Juče se oko 14 časova dogodila nezgoda, kada je voz koji saobraća na relaciji Čačak – Kraljevo udario ženu koja je prelazila železničku prugu nanevši joj teške telesne povrede. Nezgoda se dolazila na železničkom prelazu u Baluzi.
Očevidac i putnik voza, otkrio je za medije detalje drame i kako se ista završila.
– Ja sam bio u vozu, krenuo sam ka selu da nahranim pse koje sam udomio. Odjednom je mašinpovođa počeo da svira i da koči, a onda smo shvatili šta se desilo. Žena je ležala, a on nam je rekao “joj, udario sam ženu” i tada nam je nagovestio da je ne diramo. Ja sam video da se žena pomera, a onda smo joj prišli, oprao sam joj krv koju je imala, video sam joj tužan pogled, ali ne znam ni kako se ona našla tu. Moram da kažem, da vozač nije na vreme video kakva je situacija, ta žena ne bi preživela, ali je na svu sreću sve prošlo kako treba – kaže svedok.
Ona je kolima Hitne pomoći prevezena u čačansku Opštu bolnicu.
– Na odeljenje Urgentne prijemne službe primljena je povređena ženska osoba prilikom udara voza. Ona se nalazi u teškom opštem stanju. U toku je njena dijagnostika i zbrinjavanje. Lekari čine sve da joj spasu život – navodi se u saopštenju iz Opšte bolnice.
U Zagrebu se jutros dogodilo ubistvo, prenose hrvatski mediji.
-Danas, 4. maja oko 10.15 sati na Črnomercu, u kući muškarac je oštrim predmetom usmrtio 68-godišnju članicu porodice. Osumnjičeni koji se dovodi u vezu sa ovim kaznenim delom je pod nadzorom policije. U toku je uviđaj i kriminalističko istraživanje – objavila je policija.
Kako nezvanično saznaje “Večernji list”, sin je oštrim predmetom ubio majku. Do sukoba je navodno došlo u porodičnoj kući.
Crni niz ubistva u ovom zagrebačkom kvartu
Na Črnomercu se u poslednjih nekoliko nedelja dogodilo više ubistava, pre nešto više od mesec dana takođe se dogodilo teško ubistvo kada je 26-godišnjak u Ulici Vinogradi ubio nožem 52-godišnjeg oca.
Bane Mojićević otkrio je koliko mu je Vaskršnja atmosfera značajna za celokupno opuštanje i uživanje u životnim blagodetima, kao i šta mu je posebno u vezi sa tim urezano u pamćenje.
FOTO: PRITNSCREEN
Bane je priznao i da priželjkuje drugi brak, a opisao je i do detalja na koji način provodi veliki hrišćanski praznik, kao i kako se organizuje sa bivšom suprugom oko toga kada će deca biti sa njim tokom ovih neradnih dana.
Kako provodiš Vaskrs?
„Provodim ga kao i većina nas u krugu porodice. To je jedan svečani ručak, svečani dan i atmosfera je praznična. A i prilika da se okupimo sa svih strana na jednom mestu, obično je to kod kuće u selu. I svi uživamo“.
Obično žene ukrašavaju dom, farbaju jaja a šta muškarci tada rade?
„Mi pomažemo. Učestvujemo u spremanju i u organizaciji tog porodičnog okupljanja i ručka“.
Ko je najsupešniji u tradicionalnom čukanju jajima?
„Ranije su meni dozvoljavali kada sam bio mali, davali su mi foru da ja pobedim, a sad su normalno došli mlađi pa oni imaju prednost. I moja deca, i sestrin klinac. Njima organizujemo i pravimo radost.“
Sećaš li se nekih bakinih reči u vreme Uskrsa?
„Ne konkretno nekih posebnih reči, ali mi je ustala urezana u srce i pamćenje ta atmosfera. I priprema i farbanje jaja u tim prirodnim bojama, što jako volim, sa raznim listićima i cvetićima ukrašavanje. Najviše volim a i najzdravija su zapravo jaja ofarbana u lukovini, tako da to pamtim kao i te porodične trenutke za praznike.“
FOTO: DRAGAN KADIĆ
Da li si to preneo i na decu kao i na bivšu suprugu?
