U podnožju litice na Omiške Dinare u Hrvatskoj pronađeno je telo ženske osobe.
Telo ima povrede karakteristične za pad sa visine, javlja policijska uprava splitsko dalmatinska.
“Juče, 21. aprila 2024. godine oko 19.30 sati primljena je dojava da se na području Omiške Dinare tokom planinarenja izgubila strana državljanka…”, saopštili su iz policije.
“Po dobijanju dojave preduzete su mere traganje te su angažovani radnici HGSS-a koji su oko 20.15 sati na nepristupačnom terenu u podnožju litice pronašli telo ženske osobe s vidljivim povredama karakterističnim za pad s visine”, objavila je na svojim stranicama PU Splitsko dalmatinska.
Kako dalje navode, na mestu događaja obaviće se uviđaj. O događaju je obavešteno nadležno državno tužilaštvo koje je naložilo da se na telu izvrši sudsko medicinska obdukcija.
Iako je došao po svoju izabranicu i malenu mezimicu, čini se da Car nije bio dobro raspoložen.
Filip Car stigao je ispred GAK “Narodni front” u Beogradu, gde se pre četiri dana porodila njegova izabranica Aleksandra Nikolić. Car je ispred porodilišta stigao u pratnji najboljeg prijatelja Bruna Uremovića, i još jednog drugara koji nije poznat javnosti.
Iako je ponosni tata došao kako bi Aleks i ćerku Leonu izveo iz porodilišta i odveo ih kući, mnoge je začudilo što Car nije doneo nosiljku za bebu, kao ni cveće za novopečenu mamu, što se po običajima donosi.
Filip je delovao prilično nervozno, a kada je ugledao brojne medijske ekipe koje su došle da urade svoj posao i da isprate važan događaj za njihovu malu porodicu, počeo je da psuje…
-Ih kol’ko vas je… kako uvek znate gde sam ja… – pričao je Car sve vreme psujući.
Jedna osoba je teže povređena od strujnog udara iz kontaktne mreže iznad pruge u železničkoj stanici Pančevo Glavna, danas u 7.55 sati.
Kako se navodi u saopštenju Infrastrukture železnice Srbije, reč je o radniku iz firme koja obavlja poslove obezbeđenja, a nesreća se dogodila na petom koloseku, dok je obilazio teretni voz i vagone koji su se nalazili u stanici.
– Do nesreće je došlo kada je ovaj radnik prilikom obavljanja svojih poslova ušao u strujno kolo kontaktne mreže iznad pruge i tom prilikom doživeo strujni udar. Odmah je obaveštena Hitna pomoć – navodi se u saopštenju.
Iz Infrastrukture železnice Srbije podsećaju da kroz kontaktnu mrežu prolazi struja visokog napona od 25 hiljada volti, a strujno kolo može da bude i po nekoliko metara od strujnih vodova.
– U takvim slučajevima nije neophodno da se dodirnu vodovi, već je dovoljno da se samo uđe u strujno kolo i doživi strujni udar, koji se najčešće tragično završava. Infrastruktura železnice Srbije još jednom upozorava i apeluje da se ne prilazi kontaktnoj mreži i zoni visokog napona iznad pruge, kao i da se poštuju propisi i svi znakovi upozorenja u blizini pruge, kako ljudski životi ne bi bili ugroženi – navodi se u saopštenju.
Ivana i Dušan vratili su se iz Kine i započeli život na obroncima Rtnja, u kući od slame i blata, koju su sami gradili.
Ivana i Dušan odlučili su se da život u velikom gradu zamene životom u prirodi, sa svega nekoliko komšija u blizini.
Kupili su plac usred šume, daleko od civilizacije i godinu dana živeli u kamp prikolici, dok su gradili dom. Najbliža prodavnica je na 10 kilometara od njih u Boljevcu.
Zarađuju predajući engleski jezik onlajn. Zadovoljni svojom odlukom, često priznaju da ne znaju ni koji je dan u nedelji.
