašmajdanu biti emitovan direktan televizijski prenos završnog muzičko-scenskog programa u realizaciji Radio-televizije Srbije.

Građani će imati priliku da se okupe u javnom prostoru, učestvuju u zajedničkom sećanju i tugovanju i pošalju poruke empatije i solidarnosti, dodaje se u saopštenju.

-Pozivamo građanke i građane da učestvuju u komemorativnim aktivnostima i da nam se pridruže u radu Foruma. Svojim prisustvom i idejama, kao i spremnošću da podelimo svoja promišljanja i osećanja, započećemo proces osmišljavanja budućeg ‘mesta sećanja’ na žrtve masovnih zločina u Beogradu, Duboni i Malom Orašju 3. i 4. maja 2023 – poručili su iz Multidisciplinarnog tima.

(Kurir.rs – Fonet)

Večeras je na auto-putu u delu kroz Bubanj potok došlo do saobraćajne nesreće.

Kako se navodi u objavi na Instagram stranici “Moj Beograd”, automobil je proleteo kroz bankinu.

Zasad nije poznato stanje učesnika.

Policija je na licu mesta.

Mladić P. M. (19) poginuo je sinoć kod Ašanje kada se zakucao u krst koji se nalazi na kružnom toku. Meštani okolnih sela su u potpunom šoku nakon nesreće.

Nesreća se dogodila u 19.12 časova na putu od Petrovčića ka Karlovčiću kod kružnog toka Preka Kaldrma. Vozač, P. M. je udario u betonski krst, a Hitna pomoć je konstatovala smrt na licu mesta.

– On je išao iz pravca Donjeg Tovarnika. Pod velikom brzinom je udario u metalne šipke. Od siline ispao je motor automobila koji je završio u njivi – kažu očevici.

Naime, ovaj kružni tok je na otvorenom, te u blizini nema kuća već samo njive.

“Bio je dete razvedenih roditelja”

Meštani Donjeg Tovarnika navode da je mladić dete razvedenih roditelja, te da ga je majka ostavila.

– I stric mu se utopio pre par godina – kažu meštani.

Prema rečima meštana, mladić je navodno želeo da izvrši samoubistvo.

Kurir.rs/Blic

Telo Stojanke T. (74) iz Srpske Crnje, u sredu, 1. maja, pronašla je njena dobra prijateljica Mira.

Penzionerkino telo krvave glave i otvorenih očiju zatekla je u sobi kuće, u kojoj je Stojanka živela sama. Bilo joj je sumnjivo što se dva dana nije javljala na telefon, a veza je, kako kaže, stalno bila zauzeta. Prijateljice su se poslednji put videle u ponedeljak:

– Najpre sam u utorak otišla do njene kuće. Bila je otključana. Vikala sam je, nije se odazivala. Od nje nije bilo ni traga ni glasa. Već tada sam naslutila da nešto nije u redu. Stojanka se uvek zaključavala – priča Mira i teškom mukom opisuje ono što je, dan kasnije, zatekla u Partizanskoj ulici:

– Prethodno sam pozvala Stojankinu sestru koja živi u Beogradu i prenela joj svoja saznanja. Dozvolila mi je da uđem u Stojankinu kuću i proverim šta se dešava. Čim sam ušla unutra i pažljivije pogledala u pravcu sobe, zatekla sam strašan prizor. Stojanka je u odeći ležala na leđima iza fotelje. Glava joj je bila oblivena krvlju, a oči širom otvorene. Usta su takođe bila otvorena. Telefon je bio na fotelji, pa je zato i veza bila u prekidu. Da li je neko bacio telefon ili je njoj ispao, to ne mogu da tvrdim. Stojanka je patila od visokog krvnog pritiska i bila slaba na nogama. Inače je bila krupna žena – kaže Mira.

Pod utiskom strašnog prizora izletela je iz kuće u dvorište u počela da vrišti i plače:

-Pored mene je bila još jedna komšinica. Pozvala sam ponovo Stojankinu sestru. Kroz plač sam joj opisala to što sam zatekla u sobi. Potvrdila mi je da odmah kreće u Srpsku Crnju. U međuvremenu, alarmirala sam Hitnu pomoć. Lekarka našeg Doma zdravlja mogla je samo da konstatuje smrt. Došla je i policija.

