Month: March 2024

Rat Asmina Durdžića sa čitavom porodicom Ahmić ne prestaje, a sada je on izneo nove detalje sukoba sa sestrom svoje bivše žene Aneli Ahmić- Sitom.

Asmin tvrdi da mu je muž njegove bivše svastike Site Ahmić pretio, te je to objavio na svom Instagram storiju da se uputio ka Sarajevu kako bi se suočio sa Sitinim mužem.

Nakon toga je on priložio poruke i pozive sa Sitinim suprugom Nikicom kako bi dokazao da oni nisu smeli da dođu na lokaciju koju im je poslao.

– Sita već 7 meseci priča da ne smem u Bosnu i da ne smem u Sarajevo. Poslao sam lokaciju i niko nije došao! Kada je Jasna pozvala Situ ona joj je psovala sve živo i ugasila telefon. Samo da bi lečila svoje komplekse i da manipuliše sa narodom kako ja nisam smeo dati lokaciju. Toliko o tome kakva je to osoba zavuče se u rupu kada ja dođem i piše statuse. Za mene je tema Sita završena – napisao je Asmin na svom Instagramu i dodao:

– Sita prestani mafijati i pravdati se. Dokazao sam ti da mogu ući kad želim u Bosnu i da lažeš da ću biti uhapšen kada dođem. Dokazao sam da ti je muž pi… kao i ti. Dokaži ti da si hrabra i tvoj muž i dođite u Lindja ću vas naći za 8 minuta sve i da mi ne pošaljete lokaciju. Nije Sarajevo Njujork pa kao čekate me od jutros.

Kurir.rs/Pink

Otac aktuelne učesnice Elite Maje Marinković, Taki Marinković, oglasio se i progovorio o potencijalnoj vezi Maje i Stanislava i varnicama koje se uočljive sa obe strane.

Kako komentarišete blizak odnos Maje i Stanislava, stvorila se velika fan grupa koja im šalje podršku, šta kažete za to?

– Ništa ja nemam protiv, samo neka fanovi to guraju, moja ćerka je rekla da će ostati sama do kraja i da je ne zanima nikakav odnos, iskreno ja sam prezadovoljan zbog toga. Ako je ona nasmejana i srećna zbog nekoga ja nemam problem sa tim, do sad je imala sve pogrešne ljubavi i nadam se da će konačno da naiđe neko ko valja, da ima normalan odnos sa nekim i da je ceni i poštuje. Ja se u njene odnose ne mešam samo da ona bude srećna i zadovoljna.

Fanovi Cara i Maje su sada počeli da favorizuju Stanislava, te je on zauzeo Filipovo mesto i pobrao sve njihove simpatije, kako to komentarišeš?

– Ne bih da komentarišem nebitne ljude, oni su meni kao vazduh, ne bih se obazirao na prethodne učesnike rijalitija. Zna se tamo ko je bog i batina i ide krupnim koracima prema tituli, moja Maja kad kaže jednu rečenicu nastane opšti haos za stolom.

Kada bi Stanislav i Maja ušli u vezu, da li bi vi to podržali?

– To su sve Majini fanovi i taj dečko Stanislav je rekao sve što ima o svojoj bivšoj devojci Mioni i nema više priču tamo pa sad želi da se zakači na moju Maju koja je najjača karika u rijalitiju trenutno. Naravno da se Maja njemu dopada kao i svakome ali bi on tamo pristao na sve radi opstanka.

Šta kažete na to što je Slađa Poršelina bacila oko na Stanislava a njemu se više sviđa Maja, da li mislite da će doći so sukoba između dve drugarice?

– Ma od tog posla nema ništa, ona je videla roleks i odma želi nešto sa njima. Ne kažem ja da je ona ružna ili bilo šta ali ima nešto što je odbija od momaka, ne znam šta se tu dešava, ona je verovatno navalentna i napadna i plus je materijalista dok Maja to nikad nije bila pa je verovatno zato momci više jure.

Kurir.rs/Pink

Aleksandar Karalić (31), mladić koji je 14. marta ove godine doživeo saobraćajnu nesreću u Ulici Džordža Vašingtona u Beogradu, nažalost, podlegao je povredama posle teške borbe lekara i brojnih operacija.

Tužne vesti potvrdio je za Kurir Aleksandrov otac, nakon čega je obavestio da će se porodica i bliski ljudi od mladića oprostiti u subotu na Centralnom groblju.