„Nije bilo na meni da prenosim na prvu suprugu, to je svakako u krugu njene porodice gde se nastavila njena tradicija. A što se tiče dece, ima ko da ih nauči. Ima tu i baka i tetka, ima dosta žena hvala Bogu u familiji koje mogu da nauče i ćerkicu, a i sina kakvi su običaji i kako se ponaša u ovoj situaciji.“
Ko pobeđuje danas u tucanju jaja, sin ili ćerka?
„Zavisi ko ima više sreće u datom trenutku da izabere najtvrđe i najjače jaje. Mislim da je podeljen uspeh.“
Kako uspevaš da uskladiš vreme koje provodiš sa decom za praznike, s obzirom da su ona sa majkom?
„Zavisi od toga kako se dogovorimo. Svako organizuje praznik u svojoj kući, nekad su prvi dan Božića kod mene a drugi dan kod nje, a obrnuto bude za Vaskrs, to je neka dinamika. Uglavnom uživaju i kod mame i kod tate svakako. Uživaju u praznicima.“
Da li su ti se nekada dešavale neke nepredviđene situacije u vezi sa spremanjem praznika, da ti recimo ispadnu jaja pre kuvanja ili nešto drugo?
„Nisam se bavio time nikad, to uglavnom žene rade. Ne mogu da kažem da je to ženski posao…“
FOTO: KURIR TELEVIZIJA
Onda ti nabavljaš recimo pečenje?
„Pa mi pomažemo što je u našem domenu. Da se obezbedi sve što treba, da se kupi, odnese, donese, namesti, dok se one uglavnom bave ukrašavanjem i pripremama hrane i svega ostalog.“
Pomenuo si prvu suprugu, a šta je onda sa drugom?
„Pa nemam drugu, ali da bi bilo druge mora da postoji prva.“
Ove godine se sudaraju praznici, uz Vaskrs sledi i Đurđevdan?
„Spojeni su praznici tako da će da se slavi naveliko. Dosta moje familije i prijatelja slavi Đurđevdan tako da biće zanimljivo.“
Pa ti ćeš izgleda krenuti od Velike subote?
„Od nedelje zvanično kreće, pa ćemo onda da produžimo slavlje, druženja i trpeze na ponedeljak. Mislim da je utorak prvi radni dan, ili možda sreda. Imaćemo dvoljno vremena i mogućnosti da se opustimo.“
Zgodno izgledaš, imaš dobru linjiju, da li vodiš račun a o iću i piću kada su takva neka slavlja?
„Uglavnoom funkcionišem na nivou ličnog osećaja po tom pitanju, šta mi prija a šta manje od hrane. Trudim se da se ne prejedam i da ne unosim previše hrane u sebe. Nekad normalno daš sebi oduška i opustiš se kad su praznici u pitanju pa malo više pojedeš i popiješ. Sve se to na neki način nadomesti aktivnostima i malo vođenjem računa. Nikada ja nisam preterivao u hrani. Važno je da samo pronađeš neko svoje vreme i neku svoju rutinu koja ti najviše odgovara. Da ne jedeš noću i pred spavanje, da ne konzumiraš puno šećera i ugljenih hidrata.“
Uspevaš sve to da uklopiš s obzirom da je tvoj posao zahtevan i često podrazumeva i noćni rad?
„Ne mogu to uvek da postignem, zato što se trudim da dobro jedem kad imam nastup, i to dovoljno pre nastupa kako bih mogao da pevam. I onda ne jedem ništa posle toga. I onda do neko doba, zavisi jer ostajem do baš kasno, ali nema više klope. Inače kada smo bili klinci i počinjali da radimo bilo je najnormalnije da se najedeš u tri, četiri ujutru, posle nastupa. I onda se osećaš kao da si ispao iz aviona, najblaže rečeno, i posle nekoliko meseci si kao bure. No dobro, svako ima svoj neki ritam, a i genetika dosta tu utiče, ali ja sam navikao da se pazim u tom smislu. Ne preterujem koliko je god to moguće.“
U Zagrebu se, u jutarnjim časovima, dogodilo ubistvo, kako prenose lokalni mediji.
