Month: March 2024

“Dragi naš Andrej, ovde smo svi da kažemo Bogu hvala za tvoj život, premda kratak. Tebi želimo reći hvala za tvoju blizinu i ljubav koju si nam darivao svaki dan. Istina, od danas falićeš zauvek…”

Ovim rečima, nakon opela u kapeli, porodica tragično nastradalog dečaka Andreja Prenkljušaja (12) oprostila se od mališana koji je poginuo 4. januara u nesreći na Bulevaru Medijana, kada ga je „audijem“ usmrtio bahati vozač Nemanja Stamenković (19) iz Beograda. U nesreći je, nekoliko sekundi posle Andreja, poginuo i drugi pregaženi pešak Dejan Ilić (48). Dirljivo oproštajno pismo, rasplakalo je rođake i prijatelje koji su došli da na večni počinak isprate nedužnu žrtvu ove saobraćajne nesreće.

– Nadali smo se da će naš Andrej, lep pametan, dobar odličan i vredan učenik imati svetlu budućnost. Voleo je društvo, kompjuter koji je savladao te u mnogim takmičenjima bio pobednik i prvak. Sve to ulvalo je u nama nadu u njegovu dobru budućnost. Sve se promenilo u jednom tamnom času kada si izašao iz kuće i hodajući svojom stazom života, na trotoaru, put se prekinuo i promenio ti smer. Ne da se vratiš k nama, već da kreneš drugim putem prema večnosti. Neizreciva bol porodice, hiljadu nada koje danas pokopavamo, more tuge i suza, pokvareni planovi, izgubljena budućnost, osećamo samo svoju nemoć. Pokušavamo pronaći reči kojima ćemo izreći bol, ali ostajemo nemi, tvoj osmeh je otklanjao tugu u našim srcima za tvojim dragim tatom Vikijem za kojim si patio zajedno sa nama. Za koga si pitao ne htejući verovati da ga više nema, jer si ga jako voleo. I ostajemo nemi, nada su nam bili pogledi, premda tužni, kojima si smirivao naša srca i darivao ljubav. Dragi naš Andrej ovde smo svi da kažemo Bogu hvala za tvoj život, premda kratak. Tebi želimo reći hvala za tvoju blizinu i ljubav koju si nam darivao svaki dan. Istina, od danas falićeš zauvek… – navodi se u pismu porodice koje je pročitano nakon opela.

U oproštajnom pismu se navodi da je društvo izgubilo iskrenog prijatelja, a da je u porodici ostala velika praznina.

– Ali u sklopljenim rukama i jecajima, neprestano pitajući Boga: „Zašto?“, ipak nastavljamo se moliti jer molitva nas spaja u veri Hristovoj koja nas nosi od rođenja do smrti, od jaslica do krsta pa sve do praznog groba jer ćemo uskrsnuti svi u Gospodu. S toga još se nadamo da ćemo se sresti na nebu gde sad ti uživaš u božjem kraljevstvu, u tatinom krilu. S toga ne kažemo ti zbogom već doviđenja anđele naš. Obećavamo ti, bićemo zajedno u duhu, povezani u molitvi, posećivaćemo te. Sveća će svetleti jer u nama živi nada u večnost. Cvećem ćemo ukrasiti mesto tvog počivališta jer čekaš uskrsnuće, kako bi osetili miomiris tvoje blizine i sećanja na tebe. Počivaj u miru, anđele naš i znaj da te volimo. Do našeg ponovnog susreta na nebu, u večnosti kojoj se nadamo, tvoja porodica”, navodi se u potresnom pismu.

“Nema Nišlije koji ne oplakuje tvoj odlazak”

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, uputila je pismo saučešća porodici nastradalog dečaka, koje je pročitano nakon opela, u kojem u svoje, i u ime Nišlija, izrazila žalost za prerano izgubljenim dečjim životom.

