Month: March 2024

Nestala devojčica Danka koja ima dve godine u Banjskom polju, napisano je na društvenim mrežama kojima kruži apel sa devojčicinom slikom.

Kako se navodi u objavi roditelja, ako je neko vidi neka pozove policiju.

Kako navodi majka devojčice, ona je bila sa sinom u Banjskom polju kada je devojčica nestala.

– Dete je na sebi imalo ljubičaste pantalone i maslinasto zelenu jaknu, vezanu kosu. Odaziva se na ime, ali ona je još mala, ona još ne priča. Javili su se ljudi da je viđena kod neke zgrade, ali nije tu – kaže uplašena majka devojčice.

Kako nezvanično saznaje “Blic” malu devojčicu traži 200 ljudi, a poslednji put ju je navodno video video jedan čovek kako ide ka šumi.

Kurir.rs/blic

Sada je potpuno zdrav jer je skener, na sreću, pokazao da nema ni traga od prethodne bolesti. A evo kako je tekao put od njenog otkrivanja do izlečenja…

Dr Vojislav Šešelj je otkrio kako se borio s rakom debelog creva i metastazama na jetri. Do detalja je opisao postupak lečenja, promene ishrane i pažljivom slušanju lekarskih saveta, gostujući na TV Kurir.

Sada je potpuno zdrav jer je skener, na sreću, pokazao da nema ni traga od prethodne bolesti. A evo kako je tekao put od njenog otkrivanja do izlečenja…

Prvi simptomi

Posle pojave krvi u stolici, u zatvoru u Hagu mu godinu dana nisu dozvolili da ode na pregled. Kad su ga poslali da uradi kolonoskopiju, otkriveno je da ima polipe, od kojih su dva probila debelo crevo. Urađen je skener i ustanovljeno je da su zahvaćeni limfni čvorovi. Odmah je izvršena laparoskopska operacija, pri čemu je odstranjen oboleli deo debelog creva i oko 20 limfnih čvorova, a kada je stigao patohistološki nalaz, potvrđeno je da je pet bilo maligno.

“Posle operacije sam išao na hemioterapiju, trajala je tri dana i odlično sam je podneo. Nakon toga su me vratili u zatvorsku bolnicu i stavili u potpunu izolaciju pod izgovorom da mogu ugroziti zdravlje ostalih zatvorenika. Znam da je to bila laž, jer im je cilj bio da me psihički maltretiraju. Zbog toga sam, kad mi je ponovo predloženo, odbio da dalje primam hemioterapiju. Nakon šest meseci, odveden sam na ultrazvučni pregled i dodatno su mi nađene dve promene na jetri. Pošto sam i dalje odbijao hemioterapiju, pozvan je konzilijum lekara iz Beograda, koji se posle pregleda složio s dijagnozom holandskih lekara, koji su mi davali još šest meseci života ukoliko ne pristanem na taj vid lečenja,” ispričao je Šešelj.

Lečenje u Srbiji

“Kad sam došao u Srbiju, u Kliničkom centru Vojvodine su mi uradili sve preglede posle kojih sam primio hemioterapiju u šest doza. Nakon izvesnog vremena su urađeni kontrolni pregledi na kojima je ustanovljeno da su se promene sa jetre potpuno povukle, kao i da je debelo crevo sasvim čisto. Odsad je potrebno da na kontrole idem svake treće godine.”

Iako pre svega poštuje nauku i medicinu i pridržava se svih lekarskih saveta, usput je tražio i prirodne (alternativne) načine dodatnog lečenja.

“Hranio sam se zdravo, jeo mnogo voća i povrća. Odtad svakog jutra pijem sok od aronije i sveže ceđen sok od mešavine cvekle, peršuna, celera, šargarepe i jabuke. Jedem sezonsko voće sve dok ne dođe vreme smokava. One su rajsko voće, to je čudo jedno koliko je zdrava.”