– Danas, 4. maja oko 10.15 sati na Črnomercu, u kući muškarac je oštrim predmetom usmrtio 68-godišnju članicu porodice. Osumnjičeni koji se dovodi u vezu sa ovim kaznenim delom je pod nadzorom policije. U toku je uviđaj i kriminalističko istraživanje -objavila je policija.
Uskoro opširnije.
Izvor: Srbija Danas/Republika
U Zagrebu se, u jutarnjim časovima, dogodilo ubistvo, kako prenose lokalni mediji.
– Danas, 4. maja oko 10.15 sati na Črnomercu, u kući muškarac je oštrim predmetom usmrtio 68-godišnju članicu porodice. Osumnjičeni koji se dovodi u vezu sa ovim kaznenim delom je pod nadzorom policije. U toku je uviđaj i kriminalističko istraživanje -objavila je policija.
Voditeljka Dušica Jakovljević nedavno je objavila da se vratila na “Pink” televiziju, nakon što je pet meseci provela na “Hajpu”. Dušici je prethodni period bio izuzetno težak, pre svega jer je preminula njena koleginica i prijateljica Bojana Janković, što je Jakovljevićeva veoma teško podnela.
Ona se od Bojane oprostila na svom Instagram profilu, a na sahrani održanoj na Novom groblju, Dušica je ostala poslednja…
Dušica je pokazala da je još jedna iznenadna tragedija potpuno slomila, te da se, kao i većina stanovništva od njen nikada neće potpuno oporaviti. Reč je naravno o masakru koji se dogodio u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” trećeg maja prošle godine.
Ove godine obeležena je prva godišnjica smrti nedužne dece i školskog čuvara koje je iz vatrenog oružja ubio njihov školski drugar, trinaestogodišnji dečak.
Tog 3. maja 2023. godine čitava Srbija je zanemela od bola i tuge, zbog nezapamćenog zločina, a sećanje na nedužne žrtve živeće večno. Dušica je na godišnjicu ove stravične tragedije objavila stihove koje je njena ćerka posvetila ubijenoj deci, i svima naterala suze na oči.
-Podsetimo se reči koje je moja Anđela napisala tog tužnog, pretužnog dana… – napisala je Dušica, a pesmu vam prenosimo u celosti.
“Ne brinite se Srešćemo se ponovo Na polju punom cveća i sveća Negde gde nam neće biti uskraćena sreća
Deko ne plači, čekaću te negde gore U onoj haljinici u kojoj si me ispratio
A ti mama, pričaj bati o jednom anđelu O baletankama koje sam nosila O boji moje kose O očima koje sada samo tugu nose
Nismo hteli da odemo ovako rano Rekli su nam da idemo na daleki put Nismo znali da se kući nećemo vratiti
Neko će večeras kući poći Pored svoje majke doći Uhvatiti je za ruku Ali to nećemo biti mi“
Mihailo Miša Janketić bio je srpski i jugoslovenski, pozorišni, filmski i televizijski glumac. On je preminuo 15. maja 2019. godine i neosporno je da je bio veliki glumac, ali pored toga, on je živeo za svoju porodicu.
Iza sebe je ostavio suprugu Svetlanu i četvoro dece Radomira, Ivu, Marka i Milicu.Iva je udata za vaterpolistu Aleksandra Ćirića, a danas, tužnog 3. maja za čitavu Srbiju, uputila je poruku koju svako treba da čuje.
Njeno dete bilo je u školi “Vladislav Ribnikar” u trenutku stravičnog zločina koji je počinio đak te škole.
Ivinu objavu prenosimo u nastavku, u celosti.
