Month: March 2024

Pevačica dala svoj sud!

Pevačica i tekstopisac, Milena Janković, poznatija kao Mimi Mercedes, prethodne večeri bila je gost na promociji novog albuma koleginice Nikolije Jovanović. Tom prilikom poznata dama progovorila je o saradnji sa Jelenom Karleušom.

Poznato je da Mimi stoji iza nekoliko hitova sa albuma “Alfa” i “Omega”, a sada je pred medijima otkrila kakva je bila saradnja sa JK.

– Bila je najbolja saradnja sa Karleušom apsolutno. Najbolja saradnja od svih koje sam imala, to sam rekla sto puta – jasna je bila Jankovićeva, a na ove njene reči nije ostala imuna i Jelena, te je svoju saradnicu stavila u rang pokojne Marine Tucaković.

– Srce moje! Divan čovek i veliki veliki talenat! Profesionalna, lojalna, divna energija. Versatilonost u pisanju tekstova od repa do turbo folka na način koji ja od Marine Tucaković nisam videla, a opet sasvim nov pristup. “Uvek najviše te voli ono što te ubilo” – istakla je JK.

Foto: YouTube/Jelena Karleusa

Podsetimo, Marina Tucaković, muzički tekstopisac preminula je 2021. godine nakon teške bolesti u 67. godini. Skoro da nema zvezde koja nije sarađivala sa njom, a neke od najpoznatijih pesama Marina je upravo napisala za Zdravka Čolića, Zanu, Sašu Matića, Jelenu Karleušu, Natašu Bekvalac, Seku Aleksić, Svetlanu Cecu Ražnatović, Harisa Džinovića, Indiru Radić, Acu Lukasa i mnoge druge koji su se njenim pesmama proslavili na estradi.

Zoran Marjanović, koji je danas na početku ponovljenog suđenja u Višem sudu u Beogradu odbio da iznosi odbranu i odgovara na pitanja tužioca i sudije, vezano za optužbe da je 2. aprila 2016. u naselju Crvenka u Borči ubio suprugu, pevačicu Jelenu Marjanović, do sada je dva puta saslušavan i upravo na te iskaze se pozvao i danas pred sudom tvrdeći da “nema šta da doda na njih i da je već sve rekao”. Iskaz iz istrage koji je dao 15. septebra 2017. i onaj na glavnom pretresu tokom prvog suđenja, 5. novembra 2019. sudija je odluči da budu pročitani u sudnici.

Podsetimo, prvom presudom koju je ukinuo Apelacioni sud i naložio novo suđenje, Marjanović je bio osuđen na maksimalnih 40 godina zatvora. Na glavnom pretresu, u novembru 2019. kada je prvi put javno izneo odbranu, kako je Kurir tada pisao, Marjanović je izjavio da je “od prvog dana žrtveno jagnje, ali da će se do nekih imena doći kasnije”. Izjavio je da nije kriv i da je njegovu suprugu mogao zverski da ubije ili “neki psihopata ili neko ko je bio opsednut njom”.

– Dok budem hodao ovom zemljom želeću da se ubica moje supruge i njegovi saučesnici pronađu i stanu ovde gde ja sada strojim. Od tog dana ne prestajem da razmišljam, verujte mi, ne znam da li je prošlo i jedno veče, pričam vam ovo iz srca i ne želim da zvučim patetično, a da ne razmišljam kome je ona mogla šta da skrivi, da tako životinjski bude ubijena. Ona je ženica koja se nikada nije posvađala sa nekim. Upoznao sam svakakve ljude u pritvoru, to je mogao da učini ili teški psihopata ili neko je bio opsednut njom – rekao je tada.

Šta je Zoran rekao o ključnim dokazima

– krv na zadnjem sedištu – Jelena se posekla kada je pokušala da promeni gumu

– burma – nikada je nije skidala ali nije pronađena posle ubistva

– blato na pantalonama – tokom potrage za Jelenom silazio je sa nasipa

– bazne stanice – tvrdi da nije gasio telefon

– ogrebotine na desnoj ruci – rana od zvučnika u studiju

Na pitanje sudije, jer tokom prvog suđenja nije želeo da odgovara samo na pitanja tužilaštva, da li je imao poverenja u svoju suprugu, rekao je da je Jeleni apsolutno verovao i da je ona bila “fenomenalna majka, brižna žena i besprekorna domaćica”.

– Naš brak je bio da ga svako poželi. Ne vidim razlog da neko naudi meni, a pogotovo ne njoj – rekao je Zoran i detaljno objasnio da su tog dana on, supruga i njihova ćerka Jana otišli na nasip, jer je Jelena htela da trči. On je, kako je rekao, ostao sa ćerkom, a onda su lagano krenuli nasipom i sve je bilo uobičajeno dok nije shvatio da je prošlo dosta vremena a da njegove supruge nema na vidiku. Dok se sa ćerkom kretao po nasipu, zaustavljao je ljude i pitao ih da li su videli ženu koja je trčala, ali mu navodno niko od njih nije odgovorio potvrdno.