Na pitanje da li misli da je stres uzrok njegove bolesti, Šešelj je odgovorio:

“Trudio sam se u Hagu da drugima izazivam stres, a ne oni meni, ali mislim da je pravi uzrok moje bolesti loša hrana koju smo tamo dobijali. A mogao je to biti i stres, čovek nekad i potiskuje svoja osećanja. Trudio sam se da to sakrijem, nikada nisam dozvoljavao da drugi primete moju patnju,” ističe naš sagovornik.

ŠEŠELJEV JELOVNIK

obavezna medicinska terapija

svako jutro piti sok od sibirske aronije i sok od mešavine cvekle, peršuna, celera, šargarepe i jabuke

razne vrste sezonskog voća

sveže smokve obavezno

nar – svaki dan po jedan

crni i beli luk, kupus, krompir

riba, teleće, pileće, pa i svinjsko meso, zabluda je da je nezdravo, ali ne jesti ga svaki dan

multivitaminski proizvod („centrum“)

vitamin D3, naročito tokom zime

G-132, antioksidans

Slađana Milošević preminula je u 69. godini, a proteklih meseci vodila je borbu za svoje zdravlje i javno govorila o problemima sa kojima se suočavala u procesu lečenja.

Slađana Milošević bila je muzička ikona novog talasa osamdesetih godina koja je dala ogroman doprinos svetu muzike.

Popularna pevačica iza sebe ima dugu i turbulentnu muzičku karijeru na rok sceni, a zbog ekscentričnog stila bila je jedinstvena i prepoznatljiva, ali neretko i osporavana.

Slađana Milošević našla se u centru pažnje javnosti nakon što je zbog zdravstvenih problema završila u bolnici.

„Rodila sam se sa imunološkim defektom i ceo život imam problem sa ljudima koji imaju neku vrstu infekcija. Zato sam i odsustvovala sa scene često. Kada sam završila u bolnici, jako me zabolelo to što mi se dogodilo, jer sam oko sebe gledala i druge ljude. Moja različitost odbija ljude i tera ih ka mržnji. Slava me je u nekim momentima štitila, ali u ovom vremenu mi je odmogla. Imam zdravstveni problem zbog kog moram da odlazim na bolničke tretmane, jer lekove moram da uzimam intravenozno i često sam hospitalizovana. Poslednji put, kada sam primljena u bolnicu, doživela sam veliko poniženje i vređanje“, pričala je pevačica i opisala tada sa čime se suočila:

„Odveli su me na intenzivnu negu, kojoj ne pripadam, zato što sam ja pokretni bolesnik, a dobro znamo ko leži tamo. Iako sam očekivala da ću se vratiti na odeljenje na kome sam bila. Bilo mi je jako teško da trpim verbalne uvrede. Jedna mlada medicinska sestra mi je izgovorila rečenicu: ‘Ajde sad da nam pevaš’, dok druga odgovara: ‘Ne daj Bože, da nam ona peva. To je osoba koju ne želim u svojoj blizini’. Ja sam bila iznenađena, jer ja poštovanje imam prema svima i ne dozvoljavam da me neko tako oslovljava. Ja sam neko ime u ovoj državi i dobila sam priznanja za sve što sam uradila.“

„Potpadam pod nekim tretman gde mi je zabranjeno da izlazim iz sobe, čak sam bila zaključana dva dana. Sve stvari su mi uzete, od cipela do telefona. Mole me da ostanem u bolnici iz ne zna se kog razloga. Jedna jedina analiza je rađena, zbog koje je bilo potrebno da ležim. Obećano mi je da ću biti na tom odeljenju dan i da će me vratiti na moje odeljenje, da mogu da šetam i da se ponašam normalno. Šest dana mi je bilo zabranjeno da sama obavljam fiziološke potrebe, a nakon toga sam odlučila da samoinicijativno napustim bolnicu. Učinjeno mi je veliko zlo“, navela je Slađana.

Pevačica je ostavila veliki trag na rok sceni, a svojom popularnošću i jedinstvenim scenskim i muzičim izrazom imala je veoma jak uticaj, pa su neki obožavaoci čak pokušali samoubistvo.

„Nažalost, jedan se jeste ubio. Tada sam prekinula turneju i upisala se na veterinarski fakultet. Nisam se uopšte bavila muzikom više“, govorila je legendarna Slađana Milošević u emisiji „Kec na jedanaest“.