“Noć pre tog 3. maja smo se vratili iz Atine, osunčani i srećni… Zoja je kupila narukvice svim drugaricama iz razreda… Uzbuđena je, uželela se škole i drugara, sutra je i slikanje za školski almanah, mora da se sredi…
3. maj… nešto posle 8h mi zvoni telefon… “Mama, naš razred će da dežura, ali mama ne znam da li ću ja stići da dežuram, ja sam poslednja u dnevniku... Nije došla matematičarka, nemamo prvi čas, evo nas ovde sa Anom i Bojanom biramo ko će koju narukvicu…” Sledi drugi poziv i urlik koji nikada u životu neću zaboraviti… “Mama, pucaju!” Prekida se veza… ne znaš kako si se stvorio ispred škole…deca vrište, plaču…dobro je, živa je…izbezumljena, ali živa…nema Vukašina…potpuni je haos…Ne znam koliko traje agonija, čekaš da ti izvedu dete…ugledaš devojčicu krvave majice koja ne progovara…boriš se za dah, paničiš...Policija izvodi decu, tu je i Vukašin, dobro je…tu je i Anina mama…da li je neko video Anu?!
Prošlo je godinu dana, promenili smo školu…svako se bori na svoj način…život ide dalje…misliš prošlo je, nije…
Sreda je, nosim cveće ispred škole… U poslastičarnici pored škole sede mame, jedu kolače…jednu prepoznajem sa TV-a, nedavno je zdušno govorila o problemima škole…deca nemaju teren za fudbal…van upaljenih kamera isto tako srčano optužuje roditelje ubijene dece da žele da sruše školu…Sa druge strane su roditelji streljane dece…pale sveće…Prošlo je godinu dana, i dalje je 3.maj…i ništa nas nije opametilo…i dalje smo sebične gu*ice…koje su samo imale sreću! Na svu sreću su naša deca bila jako glasna u hodniku pa su ih poterali u učionicu samo par minuta pre nego što će u školu ući mali monstrum… Na svu sreću se moje dete preziva na slovo Ć, poslednja je u dnevniku, pa nije dežurala te srede… Na svu sreću život ide dalje…na svu sreću… Život ide dalje, ali je svet stao…taj svet su Ana, Bojana, Ema, Mara, Adriana, Sofija, Katarina, Angelina, Andrija, čika Dragan…život teče dalje…a onda se desio 4.maj…i onda se zapitaš da li je malo i do nas, ili je samo sreća u pitanju…Poljubite večeras svoju decu za laku noć, neki roditelji nemaju tu sreću…”
Danas se obeležava godišnjica tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i održava komemoracija žrtvama nezapamćenog zločina kada je tada trinaestogodišnji K.K. ubio devet đaka i čuvara. Ubijeni su Ana Božović, Sofija Negić, Mara Anđelković, Andrija Čikić, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Adriana Dukić i čuvar Dragan Vlahović.
Grad Smederevo organizuje danas komemorativni program u Malom Orašju, na mestu gde je 4. maja prošle godine Uroš Blažić, koji je tada imao 20 godina, počinio masovno ubistvo u kome je stradalo devetoro mladih.
Program u znak sećanja na žrtve će početi u 11 sati u Ravnom Gaju, u selu Malo Orašje, a tokom njega će, pored ostalog, biti prikazan dokumentarni film “Nebeska družina”, sa svedočenjima o životu, uspesima i talentima ubijenih mladića.
U znak sećanja na žrtve biće odigran memorijalni turnir u fudbalu na terenu kraj mesta zločina, koga organizuje FK “Ravni Gaj”, sa ciljem prikupljanja pomoći za nastavak oporavka povređenih.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pozvalo je medije da program obustave u 22.32 sati, kada se masovno ubistvo dogodilo.
Podsetimo, u Ravnom Gaju su hicima iz kalašnjikova i pištolja ubijeni M.M. (18), A.M. (18), N.M. (15), L.M.(20), N.S. (21), dok je P.M. (20) preminuo kasnije u bolnici u Beogradu, od zadobijenih povreda.
Uroš Blažić je osumnjičen da je, nakon pucnjave u Malom Orašju, automobilom stigao u selo Dubona kod Mladenovca, udaljenom desetak kilometara, gde je ubio policajca M.P. (22), njegovu sestru K.P. (19) i njihovog prijatelja D.T. (25).
