Month: May 2024

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Đorđa, u narodu znan kao Đurđevdan. Đurđevdan je praznik sa puno običaja i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju.

Gotovo da nema pojedinca koji ovaj veliki praznik danas neće obeležiti, bilo da slavi slavu ili ide u goste, a širom Srbije se na ovaj dan čuje pesma koja nosi naziv po ovom prazniku, “Đurđevdan”.

Potresna priča

Pesma “Đurđevdan” danas je vezana za veselja. Osim što je slušamo tokom svih većih praznika, obožavamo da je čujemo i na drugim veseljima poput malih i velikih matura, svadba, krštenja ili čak najjednostavnijih privitnih žurki. Ipak, malo ko zna tragediju koja se krije iza ove popularne pesme i pravu priču o njenom nastavku, koja ledi krv u žilama.

Srbija će zauvek pamtiti Đurđevdansko jutro 1942. godine. To jutro bilo je pogubno za sarajevske Srbe koji su bili zatočeni u logorima i zatvorima u tom gradu.

Profesor doktor istorije umetnosti Žarko Vidović, jedini preživeli svedok ovog tragičnog događaja, ispričao je za medije ova pesma nastala je u “vozu smrti” koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac.

Poslednji hod

Prema njegovim rečima, na putu prema kazamatu, zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti.

U opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevskog kulturno-umetničkog društva “Sloga”, u sopstvenom grču i nemoći, iz ponosa i prkosa, prvi put je zapevao:

– Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni, Đurđevdan je!

Ipak, pesma nije oduševile ustaše, te su svi prozori na vagonima zatvoreni, a veliki broj nesrećnih putnika ostavio je život baš u tom vozu, dok su oni preživeli svoje dane provodili u Jasenovcu.

Pesma “Đurđevdan”, koju je pre gotovo tri decenije obradio Goran Bregović je pesma tuge i bola, nastala u ljudskoj nemoći i očaju, ali i ponosu i prkosu sarajevskih Srba koji su vozovima smrti na Đurđevdan 1942. godine transportovani za Jasenovac, odakle se vratio tek svaki deseti Srbin od njih 3.000 koliko ih je odvedeno tog 6. maja iz Sarajeva za Jasenovac.

Pravoslavni vernici i SPC danas slave, Vaskršnji ponedeljak, prvi dan posle Hristovog ustajanja iz groba, a drugi dan Vaskrsa. Takođe, danas vernici slaveSvetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.

Drugi dan Vaskrsa

Vrlo je raširen i naziv “Bela nedelja”, jer spada u “trapave sedmice”, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak. Ova sedmica naziva se i Tomina nedelja, nazvana po apostolu Tomi.

Vaskrs se slavi tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak. Sva tri dana vernici se tradicionalno pozdravljaju sa “Hristos vaskrse” – “vaistinu vaskrse” i time nastavljaju da prenose radosnu vest o Hristovom vaskrsenju koju je mironosnicama na Hristovom grobu javio anđeo blagovesnik Gavrilo.

Običaji i tradicija

Na Vaskršnji ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, nastavlja se hrišćanska radost. To je zapravo jedna jedina stvar, koju pravi i iskreni vernici nikako ne bi smeli da zaborave da urade na ovaj dan. Dakle, da nastave da se vesele i tu radost podele sa najbližima. Prema narodnom verovanju, oni koji se ogluše o ovo jednostavno “pravilo” prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu “kako treba”. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva.

U mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar. Tamo, rano izjutra, po završenoj službi u hramu, monasi izlaze iz manastirske porte, noseći crkvene predmete, na čelu sa ikonom Bogorodice Trojeručice.

Krećući se laganim hodom u povorci, poju svo vreme tropare Bogorodici i obilaze mesta: Krst cara Dušana, spomen mesto Bogorodici podignuto na mestu gde je uginula mazga koja je donela ikonu Bogorodice Trojeručice iz Jerusalima, kosturnicu gde se čuvaju kosti upokojenih monaha, a onda se vraćaju u manastir i ponovo ulaze u hram.

Što se tiče starih običaja, u nekim krajevima Vojvodine na današnji dan momci koji su za ženidbu u prepodnevnim satima u fijakerima obilaze devojke u selu koje su za udaju. Sa sobom obično vode i tamburaše ili sami sviraju poneki instrument, ali obavezan detalj je posuda sa vodom.

Kada dođu kod devojaka, polivaju ih vodom, odnosno, prema narodnom verovanju, spiraju grehe sa njih i spremaju da ih ožene.

