Month: April 2024

Ministar policije Bratislav Gašić, izneo je do detalja hronologiju ubistva Danke Ilić. Kako je ispričao majka je sa decom došla u 13.10 sati u Banjsko polje, i da su se deca su igrala u dvorištu gde ih je ona fotografisala. U 13.22 je, kaže, shvatila je da Danke nema, a supruga je pozvala u 13.41 sat.

Hronologija ubistva Danke Ilić

Kako je rekao, “u tom periodu, od 13.45 do 15.52 sati, Danka Ilić je izašla iz dvorišta i kretala se asfaltom, što potvrđuju dva očevica”.

– Majka je oko 13.50, tražeći dete, videla beli auto i muško lice koje stoji pored njega, za koje se kasnije, tokom istrage, ispostavilo da je reč o vozilu “fiat panda”, u kome su bili osumnjičeni S.J. i D.D. Prema iskazu jednog od osumnjičenih, oni su bili na radnom zadatku u naselju Banjsko polje, gde su trebali da provere šaht u Ozrenskoj ulici, gde su stigli u 13.20 – ispričao je Gašić.

– Vozilo u kome su bili S.J. i D.D. je ispred kapije bilo 2,5 minuta i, prema izjavi osumnjičenih, tu su stali zbog potrebe za toaletom. Potom, kada su krenuli, devojčicu su udarili na nekih 30 do 40 metara od mesta za zaustavljanje. Automobilom je upravljao osumnjičeni D.D., dok je S.J., koji je bio suvozač, izašao iz auta, otvorio vrata i telo devojčice, koja je bila bez svesti, prebacio zadnji deo vozila preko alata. Tokom vožnje dogovorili su se da telo deteta negde bace – rekao je Gašić.

Kako je dodao, usput ih je u 13.57 sati zaustavio otac devojčice iz automobila i pitao da li su videli devojčicu.

-Oni su odgovorili negativno – rekao je ministar policije.

Načelnik UKP: “Suvozač je udavio devojčicu!”

O momentu nesreće na putu detaljnije je govorio načelnik UKP Ninoslav Cmolić. Kako je ispričao, vozač nije ni primetio da je oborio devojčicu, to je shvatio tek kada mu je suvozač rekao.

– Odmah su je stavili u gepek, a kada se mala Danka probudila, suvozač ju je udavio. To nam je juče priznao i detaljno sve opisao. Onda su je bacili na deponiju – ispričao je Cmolić.

Naime, nakon što su automobilom udarili Danku, oni su mislili da je mrtva i ubacili su je u gepek, ali je devojčica bila živa i u jednom momentu se probudila!

“Sumnjalo se na nesrećan slučaj”

O ubistvu Danke Ilić govorila je u više navrata i majorka Bojana Otović Pjanović koja je ispričala da je tokom razgovora sa majkom saznala da je ubijena Danka Ilić imala naviku da “trči uz stranu i da se spušta”, što je policiju navelo na zaključak da se najverovatnije radi o nesrećnom slučaju.

– Devojčica je bila na mestu događaja, tačnije na ulici pored placa na kom se nalazila sa svojom majkom u vremenskom intervalu od 13:45 do 13:52. Devojčica je tada zapažena. Osumnjičeni su u 13:50 časova svojim vozilom, službenim automobilom Vodovoda gde su i zaposleni, bili parkirani ispred ulaska na taj plac i zadržali su se neka dva i po minuta. Kako je nama majka govorila u tim iscrpnim razgovorima koje smo vodili sa njom da je devojčica imala naviku da trči uz stranu i da se spušta, imali smo ideju da se može raditi o nesrećnom slučaju. Analizirajući vreme kada je dete zapazila žena koja se nalazila u kući do parcele smatrali smo da su se osumnjičeni zaustavili, krenuli u rikverc ili nastavili kretanje, pa da se desilo ono što su u svojim iskazima i priznali – da su udarili dete vozilom i stavili je na zadnje sedište.