– Sa neizmernom tugom javljam vam da je Aleksandar juče preminuo – rekao nam je Nenad, otac pokojnog mladića.

Podsetimo, pre sedam dana sudarili su se automobil “škoda” i motor kojim je upravljao Aleksandar. On je odmah prebačen kolima Hitne pomoći u Urgentni centar. Nakon višesatnih operacija, smešten je u šok-sobi, a s obzirom na povrede, imao je niz operacija, koje nažalost, nije preživeo.

Njegov otac Nebojša je tada za Kurir ispričao da su posle udesa bile užasne scene u Ulici Džorža Vašingtona.

– Delovi motora rasuti svuda po putu. Taj mladić je, koliko sam shvatio, “škodom” išao desnom trakom, a Aleksandar na motoru levom, kada je N. A. iz nepoznatih razloga, iznenada počeo da pravi polukružne pokrete – rekao je otac preminulog Aleksandra i dodao da je njegov sin leteo 20 metara posle udarca, a da mu se motor raspao.

Otac je dodao i da je njegov sin imao na sebi zaštitnu opremu.

Optužnica protiv Uroša Blažića koji je počinio masakr u selima Dubona i Malo Orašje potvrđena je od strane Apelacionog suda i čeka se zakazivanje suđenja. U postupku postoji veliki broj svedoka, među kojima je i devojka koja se nalazila u taksiju u koji je Blažić uleteo na naplatnoj rampi u Malom Požarevcu i naredio taksisti da ga vozi u Vinjište, selo kod Kragujevca. Zahvaljujući prisebnosti taksiste, ali i tome što je devojka slagala da je trudna, Blažić je dopustio da je taksista odveze do Uba pre nego što su se uputili ka kući njegovog ujaka.

U svedočenju u tužilaštvu devojka je ispričala da se 25. marta 2023. godine verila i da od tada povremeno odlazi kod verenika i boravi kod njega desetak dana, što je bio slučaj i kobnog 4. maja. Ona je u tužilaštvu napomenula da nije trudna i da je “morala to da izmisli kako bi sebe zaštitila” kada je Uroš Blažić ušao u taksi.

– Ja sam 4. maja bila u Smederevu, ali sam se sa verenikom dogovorila da tog dana odem kod njega u Bogdanovicu kod Uba. Planirala sam da krenem ranije, međutim, zbog obaveza oko kućnih poslova sam krenula kasnije. Pozvala sam verenika oko 22.30 sati sa očevog telefona u trenutku kad sam završila sa obavezama i rekla da mi pozove taksi i da pita da li mogu da me dovezu iz Smedereva do Uba. Ubrzo je taksi stigao ispred moje kuće. Automobil je vozio stariji čovek sede kose, kog znam od ranije, jer me je i ranije vozio do verenika. Znao ga je i moj verenik jer ga je ranije vozio do Uba – ispričala je devojka.

Kada je ušla u taksi, sela je na zadnje sedište iza suvozačevog mesta i rekla adresu na koju ide. Krenuli su auto-putem iz Smedereva i stali na naplatnoj rampi za isključivanje kod Mladenovca. Kada su došli na rampu, primetila je da se ispred njih nalaze dva automobila, dok iza nije bilo vozila. Čekali su da dođu na red, a oko 23.30 sati je videla kako sa njihove leve strane, iz pravca šumice, dolazi nepoznati mladić.

– Na sebi je imao plavu majicu i crne donji deo trenerke. Bio je visok, krupnije građe, smeđe kose. Oko vrata je nosio torbicu, ne mogu da se setim koje boje, mislim da je bila crna. On je otvorio vrata i seo iza vozača, tačno pored mene. Tom prilikom taksista ga je pitao šta radi i rekao mu da izađe iz vozila. On je odgovorio: “Vozi, imam bombe, ubio sam ljude” – dodala je.

Ona je ispričala da je taksista Blažiću ponovi da izađe iz auta. Međutim, Blažić je bio uporan.

– Tada je otvorio torbicu, izvadio jednu bombu, koju mi je pokazao. Znam da je bila zelene boje. Držao ju je u ruci, a u torbici sam videla još jednu bombu. Ja sam mu rekla da sam trudna i da se plašim bombe. Taksista je to čuo i shvatio da je situacija ozbiljna. Nastavio je da vozi. Čim smo prošli naplatnu rampu, ugledali smo policiju pod rotacijom i neke policajce na putu. Tada je Blažić mene zagrlio i rekao da, ukoliko nas policija zaustavi, kažem da smo u vezi, da sam trudna, da mi nije dobro i da idemo lekaru – ispričala je napeti razvoj događaja od te noći.