Što više vode potroše, to je veća šansa da su baš tu devojku odabrali za buduću suprugu. Zbog ovog običaja vaskršnji ponedeljak zove se još i vodeni ponedeljak.

Proslavljamo i Đurđevdan

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju i Đurđevdan, praznik kojim se čuva uspomena na Svetog Đorđa.

Đurđevdan predstavlja jednu od najčešćih slava kod Srba i nosi brojne narodne običaje.

U narodu se uzima za granicu između zime i leta, vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost i dobre useve.

Običaji na Đurđevdan

Jedan od najstarijih običaja uoči Đurđevdana je da domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću. To se zatim stavlja ispred kuće da prenoći.

Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – “da budu zdrava kao dren”, devojke – “da se momci grabe oko njih”, stariji – “da budu zdravi”, domaćin – “da mu kuća bude dobro čuvana”.

Uoči Đurđevdana pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu do sledećeg Đurđevdana. Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se razvije kolo u tihoj večeri i po mesečini.

Običaj je i da se na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu na “đurđevdanski uranak”.

I veruje se da ako je vedro i lepo vreme da će godina da bude plodna, a ako na ovaj praznik bude padala kiša veruje se da će leto da bude sušno.

U Malom Orašju je obeležena godišnjica smrti šestorice mladića koji su mučki ubijeni dok su se družili i zajedno veselili. Uroš Blažić ugasio je 4. maja ugasio je njihove živote pucajući iz automatskog oružja, a jedan od ubijenih mladića bio je Nemanja Stevanović koga porodica opisu kao najvećeg veseljaka bez koga više ništa nije isto.

Na obeležavanju godišnjice, kako je Kurir pisao, prikazan je film u kom su porodice stradalih pričale o svojim najmilijima, a o Nemanji su govorile njegova sestra i majka.

– U hodu smo ga i hranili koliko je bio nemiran. Sa pet godina je naučio da vozi traktor i auto, obožavao je to. Nisi migao da ga smiriš da ostaneš kući, samo je bio sa društvom. Kuća nam je bila puna uvek, sad me ubija ova tišina. Toliko je voleo muziku da mi i dan danas ona dopire iz njegovih kola i sobe – rekla je Nemanjina majka.

Njegova sestra Teodora ispičala je koliko je bila vezana za brata i koliko se uz njega osećala sigurno.

– Bio je moj zaštitnik, imali smo divan odnos. Kad sam sa njim znala sam da sam sigurna. Voleo je društvo i muziku, ja sam uvek bila ta koja je govorila “ajmo kući”, a on je uvek hteo da ostanemo, uveseljavao društvo, smejao se i uživao. Bio je vredan, radio je i doprinosio, ali je uvek bio nasmejan. Te godine smo planirali da idemo na more… – rekla je Teodora i nastavila:

– Trebalo je da idemo nas dvoje, njegova devojka i naravno drugari… Jer kako bez društva – rekla je sa osmehom Nemanjina sestra i dodala da se njihovi planovi nisu ostvarili.

– Sve je prekinuto tog dana…

Nemanja je, da podsetimo, ubijen kobne večeri kod Ravnog gaja u Malom Orašju. On je tada ranjen, a preminuo je u smederevskoj bolnici nakon obećanja majci da neće zaspati, ali nije izdržao.

– Sine, samo nemoj da zaspiš… Molim te – pokušala je njegova majka te večeri da ga održi u životu.

– Neću mama, ne brini… – bile su njegove poslednje reči, ispričala je ranije Nemanjina porodica.

Olja Karleuša u jednom intervjuu pričala je o mlađim koleginicama, a kako je istakla, svaka pevačica može da nađe muškarca koji je imućan.

Olja je istakla da joj uspeh nije došao preko noći, a dotakla se i privatnog biznisa koji je pokrenula na Kopaoniku.

– Ja od pevanja nisam živela, to je bio hobi od kog sam zarađivala fino. Nisam nikakav direktor, moj suprug je direktor firme – objasnila je Olja koja poseduje hotel u popularnom skijalištu i dodala da ne voli da čuje da se bogato udala.

– Moj suprug i ja smo se upoznali ja sam imala 23 godine, a on 26. I sad kad čujem ‘Uspešan suprug’…Kada smo se nas dvoje upoznali, ne mogu da kažem ko je bio uspešniji, oboje smo bili mladi i uspešni. Za 20 godina našeg života i braka, naravno da smo napredovali. Stvarali smo oboje, a u stvari napredovala je naša kuća – istakla je Karleuša, dodajući da su pevačice danas u nezavidnoj situaciji.