“GPS uređaj i snimci kamera otkrili osumnjičene”

Ona je ispričala da je policija otkrila da su osumnjičeni za ubistvo devojčice prema GPS uređaju i po snimcima kamera imali zadržavanje na toj relaciji.

– To nam je izazvalo sumnju i zato smo usmerili istragu ka njima. Naravno, nismo očekivali da će oni nakon svega toga što su učinili i što su dete stavili u gepek… – rekla je ona.

Kako kaže majorka Otović Pjanović, istraga se i pored toga što su najsumnjiviji bili Srđan Janković i Dejan Dragijević, kretala u više pravaca.

– Oni su imali zadržavanje na toj deponiji Starobanjskog puta. To je, inače, veštačka deponija. Starobanjski put je slabo prohodan i tu bi otprilike, ko god bi prošao, bacio nešto što nije uspeo da odbaci na mesto gde treba. Ta deponija je pretraživana dva puta.

Zakasnele reakcije na poligraf

Načelnik UKP Cmolić je objasnio i da su osumnjičeni za svirepi zločin imali zakasnele reakcije na poligraf.

– Reakcije na poligrafsko ispitivanje su bile zakasnele jer su bili pod dejstvom alkohola. Odmah su nam bili sumnjivi, istragu smo potom nastavili i u njihovom pravcu, ali i u drugim pravcima. Nismo smeli da zanemarimo činjenicu da se možda radi o nestanku – kaže načelnik UKP.

Majorka Otović Pjanović navodi da su osumnjičeni za Dankino ubistvo u potpunosti izvršenje krivičnog dela.

– Opisali su način kako su izvršili to krivično delo i da je na osnovu svega toga i na osnovu svih ovih prikupljenih dokaza koje sam rekla, nedvosmisleno tužilac i kvalifikovao krivično delo ovako kako ga je i kvalifikovao – navodi ona.

“Nema empatiju, čudan profil ličnosti”

O tome kako su se ponašali govorio je načelnik UKP Cmolić ispričao je da suvozač priznao da je to uradio on.

– Postavljali smo mu pitanja zašto nisu zvali Hitnu pomoć, ali čovek nema empatiju, ni jednim gestom ne pokazuje da se kaje, jako čudan profil ličnosti. Psa da udarite stali biste, ali ovo… Mi nismo primetili da uopšte pokazuju kajanje, tu nema emocija, tu nema racionalnog objašnjena. Oni su samo nastavili normalno da funkcionišu, a jedan je čak išao u potragu za devojčicom – rekao je Cmolić.

Osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić (2) saslušani su sinoć u tužilaštvu, a tom pirilikom jedan od osumnjičenih je priznao zločin, dok se drugi branio ćutanjem.

“Osumnjičena lica su saslušana u tužilaštvu, kojom prilikom je D.D. u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela, dok se J.S. branio ćutanjem”, navodi se iz Tužilaštva.

Podsetimo, na predlog tužilaštva, sudija za prethodno postupak Višeg suda u Zaječaru osumnjičenima je odredio pritvor u trajanju do 30 dana.00:25

Dovedeni osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić

Pritvor im je određen zbog opasnosti od bekstva, mogućnosti da utiču na svedoke i da unište ili uklone tragove izvršenja krivičnog dela, kao i zbog uznemirenja javnosti.

Osumnjičenima za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, Srđanu Jankoviću (50) iz sela Luka i Dejanu Dragijeviću (50) iz sela Zlot, rano jutros određen je pritvor do 30 dana.

Dvojica osumnjičenih su saslušani juče uveče u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru.1 / 8 FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ

Kako se saznaje, nastavlja se potraga za telom devojčice, a u toku dana ići će se na još nekoliko lokacija.