Meso ne jedu
– Svaki dan se budimo, gledamo okolinu i pomislimo samo – gde mi živimo?, kažu kroz osmeh Ivana i Dušan Bogdanov, koji su se nakon četiri godine provedenih u Kini vratili u Srbiju, i na obroncima Rtnja u kućici od blata i slame započeli novi život.
Ivana Bogdanov, farmaceutski tehničar, i njen suprug Dušan Bogdanov živeli su u Kini baš u doba korone. Ograničenja koja su tamo doživeli navela su ih da se vrate u Srbiju ali i da svoj život nastave nekim jednostavnijim načinom življenja – u okolini Boljevca.1 / 9 FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN/VIDI VAMO
“Ideja o životu u prirodi počela je dok smo još bili u Kini, u vreme korone. Jer je tada sve stalo, sve se zatvorilo i prosto iz te klaustrofobije, iz tog osećaja da ne možeš ništa sam da uradiš, da sve zavisi od sistema i od toga gde te stave, kako te zatvore, došli smo na ideju da imamo nešto naše… Pa smo tako iz Kine našli imanje, hektar zemlje u Istočnoj Srbiji, koje smo kaparisali i onda kad smo došli ovde platili smo i počeli prvo sa planovima. Prve godine smo planirali šta i kako dok smo preko leta živeli u kamp kućici”, kaže Dušan.
U to vreme živeli su bez vode i struje u totalnoj divljini. A najbliža prodavnica i danas im je na 10-ak kilometara, i jedine komšije koje imaju su dve porodice koje žive blizu njih.1 / 6 FOTO: EXPLOZIV/TV PRVA PRINTSCREEN
Iako ne tako tipično za današnje mlade, to ih nije pokolebalo da svojim rukama stvore ono o čemu su maštali – porodičnu kuću kao mesto za život i rad, okruženu jedino – prirodom!
Za slamu i blato odlučili su se jer je prednost takve kuće, kažu, višestruka.Materijal nije skup, sve je održivo i prirodno, zdravo i ekonomski opravdano. Slama je odličan izolator, a blato dobar akumulator toplote. Upravo to se odlično uklapalo u njihov plan da budu što manje zavisni od sistema.
Ovako im kuća izgleda unutra…
“Izlazak iz zone komfora je težak ali vredi”
Pošto o gradnji u tom trenutku nisu ništa znali, vremenom su dosta naučili, te su skoro 80 posto stvari odradili sami -učeći usput, od komšija, iz knjiga i preko interneta. Kako kažu, iako je do krajnjeg cilja bilo puno odricanja, sada priznaju da još više uživaju u onome što imaju.
“Dosta je težak izlazak iz zone komfora, ali od početka smo želeli to i znali smo da kroz tu fazu moramo da prođemo. Bolje je nekad kada čovek nema sav komfor, kad oseti da oko nekih stvari treba i mora da se potrudi više. Onda kada dođe do stadijuma da i u takvim okolnostima postoji komfor, znaće više da ceni sve to”, kaže on za Jutjub kanal “Vidi Vamo”.
Iako su prve dve godine živeli u kamp prikolici, vodu vukli od komšija, za telefone koristili njihovu struju, taj period je sada iza njih. Kada su kuću izgradili sproveli su vodu iz kišnice, struju pomoću agregata ali i internet – zbog čega danas u divljini oboje rade od kuće. Predaju engleski jezik onlajn, a Ivana se dodatno bavi nutricionizmom i proizvodnjom vitamina C.
Pošto žele da žive u skladu sa prirodom, pravilo broj jedan je da nju i čuvaju. Zbog toga se trude da na njihovom imanju izbegavaju štetne materijale.
Za njega je učešće u ovom TV formatu završeno, Izgubio je podršku publike i vreme je da napusti Belu kuću.
Nedelja je rezervisana za izbacivanje iz “Elite”. Noćas su se za opstanak u Eliti borili Marko Janjušević Janjuš, Miona Jovanović i Aleksa Erski.