Više javno tužilaštvo u Smederevu podiglo je optužnicu protiv Uroša Blažića zbog masovnog ubistva u selima Dubona i Malo Orašje, i on se tereti da je pucajući iz automatske puške i pištolja ubio devet osoba, od kojih dvoje bilo maloletno.
Blažić je pokušao da liši života još 20 ljudi, od kojih je 12 ranio. Optužnicom su obuhvaćeni i njegov otac, ujak i brat od ujaka iz Kragujevca.
Srpska pravoslavna crkva i vernici 4. maja obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, budući da ga je Isus Hristos proveo u Hadu, da propoveda Jevanđelje mrtvima, starozavetnim dušama.
To je poslednji dan Nedelje stradanja i smrti, pa vernici ovaj dan provode u tišini, molitvi i celivajući plaštanicu na Hristovom grobu. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje najveći hrišćanski praznik — Vaskrs.
FOTO: SHUTTERSTOCK
Narodni običaji na Veliku subotu
Dan uči Vaskrsa je rezervisan za završavanje poslova nužnih za doček velikog praznika: spremanje hrane i dekorisanje doma, a u nekim delovima Srbije i za farbanje jaja, dok se u većem delu zemlje to radi na Veliki četvrtak i Veliki petak.
U Homolju se mesi vaskršnjak, kolač sa bosiljkom, a u delu Banata kolačići koji se nose na groblje.
Postoji narodno verovanje da na Veliku subotu mora da uradi neko dobro ili milosrdno delo kako bi nekome krenulo nabolje u životu.
Kao i kod svakog hrišćanskog praznika, postoji i nekoliko zabrana, a ovo su najpoznatije:
Ne bi trebalo da se veselite, već da dan provedete u tišini, molitvama, uz posnu hranu.
Ne budite lenji, već poranite i završite poslove koji se tiču dočeka i proslave velikog praznika.
Ne dozvolite da vam kuća bude prljava, danas je očistite.
Nemojte ništa da šijete, krpite i radite bilo kakve ručne radove.
Danas ne radite ništa u bašti ili polju jer prema verovanjima danas to ne treba raditi.
Evo šta bi pravoslavni vernici trebalo da rade na Veliku subotu
Dan bi trebalo provesti u tišini, molitvama, uz posnu hranu.
Trebalo bi poraniti i završiti sve poslove neophodne za doček i proslavu velikog praznika.
Očistite kuću, takođe rano ujutru.
Nemojte ništa da šijete, krpite i slično, a veruje se da tog dana ne treba ništa raditi u bašti ili polju.
Umesite kolače koje ćete jesti za Uskrs.
Ukoliko niste već ofarbali jaja, to možete da uradite danas, a u nekim delovima Srbije Velika subota je dan kada se jaja farbaju isključivo u crvenu boju.
Uveče se jede samo hleb i pije samo voda.
Učinite neko dobro delo, jer se veruje da će vam u tom slučaju naredna godina biti uspešnija.
U decembru 2000. godine, tri dana pre Božića, policijski poručnik Džin Ejster primio je kasno noćni telefonski poziv o bebi pronađenoj napuštenoj u kartonskoj kutiji.
Novorođenče su otkrili studenti u hodniku stambene zgrade u Saut Bendu u Indijani.
– Bio je umotan u ćebad i flanelsku košulju. Nije bilo nikakve poruke – kaže Ejster (70) com.
Na putu do bolnice, Ejster kaže da je uzeo plišanog medu da bebi donese malo utehe.
– Samo sam želeo da zna da je stalo do njega – kaže Ejster. Tokom istrage, Ejster je počeo da govori o detetu kao o bebi Isusu.
– Rođen je nekoliko dana pre Božića i stavljen u kutiju – i u mom umu ta kutija su bile jasle.Tako je postao beba Isus – ispričao je policajac.
Nakon što je Ejster saznao da je beba smeštena kod nekih sjajnih usvojitelja, odahnuo je sa olakšanjem. Život je išao dalje i dolazili su novi slučajevi, ali Ejster kaže da nikada nije prestao da razmišlja o bebi.
– Pitao sam se ’šta je bilo sa njim?‘ I ne daj Bože, jesam li ga ikada uhapsio? Da li je još uvek bio živ? – kaže Ejster.