– Zvao sam Jelenu na telefon, nije se javljala. Bila je na postu, uplašio sam se da joj nije pozlilo, gledao sam više desnu stranu jer je ona bila strma i bilo je puno grana, sve je asociralo na siluete u vodi. Zastajkivao sam, posmatrao, nije mi bilo svejedno, ali sam se trudio da ne prenesem zabrinutost na dete. Kada sam shvatio da je nema počeo sam da dozivam njeno ime iz sveg glasa – ispričao je i naveo da je potom počeo da zove brata, kumu Veru i prijatelja policajca, kako bi mu pomogli da potraže Jelenu, ali i obaveste policiju.

Odgovarajući na pitanja odbrane i sudije objasnio i da se od ćerke Jane nije odvajao ni na trenutak, odnosno da ne stoje navodi optužnice da je dete ostavio na nasipu, a on na nekoliko metara dalje u kanalu ubio suprugu.

– Jana i ja ni za korak nismo sišli sa nasipa, bila je svesna da je mama nestala. Znala je i da sam ja u pritvoru, posetila me je svega dva puta. Tada nismo ništa o tome pričali, ništa nije pitala, kada dođe, zagrli me i ne pušta do isteka posete – ispričao je Zoran.

Pitanja na koja danas nije odgovorio:

– Da li možete da opredelite vreme kada ste došli na nasip?

– Od momenta kada je Jelena počela da trči koliko je vremena prošlo dok niste primetili da je nema?

– Da li ste se odmah zabrinuli?

– Gde su se nalazili njegov brat i otac u trenutku kada ih je pozvao?

Skoro dve godine ranije, kada je istraga protiv njega pokrenuta, na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu predložio je tada šestogodišnju ćerku za svedoka “jer je već velika i sve zna”, a pri tom predlogu ostali su advokati i na početku ponovljenog suđenja.

– Ja nisam ubio svoju suprugu. Protiv mene se vodi hajka od trenutka kad je ona pronadena mrtva, neobjašnjivo mi je zbog čega je to tako – rekao je on tada 2017.

Prvi koga je pozvao, kada je primetio da mu nema supruge, kako je tada ispričao bio je njegov prijatelj koji radi u policijskoj stanici u Borči, a koji bi na sledećem suđenju zakazanom za 19. april trebalo da bude saslušan kao svedok. Kako je naveo Marjanović je prijatelja hteo da pita šta da radi jer mu supruge nema.

– Potom sam pozvao brata Miloša i oca Vladimira i rekao im da sam na nasipu i da ne znam šta da radim jer je Jelena nestala. Zvao sam ih da dođu po mene i dete, da nas prevezu, jer mi je auto ostao na drugoj rampi, na mestu na kom smo ostavili Jelenu. Jedva sam im objasnio gde da dođu jer moj otac nije ni znao gde je nasip – ispričao je navodno suprug pokojne pevačice.

U svom iskazu on je, kako je naš izvor otkrio, rekao i da policija te večeri nije pretraživala mesto na kom je sutradan pronađeno njeno telo. Osvrnuo se i na snimak kamera sa obližnjeg objekta, koji je navodno zabeležio žensku osobu za volanom njegovog automobila. Iako se spekuliše da je na snimku zabeležena ženska osoba koja samo liči na Jelenu, Zoran je ostao pri tvrdnji da je to bio poslednji snimak njegove supruge žive.

– Gledao sam taj snimak u policiji, to je snimak sa kuće preko puta crkve. Lepo se vidi da Jelena vozi automobil. Policajac koji mi ga je pustio obećao je da će da mi ga da za uspomenu, jer je to poslednji snimak moje Jelene žive. Naš odnos je bio harmoničan, nismo se svađali i lepo smo živeli. Te večeri trebalo je da zajedno radimo u studiju i da Jelena otpeva neke pesme – rekao je Marjanović u iskazu na koji se i danas pozvao u sudnici.

Osetilo se podrhtavanje tla

Zemljotres jačine 2,1 stepen po Rihteru potresao je danas oko 14 časova područje Golupca, javio je Seizmološki zavod Srbije.

Potres je registrovan u susednoj Rumuniji, tik uz Dunav u mestu Loboraždea.

Pojedini meštani Golupca su osetili slabo podrhtavanje.

Osetilo se podrhtavanje tla

Zemljotres jačine 2,1 stepen po Rihteru potresao je danas oko 14 časova područje Golupca, javio je Seizmološki zavod Srbije.