– Biće saslušana i rodbina dvojice osumnjičenih, jer se sumnja da je umešan još neko – otkriva izvor.00:25

Dovedeni osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić

Podsetimo, Srđan Janković i Dejan Dragijević su kolege iz JKP Vodovod i oni su 26. marta devojčicu udarili službenim vozilom, a potom istim njeno telo odvezli na deponiju gde su ga prvobitno bacili. Potraga traje od prekjuče, a ispituje se i pretražuje da li je ono prebačeno sa tog mesta.

Kurir.rs/Blic

Leskovčanka Mina Julardžija (22), koja boluje od cistične fibroze, pre od tri godine je započela lečenje inovatvnim, ali preskupim lekom “trikafta”, koji joj je omogućen pomoću sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)!

Ona se nedavno zbog kontrole našla u istoj bolničkoj sobi u kojoj je bila nekoliko godina ranije, kada je bila u jako teškom stanju, i za svoje pratioce na Tik Toku ispričala kako tada nije mogla da veruje da će uopšte imati priliku da započne ovu terapiju.

– Ljudi, evo mene opet posle dve godine u istoj bolničkoj sobi u kojoj sam popila prve tablete leka koji mi je spasao život. Leka koji je u tom trenutku bio nasjkuplji na svetu. Povod za posetu ove sobe kao i same bolnice je bila kontrola. Rađena mi je gastroskopija, pa sam morala da prenoćim ovde. I prosto je neverovatno da sam u istoj sobi spavala sa kiseonikom i bila kandidat za transplantaciju pluća. A danas sam jača nego ikad – ispričala je ona na Tik Toku.

Dodala je i da joj je “neko pre tri godine rekao da će se proizvesti lek za genetsko oboljenje kakvo ima, smejala bi mu se i ne bi mu verovala”.

– A danas taj lek zaista postoji. Taj lek imam i zbog njega sam živa. I zato ako bi da kukaš, seti se da je obolelima za sreću potrebno mnogo. Mene je za sreću potrebna mesečna suma od 25.000 evra koju me obezbeđuje država kako bih imala lek. A zbog tog leka sam danas tu sa vama. Ako nemaš lek, a zdrav si, osvesti onda koliko si srećan. To samo hoću da te podsetim. Ljubim te i volim – rekla je Mina.

Cistična fibroza je, inače, nasledno, retko, genetsko i neizlečivo oboljenje koje prvenstveno napada pluća, a onda i sve organe, a prve simptome Mina je imala sa samo godinu i po dana.

– Pre inovativne terapije i leka “trikafta” život je bio dosta težak, terapija mi je oduzimala gotovo 10 sati na dnevnom nivou, uključujući inhalacije, insulin, drenaže, vežbe disanja, antibiotike. Često sam bila i u bolnici na venskoj terapiji – ispričala je ranije za Kurir ova devojka.

Životni vek osoba sa cističnom fibrozom je do 25 godina, ali se, prema Mininim rečima, ta granica pomerila upravo zbog inovativne terapije lekom “trikafta”, koja je omogućena pomoću sredstava RFZO.

Pre nekoliko godina ležala je u bolnici, bila je veoma loše…

– Kao da mi se približavala smrt, jeste grubo rečeno, ali da… Onda sam 10. decembra 2021. dobila obaveštenje da ću dobiti inovativni lek i da je RFZO izabrao baš mene. Prvi put sam popila tabletu tog leka 22. decembra, jer smo čekali da lek stigne u Srbiju. Inače, terapija koju sam koristila pre toga je lečila samo posledice koje mi je cistična fibroza nanela, dok “trikafta” ciljano utiče na gen i leči uzrok same bolesti, znači stopira bolest. Pije se na 12 sati, doživotno – ispričala je za naš list tada.

Katarina Grujić istakla je da joj smeta kada njene kolege ponese slava, te da se trudi da ostane prizemna.

Kako je Katarina objasnila, nju je sramota kada je neko nazove “zvezdom” jer sebe ne smatra ništa boljom od ostalih ljudi.

