Month: April 2024

Na VMA je tokom dana primljena Mia R. (41) koja je izjavila da je jutros oko 3 sata u Borskoj ulici bez povoda napadnuta od strane nepoznatog muškarca, koji ju je potom više puta udario i nožem dva puta ubo u grudi i nogu, a na kraju oteo torbu sa praznim novčanikom.

Nakon prijema poziva sa VMA policijske ekipe odmah su reagovale. U razgovoru sa povređenom ženom brzo je utvrđeno da je nije napao nepoznat napadač već da je imala sukob sa emotivnim partnerom Nebojšom D. (41).

Dijagnostika je u toku, a žena nije životno ugrožena.

Izjavila je da policiju nije zvala zbog straha i da je pozvala Hitnu pomoć jer joj je noga mnogo krvarila.

U toku je rad na utvrđivanju svih činjenica slučaja i biće saslušan njen emotivni partner.

(Kurir.rs/TV Pink/Foto:Ilustracija)

Posle duge borbe sa karcinomom nekadašnji fudbačer Nikolas Šindelholc preminuo je u 35. godini

Šindelholc bio je veliki talenat švajcarskog fudbala. Igrao je za Oro, Bazel i Tun, u kom je ostavio i najdublji trag, odigrao je 136 utakmica za osam godina. Postigao je četiri gola i imao je četiri asistencije.

 Bazel tuguje zbog smrti Nikolasa Šindelholca. Naš bivši kapiten preminuo je od raka u dobi od samo 34 godine. Čitav Bazel je šokiran i želimo da izrazimo saučešće njegovoj porodici. Počivaj u miru, Niko – stoji u saopštenju Bazela.

Ovaj fudbaler je tokom karijere igrao i za Đorđem Nikolićem, povremenim reprezentativcem Srbije, ali i sa Lazarom Ćirkovićem.

Ana Bulatović (38), ćerka nekadašnjeg generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore Branka Bulatovića, nađena je juče mrtva u jednom stanu u Beogradu, a uzrok smrti je, za sada, misterija.

Policija intenzivno radi na rasvetljavanju ovog slučaja.

Kako saznajemo, Ana se izvesno vreme nije javljala prijatelju na telefon, pa je on to rekao njenoj porodici.

– Kada su njeni najbliži videli da se ni njima ne javlja na telefon, nastala je panika i pozvali su policiju, kojoj su javili gde živi. Oni su odmah otišli na lice mesta i morali su da razvale vrata. Čim su ušli u stan, zatekli su Bulatovićevu bez znakova života, ali još uvek se ne zna da li je imala neke povrede – objašnjava naš izvor blizak istrazi.

Forenzičari su odmah počeli s traženjem otisaka po stanu i otkrivanja drugih tragova koji će im pomoći u razotkrivanju Anine smrti. Policija još uvek ispituje da li je reč o nasilnoj ili prirodnoj smrti, odnosno da li je pretrpela srčani udar.

S druge strane, smrt njenog oca Branka Bulatovića nije rasvetljena ni posle 17 godina.

On je 26. marta 2004. u prepodnevnim časovima upucan na Terazijama dok je ulazio u zgradu gde su bile smeštene kancelarije Fudbalskog saveza.

Njemu je tada prišao nepoznati napadač i ispalio mu hitac u glavu, a onda pobegao. Bulatović je odmah prevezen na reanimaciju u Urgentni centar, ali je preminuo iste večeri.

Njegova ćerka Ana svojevremeno je opisala taj najcrnji dan u životu.

– Bilo je 10.30 ujutru. Mama je odjednom viknula: “Pucali su na Batu. Kažu da je ranjen.” Bila sam u šoku, šta drugo… I brat se skamenio, imao je samo 14 godina. Odmah smo se uputili ka Urgentnom centru. Dok su se lekari borili za Batin život, otišla sam u Crkvu Svete Petke. Osetila sam potrebu da se pomolim bogu. Usledilo je 12, 13 sati neizvesnosti. A onda, oko ponoći, muk. Lekari su se okupili, ništa nisu morali da nam kažu – prisetila se ona.