Nekoliko sati su bili u Stojankinoj kući i ispred nje- ispričala je Mira za Kurir. Stojanka je, kaže njena prijateljica, bila penzionerka:

– Znam šta je samoća jer i ja živim sama. Stojanka je volela puno da priča, da se šali. Bila je pružene ruke. Jako sam uznemirana. Iz tog razloga ne želim da se fotografišem. Velika je ovo tuga za njenu decu, sina i ćerku koji ne žive u Srpskoj Crnji, ali i za Stojankinu sestru. I meni je srce slomljeno. Stojanka je bila voljena i poštovana u selu. Mnogo mi je žao što je više nema – poručila je Mira. U Partizanskoj ulici vrvelo od policije

I dan nakon što je u ovoj kući pronađeno staričino telo obliveno krvlju, u Partizanskoj ulici bilo je dosta policije.

Operativci zrenjaninskepolicije “češljali” su dvorišta susednih kuća i u razgovoru sa komšijama pokušavali da sklope kockice krvavog mozaika. Telo je poslato na obdukciju u u novosadski Zavod za sudsku medicinu.

Tek kad obducenti završe posao, biće poznato kako je nastupila smrt. Istraga u toku.

Kurir.rs/Saša Urošev/Preneo: D. P.

Stanislav Krofak, nedavno je digao veliku prašinu kada je ušao u kratak sukob sa Nenadom Aleksićem Ša i Mionom Jovanović, svojom bivšom devojkom, te tom prilikom istakao da Miona ima dečka koji može otac da joj bude, uporedivši to sa razlikom u godinama između njega i njegove ćerke Vanese, koja je, kako kaže, veća.

– Ne znam čega mene treba da bude sramota, treba nju da bude, ima dečka može tata da joj bude. Razlika između mene i moje ćerke je veća nego između njih dvoje – rekao je Stanislav, što je njegova ćerka Vanesa, koja mu vodi instagram profil podelila i time jasno stavila do znanja da ga podržava.

Inače, Stanislavova ćerka vodi njegov profil na Instagramu redovno kači storije koje dele njegove fan stranice, a nedavno je podelila poruku gde je dobila niz pohvala kako vodi očev profi, a onda se devojka koja je napisala poruku osvrnula na Maju:

– Maja je atraktivna i dobar čovek, ali tvoj tata je iskusan i on sigurno neće danas – sutra oženiti ovakav tip devojke. Ovo je lutko prolazno – napisala je između ostalog devojka a Stanislavova ćerka je podelila stori.

Nikola Rokvić prešao je veliki put na svom hodočašću ka Grčkoj, tačnije Egini, gde će se pomoliti u manastiru Svetog Nektarija Eginskog za zdravlje onih koji boluju od onkoloških bolesti.

Velika podrška u svemu mu je njegova supruga Bojana Barović, sa kojom je osnovao fondaciju “Porodica”, preko koje sakupljaju sredstva za Odeljenje dečje onkologije. Ona se sada za domaće medije oglasila iz Grčke, gde je trenutno na odmoru sa decom, a kako je otkrila, Vaskrs će provesti sa Nikolom.

– Ja sam sa decom i familijom na odmoru u Grčkoj. Odmor praktikujemo svake godine za vreme prolećnog raspusta, s tim da smo ovog puta odabrali Grčku baš da bismo bili blizu Nikole i da bismo sa njim proveli Vaskrs – započela je Bojana, pa otkrila i kako će provesti praznik:

– Dan pre Vaskrsa se nalazimo sa njim u Makedoniji i tamo ćemo provesti dva dana, odakle ćemo se mi vratiti kući, a on nastaviti dalje svoju misiju.

Ona je istakla da je bilo teško sve organizovati pre nego što je krenuo, te da mnogi nisu ni svesni kakve su to pripreme.