Slađana Milošević, rokerka koja je rušila sve tabuje, napustila nas je posle lavovske borbe sa teškom bolešću. Nikada nije pristajala na kompromise, trudila da se žene imaju što bolju poziciju u društvu. Uvek je tragala za pravim i iskrenim emocijamakoje su joj bila glavna vodilja u životu.

Rođena je 3. oktobra 1955. godine u Beogradu. Odmalena se videlo njeno interesovanje za muziku, a već kao devojčica krenula je na časove klavira. Smatra se jednom od ikona jugoslovenskog crnog talasa, a svoj prvi veći uspeh imala je već krajem sedamdesetih.

– U školi sam uvek imala problema. Ja nikada nisam morala da učim, dovoljno mi je bilo da sedim na času i zapamtim. To je svima smetalo, plus što sam bila u muzičkoj školi i takmičila sam se. Bila sam talentovani violinista. Učila sam od najboljih – govorila je gostujući u emisiji “Sceniranje”.

Svoju porodicu nazivala je “porodica ludih naučnik”.

– Moja mama je pedagog, predavala je srpski. Čak je i meni predavala nekoliko meseci, ja sam bila velika žrtva moje mame. Morala je da prikaže đacima da smo svi jednaki. Jednom sam otišla do katedre da je pitam da mi zareže olovku, onda je mama vikala da izađem iz učionice. Kod kuće sam dobila grdnju. Nisu me tukli roditelji, bila sam preterano dobro dete. Sad me je to stiglo. Meni je drago što je tako. Kada učimo decu da budu gruba i nametljiva, mi remetimo njihovu prirodu, treba pustiti čoveka da se razvija. Vršnjaci su me voleli kada je neko drugi morao da uradi umesto njih. Trenirala sam karate, imam plavi pojas – rekla je Slađana pa otkrila da su svi u njenoj porodici matematičari:

– Moj deda je stalno eksperimentisao. Uzeo je jedan plac, mi smo porodica ludih naučnika. Naravio je laboratoriju i moj tata je otišao kod dede, i kad se vraćao kući caklele su mu oči. Deda je voleo da pravi napitke.

Ona je bolovala od smrtonosne bolesti.

Pevačica Slađana Milošević preminula je u 69. godini života u Zemunskoj bolnici. 

Podsetimo, pevačica je pre nekoliko meseci je hitno hospitalizovana zbog lošeg zdravstvenog stanja, o čemu se naširoko pričalo.

Pevačica je tada otkrila kakva je priroda njene bolesti.

– Bolest nosi naziv Sjegrenov sindrom. Njena simptomatologija i način lečenja i dalje su nepoznati mnogim doktorima. Često je svode na pojednostavljeni imunološki poremećaj, a ona je u stvari smrtonosna. Nažalost, bolest je veoma teška, sa brojnim imunološkim promenama. Napada sve telesne sisteme. Jedino kineska tradicionalna medicina može pomoći, jer od ranih dana tretira čoveka kao jedinstvenu celinu. U zapadnoj medicini jedino psihosomatika ima takav pristup. Čovek je jedinstvo tela i psihe i samo tako se može lečiti – rekla je pevačica, koja je potom tada otkrila zbog čega je na sopstvenu odgovornost napustila bolnicu.

– Nisam mogla da se izvučem iz zamke bolesti. Nije mi odgovaralo to što posle dve godine nije bilo nikakvog pomaka u lečenju i što sam se iznova vraćala u bolnicu. Nije mi odgovaralo ni ophođenje većine osoblja, njihova nezainteresovanost, površnost i uporni sukobi, gde se moje mišljenje nije uvažavalo mada sam sama psihoterapeut praktičar i bivši student veterinarske medicine. Nije bilo ni dobre volje, čak ne znam ni imena lekara, osim njih dvoje, jer se nisu predstavili. Moj dolazak u bolnicu bio je propraćen uvredama – ispričala je tada Slađana.