Oni su odgovorili na izazov koji im je zadao Veliki šef, a pravila nalažu da će pobedniku i igrici biti duplirani glasovi. Međutim, niko nije odneo pobedu, pa nikome nisu duplirani glasovi.
Pravila igre bila su takva naduvaju balon dovoljno, kako bi mogli da obore čaše, koje su se nalazile pred njima.
Voditelj, Darko Tanasijević, je saopštio zadrugarima odluku publike.
Miona Jovanović, Aleksa Erski, Marko Janjušević Janjuš / Izvor: Youtube printscreen/Zadruga official
– 60% ima Janjuš, 38 Miona, a Aleksa ima dva i on večeras napušta Elitu – kazao je Darko.
Zadrugari su se pozdravili sa Aleksom i on je zauvek napustio rijaliti.
Voditeljka Milica Kon govorila je na različite teme, a otkrila je i manje poznate detalje iz svog braka.
Kada su se gošće u studiju “Magazina in” dotakle teme mršavljenja, te konstatovale da žena nakon razvoda obično dovede svoju liniju do savršenstva, Milica je otkrila interesantnu stvar iz njenog života:
“Kada sam u jednom trenutku imala problem sa kilažom, molila sam Marka da se razvedemo i da mi uzme decu. Rekla sam mu ”Molim te Marko da se razvedemo na šest meseci samo da smršam’‘. Želela sam malo da propatim, malo da mi ne da decu, samo da smršam. On je na sve to odgovorio zaprepašćeno i rekao da su mi ideje užasne, pa da to ne govorim javno, ali evo, sada sam rekla”, ispričala je ona, a zbog testamenta se odrekla familije.
Nedavno, Milica je govorila o podršci supruga u raznim životnim situacijama.
– Verovale ili ne, mene suprug podržava u devojačkom životu! Kaže mi ”kad ćeš ti da izađeš sa drugaricama malo?” Da mi pare, ja izađem, provedem se, napijem se i to je to. On zna da ću posle da budem dobra i poslušna – rekla je ona i dodala:- On meni daje tu slobodu… sve nam finansira, ne neki drugi baja. Ma namazan je on. Kaže ”ja ću sve da vam završim, rezervišem” pametno on to radi. Naš brak traje baš dugo, evo već 12 godina, a ja se osećam kao devojka – zaključila je Milica.
Let avio-kompanije “Er Fransa” je odjednom nestao sa radara na svom putu od Rio de Žaneira za Pariz, uprkos prijatnoj vožnji i dobrom početku putovanja, da bi se nakon nekoliko minuta “srušio” sa neverovatne visine u Atlanski okean — u stravičnoj nesreći koja je odnela živote 216 putnika i 12 članova posade.
Možda i jedna od najpoznatijih avio nesreća dogodila se 2009. godine, kada je let “Er Fransa” AF447 zapao u oluju i nestao sa rada.
I pored toga što su porodice čekale dobre vesti danima o najbližima, iz kompanije su tada saopštile da “nema nade da su putnici i posada preživeli pad”, što se na kraju ispostavilo kao tačno.
Naime, avion je za samo četiri minuta i 24 sekundi pao sa nekih 11.500 metara i srušio se u okean — u nesreći o kojoj se godinama ništa nije znalo.
Izgubljena crna kutija
Istražiteljima je trebalo dve godine da lociraju crnu kutiju iz aviona, u kojoj su bili snimci Marka Duboa (58), Dejvida Roberta (37) i Pjera-Sedrika Bonina (32), pilota koji su bili svesni da proživljavaju poslednje trenutke svog života stotinama metara na nebu.
“Izgubili smo brzinu. Ne znam šta se dešava – čuje se jedan od pilota na snimku, kada se ubacuje drugi i govori “Idemo! Je****, srušićemo se! Ovo nije istina. Šta se dešava?”