– Bilo nam je svima teško zato što su plan i organizacija ovog puta uopšte, što ljudi nisu mogli da vide, bili zaista iscrpni jer su trajali nekoliko meseci. Sve je moralo dobro da se organizuje jer ovo nije bilo kakav put i morali smo da mislimo o svemu šta je potrebno, jer su pripreme bile kao za sportiste, maratonce – kaže Bojana.

Priznaje i da je Nikoli sada najteže da put pređe, ali da su oni tu da ga podrže.

– Nije bilo lako, Nikoli je sada mnogo, mnogo teže na ovom putu, ali on ima svoj cilj, svoju motivaciju, a mi smo tu da ga kao porodica podržimo – iskrena je ona.

Na kraju, Bojana je priznala da ni njoj ni njihovoj deci nije svejedno da budu bez njega mesec dana, ali da je “veće” ono čime se vode.

– Ni nama nije lako da budemo bez njega mesec dana, ali mislimo da treba gledati širu sliku i razmišljati o većim stvarima koje prevazilaze našu svakodnevicu i teškoće koje ona nosi. Fokusirani smo na neku našu višu svrhu i dobrobit mnogih ljudi. Zato smo tu da budemo njegova podrška i to je ono što, nadam se, i radimo – zaključila je Bojana.

Nikola je, inače, danas stigao na poslednju destinaciju u Srbiji, a već sutra će biti u Makedoniji.

kurir.rs/24 sedam

Ščitarjevska ulica na zagrebačkoj Peščenici puna dima. Prema prvim informacijama sa lica mesta, vatrogasci gase veliki požar koji je večeras pod neutvrđenim okolnostima izbio u kući nešto posle 20 časova.

Vatrogasci su u 20.18 časova dobili dojavu da gori jedan objekat, a kada su stigli na mesto intervencije primetili su da vatra zahvata i drugu kuću.

“Vatrogasci su došli kada je već svuda bilo dima, a vatra je izlazila iz jedne prostorije, mislim da je to šupa pored kuće. Zgrozili smo se kada smo videli da gori. Ljudi su glasno vikali da provere da li je još neko unutra. Kuća od dima i smrada. Tek je počela slaba kiša i dobro je da vetar ne duva, da se nije proširio dalje do treće kuće“, rekao je stanovnik Ščitarjevske ulice.

“Osetio sam smrad paljevine, ali nisam ni pomislio da gori kod komšije jer često smrdi u komšiluku. Odjednom sam čuo komešanje ljudi koji su sami pokušavali da ugase požar. Sirene vatrogasna vozila brzo su se oglasila i, iskreno, uspaničili smo se jer je sve to izgledalo kao trka sa vremenom“, opisao nam je drugi komšija, hvaleći brzinu kojom su vatrogasci stavili požar pod kontrolu.

Policija će tokom sutrašnjeg dana obaviti uviđaj kako bi se utvrdile sve okolnosti koje su dovele do požara.

(Kurir.rs/ Jutarnji list/ Preneo: T.A./ Foto: Ilustracija)

Za prirodne nepogode poput požara, zemljotresa ili poplave jednostavno se ne može pripremiti.

Jednostavno, sa prirodom se ne može igrati, a mi danas donosimo jednu tragediju koja je pogodila Srbiju prije skoro pola vijeka. Sredinom veljače, prije točno 46 godina, razorna prirodna katastrofa pogodila je selo Jovac i dio obližnjeg sela Ostrovice, u općini Vladičin Han.

Čista snaga nezaustavljive sile izazvala je nezapamćeno klizište, koje je progutalo kuće i vrtove, ostavljajući ih da nestanu ispod promjenjivog terena.Jedna od najvećih prirodnih katastrofa u Srbiji rezultirala je formiranjem Jovačkog jezera, niza netaknutih jezera. Jovačka rijeka je pregrađena, stvarajući prirodnu branu i iz nje nastaju ove prekrasne vodene površine.