Kako je prepričala, Blažić je, zbog velikog broja policajaca, ubrzo rekao taksisti da skrene sa glavnog puta, što je on i uradio. Kada su skrenuli na sporedni put, prolazili su kroz jedno selo i na putu ugledali neke momke. Tada je Blažić rekao da planira da uhvati nekog od tih momaka i da ga stavi u taksi.

– Rekla sam mu da nema potrebe da to radi i da upropašćava tuđe živote. Smirila sam ga i on je odustao od te ideje. Dok smo bili u vozilu Blažić je povremeno vadio bombu iz torbice i vrteo je po rukama, ali ja bih ga zamolila da vrati bombu u torbicu jer sam se plašila. On bi to učinio. Pričao je o sebi i ocu, spominjao je neke stanove u Beogradu i rekao da je nepravda to što danas mnogo mlađi od njegovog oca dobijaju stanove preko veze, a njegov otac još nije dobio stan. Rekao je da je njegov život gotov, da je ubio dosta ljudi, da su drugi krivi, da nije on. Povlađivala sam mu jer sam se plašila za svoj život, pričala sam mu da nije on kriv, da će sve da bude u redu, da svi grešimo, da smo mladi i uspevala da ga smirim na taj način – dodala je.

Blažić je, kako je objasnila, bio veoma nervozan. Spominjao je da je imao devojku u Radincu, a devojka mu je govorila o sebi – da je mlada, da ima verenika i da sve može da se ispravi. Prisetila se da je Blažić rekao da će da mu pomogne kum ili ujak, nije bila sigurna.

Od kada je Blažić ušao u vozilo, pa do dolaska do Uba, put je trajao dva ili dva i po sata. U jednom trenutku, preplašenu devojku je pozvao verenik na taksistin broj telefona, ali joj Blažić nije dozvolio da se javi, preteći da će da aktivira bombu.

– Uplašila sam se i nisam smela da se javim. Kasnije je taksistu pozvala dispečerka i on je rekao da mora da se javi, a Blažić mu je odgovorio da pazi šta priča jer će da baci bombu ukoliko kaže nešto pogrešno. Čula sam kada je ta žena pitala taksistu da li je čuo nešto o nekim ubistvima, a on je rekao da nije čuo mnogo, nakon čega se Blažić mnogo uznemirio, počeo da paniči i pitao taksistu “šta mu znači ne mnogo”. Ponovo je pretio bombom. Taksista je ćutao i mnogo se znojio jer se mnogo uplašio – ispričala je.

Devojka je i dalje smirivala Blažića kako ne bi došlo do najgoreg ishoda. Rekla mu je da to nije ništa sumnjivo jer je taksista samo rekao da nije mnogo toga čuo. Usput su već komentarisali da ima mnogo policije na putu, te je devojka Blažiću rekla da je taksista iz tog razloga dao takav odgovor koleginici.

– Sećam se da na sporednim putevima nije bilo policije. Blažić se više puta obraćao taksisti, govorio mu je da brže vozi i da se ne javlja na telefon. U jednom trenutku uzeo mu je mobilni i pratio informacije o ubistima koja je počinio. Kada smo stigli do mesta Crvena Jabuka, mene je ponovo pozvao verenik na taksistin telefon, koji je tada bio kod Blažića. Dao mi je telefon, ali mi je rekao da pazim šta pričam, preteći bombom. Ja sam vereniku rekla da ubrzo stižem i ništa više nisam mogla da mu kažem. Rekla sam mu da prolazimo kroz Crvenu Jabuku. Blažić me je pitao kako moj verenik izgleda, koliko ima godina, koje je težine i visine, a ja sam mu opisala svog verenika – dodala je.

Ispričala mu je da kod verenika ide da bi proslavili Đurđevdan, a Blažić je rekao da je on vernik i da isto slavi Đurđevdan, kao i da je tog dana pomagao porodici oko pripreme slave. Ispričao je da se tog dana našao sa drugovima koji su ga izvređali i on se zbog toga naljutio, zbog čega je pobio više ljudi.