Potres je registrovan u susednoj Rumuniji, tik uz Dunav u mestu Loboraždea.

Pojedini meštani Golupca su osetili slabo podrhtavanje.

Majka je uspela da zgrabi telefon i pozove policiju.

U prostorijama Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, u prisustvu branioca, saslušan je muškarac (43) zbog nasilja u porodici.

On je pijan pretio majci da će je ubiti i golim rukama je davio.

Nesrećna žena je u jednom trenutku uspela da se dočepa svog telefona i pozove policiju. Tada je sin uzeo nož i rekao da će ubiti nju, pa sebe.

Treći osnovni sud u Beogradu je na predlog Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu osumnjičenom odredio pritvor u trajanju od 30 dana.

“Bojan je bio omiljen u svom društvu, mnogi za njega imaju samo reči hvale i ne mogu da veruju šta se desilo.Više puta smo apelovali da se malo smanji gas jer život nema reprizu. Porodici i prijateljima iskreno saučešće. Počivaj u miru!”

Od Bojana Kojića (21) koji je poginuo sinoć oko 23 sata na putu iz Loznice ka mestu Zavlaka porodica i prijatelji se opraštaju bolnim porukama.

“Tuga do neba. Zašto,kako,pitam se hiljadu puta. Šta se dešava ovoj našoj omladini. Deco draga ,život nema reprizu,smanjite brzinu,mislite na budućnost,na roditelje koje ostavljate, na ljubav,osnivanje porodice. Posle ovoga nema povratka”.

“Žalosno, tuga. Ne postoje reci kojima se ova tuga i bol mogu reci. Neka te Anđeli čuvaju dragi naš.”

“Boki moj, počivaj u miru. Najiskrenije saučešće porodici.”

Samo su neki od komentara koje su objavljeni pored njegove fotografije.

Takođe, grad Loznica se na svom zvačnim Fejsbuk profilu oprostila od Bojana.

“Noćas je brzina odnela još jedan mladi život. Bojan Kojić (21) na licu mesta podlegao je povredama, dok je njegov saputnik prevežen na lečenje. Bojan je bio omiljen u svom društvu, mnogi za njega imaju samo reči hvale i ne mogu da veruju šta se desilo.Više puta smo apelovali da se malo smanji gas jer život nema reprizu. Porodici i prijateljima iskreno saučešće. Počivaj u miru!”, napisali su.

Podsetimo, kako se na fotografiji nakon stravične nesreće vidi, zadnji deo automobila u kojem je poginuo mladić u potpunosti je smrskan i uništen.

Stravična nezgoda dogodila se sinoć oko 23 sata na putu iz Loznice ka mestu Zavlaka.

– Išli su iz Loznice kada je automobil, kako se sumnja usled neprilagođene brzine, u mestu Brezjak sleteo sa puta. Automobilom je upravljao N.J., koji je iz Zavlake, a putnik u vozilu je bio nastradali mladić. Kako sam čuo njegovo telo našli su ispod automobila – rekao je izvor upoznat sa slučajem.

Na mestu ove stravične nezgode bila je hitna pomoć koja je konstatovala smrt nastradalog mladića, a povređenog vozača prevezla u bolnicu.

(Telegraf.rs)

Prašina koja se podigla nakon što je kao bomba odjeknula vest da se Jelisaveta i Miloš Teodosić razvode se ne sleže. Na površinu isplivavaju novi detalji, a kako se ni glumica, a ni košarkaš ne javljaju na pozive kontaktirali smo sa Miloševom bakom Božidarkom Tripković.

Ona je bila vema prijatna, ljubazna i sa nama je lepo popričala. Na početku razgovora smo se predstavili i pitali je za zdravlje:

– Dobro je, evo 90 godina, ali dobro je zdravlje – rekla je baka.

S obzirom na to da je danas njenom unuku Milošu rođendan, interesovalo nas je da li mu je čestitala:

– Nisam još. Tu smo njegova mama i ja i pozvaćemo ga posle – objasnila je Božidarka.

Upitali smo je i za razvod unuka od snajke Jelisavete:

– Joj, ja ništa ne znam to – rekla je baka, ali je njena ćerka Zorana preuzela slušalicu.

Ljubazno smo se po drugi put predstavili, ali je Miloševa mama već bila ljuta. Pristojno smo joj objasnili zbog čega zovemo i zamolili za komentar, ali je ona bila izričita u tome da ne želi da daje izjave.

Na molbu da ne spušta slušalicu, Zorana je odbrusila:

– Neće meni niko da govori šta ću ja da radim u mojoj kući – bilo je sve što je rekla i spustila slušalicu.