Policija je dan posle tog zločina saopštila da je napravljen foto-robot ubice, ali niko nikad nije uhapšen. Očevici su napadača opisali kao 40-godišnjaka, visokog oko 180 centimetara, a Ana je jednom prilikom izjavila da ih je taj lik proganjao.

– Verovali smo da će na osnovu foto-robota biti otkriven ubica. Taj izgled, kapica, bradica…. Često nam je ta slika pred očima. Samo, mnogo nas više interesuje ko je naručilac ubistva. Taj foto-robot je samo plaćenik – rekla je ona.

Nesrećnog Batu su nakon napada pronašli zaposleni u savezu, ali nisu ni slutili šta se desilo.

Pomislili su da je pao jer mu je pozlilo, pa su tek nakon dolaska Hitne i policije shvatili da je upucan.

Veza s Lalatovićem

Ana Bulatović svojevremeno je bila u emotivnoj vezi s Nenadom Lalatovićem, trenerom fudbalera El Batina iz Saudijske Arabije. On je ovog leta napustio srpski fudbal posle 10 godina. Najveće uspehe u fudbalskoj karijeri ostvario je kao igrač Crvene zvezde i ukrajinskog Šahtjora, a najveći trenerski uspeh postigao je s Vojvodinom prošle godine osvajanjem Kupa Srbije.

Anastasija Jocev, mlada balerina, koja je bila teško povređena u udesu koji se desio na samom ulasku u Alibunar, preminula danas.

Kako saznaje 192 Anastasija J. (19) podlegla je povredama. Njeni vršnjaci opraštaju se od svoje drugarice na društvenim mrežama.

Podsećamo, Anastasija je učestvovala u strašnoj saobraćajnoj nesreći, koja je odnela tri mlada života. Udes na ulazu u Alibunar dogodio se u subotu uveče kad je putničko vozilo marke Lada naletelo na traktor.

Srbiju je protekle nedelje pogodila crna serija tragedija na putevima, pa se poslednjih dana na društvenim mrežama ponovo širi pismo Milice Radovančev koje je nastalo još 2012. godine, ali je aktuelno i danas.

Milica se tada obratila roditeljima, a mnogi korisnici društvenih mreža mislili su da se ovo pismo odnosi na nedavnu nesreću na Ibarskoj magistrali u kojoj je poginulo četvoro mladih, pa su usledili brojni komentari i reakcije na njeno pismo koje je objavljeno na jednom blogu.

Njeno “otvoreno pismo” koje je ovih dana izazvalo buru na društvenim mrežama pod nazivom “I šta sad, roditelji?” prenosimo u celosti:

– Kad se otima za igračku u vrtiću – dođu mama i tata i viču malo i na vaspitačicu i na drugara, tuđe, ono loše dete koje kvari njihovo i ne da mu da se igra. Jer, njihovo je zlatno! I tad sa ponosom u očima gledaju mezimca!

Kad se potuče sa drugom u školi – dođu tata i mama, zaprete kome treba, ucene, samo da im zlato bude bezbedno u školi, pa taman i da je krivo i da je započelo i da ugrožava druge. Ima i ono sva prava kao i sva deca! I dalje se cakli ponos u očima jer takvog genija svet nije video!

Kad počne da beži sa časova u srednjoj, da psuje profesore i siledžijski da tretira drugare – dođu mama i tata i objasne svima da je sad u osetljivim godinama, da ga niko ne razume i da nikako nije kriv što ga svi izazivaju!

Ponos su odavno zaboravili, ali mama i tata nisu umorni, ne, jedino oni ne odustaju, tako i treba da bude!

Kad jedva završi srednju, upišu ga mama i tata na privatni fakultet, jer – ko je još video da ima hleba od državnog, a i što da se muči dete kad će isto postići sa mnogo manje rada!

Neće mama i tata da priznaju da su propustili da od svog mezimca stvore čoveka, neće da vide da nema ni znanja ni volje ni za šta, ne, ne.

Još uvek ima nade!

Sada već uveliko uzima ćaletov dobar auto bez pitanja, jer već sa 15 je počeo da izlazi i da nikom ne govori gde (a, ko bi i smeo da ga pita). Ima preko 20 saobraćajnih prekršaja, ali tata ima druga u policiji i to se zataškava.

