Imaju naši ljudi veliko srce, kad je čovek u nevolji – svi ko jedan pružaju ruku, iako ga nikada nisu videli. O tome najbolje svedoči priča Srbina koji je u Nemačkoj završio na ulici, bez para, hrane i bilo koga da mu pomogne.
Nakon što je par dana trpeo glad, bedu i nemaštinu, muškarac iz Srbije pod nadimkom Cile zavapio je sunarodnicima okupljenim u Fejsbuk grupi “Srbi u Nemačkoj” da mu pomognu, jer je nesrećnim spletom okolnosti ostao na ulici.
Naime, kako je naveo u pređašnjoj objavi, on je došao u Nemačku da radi, ali je prevaren, kako za sam posao, tako i za smeštaj.
Nakon par dana bez dinara u džepu smucajući se po autobuskoj stanici u Minhenu, gladan i iscrpljen, konačno je skupio snage da se obrati sunarodnicima za pomoć.
Ostao sa jednim evrom u džepu, lutao po stanici
A, onda je nastupilo čudo i možda najbolji prikaz našeg naroda na delu. Iz svih krajeva Nemačke, Srbi su počeli da mu šalju poruke u kojima su pisali da će mu poslati novac za kartu za Srbiju i hranu, samo da im se javi. U roku od svega nekoliko sati, ponude su se smenjivale i Cile je na kraju, zaslugom ljudi velikog srca bio na putu za domovinu.
– Dobar dan dobri ljudi, spasavajte molim vas! Ako neko slučajno ide za Srbiju iz Minhena tu sam kod autobuske stanice već par dana na ulici, nisam spavao ni jeo, iscrpljen sam samo da stignem za Srbiju, odužio bi se nekako naknadno! Nemam više snage, jedva gledam na oči i baterije nemam. Prikačim se gde uhvatim internet, molim vas ako je nekom usput spasavajte imam jedan evro kod sebe ne znam šta da radim – napisao je on.
Preko 150 poruka za pomoć
Nije prošlo mnogo, naši ljudi u dijaspori su “zasukali rukave”, bez previše pitanja kako, zašto i zbog čega.
– Druže ako si stvarno u nevolji, ja sam od Minhena 320 kilometara, piši mi, doći ću nahraniću te, platiti ti kartu, nije problem nikakav želim pomoći svima u nevolji – napisao je prvi od njih.
Sledeća se javila jedna dama – kratko, jasno i bez pompe.
– Gde ste da vam platim kartu za Srbiju – napisala je Stanislava.
Među ponudama bilo je i onih koji su gledali šire, te su Ciletu nudili i posao.
– Piši poruku mogu da ti dam pare za hranu, a možda ćemo naći i posao – glasila je ponuda ovog Srbina.
I dok su se poruke smenjivale, stigla je vest koju su svi sa oduševljenjem dočekali – Cile je krenuo za Srbiju.
– Došao je neki dečko i kupio mu da jede i kartu, već je na putu za Srbiju – napisala je kratko Biljana.
Zahvalio se svima, posebno Matu i Mariju
Istog dana, pet sati kasnije, Cile se ponovo oglasio novom porukom, navodeći ime i prezime dvojice muškaraca koji su mu se našli u velikoj životnoj nevolji.
– Hvala svim divnim ljudima koji su se javili da pomognu, znak je da ima i dalje dobrih ljudi koji su spremni pomoći u nevolji, a i ne poznaju te, a oni sto te poznaju ukopaju. Ali eto jedne škole da se nauči na greškama. Hvala svima još jednom puno, Bog vas blagoslovio i hvala ovom divnom dečku Matu Bošnjaku što je došao i pomogao i Mario Jović ga spojio takođe i svima vama. Bitan je gest i dobro delo. Bog vas sve blagoslovio. (…) Napolju sam bio, odjednom hiljade poruka, obaveštenja, internet zakucava, telefon mi se ušlogirao i ako nekom nisam odgovorio neka ne zameri i hvala svakako – rekao je Cile na kraju emotivnog obraćanja.
(Kurir.rs/Blic/Preneo: Đ. M.)