Ejster, koji je otišao u penziju 2019. godine, nedavno je dobio odgovore.
– Sedim ovde 23 godine kasnije i telefon zvoni – kaže Ejster. Bio je to policajac Džoš Morgan i bio je sa mladićem po imenu Metju Hegedus-Stjuart.
– On mi je rekao: ‘Nećete verovati u ovo, ali beba Isus trenutno sedi pored mene. On je moj novi pripravnik policajac – kaže Ejster.
Morgan i Hegedus-Stjuart uskoro su sastavili delove neobične životne slagalice, a sve je počelo da se odmotava kada su policajci odgovorili na situaciju u kući u apartmanima Park Džeferson – istoj zgradi u kojoj je Hegedus-Stjuart bio napušten.
– Kad smo došli tamo rekao sam da sam tu bio napušten kao beba. Onda je Morgan pogledao izveštaj i video ime Džina Ejstera prikačeno uz njega. – kaže mladić.
22. marta, stari policajac i napuštena beba, sada mladić, ponovo su se sreli. Sastanak je bio posebno potresan za Ejstera, koji je u januaru izgubio svoje jedino dete, sina Nikolasa.
– Vidim neke situacije u Metu koji me podsećaju na mog sina – on ima isti osmeh, isti smeh, istu tamnu kosu i stas – kaže Ejster. Hegedus-Stjuart i njegova verenica Džilijan roditelji su 14-mesečne ćerke Aspene i u junu će dobiti dečaka. Aspen je rođena istog dana kada je njen tata legalno usvojen.
– Postoji toliko slučajnosti – kaže Ejster. „Mislim, Met završava terensku obuku i nasumično biva raspoređen u okrug stambenog kompleksa u kojem je pronađen. Kakve su šanse?”
– Razgovarao sam sa nekoliko Metovih nadzornika i svi su rekli istu stvar: on je ljubazan oficir, on je dobro dete. Da se ovako sretnemo posle toliko vremena pravo je čudo – kaže Ejster.
Ova hrabra devojka je sa nepunih 18 godina doživela nezapamćenu tragediju, a na godišnjicu krvavog pira u selima Malo Orašje i Dubona otvorila je dušu za Kurir
Pre 4. maja 2023. imala sam život pun druženja, ljubavi, snova, želja i život bez bola. Sada, nakon pet meseci provedenih u bolnici, imam samo borbu za život.
Ovim potresnim rečima počela je svoju priču za Kurir Andrijana Mitrović (18) iz Malog Orašja kod Smedereva, jedna od 12 teško povređenih mladih ljudi, koje je pre tačno godinu dana u krvavom piru teško ranio okrivljeni Uroš Blažić (21) iz Dubone kod Mladenovca.
Blažić je u svom sumanutom krvavom piru, koji se dogodio samo dan nakon masakra u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, bez razloga počeo da puca na ljude koji nikome nisu bili ni krivi ni dužni. Tog 4. maja, Blažić je ubio devetoro mladih ljudi u Malom Orašju i Duboni, a ranio je njih 12 hicima iz kalašnjikova.
HRABRA DEVOJKA ANDRIJANA MITROVIĆ KOJA JE PREŽIVELA MASKAR FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ
Andrijana Mitrović uspela je da preživi hice, a na godišnjicu zločina za Kurir prepričava nezamislive scene. Kako kaže, kobne večeri bezbrižno je sedela na klupici ispred škole u Duboni, a onda se pojavio pomahnitali ubica i izrešetao je.
– Društvo se okupilo kod spomenika u Ravnom Gaju u Malom Orašju, ali sam ja sa dve drugarice odlučila da odem do škole u Duboni, kako bih se javila i prijateljima koji su tamo bili – priseća se ova hrabra devojka. Podsetimo, u školskom dvorištu u Duboni sedela je grupica mladih, među njima su bili i ubijeni Dalibor Todorović, kao i ubijeni brat i sestra, Milan i Kristina Panić.