Šta će sin, mlad je, svi smo mi bili mladi i pravili gluposti! Već sada može da izdrži dosta alkohola na nogama, ma prvi je, bre, kad se pije, a već sa 15 je počeo da cirka iza škole. On je lud, on je brz i svi tako vole da budu u njegovoj blizini, jer mnogo je kul!

I tu su tragovi kočenja, neka krivina koja, gle čuda, do tad nije bila tu, tu je vrisak i bol. I tu je smrt. I bio je dobar, fin dečkić iz ulice, nikad nije pravio probleme, primeran đak i dobar drug! Laž! Jedna za drugom jer o pokojniku samo najlepše, naročito kad je mlad!

Mnogo mi je muka. Što lažete? Zar ne mislite na svu tu decu koja će opet tako pijana da sednu za volan? Sad je gotovo! On je mrtav! I sad počinje! Sad treba reći, vikati na sav glas da to tako ne može i ne treba!

Gde ste mame i tate? Ne usuđujem se da diram u vašu bol, ali što plačete sad? Kako ste dozvolili da vam kćerka od 15 bude zvezda splavova i kafana? Zašto umirete od smeha kad vam sin priča dogodovštine kako je pijan radio neku mnogo ludu stvar sa ortacima? Zašto je ne pitate gde je krenula u tako kratkoj suknji i golih sisa u utorak, a sutra se ide u školu? Zašto dopuštate da vozi vaš auto, a tek je položio i ne trepnete kad pritisne gas malo jače? Zašto sad plačete?

Deca nam se lože na osione debile, decu pevača i pevačicica koja ni sa čim drugim nisu zaslužila da budu poznata osim što su deca već navedenih! Deca bi da nam budu kao i oni! Piju dok se ne onesveste, pristaju na poniženje i kal samo da ih ne bi odbacili! Čemu ste ih to učili? Pa vi ih ispraćate u kafane sa rečima da se dobro provedu.

Fino društvo, primerna deca, a u društvu dilera i nekontrolisanih bogataških klinaca! Napaljenih debila! Ceo svoj identitet zasnivaju na maminim i tatinim parama! To želite svojoj deci? Tamo ih šaljete i ponosite se kako “vole život”! Lože se klinci da stoje u kafani pored onog jednog, kako beše – mama mu je prepumpana pevaljka, a tata pokojni kriminalac! Lože se da im dozvoli da sednu u njegov separe! Šta nose u glavi?

I samo se čeka slika na popularnim sajtovima, jer ako vam tamo izađe slika iz noćnog provoda – e, pa da, tad ste neko. I svi su tako slatki i blesavi, sa malo više od onih dozvoljenih promila alkohola u krvi. I onda ne znamo otkud i kako se dogodilo da bahate budale udare i usmrte momka na mostu.

I onda ne znamo kako nam pogine 16-godišnjak na motoru, za koji njegovi roditelji uopšte i ne znaju! I čudimo se kad se šestoro mladih sroka u ledenu reku, a sekund pre toga su pevali uglas i zezali se! Samo vi lajkujte slike na FB i aplaudirajte kad vam dete stiče popularnost viseći po onome što je samo dno beogradskog života – splavovi i ove moderne kafane.

I nakon svega toga muk! I laž. Jedna za drugom. Da opravdamo, da izbrišemo ako možemo. I niko nije kriv, i niko nije hteo i oprostimo svi. I gurnemo pod tepih. Evo ga ide vikend da se opet šokiramo prizorom slupanog automobila, brojem mrtvih i da opet kroz suze pričamo kako su bili primerna deca – zaključuje ona.

Nakon što je ovo pismo ponovo došlo u žižu javnosti i proširili se društvenim medijima usledili su brojne reakcije gde su navodili da smatraju da nije ni vreme ni mesto da ovakve reči dopiru do javnosti, kao i da ne “ginu” sva deca na putevima i da je biti roditelj najteži posao na svetu.

Među komentarima je bilo i onih koji kažu da roditelji bilo koje nastradale dece već dovoljno krive sebe i da oni nisu sa namerom grešili jer nijedan pravi roditelj ne greši “kako bi ubio svoje dete”.

Pojedini su poručili autorki ovog pisma da se uključi u neku organizaciju za školovanje roditelja i na taj način da svoj doprinos.