Podsetimo, navodni razlog kraha braka je stil života glumice, koji je smetao njenom suprugu, a zahtev za razvod podneo je košarkaš.

Nijedan od aktera priče nije se oglašavao za medije, a paparaci su ih u par navrata usnimili ispred Teodosićevog stana na Vračaru smrknutih lica.00:17

Jelisaveta stigla u zgradu u kojoj zive

Naša ekipa je juče nakon vesti o razvodu usnimila glumicu kako kolima ulazi u garažu zgrade gde se nalazi njihov porodični dom.

Međutim, prema saznanjima Kurira, Jelisaveta i Miloš već tri meseca žive razdvojeno. Košarkaš je navodno u svom stanu na Vračaru, dok je glumica stacionirana na Dorćolu, što i stoji na njenom Instagram profilu.

Legendarni pevač Jašar Ahmedovski u velikoj ispovesti za Kurir progovorio je o svom životu, karijeri, pokojnom bratu Ipčetu i saradnji s velikim zvezdama.

Legendarni pevač Jašar Ahmedovski u velikoj ispovesti za Kurir progovorio je o svom životu, karijeri, pokojnom bratu Ipčetu i saradnji s velikim zvezdama.

Detinjstvo

Ali dobro, pre toga je sve to ovako počelo… Nas je bilo četvorica braće i jedna sestra. Ava, Ruždija, Mufit, Jašar i Ipče. Moje detinjstvo je bilo lepo, sa najlepšim uspomenama ga se sećam. Bio sam nemiran, kao i svako dete. Roditelji su nam bili privrženi, ne znam ni kako bih ti to dočarao to. Imali smo srećno detinjstvo, moji su bili imućni ljudi, lepo smo živeli. Nismo se razbacivali, ali na tim prostorima su moj otac, deda i baka bili veoma imućni. Tata je bio lekar, a majka je imala najlepšu dužnost, da pazi na nas. Zaista je i uspela u tome. Usadila je u nas karakter, poštovanje prema drugim ljudima. Međutim, kako se ljudi menjaju, i čovek se menja s vremenom…

Halid Bešlić

Roditelji su hteli da prvo završim školu, pa mi je otac rekao da idem u Skoplje. Tamo je bila srednja medicinska škola, pa da kao krenem tim njegovim stopama, što se kaže, ali ja sam rekao – neću! Hoću u Sarajevo ili Beograd i tačka. Jer, muzika je tamo bila popularna, nemaš pojma koliko, i mene je samo to zanimalo. No, dobro, odvede me otac u Sarajevo, tu sam upisao medicinsku školu, to je bio moj uslov da nastavim sa muzikom.

Za Sarajevo sam se odlučio jer je tamo radio jedan naš zemljak u opštini, pa da imam nekog svog. Taj čovek me je vodio po kafanama da čujem kolege. Prvi restoran u koji smo otišli, sećam se, “Pionirska dolina” se zvao, pevao je Halid Bešlić. Ljudi su tu, pošto je pored bio zoo-vrt, šetali i svrate na piće. Bilo je oko pola osam i ja pitam: “Mogu li da otpevam neku pesmu?” Halid mi kaže: “Pa je l’ znaš da pevaš, ti si klinac?!” Njegov harmonikaš, kada me je čuo, najavio me je i, stvarno, za nekoliko pesama koje sam otpevao, napunio se restoran. Nije moglo da se uđe. Upravnik me je zamolio da ostanem s Bešlićem da pevam, a Halid kaže: “Da je koleginica, pa hajde, ali dva muškarca, nije to to…” Onda me je preporučio kod jednog prijatelja. Tako je počela moja karijera. Ljudi su me već prepoznavali na ulici posle mesec dana.

Šaban Šaulić

Tu sam išao dve godine u školu i pevao po kafanama, a onda sam sreo Šabana Šaulića. On mi je bio uzor, njegove pesme sam voleo. Kada me je čuo, rekao mi je: “Ti ne smeš da ostaneš ovde nijedan sekund, odmah da ideš za Beograd!” Snimio sam prvu ploču “Ružo moja, najmiliji cvete”, 1980. godine. Ploča je prošla odlično, bila je megahit. Posle dva meseca sam bio na svim top-listama i ušao u top deset pevača. Bio sam atrakcija, najmlađi pevač u to vreme.