– U trenicuma velike tuge koja ovih dana potresa sve naše sugrađane, malo je reći da izražavam iskreno i duboko saučešće zbog prerane smrti vašeg sina. Ovom bolnom trenutku za vas i vaše najmilije nema tih reči koje bi umanjile vašu tugu i bol. Malom Andreju je u trenutku prekinuto detinjstvo, ukradena mladost, otet mu je život. Osećaj tuge preplavio je duše svih nađih sugrađana, posebno duše svih majki jer nije pravdeno da radost darivanja života majka plaća bolom i tugom. Poštovana gospođo Aleksandra, dobro nas nažalost retko ujedini. Danas nas je ujedinila nesreća koja je Andreju otela život jer osećaj tuge, bespomoćnosti i griže savesti osećamo podjednako svi. Uteha u ovakim trenucima nije moguća, praznina koja ostaje za jednim mladim izgubljenim životom je ogromna i neopisiva. Nažalost, oni koji prave greške ne plaše se sopstvene savesti, njihovo kajanje je često uzaludno. Dragi Andrej, gotovo da nema Nišlije, a i mnogih ljudi širom zemlje, koji tvoj odlazak danas ne oplakuju. Odlaziš u zagrljaj tvom rano preminulom ocu koji će te tamo negde primiti u naručje i zaštititi. Neka te anđeli čuvaju…”, napisala je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.

Život Šarlin iz SAD-a je visio o koncu. Umirala je nakon što joj je hirurg slučajno prerezao arteriju. Kaže da je izašla iz tela i ugledala predivnog anđela koji joj je rekao da ga gleda u oči i ne miče pogled. Poslušala ga je.

Ovo je njena ispovest koju prenosi portal guideposts.org:

„Šestoro moje dece rodila sam prirodnim putem, u udobnosti svog doma, tako da sam tačno znala šta treba da radim kada je na red došlo sedmo. Ali, nakon 35 sati trudova moj kućni lekar me je poslao u bolnicu. Bila sam u isto vreme razočarana i uplašena.

Moj suprug Majkl mi je pomogao da uđem u automobil i otišli smo do bolnice u Džekson Holu u Vajomingu. To je oko 13 kilometara od naše kuće u selu Teton. Sneg je bio toliko gust da je jedva video kuda vozi. Bol je postajao sve intenzivniji. Više nisam mogla da sedim.

Stigli smo u bolnicu i osoblje me smestilo u krevet. Sve oko mene je bilo nekako strano i sterilno. Moji ostali porođaji su bili prijatni, topli i brižni – esencijalna uja su isparavala u lampici dok me je Majkl držao za ruku.

Znala sam kada treba da se napnem. U bolnici sam samo gledala osoblje u belim uniformama dok užurbano hodaju pored mene. Svakih pola sata dali su mi nešto da podstaknu trudove. Osetila sam bebinu glavu kako pritiska karlicu. Ponavljala sam u sebi: „Pokušaj da se opustiš“ i „Dragi Bože, nisam sva svoja. Jesi li ovde? Onako kako si i u mojoj kući?“. Prišao mi je lekar i rekao da nema dobre vesti: „Morate na carski rez. Ne možemo više da čekamo.“

Nije bilo vremena za pitanja. Sestra me hitno odgurala u operacionu salu. Ležala sam i osećala se tako bespomoćnom. Uhvatila sam se za metalni okvir kreveta. Anesteziolog se nagnuo nada mnom i stavio mi masku na lice.

Polako sam treptala, pa zatvorila oči. Kada sam ih ponovno otvorila, pogledala sam dole. Ispod mene je bio panoramski prizor sale za operaciju. Tamo je bilo jako puno meteža, zvukova uređaja, zveckanja metalnih pomagala, mahnitih aktivnosti. „Ko je ta žena?“ zapitala sam se. „Šta se dogodilo s njom?“

Čula sam: „Ti ne bi trebalo to da gledaš“. Neki lik je stao ispred mene, ispunio mi je vidno polje. Anđeo – najlepši anđeo odeven u haljinu sa sedefastim krilima i morski plavim očima koje su me vukle da držim pogled na njima.

„Nemoj pomerati pogled s mojih očiju!“ Nisam ni trepnula. Gledala sam duboko u te oči i dopustila da me obuzme spokoj, kao talas. Odjednom se sve smračilo. Otvorila sam oči – beli plafon, jako svetlo… Naravno, to sam ja u bolničkom krevetu. Potražila sam pogledom anđela, ali videla sam samo medicinsko osoblje koje se okupilo u mojoj sobi.

„Gde je moja beba?“ pitala sam ih. „Je li moja beba preživela?“ Majkl je stajao pored mene držeći paketić. „Upoznaj Ajzaka Majkla“, rekao je. „Našeg zdravog dečačića“. Uzela sam ga u naručje dok mi je Majkl objašnjavao šta se dogodilo. Kada je lekar napravio rez, odsekao je i arteriju.

„Umirala si tamo na stolu, Šarlin“, rekao mi. „Dali su ti četiri transfuzije krvi kako bi te spasili“.