– Rekao je da je motorom otišao do drugara, da su ga izvređali i da je zato odlučio da ubije nepoznate ljude. Bio je jako uzenmiren i nije bio sav svoj, pričao je nepovezano. Kada smo stigli u Bogdanovicu, taksista je parkirao automobil ispred kuće mog verenika, a meni je Blažić, pre izlaska iz taksija, pretio da ne smem da ga prijavim, da pazim šta radim. Rekao je da ćutim bar mesec dana, a da nakon toga mogu svima da kažem za njega, i novinarima ako hoću. I da kažem da je on kralj i car – rekla je.

Blažić je, tokom razgovora u automobilu, prvo pričao da mu je život upropašćen zbog toga što je uradio, ali je na kraju sebe veličao i rekao da on borac za pravdu. Kad je izlazila iz taksija, Blažić joj je rekao da vereniku kaže da je on stopirao i da su ga usput pokupili. Izašla je iz auta, a verenik je prišao taksisti, platio vožnju.

– Ja sam odmah ušla u dvorište, gde me je čekala njegova baka. Zagrlila sam je i počela da plačem. Videla sam da se moj verenik zadržao u razgovoru sa taksistom. Čula sam da ga je pitao kako je. Zvala sam ga da dođe jer sam se plašila. Stajali su kraće od pet minuta i produžili su put kao Ubu. Kada sam ušla u kuću, bilo je možda 1.30 sati. Blažić nije izlazio iz vozila, sve vreme je sedeo na zadnjem sedištu. Čim je moj verenik ušao u kuću, ja sam ispričala šta se dogodilo. Drhtala sam, nisam mogla da verujem šta mi se desilo, ali nisam smela da pozovem policiju zbog bezbednosti svih u kući jer je znao gde moj verenik živi – ispričala je devojka.

Nakon svega što se desilo, kako je ispričala tokom davanja iskaza, ima psihičke probleme. Povremeno sanja Blažića i sve što se dogodilo na putu od naplatne rampe Mali Požarevac do sela Bogdanovica kod Uba. Često joj se dešava da drhti čim zaspi.

Kurir.rs/Telegraf

Preneo: R.J.

Večeras je u Novom Pazaru došlo do krvavog obračuna dvojice mladića. Jedan od njih zadobio je ubodne rane oštrim predmetom u predelu ruku i grudnog koša.

Žestoki obračun dogodio se oko 22:00 sata u Ulici Ulici Veljka Vlahovića

Na lice mesta nalaze se jake policijske snage.

Za sada nije poznato šta je prethodilo svađi i šta je dovelo do tuče.

Ovu informaciju potvrdilo je više izvora u Trgovištu, kao i u vranjskom Zdravstvenom centru

Devojka iz jednog sela na teritoriji opštine Trgovište, koja se nedavno porodila u svojoj kući uz pomoć majke, za očinstvo nad novorođenim detetom “optužuje” čak 15 tamošnjih muškaraca.

Ovu informaciju  potvrdilo je više izvora u Trgovištu, kao i u vranjskom Zdravstvenom centru.

Mlada majka navodno nije upisala ime oca u knjigu rođenih, jer se spremala da dokazivanje očinstva ostvari u sudskom sporu, a na sudu je trebalo da se nađe 15 “sumnjivih” mladića sa kojima je, kako je sama rekla, bila u bliskim odnosima.

U Trgovištu, upućeniji, kažu da se situacija smirila jer je zvanični momak ove mlade devojke otac i da je prihvatio dete, piše portal Info Vranjske.

Ako se majka predomisli “kandidati” za dokazivanje očinstva proći će ispitivanje DNK na Biološkom fakultetu u Beogradu, jer je to jedini apsolutno siguran dokaz kojim se potvrđuje očinstvo muškaraca.

Kako piše portal Info Vranjske, svih 15 potencijalnih očeva o kojima se priča, među kojima je dosta viđenijih ljudi iz ove opštine, u strahu su ne toliko zbog mogućeg očinstva, već zbog toga što će se naći na udaru malograđanske sredine i njenih priča i kometara, a društvene mreže već su se “usijale” zbog ovog slučaja – ističe izvor portala iz Trgovišta.

Prema sudskoj praksi od uvođenja DNK analize u postupku utvrđivanja očinstva, oko 27 odsto žena koje su tužile partnere za dokazivanje očinstva izgubilo je sudske sporove, piše portal Info Vranjske.

