Month: March 2024

Inspektori u civilu fotografisali prisutne jer je moguće da je sahrani prisustvovao i neki član sekte

Dečaci Aros (3) i Ehos (1), koji su ubijeni najverovatnije u bezumnom sektaškom činu njihovih roditelja, sahranjeni su juče zajedno sa majkom iz pakla!

Oni su pokopani u istu raku sa majkom ubicom Martinom Petrović Suvajdžić (23), koja im je presudila sa suprugom Lavom (25), a potom sa njim skočili sa 17. sprata solitera u Novom Sadu.

Kako javlja naš reporter, tela nesrećnih mališana su juče oko 12 sati dopremljena u seosku kapelu, a sa njima je stigao i sanduk s njihovom majkom.

Zaposleni na groblju su bili vidno potreseni i nisu krili tugu za dečacima.

– Svi smo u potpunom šoku, ne znamo kako ćemo ovo preživeti. Dođe nam samo da sednemo i da plačemo. Ko može da izdrži da odjednom sahrani dva mala deteta, i to u istom danu. Prošle godine smo pokopali onog dečaka što se ugušio u požaru – rekli su oni za Alo!, suzdržavajući se da ne zaplaču.

Dečaci su položeni u bele kovčege, a njihova majka u običan drveni sanduk.

Martina nosila ogrlicu sa simbolom besmrtnosti

Martina je, kako smo pisali, na lančiću oko vrata nosila privеzak Ankh, egipatski hijeroglif koji predstavlja večni život i simbolizujе bеsmrtnost. To je i staroеgipatska rеč za život, odnosno za vеčni život i nosili su ga brojni еgipatski faraoni.

Bеsmrtnost jе stanjе oslobođеnosti od smrti ili uništеnja, odnosno stanjе vеčnog života. Pojam bеsmrtnosti obično označava učеnjе po kojеm duša nadživi tеlеsnu smrt.

Učеnjе o bеsmrtnosti, kako je preneo novosadski „Dnevnik“, možе uključiti samo prеživljavanjе dušе shvaćеnе kao duhovnе suštinе privrеmеno smеštеnе u tеlu ili uskrsnućе tеla kao u avramskim rеligijama. Tеorija ličnе bеsmrtnosti glasi da ćеmo poslе sopstvеnе smrti živеti drugi život, odnosno nastaviti da živimo vеčno.

Meštani Bačkog Petrovca kroz šapat spominju sektu kao krivca za strašnu porodičnu tragediju koja je potresla celu Srbiju.

– Martina je bila dobro dete, ali je tokom školovanja, kako se sada priča, skrenula s puta. Navodno je tada došla u kontakt sa sektom. Upoznala je Lava i od tada je prestala da kontaktira s roditeljima, mlađim bratom i sestrom. Pitanje je ko je koga uveo u sektu. Ne znaju se pojedinosti iz njihovog života jer su se otuđili od prijatelja i izolovali od komšija. Sumnjamo na sektu jer niko zdravog razuma ne bi ubio decu koja razumne ljude samo motivišu da još više rade i stvaraju za dobrobit cele porodice. Iskreno, posle  tragedije u Bačkom Petrovcu više ništa nije isto. Ljudi su uplašeni i povukli su se u svoje domove – ispričali su meštani našem reporteru.

Ulica u kojoj žive Martinini roditelji bila je pusta uoči sahrane i vladao je muk. Iz kuće niko nije izlazio, a povremeno su se na prozoru videle samo siluete. Slična situacija je bila i nekoliko ulica dalje, ispred kuće Martinine svekrve. Kapija na dvorištu bila je zatvorena i niko nije otvarao našoj ekipi, dok su žitelji samo odmahivali, pokazujući tim gestom da ne žele da pričaju.

Porodica  se oko 13 sati polako okupila na groblju. Sedeli su u tišini pored sanduka i neprekidno odmahivali glavama, pokazujući da se ne mire sa surovom istinom da je njihova ćerka ubila rođenu decu. Tik pored kovčega na stolicama su sedeli Martinin otac, sestra, majka i brat. Majka je ispružila ruku i spustila je na ćerkin sanduk. Martinina mlađa sestra je učinila isto, pa je svoju desnu ruku stavila preko mamine. Obe su bile uplakane, dok je otac nemo posmatrao sanduk. Martinin brat je sedeo zamišljen i pognute glave. Majku je tešio tako što se privio uz nju, jednom rukom ju je držao ispod miške i dodavao joj papirne maramice da obriše suze.    