– Svaka pevačica može da nađe sebi muškarca koji je imućan, ali u današnje vreme sve više muškaraca traži pevačice koje su imućne kako bi njihov život bio komforniji i lagodniji. I odmah su menadžeri, odmah gledaju na koji način će olakšati svoj život i medijski da se propagiraju – izjavila je Olja koja smatra da pevačice koje su imale sreću da nađu dobrog partnera treba da se bore da sačuvaju brak.

Kurir.rs/Grand

M.S. (46) iz Kovačice ubio se jutros rano iz poluautomatske puške nakon što se posvađao sa bivšom suprugom.

Kako se saznaje, tragičnom činu prethodio je odlazak kod bivše supruge (39), sa kojom ne živi duže vreme.

– Oko 22. 30 došao kod bivše žene (39) sa kojom ima petoro dece i posvađao se sa njom, a zatim pobacao stvari po stanu u kojem ona živi. Pretio je i da će da se ubije iz puške. Potom se uputio u atar mesta, a njegova bivša žena je obavestila o svemu policiju, koja je ubrzo došla na lice mesta – priča izvor.

Posle višečasovnih pregovora, ubio se iz poluautomatske puške (PAP), tako što je pucao sebi u usta.

U Policijskoj upravi Pančevo je potvređno da se nemio događaj dogodio u Kovačici.

– Prijavu od A. S. za nasilje smo primili oko 22. 30 sati i policija je odmah reagovala. Nažalost, M.S. je sebi u jutarnjim časovima pucao u glavu. Na lice mesta je izašao viši javni tužilac u Pančevu i naređena je obdukacija – rečeno nam je u PU Pančevo.

Kurir.rs/Informer

Nikola Milić (15) iz Malog Orašja je najmlađa žrtva masovnog ubice Uroša Blažića (21), koji je pre godinu dana sejao smrt po selima Malo Orašje i Dubona, a potom pobegao i skrivao se u kokišnjcu svog ujaka nadomak Kragujevca.

Nikolina baka za Kurir je rekla “da je njima od tada bukvalno stao život”.

– To što je on uradio ne može ni da se zamisli, ovako nešto se ne pamti da se ikada desilo. Stariji unuk mi je te večeri bio kod spomenika u Ravnom Gaju. Ispričao mi je da je video metke kako prolaze pored njegovog lica i pao je na pod, unazad. Rekao je da je neko protrčao pored njega, on je mislio da je Nikola, ubrzo je pozvao oca i ispričao mu šta se dogodilo. Moj stariji unuk revoltiran je zbog natpisa u medijima, koji su navodili da se Nikola bacio i isprečio ispred njega i primio metak umesto njega. To se nije tako dogodilo – rekla je Nikolina baka koja i dalje nosi crninu.

Neutešna žena navela je da su Nikolu svi voleli i da ga nikada nisu smatrali za najmlađeg, iako je bio.

– Znate ono kad se igra fudbal na terenu, pa najmlađi čekaju da se stariji izigraju, to kod naših nije bio običaj. Nikola je bio ravnopravn, iako je bio najmlađi – navela je ona sa suzama u očima.

Pored Nikole Mitića koji je imao samo 14 godina, u Malom Orašju je ubijen još jedan maloletnik. Aleksandar Milovanović (17) iz Malog Orašja, koga je nekoliko meseci delilo od punoletstva, ubijen je u masakru, dok se družio sa prijateljima u Ravnom Gaju.

Aleksandrovog dedu sreli smo u dvorištu njihove porodične kuće. Rekao nam je da iščekuje početak suđenja u maju, na kome će videti okrivljenog, kao i sam sudski epilog.

– Ovo selo je umrlo nakon tog zločina. Naš Aca je bio dete za primer, kao i ostala deca. Sva ta deca kao da su birana po svojoj izvanrednosti da budu ubijena… Jako je teško da se nosimo sa bolom koji osećamo. Evo, godina je prošla, a kod nas sve i dalje stoji – naveo je neutešni deka i slomio se nakon što je izgovorio da je njegov unuk trebalo da proslavi punoletstvo.

– U decembru je trebalo da napuni 18 godina da je živ, ali eto… Nije se dalo – slomio se deda.

Na groblju u smederevskom selu može se videti kako su ožalošćene porodice napravile spomenike svojoj najmilijoj deci. Ubijeni počivaju tik jedan do drugog. Prizor na groblju slama srca.