Aoscijacija profesionalnih tenisera (ATP) svake godine dodeljuje priznanje za “sportsko ponašanje tokom sezone” koje nosi ime po legendarnom Stefanu Edbergu.

Novak Đoković, međutim, ponovo se nije našao čak ni među nominovanima, kao i prošle sezone.

U poslednjih 18 godina pomenuta nagrada pripadala je samo dvojici – Rodžeru Federeru i Rafaelu Nadalu, pa se očekuje da će ove ona završiti u rukama Španca, budući da se Švajcarac penzionisao.

Na spsiku za priznanje za fer-plej ove godine nalaze se Kameron Nori (Velika Britanija), Karlos Alkaraz (Španija), Kasper Rud (Norveška), Feliks Ože-Alijasim (Kanada), Rafael Nadal (Španija), Fransis Tijafo (SAD), Grigor Dimitrov (Bugarska), Hubert Hurkač (Poljska), Lorenco Museti (Italija), Mateo Beretini (Italija), Maksim Kresi (SAD).

Berni Madof zloglasni je američki preduzetnik i najveći finansijski prevarant na svetu. Upravljao je piramidalnom šemom vrednom 18 milijardi dolara i osuđen je zbog toga na 150 godina zatvora.

Međutim, i njegova supruga je osetila posledice Bernijevih finansijskih manipulacija. Rut Madof izgubila je novac, status u društvu, ali još važnije, izgubila je i dvojicu sinova otkako je Madof priznao prevaru krajem 2008. godine. Stariji sin Mark počinio je samoubistvo 2010. godine, a mlađi Edrju umro je od raka 2014. godine.

Ovih dana ona živi dosta povučeno u gradiću od oko 6.000 stanovnika u Konektikatu.Skoro svi znaju ko je ona, ali svi je ostavljaju na miru.

„I ona ima pravo na privatnost. Zašto je ne pustite na miru“, oštro je kritikovala jedna gospođa fotografa „Njujork posta“ kada je pokušao da uslika Rut Madof.

Nekada je ona redovno ostavljala stotine dolara najskupljim frizerima u Njujorku, često je odlazila na manikir i pedikir, a bila je i rado viđen gost kod brojnih kozmetičarki. Međutim, sve se promenilo.

Sada je češće možete videti u šetnji lokalnim plažama. Njene nove prijateljice su gospođe koje se bave izradom i prodajom ručnih radova, gospođe koje ne troše vreme ni novac na ulepšavanje.“Da ne žive u Old Grinviču rekli biste da su beskućnice.

Rut provodi jako puno vremena sa njima“, ispričala je jedna komšinica. Na prvi pogled se može učiniti da je nova zajednica prihvatila, ipak postoje brojne sumnje.

„Ne verujem u tu priču da nije znala ništa i da joj je bilo teško. Nije je zateklo ni pola nevolja kakve su zatekle ljude zbog njenog supruga. Ljudi su zbog Madofovih počinili samoubistva.

Kako možete deliti krevet sa nekim toliko godina i da ne znate šta on radi“, ispričao je vlasnik jednog dućana u Old Grinviču.

Rut je bila udata za Bernija dugih šest decenija, od svoje osamnaeste godine. Čak i nakon što je on osuđen na zatvorsku kaznu, pokušavala je da održava dobre odnose.

Redovno ga je posećivala u zatvoru, ali sve je to prestalo nakon što je sin Endrju postavio ultimatum. Ili će nastaviti da posećuje oca ili će nastaviti da posećuje sina i dve unuke. Ona je odabrala sina, ali nekoliko godina kasnije ga je izgubila.

(Izvor: Kurir.rs/Express.hr)

“Ništa ne bi bilo strašno da se između naših ruku na gepeku nije pojavio još jedan par ruku, nešto manjih doduše”

Doktor Vladimir Đurić je na svom Fejsbuk nalogu objavio status koji je raznežio mnoge korisnike ove društvene mreže. Ovaj psihijatar i psihoterapeut je sa svojim pratiocima podelio kratku priču o sceni koju je jutros doživeo na Novom Beogradu.

Prenosimo vam njegovu objavu u celosti.