– Menja se to da nemaš više privatnost. Ništa se preterano nije promenilo, i dan danas mi bude glupo kad mi neko kaže „Jao, ti si zvezda“. Meni to mnogo nadmeno zvuči, znam da je to normalno, ali meni nije. Nisam ništa bitnija od bilo koga na svetu. Tako da me nekada bude sramota kad neko kaže da sam zvezda – rekla je pevačica i istakla da mnoge ponese popularnost još tokom učestvovanja u muzičkom takmičenju “Zvezde Granda”.

– Neko ne zna da se ponaša sa tim, a neko ne može da prihvati to i mnogo poleti. Imali smo milion primera kad oni toliko polete i misle da su bitniji. Ja takve ljude nisam nikada volela i uvek sam u lice pričala šta god da mi zasmeta. Šta glumiš ti? Uvek sam bila takva i sad sam iskrena, ja sebe ne smatram da sam bitnija nešto na ovom svetu, možda sam samo poznatija. Bavim se javnim poslom, ali to ne znači da sam bitnija i da imam veća prava nego neko drugi – zaključila je ona.

“Teško mi je bez Marka”

Podsetimo, Katarinin suprug Marko Gobeljić nedavno se zbog posla preselio u Atinu, a pevačica je otkrila da joj razdvojenost teško pala.

-On se u septembru preselio u Atinu i bilo je jako teško u početku. Ja zbog svojih poslovnih obaveza i Katje nisam mogla da pređem tog trenutka. Mislila sam da će posle Nove godine biti manje posla, međutim, izbacila sam pesmu i krenulo je još više posla – rekla je Katarina za Grand, pa nastavila:

-Teško je, jer od trenutka kada smo počeli zabavljanje, verili se, venčali, nismo se odvajali uopšte. On je vikendima u karantinu, ja vikendima radim i to je to, svih ostalih dana smo zajedno i živimo zajedno. Ali sad odvojeni skroz i da ja odem jednom u mesec dana, mnogo je malo i velika je promena i za mene i za njega. Uvek kažem, mladi smo, zdravi smo, pravi smo. Znamo zašto sve ovo radimo, za budućnost našeg deteta, nas i bićemo mi ponovo zajedno.

Kurir / Grand / Preneo: Lazar Stanušić

U ruskom gradu Orsku je pukla brana i u toku je masovna evakuacija stanovnika, rečeno je za RIA Novosti iz kabineta gradonačelnika.

– Došlo je do proboja brane koja je štitila grad od reke Ural, a sada je u toku masovna evakuacija ljudi iz Starog grada, gde se nalazi nekoliko naselja u Orsku – rekao je predstavnik administracije.

Napominje se da je u zoni poplave zahvaćeno 4.258 kuća i 10.987 ljudi. Oni se odvode u privremene smeštajne centre u školama br. 17, 37, 88, 5, 52 i fiskulturnim salama br. 1 i 3. U njima rade lekari, obezbeđena je hrana i mesta za spavanje.

Kako je saopšteno u regionalnom tužilaštvu, sada se evakuišu stanovnici Lenjinskog i Sovjetskog okruga grada.

Ministarstvo za vanredne situacije je pak naglasilo da spasioci zajedno sa opštinskim službama rade na učvršćivanju brane i otklanjanju naleta.

Kasnije je načelnik Orska Vasilij Kozupica pojasnio da je na dva mesta došlo do delimičnog oštećenja tela brane, ekipe i oprema rade na obnovi objekta.

Pres služba guvernera i vlade Orenburške oblasti saopštila je da su na mesto incidenta poslata 33 kipera sa materijalom za zasipanje i pet prednjih utovarivača.

Više od 200 policajaca raspoređeno je na poplavljenom području kako bi pomogli u izvođenju hitnih spasilačkih operacija, kao i osigurali bezbednost na putevima i zaštitili mesta za evakuaciju građana.