Inače, otac je veoma voleo muziku i uvek je išao u kafanu ili je u kući slušao kada mu pevamo Ipče i ja. I stariji brat dobro peva, eto, i to da ti kažem. Tata je voleo sevdalinke. Muzičku školu nisam završio, jer nisam imao želju da sviram. Iovako sam talentovan, komponovao sam dosta pesama i za sebe i za druge. Jedino pevanje ne može da se nauči. Može da se nauči da pratiš tonove ako imaš malo sluha, ali emocije i trilere, to ne može. Kada sam došao iz Sarajeva u Beograd, bio mi je cimer Mirko Kodić. Živeo sam u hotelu “Ekscelzior” i on mi je jedan dan rekao: “Šta plaćaš ovo, hajde, imam ja stan, da živimo zajedno!” Bio je oženjen, ali žena mu je bila u Svilajncu. Tako smo živeli nekih godinu dana.

Prvi honorar

Već sam neke parice dobijao kao klinac sa deset, jedanaest godina. Kad god je bilo neko veselje, terali su me da pevam i bilo je bakšiša. Tako sam kupio prvi bicikl, “poni” je bio popularan. E, a od prvog velikog honorara kupio sam auto. Govorili su mi “čekaj, kupi prvo stan”, a ja – ne! Prvo auto! Kupio sam BMW, tad je to bio vrh. To je vreme kada je funkcionisao sistem u bivšoj Jugoslaviji, imao sam velike tantijeme, od prodatih ploča sam dobijao nekih 100.000 maraka. Taj BMW je koštao 55.000 i mogao sam da se baškarim.

Onda sam snimio drugu ploču “Svako svome mora da se vraća” i prodao sam oko 600.000 malih ploča. Pa onda “Jednoj ženi za sećanje dugo”, bila je najtiražnija. To je moja lična karta, ta pesma. Inače, ta ploča ima dosta hitova.

Ali imam mnogo ličnih karti “Isplači se, biće ti lakše”, “Venčajte me sa njenom lepotom”, “Kad sveća dogori” “Tamo si ti”… Zaista u karijeri imam dosta pesama.

Jednoj ženi za sećanje dugo

Tu pesmu je komponovao Šaban, a tekst je napisao Miki Ljubičić. Rekao mi je: “Imam neke pesme da ti dam”. Kada sam je čuo, dopala mi se. Tada i nisam birao, šta se komponovalo, tako je i bilo, pa kako zadesi nekog pevača. Čim je izašla, postala je hit. Na nastupima je pevam po nekoliko puta za veče. To je najveće zadovoljstvo, posle toliko godina, klinci i klinke naručuju tu pesmu koja je duplo starija od njih, to je veliko priznanje za umetnika.

Ipče Ahmedovski

Ipčetova pogibija je nešto najgore u mom životu. Bilo je to 1994. godine, sećam se svakog trenutka. O tome slabo i pričam. Ne bih poželeo ni najvećem neprijatelju da to doživi. Za sve nas je bio šok kada smo čuli, i dalje se teško nosimo sa tim, ne može da se prepriča. Vest da je Ipče poginuo mi je javila njegova devojka Zlata u pet ujutru.

Bio sam u šoku, i dalje ne znam kako sam to preživeo. Bilo mi je neshvatljivo, nisam mogao da verujem. To me je koštalo psihe, razmišljanja o budućnosti. I dan-danas mi je jako teško, nikada to neću zaboraviti, niti izbrisati mogu…

Nisam dugo godina mogao da pevam njegove pesme, ni da ih slušam. Onda sam jednom rekao: “Moram sada da živim sa tim”, i uzeo sam i pustio njegove pesme, usput sam i plakao. Prvi put kada sam pevao njegove pesme je bilo jako teško, jedva sam otpevao jednu pesmu, drugi put malo lakše…

Počeo sam da radim posle godinu dana. Često sam išao u Makedoniju kod mojih jer su teško podneli to. Moj otac je posle pet godina umro, a majka četiri godine posle njega. Oni su već bili gotovi ljudi. To je haos. Život vam prvo da lepe stvari i onda se desi nešto takvo…

Sahrana

Mnoge kolege mi se nisu javile kada je Ipče poginuo, da izjave saučešće i kako to već ide… što je meni čudno. Retki su nazvali. Njih deset posto s kojima sam se poznavao, sedeo. Šaban mi je bio jako dobar prijatelj sve do 1994. godine. Nije mi se javio nakon tragedije. Šabana sam voleo pre nego što sam ga upoznao, njegovu emociju, pevanje, uvek sam ga poštovao i uvek ću ga poštovati. Pomogao mi je na početku karijere. Zašto se on meni nije javio… ne znam… Njegova supruga je poslala telegram, ali ja sam smatrao da je trebalo da se javi pored tolikog našeg prijateljstva. Mi smo putovali zajedno na sve turneje, spavali smo u istoj sobi, slobodno vreme smo provodili zajedno.