(Izvor: Stil.kurir.rs/24sata.hr)

Veridba dan nakon završetka škole profesora geografije V. N. (30) i maturantkinje bosilegradske gimnazije T. P. (19), o čemu bruji čitava Srbija, napravila je pravu pometnju u ovom gradu na jugoistoku zemlje.

Kako za Objektiv navodi direktor Gimnazije Bosilegrad Vladimir Grigorov, za 26 godina karijere nikada nije doživeo ništa slično, a prema njegovim rečima, čitav kolektiv škole s velikom tradicijom je u šoku. Ipak, on izričito uverava da V. N. nikada nije ni pokušao da namesti ocene T. P.

Da ljubav ne poznaje granice i da ju je nemoguće kontrolisati ili se boriti protiv nje, prema rečima našeg sagovornika, svima je jasno, međutim, kako navodi Grigorov, V. N. i T. P. nikada nisu viđeni u istom društvu, niti u bilo kakvom prisnom odnosu.

‒ Škola se završila 11. juna, a on ju je zaprosio 12. juna. Mi smo to saznali putem društvenih mreža i ostali smo u šoku, koji i dalje traje! Apsolutno nikada nismo mogli ni da posumnjamo da među njima ima ičega. On je profesor na koga se niko nikada nije žalio, ni od zaposlenih ni od đaka. Svi smo zatečeni, a uprkos svemu, budući da je devojka već osam meseci punoletna i da više nema veze s našom školom jer je maturirala, kolege ga uglavnom podržavaju. Ljubav je čudo, a on je mladić za koga svi imaju samo reči hvale ‒ kaže naš sagovornik.

Piše: NIKOLINA MARIĆ

Policija je veoma brzo stigla u njihov stan!

Beograđanka Ivana Petrović sa svojim roditeljima savladala je migranta koji je u noći između utorka i srede provalio u njihov stan u opštini Stari grad kako bi ih opljačkao.

Kako kaže Ivana, drama je počela u 4.30 časova.

 – Roditelji i ja smo spavali u stanu u prizemlju i samo je majka čula buku, ali kako imamo mačke, pomislila je da one žele da izađu napolje. Međutim, videla je siluetu u kuhinji i kad je upalila svetlo, ispred nje je stajao nepoznati muškarac – priča Ivana i nastavlja:

Pročitajte još:

 – Tada smo ustali i otac i ja i shvatili da je reč o migrantu koji je za pojasom imao polovinu makaza, oštrice duge oko 15 centimetara. Pitali smo ga šta radi u našem stanu, a on je na veoma lošem engleskom jeziku počeo da objašnjava da samo želi da prespava. Tata i ja smo uspeli da ga savladamo, iako je nekoliko puta pokušao da pobegne.

Policija je veoma brzo stigla u njihov stan.

– Dok smo ih čekali, kod migranta smo ispod jakne pronašli tatinu torbicu s dokumentima. Verujemo da je hteo da uzme još nešto, jer je bauljao po kuhinji sa upaljenim svetlom na mobilnom – dodala je ona.

Migrant je predat Upravi za strance.

 – Roditelji i ja smo spavali u stanu u prizemlju i samo je majka čula buku, ali kako imamo mačke, pomislila je da one žele da izađu napolje. Međutim, videla je siluetu u kuhinji i kad je upalila svetlo, ispred nje je stajao nepoznati muškarac – priča Ivana i nastavlja:

Pročitajte još:

 – Tada smo ustali i otac i ja i shvatili da je reč o migrantu koji je za pojasom imao polovinu makaza, oštrice duge oko 15 centimetara. Pitali smo ga šta radi u našem stanu, a on je na veoma lošem engleskom jeziku počeo da objašnjava da samo želi da prespava. Tata i ja smo uspeli da ga savladamo, iako je nekoliko puta pokušao da pobegne.

Policija je veoma brzo stigla u njihov stan.

– Dok smo ih čekali, kod migranta smo ispod jakne pronašli tatinu torbicu s dokumentima. Verujemo da je hteo da uzme još nešto, jer je bauljao po kuhinji sa upaljenim svetlom na mobilnom – dodala je ona.

Migrant je predat Upravi za strance.

Srpska karatistkinja i supruga bivšeg golmana Partizana Đorđa Pantića, Snežana Pantić, preminula je u 44. godini, a voditeljka Dušica Jakovljević oprostila se od nje emotivnom porukom na svom Instagram nalogu.