NA MESTU PUCANJAVE U DVORIŠTU ŠKOLE U DUBONI, SADA SU OSLIKABNI MURALI, A ISPRED JE POSTAVLJENA I SPOMEN PLOČA U ČAST UBIJENIM PANIĆIMA I TODOROVIĆUFOTO: ZORANA JEVTIĆ
– Dača (Dalibor Todorović) se šalio kada smo nas tri došle: “Vidi, došle nam Orašanke iako je slavlje kod njih”. Ubrzo zatim, neko je povikao: “Lezite dole!”. Nismo očekivali da će se nešto strašno desiti – kaže još uvek vidno potresena Andrijana i nastavlja:
– On je počeo da puca po nama, pogodio me je u nogu i ruku. Drugarici Anđeli koja je došla sa mnom pucao je u glavu, ona je počela da vrišti. Čuo je njene krike i počeo da se vraća do nas, a tada joj je Ivan (povređeni tinejdžer) rekao: “Ćuti, evo vraća se!”. Vratio se i tada nas je sve po još jednom upucao. Mene je taj treći metak pogodio u leđa. Sećam se, Anđela je zapomagala: “Krvari mi glava, umirem”.
ANDRIJANA SE HRABRO NOSI SA SVIM ŠTO JE ZADESILO TOG KOBNOG 4. MAJAFOTO: NEMANJA NIKOLIĆ
Ubica je nakon rafalne paljbe pobegao, a Andrijana kaže da se nakon toga malo čega seća. Transportovana je za Beograd u bolnicu, gde su joj se lekari danima borili za život. Kako kaže, na bolničkom lečenju je za ovih godinu dana bila tri puta, ukupno 144 dana.
– Nakon 102 dana izašla sam iz bolnice, a onda su usledila nova 24 dana, pa 18 dana. Ukupno sam bila nekih pet meseci u bolnici, nisu mi davali velike šanse da preživim. Ostala sam bez bubrega, jetra mi je potpuno uništena, slezina, debelo crevo, ali i tanko – kaže Andrijana plačući. Ipak, uprkos svim teškoćama, ona je veliki borac.
ANDRIJANA SE TRUDILA DA ISPRIČA DAN KOJI JOJ JE UNIŠTIO ŽIVOT, I DAN KADA JE SOTALA BEZ BLIŽNJIH PRIJATELJA I BRAĆEFOTO: NEMANJA NIKOLIĆ
– Moj život više nije isti. Zbog tog monstruma ja više nemam mnoge prijatelje, mrtvi su. Drugim mojim prijateljima život je uništen, kao i moj. Smrtna kazna je mala za monstruma koji nam je uništio život. Ne znam ni koja bi bila adekvatna kazna za ovo što je on uradio, razmišljam i da li ću uopšte moći da stanem do njega u toj sudnici kada počne suđenje, koje je zakazano za 23. maj.
Andrijana je u masakru ostala i bez dva brata od stričeva, Petra (25) i Marka Mitrovića (18). Oni su joj rođaci po očevoj liniji, a brutalno su ubijeni kod spomenika u Ravnom Gaju. Nastradali su od ruke istog čoveka koji je njoj zauvek promenio život. Marko Mitrović je, podsetimo, teškim povredama podlegao na mestu, dok se Petar 50 dana borio za život u beogradskoj bolnici, ali na kraju nije izdržao.00:49
Andrijana Mitrović povređena u Duboni
Suze same liju
Samo jednom sam išla na groblje, nemam snage za to
Hrabra Andrijana Mitrović kaže da i dalje ne može da shvati da ubijenih više nema.
– Nešto sam pričala pre neki dan sa drugaricom i ona mi kaže: “Pa, pitaj ga”, a onda se setim da on više nije živ… Mi i dalje ne možemo da shvatimo da njih nema, da nisu živi. Nismo svesni da se više neće vratiti – kaže Andrijana dok briše suze. Objasnila nam je da ide u Ravni Gaj, gde su joj ubijena braća i prijatelji, ali da ne može da posećuje njihove večne kuće.
– Samo jednom sam išla na groblje i ne mogu više. Nekako, nemam snage – kaže Andrijana, dok joj suze same liju niz obraze.