Prvo popijem kafu kada ustanem, zovem njega, gde ćemo se naći. Šta se desilo da on mene nije pozvao da pita kako sam… Čuo sam posle neke priče, kada je prošlo dva-tri meseca, da mu je bilo teško da me zove. To je tako ostalo. Naravno da sam mu zamerio, jer prijatelj pravi i u dobrom i u lošem treba da se javi. Ali kada je on poginuo, što mi je jako teško palo, otišao sam na sahranu. Nisam mogao da ne odem, zamerao bih sebi posle. Zašto da moram da se nekome svetim, da ostane neka mrlja. Ako neko napravi grešku prema vama, ako vi njemu vratite istom merom, isti ste kao on. To sam uradio od srca.

Vojska

Ali, hajde, da pređem na neke vedrije stvari. Šta ti još nisam rekao? Evo, vojska na primer. U vojsku nisam želeo da idem, jer sam već imao karijeru, ali otac je insistirao. Čak sam i sredio da ne idem, ali pošto je tata poznavao sve u Prilepu, sredio je da služim. To je bilo 1988. godine. Video sam da je ovde počela već situacija da malo vri. Dobio sam odjednom poziv, a već sam imao zakazanu Novu godinu u Nemačkoj. I ja šta ću… Čim sam sleteo u Beograd 12. januara, na aerodromu me je sačekala vojna policija. Držali su me do uveče tu, dok nije bio let za Dubrovnik, pošto sam vojsku služio u Trebinju. Sećam se, pošto sam ja znao sve ljude na aerodromu, bila je neka sala i tu smo pravili feštu. Odatle pravo u avion i u vojsku. Do Dubrovnika sam leteo, posle sam išao taksijem.

Šta sam radio u vojsci? Misliš, šta sam bio, koji rod? Pa šta bih ja radio u vojsci nego pevao! Rekao sam komandantu da nemam pojma sa oružjem, da me to ne interesuje: “Ako hoćete da budem fin, da ne pravim probleme, pustite me u Dom JNA, zaradićete i pare.” Rekao je: “Ti si u pravu, ti si umetnik, ajde napravi orkestar”. Pravio sam audiciju, izabrao orkestar, onda sam u Domu JNA bio svako veče. Bio je haos. Kao da nisam bio u vojsci, jedino što sam nosio uniformu. Vojska mi je teško pala na početku jer sam bio mlad, navikao da zujim. Ali takav sam čovek da se snađem u svakoj situaciji. Stekao sam dosta prijatelja, a kada sam odslužio vojni rok, pet dana nisam mogao da se vratim kući, jer su pravili ispraćaj! Kada sam otišao u vojsku, shvatio sam i otkačio mnoge prijatelje jer se nisu javili. Ta vojska je dobra bila da presaberete sebe, prijatelje, da vidite ko je kakav. Odmah po povratku sam snimio ploču. Novica Urošević je već spremio pesme za mene poput “Zabraniću suzama”, “Jagnje moje malo”. Veliki uspeh je bio kada je izašla ta ploča.

Supruga Snežana

Moja najveća ljubav i podrška u životu je moja žena Snežana. Zajedno smo od 1982. godine, a u braku smo 20 godina. Na brak smo se odlučili jer su mediji stalno prozivali “nevenčana supruga”, ali, ako postoji ljubav, meni papir ništa ne znači. Bilo je neko slobodno vreme i rekao sam “hajde da se venčamo”. Nisam pravio svadbu, jer sam toliko svadbi otpevao da mi je to dosadilo. Samo smo napravili ručak.

Snežanu sam upoznao spontano. Dok sam imao turneju sa Lepom Lukić, ona je svratila sa drugaricom, tako smo se upoznali. Ne da sam stidljiv, ali nikada u životu nisam prilazio devojkama, slao im piće i to… Ali njoj sam prišao i rekao, ako ima vremena, da se vidimo. Ona je došla iz Valjeva u Beograd jer je tu išla u srednju školu, a meni je kao trebalo da mi neko pokaže grad, jer sam tek došao, to je bila fora. Snežana se nikada nije mešala u moj posao, niti je ikada ugovarala moje nastupe. Uvek sam želeo da je zaštitim od tog sveta, jer ima raznih ljudi. Na početku zabavljanja je bila malo ljubomorna, ja sam bio popularan, volele su me devojke. Ali ona je sigurna u sebe i to ju je prošlo. Srećni smo zajedno, stalno putujemo, uživamo. Jedino što nam nedostaje su deca. Pokušavali smo, išli svuda, ali nije išlo. Nismo mogli da dobijemo dete. To nam je velika želja. Razmišljali smo i da usvojimo, ali ovde je papirologija jako komplikovana. Iskreno, nisam još odustao od te ideje. Nadam se da ću uspeti da usvojim dete i da ga odgajamo. Jako sam privržen deci, posebno od svoje braće, prijatelja.