Bilo je i onih koji su savetovali da se skoncentrišete na svoju porodicu i bližnje, da počete na tom “mestu da popravljate” stvari.

(Kurir.rs/Jelena Bojić Obradović)

U Kaštel Lukšiću je u petak oko 20:35 izbio požar u poslovnoj zgradi, koji je izazvala raketa sa svadbe koja se održavala u obližnjem restoranu,raketa je preletela cestu i pala na obližnju zgradu koja se zapalila

U Kaštel Lukšiću je u petak oko 20:35 izbio požar u poslovnoj zgradi, koji je izazvala raketa sa svadbe koja se održavala u obližnjem restoranu,raketa je preletela cestu i pala na obližnju zgradu koja se zapalila

U Kaštel Lukšiću je u petak oko 20:35 izbio požar u poslovnoj zgradi, koji je izazvala raketa sa svadbe koja se održavala u obližnjem restoranu,raketa je preletela cestu i pala na obližnju zgradu koja se zapalila

U Kaštel Lukšiću je u petak oko 20:35 izbio požar u poslovnoj zgradi, koji je izazvala raketa sa svadbe koja se održavala u obližnjem restoranu,raketa je preletela cestu i pala na obližnju zgradu koja se zapalila

Sin Viki Miljković, Andrej je uspešan u tenisu, ima svega 14 godina, a roditelji su preponosni na njega.

Pevačica i muzički obrazovana čanica žirija takmičenja ,,Zvezde Granda” Violeta Miljković Viki u javnosti svoj privatni život ne eksponira, ali ono što je posebno raduje jeste što je njen sin Andrej odlučio da krene potpuno drugim stopama, koji se i te kako razlikuje od njihovog posla. 

Naslednika Andreja Taškovića (14) pevačica je dobila tokom braka sa njenim suprugom Draganom Taškovićem Tašketom, koji je već uveliko uspešan momčić, koji trenira tenis. Od nedavno, što posebno raduje Viki, Andrej je počeo da ide na turnire, pa je vrlo optimistična po pitanju sinovljeve karijere. 

U jednom intervjuu Viki je istakla koliko je ponosna na sina Andreja, kao i da je raduje što je od malih nogu razvio ljubav prema sportu. 

– Andrej je opsednut sportom. Bavi se tenisom, a nedavno je počeo da ide na turnire. Aktivno radi na fizičkoj spremi, to mu je sada u prvom planu – otkrila je ponosna mama svojevremeno, u intervjuu za “Hello!”.

Andrej je svoje roditelje već obradovao mnogim medaljama sa turnira i takmičenja, zbog toga Viki je odlučila da svom sinu pruži sve uslove koji su mu potrebni kako bi na što bolji način napredovao. 

– Andrejovo školovanje i aktivnosti ne smeju da trpe zbog prirode mog posla, koji podrazumeva i ostanak do kasnih sati, i česta putovanja. Svakog jutra ustajem pre sedam da mu pomognem da se spremi. Kad ode u školu, nastavim da spavam ili završavam obaveze.

Sloboda Mićalović uputila apel javnosti

Glumica Sloboda Mićalović retko se oglašava na društvenim mrežama, ali ovog puta imala je dobar razlog za to jer je u pitanju borba za život.

„Srđanu Koljeviću, dramskom piscu, za transplantaciju jetre nedostaje još 12.000 evra“, napisala je Sloboda i uputila javni apel:

„Upućujemo apel za pomoć, svaki iznos donacije je dragocen, pozivamo vas da u što kraćem roku uplatite koliko možete na tekući račun Udruženja broj 200-2711270101033-28, sa napomenom za Fond solidarnosti, za S. Koljevića.“

Podsetimo, reditelj i scenarista Srđan Koljević godinama se bori sa rakom debelog creva, koji je u međuvremenu metastazirao i na jetru, a uskoro bi trebalo da ode na transplantaciju u Tursku. Za ovu intervenciju neophodna su dodatna novčana sredstva, pa se veliki broj njegovih kolega ujedinio sa željom da mu pomogne.