Uz najveće, Jovačko, nastalo je i pet manjih jezera – Žilovje, Rusimovo, Živkovo, Crkveno i Malo. Prepoznajući njihov značaj, Skupština opštine Vladičin Han je pre desetak godina ova jezera proglasila spomenikom prirode, čime je osigurala njihovu zaštitu. Geolozi ih smatraju pravom prirodnom rijetkošću, netaknutom ljudskom gradnjom i nude jedinstvene mogućnosti za ljubitelje ekstremnih sportova.

Štoviše, ova jezera su dom brojnim rijetkim biljnim i životinjskim vrstama, što ih čini pravim rajem za ljubitelje prirode i katalizatorom razvoja turizma.Balkanski skautski centar je prethodnih godina privukao izviđače iz raznih krajeva Srbije, kao i izviđače iz Francuske, Engleske i nekoliko drugih europskih zemalja.U Jovačkim jezerima žive razne vrste riba, uključujući mrenu, klen, karasa, šarana, soma i druge. To ribičima pruža uzbudljivo i izazovno iskustvo ribolova.

Područje također podržava populaciju strogo zaštićenih vrsta, kao što su barska kornjača i dugonogi svizac. Što se tiče bioraznolikosti, stručnjaci su identificirali 71 različitu vrstu leptira. Osim toga, postoji nekoliko biljnih vrsta koje su strogo zaštićene, među kojima su smola plovka, kleka, mešinka, vodena perunika, oman, noćurak, kalužđa i čičak.S dužinom od 1.500 metara, širinom od 200 metara i dubinama koje na pojedinim područjima prelaze 10 metara,

Jovačko jezero je najveće među svojim parnjacima.Zbog svoje povijesti kao opasnog kupališta koje odnosi brojne živote, savjetuje se da se neiskusni plivači suzdrže od kupanja u ovom području. Međutim, postoji potencijal da cijela ova regija u nadolazećim godinama postane popularna turistička destinacija.Stanovnici Vladičinog Hana gaje nadu.

U kobnoj noći 17. i 18. veljače 1977. godine veliko klizište koje je poteklo iz Oblika u susjednoj Groti pomaknulo je nevjerojatnih 150 milijuna kubika zemlje, što je jednako popunjavanju 150 nogometnih stadiona. Tijekom nekoliko dana, erozija tla uništila je 11 od 16 mahala koje su nekada postojale, potopivši ostatke kuća pod vodu. Zanimljivo je da je seosko groblje bilo jedino područje netaknuto ovom prirodnom katastrofom.

Na suprotnoj strani Jovačke rijeke uspjelo je opstati nekoliko sela. Srećom, klizište u Jovcu nije odnijelo živote, ali je bez ičega ostavilo 58 obitelji. Utočište su potražili u obližnjem ravničarskom selu Stubal, gdje je njihovo novo naselje nazvano Jovačko.

Zemlja, zauvijek oštećena, nikada nije povratila svoju vitalnost. Poljoprivredni kombinat “Delišes” u Vladičinom Hanu je u prošlom vremenu s kraja dvadesetog veka podigao prostrane voćnjake na 28 hektara. Kao mjera predostrožnosti protiv erozije, preostali dio je pretvoren u šumu. Iako je vlasništvo vraćeno izvornim vlasnicima, rijetko tko koristi ovo zemljište čak i danas.

Aleksandra Dinić, dvadesetdevetogodišnja devojka iz Sremske Mitrovice, izgubila je hrabru životnu bitku protiv opake bolesti. Njena borba, obavijena nadom i podrškom zajednice, ostavlja duboku tugu u srcima svih koji su je poznavali.

Sremska Mitrovica je danas obavijena tugom zbog preranog gubitka jedne hrabre mlade žene, Aleksandre Dinić (29), koja je izgubila bitku sa zloćudnim karcinomom. Aleksandra je hrabro vodila bitku protiv opake bolesti, ali nažalost, njen život je prekinut u Turskoj, gde je preminula.

Cela Sremska Mitrovica se ujedinila u pružanju podrške Aleksandri tokom njenog teškog puta. Od trenutka kada je saopštena vest o njenom zdravstvenom stanju, zajednica je iskazala solidarnost na različite načine. Lokalne organizacije, pojedinci i institucije su se angažovali kako bi pružili podršku Aleksandri i njenoj porodici, bilo kroz finansijsku pomoć, organizaciju humanitarnih događaja ili pružanje emotivne podrške.