(Kurir.rs/RIA Novosti/Preneo: Đ. M.)

Mladiću A. D. (24) određeno je zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici.

Kako se nezvanično saznaje, A. D. se sumnjiči da je svojoj majci i očuhu pretio smrću.

A. D. je, kako se sumnja, u utorak u Kovilovo otišao do kuće svoje majke I. D. (55) i očuha, a potom je rukama i nogama pokušao da razvali ulazna vrata, preteći da će ih ubiti.

(Kurir.rs/Telegraf/Preneo: Đ. M.)

Potraga za telom devojčice Danke Ilić nastavljena je i danas, nakon što je policija juče pretražila divlju deponiju i selo Luka odakle je jedan od osumnjičenih za ubistvo.

Svi smo ostali paralisani nakon monstruoznog zločina i prizanja dvojice pedesetogodišnjaka da su 26. marta službenim autom udarili dvogodišnju devojčicu, onesvešćenu je ubacili u auto preko alata, a zatim je se otarasili na divljoj deponiji.

To zlo u ljudskom obliku je nastavilo da živi bez savesti, a kako se saznaje iz istrage, na saslušanju nisu pokazali kajanje, nisu rekli da im je žao, već su ostali hladnokrvni.

Gosti “Usijanja” koji su analizirali ovu temu bili su Tomo Kovač, general policije, Nađa Tulić, psiholog i Dragoš Cukavac, advokat.

Kovač je rekao da je njemu nelogično, vođen iskustvom, zbog čega su osumnjičeni pokupili telo jer se u takvim situacijama ljudi opredeljuju ili na pomoć ili na bežanje sa lica mesta:

– Nešto što se događa u 99 odsto situacija kada neko udari pešaka jeste da pobegne i ostavi osobu koju je udario. Jedino kada se iz nekih drugih motiva, pešak usmrti, pa se sklanja telo da bi se potpuno prikrilo delo. Doduše, to se radi u ozbiljno organizovanom kriminalu ili mafiji. To su viši oblici organizovanog kriminala. Samim tim, meni lično ovde nema logike da su je udarili, potom pokupili, pa ubili. Logički bih mogao da naslutim da ne žele otkriti gde je telo devojčice jer bi se otkrilo nešto. Recimo, da je samo saobraćajka u pitanju, to bi se otkrilo obdukcijom i raznim nalazima, ali bojim se da je tu nešto drugo. Apsolutno ostavljam prostor za to. Svakako, telo će povezati celu priču, šta je tu bilo u pitanju.

Tulić se osvrnula na profil ljudi koji odluče da ne pomognu detetu, već se odluče na veće krivično delo:

– Po informacijama, oni su nju prvo udarili, onda stavili u kola, a potom narednih deset dana ćutali i prikrivali, pa čak i pomerali telo i tako odužili istragu. Sve to vrlo govori da nisu u pitanju normalne ličnosti, po meni je to granični poremećaj ličnosti koji je teško za uočiti. Ljudi govore da bi neko to primetio u njihovom okruženju, ali ne, jer granični poremećaj ličnosti funkcionišu između psihotičnog i tog normalnog. Dakle, oni mogu biti vrlo funkcionalni i to ne mora da se vidi. Možemo zaključiti da su u rasepu, dešavaju se saobraćajne nezgode i ako je ova priča istinita da je ona u pitanju, slažem se da je sumnjivo zbog čega im prva reakcija nije bila da se pomogne ili pobegne, a ne da se pokupi telo.

“Uveli su me u učionicu punu mrtve dece. Išla sam od deteta do deteta da kažem ko je ko, da ih identifikujem. To je bilo moj razred, na času istorije”.