Ležala je na intenzivnoj nezi

Pevačica Aleksandra Slađana Milošević umrla je danas, 26. marta 2024. godine u Zemunskoj bolnici. Kako saznajemo, poslednjih desetak dana bila je u bolnici na lečenju.

Bila je teško bolesna, imala je infekciju pluća i u jednom trenutku bila je pozitivna na kovid 19, nezvanično saznajemo.

Tačan uzrok smrti još uvek nije zvanično poznat.

Ležala je na intenzivnoj nezi.

(Telegraf.rs)

Pevačica Aleksandra Slađana Milošević umrla je danas, 26. marta 2024. godine u Zemunskoj bolnici. Kako saznajemo, poslednjih desetak dana bila je u bolnici na lečenju.

Bila je teško bolesna, imala je infekciju pluća i u jednom trenutku bila je pozitivna na kovid 19, nezvanično saznajemo.

Tačan uzrok smrti još uvek nije zvanično poznat.

Ležala je na intenzivnoj nezi.

(Telegraf.rs)

Pevačica Slađana Milošević umrla je u 69. godini. Kako saznajemo, izdahnula je u Zemunskoj bolnici.

Aleksandra Slađana Milošević rođena je u Beogradu 3. oktobra 1955. godine. Iza sebe ima dugu i uspešnu karijeru.

Smatrana je ikonom novog talasa osamdesetih u Jugoslaviji. Interesovanje za muziku je pokazivala još u detinjstvu.

Doprinos modernoj muzici dala je već u svojoj dvanaestoj godini, svirala je i pevala u grupama kao što je Nebeska konjica, Epitaf8, Džentlmeni.

Uskoro više detalja.

(Telegraf.rs)

Novak Đoković boravi u Beogradu gde je već uveliko počeo pripreme za nastavak teniske sezone.

Srpski as provozao se glavnim gradom i stigao na trening na Košutnjaku u superluksuznom “Rendž rover difenderu” .

Novak je bio za volanom automobila vrednog oko 150.000 evra.

Pogledajte ekskluzivne fotografije:

Đoković će u narednih nekoliko dana ponovo promeniti mesto boravka jer ga čeka odlazak u Monte Karlo, gde će imati završnu pripremu za sezonu na šljaci.

Novakov glavni turnir u 2024. godini su Olimpijske igre u Parizu koje se igraju na terenima Rolan Garosa. Apsolutni fokus Đokoviću u nastavku sezone upravo će da bude da što bolje izgleda na zemljanoj podlozi..

Kurir sport

Tužna sudbina zadesila je ovog nesrećnog mladića…

Prošle su četiri godine otkad nas je iznenada napustio Saša Vujnović, nekadašnji pobednik rijaliti formata “Farma” u Hrvatskoj.

Njegova bivša partnerka Ivana, nastavila je dalje i pronašla je novog partnera, udala se, a njihovoj zajedničkoj deci govori i dan-danas o njemu.

Ovako Ivana danas govori u pokojnom Saši i njihovoj porodici:

• Dečica su dobro, Sašini Stela i Lukas idu u vrtić, a ja sam smogla snage da ostanem jaka – rekla je za portal Story.hr Ivana Bokulić, nekadašnja partnerka preminulog pobednika Farme Saše Vujnovića.

Saša je poginuo na gradilištu u Rijeci 13. marta 2020. godine, a imao je samo 28 godina. U trenutku kada je Ivana saznala za tragediju, bila je u poodmakloj trudnoći. Ni tri nedelje kasnije rodila je sina Lukasa, a par je od ranije imao i ćerku Stelu, koja je tada imala nepunih godinu dana.

Dva meseca nakon što je pokopala partnera Sašu, živela je sa decom kod njegovih roditelja u Vrbovskom, a oni su joj bili velika podrška. Nakon toga preselila se u Ogulin, gde je imala svoj stan. Ivana je majka četvero djece – iz veza pre Saše ima sina i ćerku, te ističe kako Saša među njima nikad nije pravio razliku. Sašina ćerka Stela često pita za oca, a Ivana joj onda priča o njemu. 