Njeni prijatelji, komšije i sugrađani pružali su podršku i ohrabrivali je da ne odustane u svojoj borbi. Njena hrabrost i snaga u borbi protiv bolesti bile su izvor inspiracije za sve koji su je poznavali. Uprkos izazovima sa kojima se suočavala, Aleksandra je pokazala neverovatnu volju za životom, inspirišući svoju zajednicu da se ujedini u solidarnosti i ljubavi.

Aleksandrina priča je bila o neumornoj hrabrosti koji je inspirisao sve oko sebe. Njena sestra, Nataša, na društvenoj mreži je podelila potresnu poruku o gubitku svoje sestre, ističući njenu veliku ljubav, snagu i nepokolebljivu veru.

“Veliko srce naše Aleksandre je sinoć prestalo da kuca. Često je govorila: ‘Nato, ja ne tražim od Boga da me izleči, već samo da mi da snage da sve izdržim.’ I tako je i bilo, izdržala si sve, lepa moja, i više od toga! Nosila si svoju tešku bolest, svoj težak krst, dostojanstveno, od početka do poslednjeg trenutka. Uvek sa osmehom, bez jadikovanja. Ti si imala bezbroj razloga da budeš očajna, ali nisi bila nikada! Štedela si nas patnje, a sve zbog tvoje velike ljubavi prema nama. Hvala ti za sve, anđele moj, heroju moj“, napisala je Nataša.

Natašina snažna poruka odražava duboku tugu i zahvalnost za život i nasleđe Aleksandre Dinić. Njena borba sa karcinomom trajala je dve godine, ali sećanje na nju ostaje živo kao inspiracija za sve nas. Aleksandrina priča nas podseća da treba ceniti svaki trenutak života, pokazuje nam snagu zajedništva i važnost ljubavi i vere u najtežim trenucima.

Dok tugujemo zbog gubitka Aleksandre, nosimo sa sobom lekcije koje je ostavila za sobom. Neka njena hrabrost, ljubav i snaga budu vodilje kroz izazove života, podsećajući nas da čak i u najtežim borbama, način na koji se suočavamo sa izazovima može definisati naše nasleđe.

Aleksandra Dinić će zauvek živeti u našim srcima kao simbol hrabrosti i snage, i njen duh će nastaviti da svetli kao svetionik koji nas vodi kroz tamu izazova života.

Era Ojadanić je odrastao u siromašnoj porodici a prve pare je zaradio već sa osam godina kad je na dječijoj harmonici odsvirao užičko kolo i „moravac“. Od sedamdesetih godina prošlog vijeka počinje da stiče popularnost, a kako je ispričao za Kurir, u to vrijeme je bio najpoznatiji pjevač amater na cijeloj Ibarskoj magistrali i u njenoj okolini.

Tako je upoznao i svoju, sada pokojnu, suprugu Ljupku koja je, isto kao djevojčica, svirala harmoniku. U braku sa njom Era je dobio troje djece.

„Jasmina je invalid od rođenja. O tome nisam imao potrebe nikada da pričam. Otkad se rodila, Jasmina živi sa mnom“, ispričao je pjevač. „Nju su babice na rođenju izvlačile na vakuum i… Odmalena je vrijeme provodila sa mojom majkom, baba Radina je, u stvari, nju odgajila više nego Ljupka, jer Ljupka je ovdje radila godinama, ovdje u motelu, tako je to bilo…

Kada su je porađale, babice su bebi tom prilikom oštetile neki moždani nerv.

Zbog oštećenja tog nerva ona ne može da govori kako treba, osamdeset posto je invalid. Jasmina je, znači, ostala invalid, ali hvala bogu nije invalid sto posto, da je nepokretna, u kolicima, da mora da koristi pelene, znaš već…Era je priznao da njegova sadasnja djevojka ne pamti Milosevica pa onda vi racunajte po toj racunici Erina nova djevojka ne bi trebala ni da ima 16 godina. (goldy.pro)