Ovim rečima razredna 7/2 Osnovne škole Vladislav Ribnikar u Beogradu, Dragana Tomić, danas je u Višem sudu u Beogradu opisala šta je zatekla 3. maja prošle godine u učionici u kojoj je učenik tog odeljenja počinio stravičan zločin, koji je počeo na samom ulazu, gde je ubio radnika obezbeđenja, potom dve dežurne učenice, zatim učenicu koju je zatekao u hodniku, pre nego što je ušao na čas istorije i krvavi pir nastavio pucajući u decu s kojom je delio školsku klupu do toga dana.

Jedva dolazeći do reči i kroz suze, Dragana Tomić objasnila je da od toga dana više ne može da se vrati u školi i da je i dalje na bolovanju jer “ništa više nije isto”.

– Došla sam u školu ujutru iako nisam imala prva četiri časa. Dovela sam svoje dete u školu i htela da završim neku papirologiju. Sedela sam u zbornici, bila sam sama kada sam čula prvo “bam”. Pomislila sam da je petarda, ali mi je bilo čudno da tako rano neko baca petarde. Ponovo se čulo “bam, bam”, u nizu i ja sam ustala i krenula iz zbornice da vidim šta se dešava. Videla sam mrtvog Dragana i vratila se nazad. Videla sam još dece kako leže u hodniku – pričala je razredna odeljenja u sudnici Višeg suda u kojoj su sedeli i danas i roditelji ubijene dece.

Nastavnica Dragana Tomić, koja je drhtala dok je vraćala sećanje na taj dan, ispričala je i kako je saznala da puca dečak kom je ona razredna.

– Počela sam da pozivam moje učenike, telefoni nisu radili. Javio mi se jedan dečak, izgovorio je ime učenika koji puca. To je bio šok za mene jer sam mislila da je neko spolja – ispričala je nastavnica.

Policija, kako je rekla, došla brzo i rekla svima da ostave telefone.

– Nisu nam dali da izađemo iz tog dela škole. Posle toga usledila je slika zbog koje i danas preživljavam košmare. Po mene je došao jedan inspektor i rekao mi da ja moram da identifikujem decu. Pitala sam zašto ja i on mi je rekao da ćemo tako skratiti postupak koji bi predugo trajao u drugom slučaju. Uveli su me u učionicu puni mrtve dece – govorila je Dragana glasom koji je povremeno gubila i teško dolazila do reči kojima bi opisala prizor koji je zatekla.

– Posle toga, lekari u sanitetu su mi dali inekciju i lekove za smirenje. Od toga dana sam na bolovanju – dovršila je priču o tragediji koja je potresla celu Srbiju.

Odgovarajući na pitanja u postupku koji roditelji ubijene dece vode protiv maloletnog ubice, njegovih roditelja i škole, nastavnica je ispričala i da je u periodu pre zločina dečak ubica dosta izostajao iz škole ali da je njegova majka to pripisivala postkovidu i da je dolazila u školu i tražila određene ustupke za njega dva meseca pre zločina.

– Imao je jednom grip, a dva puta koronu. U martu je imao post kovid i majka je dolazila u školu da mi kaže da on spava po 20 sati, da ga teško budi. Rekla je da nema koncentraciju i molila da razgovaram sa nastavnicima da bi imali razumevanja za njega – ispričala je razredna.

Podsetimo, dečak ubica je školsku godinu pre masakra završio u drugom odeljenju, iz kog ga je na molbu roditelja na početku sedmog razreda škola prebacila u 7/2. Nastavnica koja mu je bila razredna u šestom razredu ispričala je da je on bio daleko najbolji đak u odnosu na ostale, i da je njen utisak bio da je želeo da pređe u drugu smenu da bi imao s kim da se takmiči.

– U mom odeljenju 7/2 u početku bio je povučen, nije se isticao. Kada ga pitam sve je znao, ali nije bio najbolji u ovom odeljenju, bio je nadmašen u više sfera. To je bilo fenomenalno odeljenje. Klinci su bili fantastični. Bilo je i boljih od njega, u različitim oblastima – ispričala je razredna odeljenja. Na pitanje da li je zbog toga trpeo pritisak od roditelja, Dragana Tomić je navela da joj je rekao da nije.