•  Ona uviek pita za tatu, imamo jednu sveću kod kuće koju palimo samo ona i ja. Kažemo da je za tatu Sašu. Jednom u dva, tri meseca bude joj jako teško, bude plačljiva i tužna. U tom periodu spava sa mnom jer znam što joj je, palimo sveću dok to ne prođe. Lukas je još mali, on ne razume, nije svestan kome se pali sveća, nije osetio sve što je Stela osetila pa nema percepciju za koga se pali sveća. Stela mu pokušava objasniti, ali joj ne ide. Njih dvoje baš su povezani i to je divno. Ja sam ćerka jedinica pa nisam imala pojam o toj bratsko-sestrinskoj ljubavi, ali oni su primer kako to treba izgledati – kazala je Ivana.

U oktobru 2022. godine udala se za Josipa Bokulića, a upravo je on bio upoznat s njenom bolnom situacijom te se, kaže, odlično snašao sa njenom decom.

•  Prihvatio je sve kako i jest, brine se o deci jako, bolje nisam mogla naći. Stvarno su dečica srećna, oni su njega prihvatili i on njih, tako da je sve onako kako bi trebalo biti. Josip im je velika podrška. Oboje radimo i dobro smo organizovani po pitanju dece, pa kad sam ja popodne, Josipov šef izađe u susret i Josip pokupi klince. A kad sam ja kod kuće, onda Josip radi i tako – dodala je Ivana.

Vlasnici pogrebnog preduzeća u Preljini kod Čačka su napravili stranicu na društvenim mrežama kako bi reklamirali svoju firmu, međutim otkako su na nju počeo da “kače” umrlice, posećenost je skočila u nebesa.

Od tog dana njima se javljaju ljudi sa svih meridijana, čim na stranici, odnosno umrlici ugledaju poznato lice.

– Mnogi, naročito u inostranstvu i ne znaju da su ostali bez poznanika, nekadašnjeg komšije ili daljeg rođaka. Ima i ljudi iz okoline koji vest o smrti saznaju upravo na stranici našeg pogrebnog preduzeća – kaže Lidija Đoković, vlasnica pogrebnog preduzeća.

Navode da umrlice na društvenu mrežu “Meta” postavljaju isključivo iz saglasnost porodice koja naručuje izradu posmrtnih plakata, odnosno organizuje sahranu. Kaže da su klijenti uglavnom zadovoljni.1 / 6 FOTO: D.Č.

– Mnogi kažu da su izraze saočešća dobili iz najudaljenijih krajeva, od rodbine ili poznanika. Zalepljenu na oglasnoj tabli u gradu ili selu gde žive je svakako ne bi mogli ugledati – kaže sagovornica.

Ona dodaje da je u svetu ova praksa već godinama ustaljena, a stranci idu i korak dalje kada su inovacije u ovoj oblasti u pitanju.

– U mnogim zemljama postoji prenos uživo ukopa nekog pokojnika i to je u svetu sada trend. Za neke koji su stotinama kilometara daleko je to jedini način da, uslovno rečeno, prisustvuju pogrebu. Ukoliko bude interesovanja, zašto da ne, to je i kod nas moguće primeniti. Recimo u Americi je često broj onih koji virtuelno ispraćaju najbližeg veći nego prisutnih na sahrani. Razlog tome je što su najbliži često stotinama ili hiljadama kilometara udaljeni jedni od drugih. Danas ljudi žive na raznim stranama sveta i sigurno da ne mogu otići na svaku sahranu, kako bi odali počast nekome koga su voleli i poštovali – kaže naša sagovornica.

– Vrlo često rodbina koja nas prati putem društvenih mreža nas kontaktira kako bismo na određene datume, godišnjice i pomene, mi umesto njih položimo cveće na grob, jer oni nisu u mogućnosti. Obično je reč o ljudima koji žive u inostranstvu, ali ima i onih koji nisu. Mi taj čin polaganja cvetnog aranžmana koji su odabrali snimimo ili fotografišemo i prosledimo – kaže Lidija.

I ako se u Beogradu uveliko organizuju sahrane kućnih ljubimaca, naš sagovornik kaže da u čačanskom kraju za tim vrstama usluga još uvek nema interesovanja.

Kurir.rs