–  Po ovakvim danima, u aprilu i u Beogradu, čoveku je zaista malo potrebno da bi bio srećan. Ipak, kao što po lošim danima uvek može biti gore, tako i po ovakvim uvek postoji šansa da dan postane još bolji.
Upravo mi se to jutros i desilo čim sam zakoračio ispred svoje zgrade. Nisam se ni navikao na Sunce, kad me prenu glas komšije od preko puta. “Komšo daj da pomognemo ovom čoveku, eno ga muči se jadan već pola sata”. Rekoh: “Hajde, hajde naravno” – mada još uvek nisam ni znao šta je u pitanju.

– I tek tada videh… Reno megan, dizel, beli, karavan, u cvetu adolescencije, a jednom vrlo verovatno princ pariskih taksista, klinički “mrtav” na parkingu. Ćale, na otvorenim suvozačevim vratima pokušava da ga zaleti, uskoči i upali, proćelav, visok i preznojen sa naočarima i stomakom intelektualac koji se verovatno usrećio pre nekoliko godina sigurnim poslom u nekoj bolnici, sudu, institutu, opštini ili bilo kojoj državnoj firmi koga sam bukvalno istog trenutka mogao da zamislim kako se srećan u pratnji kuma automehaničara vraća sa Bubanj Potoka nakon što je uzeo “nov auto” od trećeg vlasnika od kad je u Srbiji i kako se egzaltirano dere dok jure nizbrdo uz oblak dima iza njih. “Vidi kume kako hvata u trećoj, idemo mi sad na ćevape i pivo da proslavimo.”

– I ćerkica iza, desetak godina, čačkalice umesto nogu i daj Bože 30 kilograma. Kike i puno različitih nijansi roze u garderobi, natrontana kao da je zima, onoliko kako samo ćerke i mogu biti natrontane kada ih očevi oblače ranom zorom dok žure. Nejaki Duo koji pokušava da upali auto “na gurku”. Duboko sam ubeđen da samo muka rađa empatiju i  da možda baš zbog toga zlo i postoji na ovom svetu. Jednostavno, da bi se dobro imalo rašta i roditi. I čvrsto verujem u tajni kod svih nas koji smo vozili/vozimo krševe. O uzajamnoj pomoći kada nekog od nas zakači neminovno bez obzira koliko u tom trenutku žurili ili bili lepo obučeni još od one zime kada je po rečima mog majstora akumulator mogao još malo da izdrži, a nikako nije bio po redu, na spisku prioriteta i svih tih nepoznatih diskretnih heroja koji su me te zime lansirali na volontiranje. Dok sam odložio ranac u moj automobil, komša je već napravio plan. Ćale će sesti unutra, a nas dvojica ćemo ga pogurati.

– Ćale je naravno već počeo svoju tužnu priču kao i svi ljudi koje je sramota dok im pomažu. “Ma upravo sam krenuo kod majstora, moram da zamenim taj alternator, nego nikako da stignem preko nedelje od posla. Hvala vam ljudi, šta da kažem.” I bilo bi to jedno sasvim uobičajno jutro na Novom Beogradu i ništa ne bi bilo strašno da se u trenutku kad smo nas dvojica uprli između naših ruku na gepeku nije pojavio još jedan par ruku, nešto manjih doduše. Komša i ja se samo pogledasmo i mislim da od tog trenutka ni celokupni ragbi tim Doroćola ne bi proizveo veću silu od nas dvojice. Komša uspe i da prozbori: “Neka ćero mi ćemo, idi ti kod tate sedi.”

– Ali, hajde ti to objasni Srpkinji koja je uprla, koja odrasta u siromaštvu i u svakodnevnim frustracijama. Kojoj je inat zalivan od malena, izdašno i uporno. I koja se zainatila spram muke i nesreće za svoju porodicu da upali njenog Duška (uvek sam se pitao da li i bogati imaju lična imena za svoje automobile ili ih, da Bog sačuva, ne smatraju živim). I tako se bob tim našeg bloka zalaufao. I ova priča bi verovatno i imala uobičajan završetak, da se Reno upalio, da nam je mala samo mahnula sa zadnjeg sedišta i da su njih dvoje otišli kod majstora po planu. Da ćale lepo ostavi pola plate koju je već odavno i potrošio kao svaki pošten čovek i da ga tamo posmatraju onako kako majstori i vlasnici skupih automobila posmatraju ponosne vlasnike krševa.