Govoreći o kampu u Francuskoj, na koji je dečak išao, rekla je da maloletni ubica nije bio čudan ali da je bilo postupaka koji su je iznenadili, pre svega to što je njegova soba bila “sređena pod konac”, netipično za dečaka od 13 godina.

– Prve ili druge večeri zaspao je u fotelji, ali nije u njoj spavao tokom čitavog kampa. Kad su mi to preneli pitala sam ga zašto i on mi je rekao da se zagledao u telefon i zaspao i da ga je kasnije mrzelo da pređe u krevet. Budila sam ga ujutru, spavao je u krevetu i soba mu je bila uredna, sve složeno. Čudno za dečaka od 13 godina da bude tako uredan – rekla je razredna.

Na narednom ročištu 30. maja trebalo bi da svedoči majka dečaka ubice, kao i drugi svedoci iz škole

Snežana Knežević, koja je bila direktor Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” 3. maja prošle godine kada je učenik sedmog razreda ubio devetoro vršnjaka i radnika obezbeđenja izjavila je danas pred Višim sudom u Beogradu pred kojim se vodi parnični postupak protiv dečaka ubice, njegovih roditelja i škole da tog jutra nije bila u školi, a da se u danima posle tragedije nije obratila javnosti “jer su mediji grozno izveštavali”.

Na pitanje majke ubijene Eme Kobiljski, Nine, zbog čega se kao direktor škole nije obratila javnosti i zaštitila čast ubijene dece, ona je odgovorila da to nije učinila jer su se pitanja koja su joj mediji postavljali ticala isključivo dečaka ubice.

– Način na koji su mediji izveštavali nije bio prikladan, morala bih da polemišem sa nekim od članova porodice koji su najveću tragediju doživeli. To nikada sebi ne bih dozvolila. Razmišljala sam puno i kasnije, možda bih neke stvari uradila drugačije, ali je po tom pitanju moj stav ostao isti – odgovorila je tadašnja direktorka, a na ponovljeno pitanje zar nije smatrala da je škola u kojoj se nezapamćeni zločin dogodio bila dužna javnosti i roditeljima da se oglasi, odgovorila je da su “krenuli strašni napadi i da su mediji grozno izveštavali”.

Inače, direktorka je prethodno objasnila da joj je pomoćnica 3. maja javila da se dogodila pucnjava i da je odmah sela u taksi i otišla u školu. Kako je navela, roditelji su počeli da joj šalju poruke i pitaju za decu, za neke od njih je već znala da nisu živi, ali joj je policija zabranila da odgovara.

Tokom svedočenja, potvrdila je i da je smenjena 6. jula prošle godine.

Tokom više od tri sata odgovaranja na pitanja sudije i roditelja ubijene dece, ona je pokušala da objasni da je u školi sve perfektno funkcionisalo do toga dana i da je dečak ubica bio jedan od najboljih učenika sa kojim nikada nije bilo problema.

Međutim, sud nije dozvolio pitanje da li joj je poznato da su posle pisanja medija o takozvanom vračarskom klanu počeli “međusobo da govore o ubistvima jer su deca pojedinih nastavnika OŠ Vladislav Ribnikar osumnjičena u tom predmetu”, kao ni odgovor na pitanje da li tadašnja direktorka oseća moralnu odgovornost za najteži zločin u istoriji Srbije”.

Inace, majka dečaka ubice čije je saslušanje bilo planirano za danas nije se pojavila a njena zastupnica je izjavila da ne želi da se izjašnjava u parničnom postupku dok ne iznese odbranu u drugom, krivičnom, koji se vodi protiv nje i muža.

Njen suprug, koji je insistirao da iz pritvora bude sproveden na današnje ročište, doveden je iz CZ-a, ali je ipak vraćen u pritvor pre početka suđenja jer je rekao da se ipak ne oseća dobro.