Kumovi

Imam nekoliko prijatelja na estradi.Goca Božinovska mi je kao sestra, znam je 40 godina. Ni sa njom se ne čujem redovno, ali kada se vidimo na snimanjima, ostanemo do dva-tri ujutru.

I sa Zlatom Petrović se družim. Venčao sam je sa Zoranom Pejićem Pejom, a nisam ga ni znao kada me je ona zvala. Rekao sam joj: “Izvini, Zlato, kako da ja njemu budem kum kada čoveka ne poznajem uopšte, nikada ga nisam video uživo.” A ona mi kaže: “Ne bira on kuma, nego ja!” Dobro, kažem, zbog tebe hoću. Tako i bi. Goca je bila njoj kuma, a ja Peji. Brzo su se razveli, pa se Peja i ja više ne zovemo “kume”.

Saša Popović

Druženje sa Sašom počelo je 1982. godine. Ja sam već bio popularan, a oni su radili po hotelima. Sreli smo se na aerodoromu, a Sale je, onako komunikativan, otvoren čovek, pa mi je prišao i rekao: “Gde si, Jašare!” i zagrlio me. Ja se oduševio, video sam ga na televiziji sa Brenom, i od tada počinje naše druženje. Kada su počeli da se rasturaju, mi smo se već viđali privatno, družili smo se. On je bio razlog što sam prešao u ZAM. Tako je počelo intenzivnije druženje, počeli smo da se viđamo svaki dan. Kada sam rešio da se venčam, razmišljao sam ko bi mi bio kum. Meni je Sale drag čovek, pa sam ga pitao i okumili smo se. Naše prijateljstvo je takvo da možemo da se ne vidimo mesecima, da se ne čujemo, ali znamo da smo prijatelji. On je zauzet čovek, snima stalno, a kada ima slobodno vreme ode u Opatiju, ja u Tursku. Ali to je pravo prijateljstvo. Dovoljno je da me poštuje, voli, meni je to dovoljno. Da znam da mi je on prijatelj, da mi ništa loše ne pomisli, da mi ne radi nešto iza leđa. I da se čujemo i za pet meseci, to je okej.

Nisam ga uzeo za kuma zato što je on Saša Popović, direktor “Granda”. To on zna odlično. Uvek to pričam, i on kaže. Koliko puta me je molio, i njegovi saradnici, da dođem u neku emisiju, a ja sam jednostavno takav. Zašto bi on sada zato što mi je kum da mi završi nešto?

Romske svadbe

Zbog situacije u Jugoslaviji, nisam želeo da radim otkako je sve ono počelo 1991. Nisam hteo da putujem i nastupam dok ne stane sve. Bilo je to strašno vreme. Radio sam samo romske svadbe po inostranstvu, sa Ipčetom. Četiri-pet godina sam samo to radio u fulu. Svačega sam se nagledao. Ima jedna anegdota sa Vesnom Zmijanac. Bili smo na nekoj svadbi 1992. godine u Milanu. I kakva je Vesna luda, šarmirala je nekog gosta koji je zaista bio kavaljer. On joj je poklonio neki upaljač, zlatni, a inače, na tim svadbama, žene sede sa strane i prate koliko muževi daju, šta, kako, da li gledaju pevačicu… I izađemo mi u jednom trenutku napolje, kad okupilo se nekoliko žena i priđe nam. “Je li, bre, Vesno, jesi ti ovde došla da pevaš il’ da…”, viču. Vesna ne zna šta se dešava, hoće da je napadnu, da je biju. Mi skočimo da je branimo, jedva smo je spasli! Ona se uplašila, a mi sve fino s tim ženama: “Nemojte, molim vas…”, sve tako nešto, tek će ti jedna od njih: “Ma, Jašare, vidiš ti šta ona radi! Tu mi šarmira, da mi uzme muža!”

Inače, svadbe ne radim dugo godina, toliko sam ih otpevao da… Evo, ovo samo da ti kažem, radio sam bukvalno najbogatije romske svadbe kod naših ljudi koji rade u inostranstvu.

Poklanjao sam pesme

Komponovao sam pesme za Đanija, Snežanu Đurišić, Viki Miljković, Suzanu Jovanović… Mnogi su me zvali da im komponujem, ali ja to ne radim. Ovima sam pesme poklonio. Sebi sam napisao mnoge pesme, dve sam posvetio Ipčetu, “Majka sina, a ja brata”, “Nebo tajnu krije”, pa “Venčajte me sa njenom lepotom”, “Za društvo u ćošku”… Kompozitori su jako teški ljudi, pa sam odlučio da sam sebi radim pesme.