Iskustva bliske smrti imaju zajedničke niti

Radijacioni onkolog Džefri Long iz Kentakija je osnivač Fondacije za istraživanje iskustava bliske smrti, a nedavno je za “Insider” napisao esej o svom naučnom radu, zaključivši da je posle 25 godina istraživanja uveren da postoji život posle smrti. On nimalo ne sumnja u postojanje zagrobnog života, a čak je išao dotle da je opisao kako bi to otprilike moglo da izgleda, bar oni prvi trenuci nakon što čovek umre.

Pre 37 godina bio sam specijalizant onkoloije, i učio sam da je najbolje lečiti rak korišćenjem zračenja. To su bili dani pre interneta, pa sam istraživao gradivo u biblioteci. Jednog dana sam prelistavao veliki broj časopisa “Journal of American Medical Association” kada sam naišao na članak koji opisuje iskustva bliske smrti (termin koji se odnosi na širok spektar ličnih iskustava u vezi sa neposrednom smrću, prim.aut).

To me je nateralo na razmišljanje. Sve ono što sam do tada učio govorilo mi je ili si živ ili mrtav. Nije bilo ničega između. Ali odjednom sam čitao tekst kardiologa koji opisuje pacijente koji su umrli, a zatim se vratili u život, izveštavajući o veoma različitim, skoro neverovatnim iskustvima.

Od tog trenutka, bio sam fasciniran iskustvima bliskim smrti. Iskustvo bliske smrti definišem kao stanje kada je neko ili u komi ili klinički mrtav, bez otkucaja srca, a koji ima lucidno iskustvo gde vidi, čuje, oseća emocije i komunicira sa drugim bićima. Sve što sam saznao i spoznao o ovim iskustvima suštinski je promenilo moj pogled na univerzum.

Iskustva bliske smrti imaju zajedničke niti

Kada sam završio specijalizaciju, osnovao sam Fondaciju za istraživanje iskustva bliske smrti. Počeo sam da prikupljam priče od ljudi koji su prošli kroz takvo iskustvo i da ih procenjujem umom naučnika i doktora. Dajem mišljenja na osnovu dokaza i u sve ovo sam ušao kao skeptik. Ali, suočio sam se sa ogromnim dokazima i počeo sam da verujem da sasvim sigurno postoji život posle smrti.

Ne postoje dva ista iskustva bliske smrti. Ali dok sam proučavao hiljade njih, video sam postojan obrazac događaja koji se pojavljuju po predvidljivom redosledu. Oko 45 odsto ljudi koji imaju ovo iskustvo tvrdi da su na kratko izašli iz svog tela. Kada se to dogodi, njihova svest se odvaja od fizičkog tela i obično lebdi iznad istog. Osoba može da vidi i čuje šta se dešava oko nje, što obično uključuje besomučne pokušaje da se ožive. Jedna žena je čak ispričala da je videla kako je doktor bacio medicinsku alatku na pod nakon što je uzeo pogrešnu, što je on kasnije i potvrdio.

Nakon vantelesnog iskustva, ljudi svedoče da bivaju prebačeni u drugo carstvo. Mnogi prolaze kroz tunel i vide jako, intenzivno svetlo. Tu ih dočekuju voljeni koji su preminuli, uključujući kućne ljubimce, ali pritom u naponu snage i života. Većina ljudi kaže da oseća neodoljiv osećaj ljubavi i mira. Osećaju se kao da je ovo drugo carstvo njihov pravi dom.

Nisam našao nikakvo naučno objašnjenje za ova iskustva

Ova iskustva mogu da zvuče kao kliše: jako svetlo, tunel, voljeni koji su preminuli... Ali tokom 25 godina proučavanja, poverovao sam da su ovi opisi postali opšta mesta savremene kulture jer su zapravo istiniti. Čak sam radio sa grupom dece mlađe od pet godina koja su imala iskustva bliske smrti. Oni su prijavili ista iskustva kao i odrasli – i u tom uzrastu, malo je verovatno da su čuli za jako svetlo ili tunel koji se javljaju kada umrete.