– Međutim, Megan se već preselio u neki automobilski raj i počeo da jezdi po nekom autobanu na nebu, reanimacija nije urodila plodom i jednostavno ništa nismo uradili ni nakon nekoliko pokušaja, pa smo ga na naredbu kormilara kome je bilo glupo da nas više cima, samo uparkirali na prvo slobodno parking mesto i pozdravili se. Hvala vam ljudi, izvinite što sam vas iscimao, sad ću ja da zovem ovog mog majstora”.

– “Ništa, ništa, dešava se!” Promrmljah koju sa komšom o košarci, krenuh na posao i pomislih da li u nekoj tamo Švajcarskoj ljudi pomažu komšijama kada ima stane auto? Ili samo pozovu pomoć na putu? Ili imaju to uključeno u garanciju iz koje ni ne izlaze nikada, pa neko samo dođe da to reši, nepoznat i profesionalan? Ili tamo automobili uopšte ni ne staju? I dokle ćemo ovako da živimo? Posmatrajući pristojne ljude oko nas kako se muče i zlopate. Iz tih misli me prenu zvuk paljenja mog Bamblbija, tako da prosto nisam znao da li da mi bude drago ili da me bude sramota.

– Kad začuh iz pozadine onako veselo, kako to samo Srbi mogu kad je neko sranje, ćaletove reči: “Miškice promena plana, nećemo danas kod majstora, idemo mi po naše bicikle. Da čujem ko je za Adu?” I ćerin krik: Jeeeeeeee! I odjedanput uz Beograd, april, Sunce, i u muzika se odjedanput pojavi, u dušama svih nas iz bob tima, svakom na svoj način. I nekako dan otpoče na jednoj drugoj frekfenciji, zdravijoj i boljoj. I tada shvatih da vek postoji način. Da se ludilo osmisli, da se balon normalnosti oko nas napumpa i da se uhvati dan, pa makar i ništa ne išlo kako treba. I podsetih se da će sve biti u redu, da nam zlo ne može ništa dok god se borimo i da možda i ne može biti toliko zlo ukoliko nas spaja i ukoliko nas tera da stvaramo nešto dobro i dok uprkos njemu čuvamo i negujemo ono što je u nama najbolje. Empatiju, snalaženje, inat, altruizam, pomaganje, krotkost i dobrotu.

– Dok god smo onakvi kakvi smo kroz istoriju vazda i bili za nas nema zime, kakve god krševe vozili – zaključio je doktor Vladimir Đurić.

Dečak-ubica je prvi put napustio kliniku na kojoj se nalazi kako bi obavio rutinski pregled

Dečak-ubica (14) koji se mesecima nalazi u ustanovi za psihijatriju, pre par nedelja izašao je iz ove ustanove pod jakom pratnjom policije!

Naime, nakon što je 3. maja prošle godine izvršio stravičan masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar” i ubio devetoro učenika i čuvara škole koju je i sam pohađao, on je smešten na kliniku, gde ga u svakom trenutku čuvaju policajci. 

Posle dugo vremena, on je na kratko napustio bolnicu.

– Dečak nema pravo da napušta kliniku, ali ima pravo na periodične šetnje u prostoru koji određuje ustanova u kojoj se nalazi. Međutim, pre par nedelja se dogodilo da je dečak-ubica pod jakom pratnjom policije ipak napustio objekat zbog rutinskog pregleda koji je imao. Odmah nakon toga, on je vraćen nazad u ustanovu – navodi izvor upoznat sa slučajem.

U prilog ovoj činjenici je ono što je Republika prva pisala, a to je da se njegova majka žalila zaštitniku građana da njen sin ne ide nigde, već da je izašao samo kod lekara pod pratnjom policije, što potvrđuje gore napisanu informaciju.

– Van svake pameti! Njeni zahtevi su bezobrazni i bezobzirni, pre svega prema deci i Draganu koje je njen sin ubio. Dečaka-ubicu 24 sata čuva policija da ne bi pokušao da pobegne ili naudio nekome sa Klinike, a ona traži poseban nadzor bolnice jer strahuje za bezbednost sina. Sramota. Nema trunku osećaja, samo razmišlja o sinu ubici, još se žali što nema posete, a i samoj joj je zabranjeno da komunicira sa njim i da ima kontakt, ko zna na šta bi pokušala da ga nogovori da kaže na suđenju – rekao je prethodno izvor za Republiku.

Izvor: Srbija Danas/Republika