Fetije

U Turskoj provodim dosta vremena, jer imam kuću u Fetijama. Nekoliko puta godišnje odlazim tamo i jedino tamo nalazim mir, mogu da uživam i da se opustim. Više puta sam bio u Antaliji, obišao sam sve destinacije, a Fetije su mi se najviše svidele. Bio sam tamo sa sestrićem, on je biznismen i kupio je kuću u tom mestu. Ubrzo se na prodaji našla još jedna, pa sam odlučio da je kupim.

To je mondensko mesto, kao Monte Karlo. Ima 20 plaža, nema gužvi, posebno do juna. Baš sada putujem tamo. Divno mesto, jako intimno, ima malo ljudi.

Hobi

Volim automobile i šoping. Kada je garderoba u pitanju, uvek sam voleo da se lepo oblačim. I kao klinac sam imao svog krojača, uvek sam odlučivao šta da obučem. Imao sam pantalone šivene, sako, sve pod konac. To sam od oca nasledio. Sada mi je najveća radost kada idem u šoping, ali ne da koznumiram garderobu koja je aktuelna u tom trenutku. Ne volim kičericu. Znam da kombinujem. Ne šopingujem u Beogradu. Ima nekoliko mesta sa firmiranom robom, ali uglavnom po inostranstvu kupujem.

Milano, Cirih, Frankfurt. Plus me poznaju ti ljudi tamo, dosta naših rade, ima i popusta za mene. Zadovoljstvo su mi garderoba i automobili.

Neko je prolazio tuda, primetio strašan prizor i javio policiji

Policija je jutros pronašla telo muškarca (64) iz Sente, a pored tela zatečen je i njegov mrtav pas.
Kako nezvanično saznajemo, muškarac je, navodno dugo živeo u vikend naselju Halas čarda, na periferiji Sente.

– Osim što je digao ruku na sebe, najpre je obesio psa. Radi se o maltezeru. Pronađeno je i oproštajno pismo, a po svemu sudeći, radi se o porodičnim nesuglasicama. On je u vikendici sam živeo. Neko je prolazio tuda, primetio strašan prizor i javio policiji – rečeno je u senćanskom Osnovnom javnom tužilaštvu.

Istražitelji potvrđuju da je u ovom slučaju neobično to što je muškarac obesio psa, a onda sebi oduzeo život. 

SOS telefon osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Izvor:Srbija Danas/Informer

Muškarac M. M. (43) povređen je u napadu koji se dogodio jutros u Obrenovcu kada ga je nepoznata osoba izbola nožem.

Kako se nezvanično saznaje, napad se dogodio jutros oko 6 sati u Ulici vojvode Mišića u Obrenovcu.

– Napad se dogodio kod autobuske stanice “crna tačka”. Dok je stajao na ulici, prišao mu je nepoznati muškarac i bez ikakvog razloga i bez ijedne reči ga ubo nožem u predelu karlice – objasnio je izvor “Novosti” upoznat sa slučajem.

Prema rečima izvora, napadač je bio na bicikli.

– Nakon napada on je pobegao u nepoznatom pravcu. M. M. je ostao da leži na ulici, obaveštena je hitna pomoć i policija koja je obavila uviđaj – rekao je izvor.

Kako piše “Telegraf.rs.”, M. M. je sam došao u Hitnu pomoć i prijavio da ga je neko posekao na ulici.

Prema njegovim rečima povređeni M. M je prevezen u Urgentni centar.

M. M. je zadobio lake telesne povrede.

Policija je obavestila tužilaštvo i intezivno radi na identifikaciji i pronalasku napadača.

(Novosti)

Pevačica se oprostila od voljene osobe

Učesnici muzičkog takmičenja “Zvezda Granda” Milici Kostadinović dogodio se smrtni slučaj u porodici.

Pevačica je objavila na društvenim mrežama da joj je preminuo brat od koga se oprostila teškim rečima.

 Dušo moja mila, bato moj, zašto ovako? Nismo se bato ovako dogovorili. Voli te sestra, uvek sam bila tu. Volim te, volela sam te i voleću te. Bar me ti znaš oko moje. Jedini si bio uvek tu, znam da si tu još uvek i da ćeš biti uz mene. Bato moj, koliko sam ti pričala bato, a ti mene gledaš pa nabaciš onaj tvoj najlepši osmeh. Počivaj u miru. Vidimo se na nekom boljem mestu – poručila je Milica potpuno skrhana od bola, a potom sa tugom otkrila da joj je najžalije što se sa bratom nije pozdravila.

– Čuvaj me, kao što sam se ja trudila da te sačuvam od svega. Najžalije mi je što si otišao, a nismo se pozdravili – napisala je.

Podsetimo, Milica Kostadinović takmičila se u aktuelnoj sezoni “Zvezda Granda”.

(Telegraf.rs)