Drugi ljudi su mi pričali o naizgled neverovatnim događajima, koje su kasnije ipak mogle da se potvrde. Jedna žena je izgubila svest dok je jahala konja na stazi. Njeno telo je ostalo na toj stazi, dok je njena svest odjahala sa konjem dok je on galopirao nazad do štale. Kasnije je mogla da opiše šta se tačno dogodilo u štali, jer je to videla uprkos tome što njeno telo nije bilo tamo. Drugi, koji nisu razgovarali sa njom, potvrdili su njenu priču. Ja sam doktor medicine. Pročitao sam gomilu istraživanja mozga i razmotrio sva moguća objašnjenja za iskustva bliske smrti. Suština je da nijedno od njih ne pije vodu. Ne postoji čak ni približno uverljivo fizičko objašnjenje za ovaj fenomen.

Proučavao sam i iskustva ljudi koji su izbegli smrt za dlaku

Za iskustva bliska smrti podrazumevam posebnu definiciju – osoba mora da bude bez svesti. Ali postoji još jedna vrsta fenomena koja me takođe fascinira: ono što ja nazivam iskustvom trenutnog, intenzivnog straha od smrti.

Ovo su situacije u kojima snažno osećate da vam je život u neposrednoj opasnosti. To su situacije kada je smrt izbegnuta za dlaku, kao što su saobraćajne nesreće u kojima bi jedan trenutak ili drugačiji pokret ishod učinio fatalnim ili iznenadni pad.

Ovi ljudi uglavnom ne vide tunel ili jarku svetlost, ali često prijavljuju da im ceo život “proleti pred očima”. Iako ovo ponekad prijave i ljudi koji su iskusili stanje blisko smrti, ipak je češće kod onih koji su za dlaku izbegli neku kobnu situaciju. Ti ljudi se čak sećaju događaja iz detinjstva kojih u svesnom stanju nisu mogli da se sete, ali koje su kasnije potvrdili razgovorom sa članovima porodice.

Svi ćemo posle smrti biti u miru

Iako sam strastven u vezi proučavanja iskustava bliskih smrti, moj dnevni posao se i dalje vrti oko pomaganja pacijentima u borbi protiv raka. Ne govorim svojim pacijentima o svojim drugim istraživanjima, ali ipak, moj rad u vezi istraživanja života posle smrti, učinio me je saosećajnijim i ljubaznijim doktorom. U stanju sam da pomognem svojim pacijentima da se suoče sa bolestima opasnim po život sa povećanom hrabrošću i strašću. Moj cilj je da im pomognem da imaju više zdravih dana ovde na Zemlji. Ali čvrsto verujem da će, ako i kada odu, biti u miru.

Darko Lazić po treći put će se ostvariti u najvažnijoj životnoj ulozi – postaće tata.

Kako Kurir ekskluzivno saznaje, njegova supruga Katarina je trudna i za šest meseci će se ostvariti kao roditelji. Pevač i njegova izabranica radosnu vest su podelili samo s porodicom i najbližim prijateljima. Kada smo pozvali Lazića, on nam je odmah priznao da očekuju prinovu. – Tačno je! Po treći put ću se ostvariti u ulozi oca. Jako smo srećni, ali to je sve što želim da kažem na tu temu – rekao je kratko Darko. Da je konačno srećan i ispunjen na svim poljima, nedavno je govorio o tome u medijima.

– To su te neke godine. Kada uđeš mlad u celu ovu mašineriju i pun si para, zarađuješ. Svi te tapšu po ramenu, pa idemo izlasci, pa idemo društvo. Osoba koja zaradi puno para u mladim godinama i koja postane popularna, slavna, koja kaže da ga slava nije pukla u glavu, to je takva jedna velika laž. Mene je pukla i te kako u glavu. Bukvalno misliš da je ceo svet tvoj, idemo, ja sam najbitniji, svuda su ti vrata otvorena. Tapšu te po ramenima, sve može. Hoćeš auto – može, koji hoćeš. Evo ti na odloženo plaćanje, daćeš kad budeš imao. Hoćeš ovaj motor – može i to, evo ti na odloženo plaćanje. I ti onda upadneš u dugove, u ozbiljan problem kada vidiš da to nije tako – govorio je on.

U životu i karijeri pomogao mu je menadžer i producent Mersed Hadžić, s kojim godinama unazad sarađuje. Lazić je trenutno jedan od najtraženijih izvođača koji do kraja godine ima ugovorene tezge. I pored toga uspeva da bude dobar tata i suprug, a i da ne zapostavi prijatelje.