Snežana se dugo borila sa rakom dojke, ali na kraju nije uspela da izađe iz toga kao pobednica. Pre nekoliko dana primljena u bolnicu, ali je nažalost preminula.Ova vest potresla je javnost, a tim povodom oglasila se voditeljka Dušica Jakovljević koja je tužnu vest objavila na svom Instagram storiju.

– Živote najlepši… Predobri… Bila si najveći borac kojeg sam ikada upoznala… I kuckale smo proteklih godina o tome kako će morati da pobegne od tebe ta grozna bolest, jer ti imaš svu snagu i optimizam protiv kojeg neće moći! Dugo si mu pokazivala ko je šef! Čak i kada ti je bilo najteže! Čuvaj se tamo gore… Nebo je bogatije za još jednog anđela… – napisala je Dušica na pomenutoj društvenoj mreži u opisu Snežanine fotografije, pa nastavila:

– Superheroji ne umiru… – dodala je Dušica Jakovljević.

Podsetimo, Snežana je rođena u Zrenjaninu 18. juna 1978. godine i sportom je počela da se bavi sa svega 11 godina. Počela je sa atletikom i gimnastikom, dok je mlađi brat Zoran nije odveo na karate trening. On je odustao posle nekoliko meseci, a Snežana je nastavila i dogurala je do samog vrha u svom sportu.

Izvor: Pink.rs

Sveštenik se moli da ga ne pozovu.

Dečak-ubica iz OŠ ”Vladislav Ribnikar” zahteva već danima da mu u posetu dođe sveštenik, kako bi razgovarao sa njim i ispovedio se, ali traži da to bude sveštenik kog ne poznaje. 

Postoji pretpostavka da dečak ima želju da konačno otkrije motiv stravičnog zločina, a bira da to ispriča svešteniku jer on ne može nikome reći.

Jedan sveštenik Srpske pravoslavne crkve iz Beograda, koji je insistirao da ostane anoniman zbog samog slučaja, rekao je šta misli o ovoj želji dečaka-ubice.

– Samo da ovde ne pozove, ja to ne bih mogao da uradim, a za moje kolege ne znam. Razumite me, znam da nije hrisćanski, znam da svako ima pravo da se ispovedi, da dušu otvori, da kaže šta ima, ali kad pomislim na tu pobijenu decu, na te roditelje zauvak uvijene u crno ja ne mogu, evo neka me raščine, ali ja to ne mogu da učinim, evo naježim se kad samo pomislim na tu mučnu pobijenu decu. Verujte mi da kako oči sklopim, samo su mi ta deca ispred očiju – rekao je ovaj sveštenik za Republiku.

Podsetimo, dečak-ubica tražio je da mu dovedu sveštenika.

– Dečak je tražio da mu se dovede sveštenik. Svi su zanemeli kada su čuli šta želi. Imao je poseban uslov, a to je da mu dođe sveštenik kog ne poznaje, traži da ragovara sa njim. I dalje je hirovit, i samo nešto traži, da bi tražio. Uporan je u toj nameri, sedi na krevetu i ponavlja kako želi da mu se dovede sveštenik. Možda hoće konačno da kaže nešto o masakru, a ako kaže svešteniku zna da on ne sme nikome da kaže. Ne znam šta više da kažem, svi smo u šoku- priča nezvanično izvor blizak slučaju.

Izvor: Srbija Danas/Republika

Mladić Se Objesio Na Osmi Mart Zbog D‌jevojke

On navodno nije mogao da podnese što više nisu zajedno te je riješio da sebi oduzme život

Zastrašujući prizor dočekao je 8. marta stanovnike jednog mjesta u Tambovskoj oblasti u Rusiji.

Naime, oni su na drvetu pronašli obješenog mladića, a skidanje njegovog tijela sa grane je snimljeno mobilnim telefonom, i snimak je objavljen na Telegramu.

Mediji u Rusiji javljaju da je razlog samoubistva mladića bolni raskid sa d‌jevojkom.

Zastrašujući prizor dočekao je 8. marta stanovnike jednog mjesta u Tambovskoj oblasti u Rusiji.

Naime, oni su na drvetu pronašli obješenog mladića, a skidanje njegovog tijela sa grane je snimljeno mobilnim telefonom, i snimak je objavljen na Telegramu.

Mediji u Rusiji javljaju da je razlog samoubistva mladića bolni raskid sa d‌jevojkom.

On navodno nije mogao da podnese što više nisu zajedno te je riješio da sebi oduzme život, prenosi portal Sada.ba. (kvalitetvremena.com)

On navodno nije mogao da podnese što više nisu zajedno te je riješio da sebi oduzme život, prenosi portal Sada.ba. 