Nije jasno ko je sledeći progovorio, ali poslednji snimak otkriva da neko kaže: “Je****, mrtvi smo!”
Hronologija tragedije
Nova simulaciji sudara, koja se godinama već pokušava hronološki postaviti, otkriva šta se moglo dogoditi uoči tragedije koja je odnela 228 života u samo nekoliko minuta.
Avion je poleteo sa međunarodnog aerodroma u Rio de Žaneiru 31. maja 2009. godine u 19.03 časova (po lokalnom vremenu), uz predviđeno vreme sletanja na pariski aerodrom približno 11 časova kasnije, u 11.10 časova (po lokalnom vremenu).
Poslednji kontakt sa avionom je ostvaren u 1.33 časova, u trenutku kada su bili na 565 kilometara udaljenosti od brazilske severoistočne obale, kada su naišle na jake vazdušne turbulencije.
“Avion je poslao seriju elektronskih poruka u roku od tri minuta, ali šta te poruke znače — ne znamo”, izjavio je tada jedan od istraživača tragedije.
Poruke koje je emitovao Komunikacioni sistem adresiranja i izveštavanja aviona (ACARS) sistem koji se nalazi unutar aviona objavljene su zvanično 4. juna 2009. godine. Transkripti pokazuju da je poslato 5 poruka o otkazivanju opreme i upozorenja — problemi sa navigacijom, autopilotom, kontrolama leta i pritiskom u avionu.
Pretpostavlja se da se sistem autopilota isključio dok je avion bio na velikoj visini, usled čega je avion bio prepušten direktnoj kontroli posade.
Piloti su pokušali da drže “nos” aviona u vazduhu, u akciji koja je držala vozilo u aerodinamički zastoj — ravnoteža sila koje obezbeđuju potisak nagore i omogućava avionu da leti više nije funkcionisala.
Kapetan Duboa je u to vreme spavao, dok njegovi kopiloti nisu primetili zastoj i kada se probudio, nije mogao da reaguje dovoljno brzo da ispravi grešku.
“… i niko nije kriv”
Francuski organ zadužen za istragu nesreće, Biro za istraživanje i analizu (BEA), kasnije je tvrdio da piloti nisu pravilno odgovorili na problem. Takođe je rečeno da piloti nisu imali odgovarajuću obuku za upravljanje avionom na velikoj visini sa isključenim autopilotom.
Sud je kasnije odlučio da “Er Frans” i “Erbas” nisu krivi za ubistvo onih koji su bili u avionu.
Ovakva odluka je donela negodovanje porodica koje su izgubile svoje najbliže.
“Ovo je potvrda da možete ubiti 228 ljudi u avionskoj nesreći i da niko nije kriv. Porodice koje predstavljam su očajne i ovo ih sprečava da žale kako treba”, izjavio je tada Dejvid Kobi, predstavnik porodica poginulih.
U avionu se nalazilo 228 osoba, uključujući 9 članova posade i tri pilota. Među putnicama je bila jedna beba, sedmoro maloletnika, 82 žene i 126 muškaraca.
Zorica Marković je turbo-folk pevačica rođena 9. juna 1959. godine u Kosjeriću. Iako ima samo 8 razreda osnovne škole, proslavila se osamdesetih godina prošlog veka kada je prodala preko 5 miliona ploča.
Veruje se da je njen kolega Mitar Mirić najzaslužniji za njen uspeh na estradi jer joj je omogućio da gostuje na njegovim nastupima i tako pokaže svoj talenat.
Zoric se pojavila i u kultnom filmu „Tesna kože 3“ i izvela jedan od svojih najvećih hitova „Lijte kiše“.
Učestvovala je u rijaliti šou programima „VIP Veliki brat“, „Parovi“ i „Farma“ sa koje je izbačena jer je fizički nasrnula na starletu Staniju Dobrojević, što ipak nije sprečilo producente da je pozovu na Farmu u izdanju 2016. godine. Sada je učesnik “Zadruge 6”.