– Neutešni roditelji, bake i deke, braća i sestre, svakog dana dolaze na groblje. Podigli su svojim najmilija spomenike, uklesali im posvete. Svakog dana pale sveće, donose sveže cveće. Mnogo je mladih na groblju, to je slika pred kojom niko ne može da ostae ravnodušan – pričaju meštani Malog Orašja.

U znak sećanja

Spomenik i kapela na mestu stradanja

Spomenik u Ravnom Gaju u selu Malo Orašje gde je ubijeno šest mladića, a nekoliko njih teško ranjeno, ne izgleda isto kao i pre 12 meseci. Naime, tu se ranije orila muzika, dominirala je graja i smeh omladine. Nije im smetala trava i što sede na improvizovanim stolicama i klupicama, bilo im je bitno samo da se druže. Sada njihovo omiljeno mesto za druženje izgleda potpuno drugačije – trava je sređena, klupice su tu, ali i spomenik koji je podignut njima u čast. Nedaleko od toga nalazi se i mala kapela, gde svako ko želi u svako doba dana i noći može da zapali sveću nastradalima i dobrovoljno ostavi prilog za sveće koje je neko već kupio. U kapeli se nalaze i njihove fotografije, iste one koju stoje na spomeniku, koji se nalazi tik do istog onog koji je podignut pre 70 godina u čast palim borcima.

Vozač automobila iz Srbije pokušao je u sredu da podmiti federalne policajce na auto-putu A93 u Nemačkoj, nakon što su ga zaustavili jer su primetili da vozi bez registarskih oznaka.

Nakon što je dao nesvakidašnje objašnjenje na pitanje zbog čega vozi neobeležen automobil, koje nemački policajci nisu prihvatili, pokušao je da ih podmiti sa 50 evra, a na kraju je završio iza rešetaka. . Još dok se srpski državljanin približavao policijskom punktu na auto-putu u nemačkoj oblasti Rozenhajm, saobraćajci su ugledali neobičan detalj: vozilo nije imalo registarske tablice. Na pitanje gde se nalaze, vozač je rekao da je automobil bio već previše skup kada ga je kupio u Austriji, pa kupovina registarskih oznaka, kako je rekao, nije bila opcija.

Istražitelji Federalne policije utvrdili su da automobil nije registrovan, niti osiguran, a takođe i da srpski državljanin nema vozačku dozvolu. Uz to, proverom je utvrđeno i da mu je dozvola ranije oduzeta zbog vožnje pod dejstvom alkohola u Nemačkoj. Pošto kod sebe nije imao ni pasoš, optužen je i da je ilegalno ušao u zemlju.

I tu nije bio kraj. Policija je u njegovom prtljagu našla i nekoliko grama kokaina, a testiranjem je utvrđeno da je i sam pod dejstvom tog narkotika.

Kada su ga suočili da brojnim optužbama, vozač iz Srbije je pokušao da podmiti policajce sa 50 evra! Pošto su odbili novac, policajci su priveli srpskog državljanina.

Kurir.rs/Blic

Tri osobe su povređene u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se iza ponoći dogodila u Kragujevcu.

Kako navodi 192, maloletnik star 17 godina, koji ne poseduje vozačku dozvolu, izgubio je kontrolu nad vozilom marke BMW, udario u banderu i potpuno je otkinuo u Zmaj Jovinoj ulici u Kragujevcu. Automobil je potpuno uništen.

Sa maloletnikom su u automobilu bile i dve saputnice. Njih troje su u svesnom stanju prevezeni u Klinički centar.

Mlada porodica ostala je bez suvog mesa i vina koje im je nepoznati lopov ukrao iz ostave.

Prema policijskom izveštaju, krađa se dogodila u Bosiljevu kod Čazme.

Policija iz Bjelovara navodi da je nepoznati počinilac provalio u štagalj tokom večeri i ukrao veliku količinu mesa i vina iz podrumske prostorije.

“Ukradeno je oko 20 kilograma domaćih suhomesnatih proizvoda i oko 20 litara vina, pričinjavajući vlasniku, koji ima 29 godina, štetu od najmanje 350 evra“, ističu iz Policijske uprave.

S obzirom na veliku količinu, moguće je da je lopov imao i saučesnika.

Policija traga za nepoznatim lopovom.

Kurir.rs/danica

Saobraćajna nesreća dogodila se večeras u centru Beograda.

Kako se može videti na fotografijama sa lica mesta, automobil je završio u ogradi.

Navodi se i da je saobraćaj na železničkom mostu trenutno obustavljen.

Za sada nije poznato da li je neko povređen.