(kvalitetvremena.com)

Novi bizarni zahtev dečaka-ubice iz “Ribnikara”.

Dečak-ubica (14), već deset meseci je na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, tačnije, od 3. maja prošle godine kada je izvršio stravičan masakr u školi koju je i sam pohađao ”Vladislav Ribnikar”.

Poznato je da za sve ove mesece dečak nije pokazao trunku kajanja, niti je zažalio zbog onoga što je učinio, a ono što dodatno frustrira javnost jeste činjenica da dečak isključivo misli na sebe i svoje potrebe, te svakodnevno ima nove prohteve koji šokiraju lekare i medicinsko osoblje.

Međutim, ono što je sada tražio, iznenadilo je sve.

– Dečak je tražio da mu se dovede sveštenik. Svi su zanemeli kada su čuli šta želi. Imao je poseban uslov, a to je da mu dođe sveštenik kog ne poznaje, traži da ragovara sa njim. I dalje je hirovit, i samo nešto traži, da bi tražio. Uporan je u toj nameri, sedi na krevetu i ponavlja kako želi da mu se dovede sveštenik. Možda hoće konačno da kaže nešto o masakru, a ako kaže svešteniku zna da on ne sme nikome da kaže. Ne znam šta više da kažem, svi smo u šoku- priča nezvanično izvor blizak slučaju.

Foto: Srbija Danas

Foto: Srbija Danas

Podsetimo, dečakov otac je tri meseca nakon što je njegov sin ubio nedužnu decu i čuvara škole, u toku noći u zatvoru imao posetu sveštenika kom se ispovedio.

– U posetu mu je došao otac Gligorije Marković i otac dečaka-ubice je s njim razgovarao otprilike tri sata. Pričao je o svojim greškama koje je pravio u odgajanju sina, o poslu, kao i o svojim osećanjima nakon masakra koji je počinio njegov sin. Takođe, spominjao je i suprugu – ispričao je dobro upućen izvor.

– Čovek je oduvek verovao u boga, ali nije to bilo toliko izraženo. Nije se ispovedao niti je stalno posećivao crkvu i upravo zato je sve iznenadio njegov zahtev jer se sad, nakon svega, okrenuo bogu i molitvi. Verovatno u tome vidi spas i tu pronalazi neku vrstu mira – istakao je izvor.

Izvor: Srbija Danas/Republika

Erik Karmen je bio frontmen grupe “Raspberries” i preminuo je u 75. godini.

IZVOR: YOUTUBE PRINTSCREEN / RASPBERRIESONLINE

Američki pop pevač i bivši frontmen grupe “Raspberries”, Erik Karmen, preminuo je u 75. godini života, saopštila je njegova supruga Ejmi. Ona je vest o smrti pevača objavila na njegovoj veb stranici, ali uzrok smrti nije naveden, piše Gardijan.

“Naš voljeni i talentovani Erik preminuo je u snu, tokom vikenda,” navodi se u saopštenju.

Činjenica da je njegova muzika decenijama dirnula mnoge i da će to biti njegovo trajno nasleđe činila ga je veoma srećnim”, navela je Ejmi. Erik Karmen je kao frontmen grupe “Raspberries” bio koautor njihove popularne pesme “Go All the Way”, a njegovi najuspešniji singlovi bili su “All By Myself” i “Never Gonna Fall in Love Again”.

Policija u potrazi za nestalim detetom.

Nakon što je u četvrtak, 7. marta oko 10.20 časova, na šetalištu pored Rajne kod Hokenhajma u Nemačkoj pronađeno telo žene, utvrđen je njen identitet žene.

Reč je o 27-godišnjoj Ukrajinki koja je pre pet nedelja rodila devojčicu. Policija je u saopštenju navela da je na telu žene bilo tragova nasilja, pa se veruje da je ona ubijena.

Mlada žena, njena majka Marina Stecenko (51) i devojčica bile su smeštene u izbegličkom centru u okrugu Rajn-Nekar.

Foto: Policija Manhajm/Ustupljena fotografijaFoto: Policija Manhajm/Ustupljena fotografija

Oni su, navodno, u ponedeljak napustili centar, od kada se vode kao nestali.

Istražitelji ne znaju gde su Marina Stecenko i njena unuka, niti šta se tačno dogodilo. Marina Stetsenko se smatra glavnim svedokom.

Izvor: Srbija Danas/Jutarnji.hr/Preneo: I.S.