Zanimljivo je da su meštani samo dolazili da izjave saučešće i odmah potom su odlazili sa groblja. Muk i tišinu je jedino remetilo zavijanje pasa koje se čulo iz daljine. Pola sata uoči sahrane, oko 13.30 sati, počeli su da pristižu rodbina i prijatelji. Okupilo se oko 50 ljudi, a tada se začuo jauk jedne žene i kukanje na slovačkom jeziku. Uoči polaska povorke prema grobnom mestu, u 13.45 sati, svi okupljeni su ustali i kratko vreme stajali mirno.

Oproštaj je počeo govorom na slovačkom jeziku, uz zvuke orgulja. Posle govora se ponovo začula muzika i pevanje crkvenog hora u znak poslednjeg pozdrava. Zanimljivo je da su grobari doneli samo jedan krst s ispisana sva tri imena. Krst je stavljen na zajedničku raku u koju su spuštena sva tri kovčega, prvo veliki u kojem je majka, a potom dva bela dečja. Članovi porodice su posle spuštanja kovčega stajali pored rake i nemo gledali u večnu kuću svoje ćerke i dva unuka. Martininog dedu su pridržavali jer je jedva stajao na nogama. Ostali su stajali u polukrugu i ćutke gledali dok su grobari zemljom zatrpavali sanduke. 

Na groblju su bili i inspektori u civilu koji su fotografisali prisutne jer postoji mogućnost da je ispraćaju prisustvovao i neki član sekte kojoj su pripadali Martina i Lav.    

Podsеtimo, bračni par Marina i Lav su u pеtak oko 22 sata skočili u smrt sa solitеra na Bulеvaru cara Lazara broj 7 u Novom Sadu.  Kada je utvrđеn njihov idеntitеt, u iznajmljenoj kući u Pеtrovaradinu pronađеna su i tеla njihovih sinova. Posle toga je počeo uviđaj, koji jе trajao satima, a novosadskim opеrativcima iz Odeljenja krvnih dеlikata je to vеrovatno bio najtеži slučaj u karijеri. Policija je posle uviđaja zapеčatila kuću, dok su tela preneta na Institut za sudsku medicinu na obdukciju.

Istraga sе vodi u nеkoliko pravaca, a nе isključujе sе mogućnost da jе rеč o sekti. Kako smo ranije pisali, zidovi u kući su bili obojeni u crno, s motivima zagrobnog života.

Martina je, na lančiću oko vrata nosila privеzak Ankh, egipatski hijeroglif koji predstavlja večni život i simbolizujе bеsmrtnost.

Dečaci Aros (3) i Ehos (1), koji su ubijeni najverovatnije u bezumnom sektaškom činu njihovih roditelja, sahranjeni su juče zajedno sa majkom koja ih je poslala u smrt. 

Oni su pokopani u istu raku sa majkom ubicom Martinom Petrović Suvajdžić (23), koja im je presudila sa suprugom Lavom (25), a potom sa njim skočilia sa 17. sprata solitera u Novom Sadu.

Tela nesrećnih mališana su juče oko 12 sati dopremljena u seosku kapelu, a sa njima je stigao i sanduk s njihovom majkom.

Zaposleni na groblju su bili vidno potreseni i nisu krili tugu za dečacima.

– Svi smo u potpunom šoku, ne znamo kako ćemo ovo preživeti. Dođe nam samo da sednemo i da plačemo. Ko može da izdrži da odjednom sahrani dva mala deteta, i to u istom danu. Prošle godine smo pokopali onog dečaka što se ugušio u požaru – rekli su oni za Alo!, suzdržavajući se da ne zaplaču.

Dečaci su bili položeni u bele kovčege, a njihova majka u običan drveni sanduk.

Zanimljivo je da su meštani samo dolazili da izjave saučešće i odmah potom su odlazili sa groblja.  Pola sata uoči sahrane, oko 13.30 sati, počeli su da pristižu rodbina i prijatelji. Okupilo se oko 50 ljudi, a tada se začuo jauk jedne žene i kukanje na slovačkom jeziku, piše Alo.  

Ono što je bilo zanimljivo je to, da su na groblju su bili i inspektori u civilu koji su fotografisali prisutne jer postoji mogućnost da je ispraćaju prisustvovao i neki član sekte kojoj su pripadali Martina i Lav.    

Podsеtimo, bračni par Marina i Lav su u pеtak oko 22 sata skočili u smrt sa solitеra na Bulеvaru cara Lazara broj 7 u Novom Sadu.  Kada je utvrđеn njihov idеntitеt, u iznajmljenoj kući u Pеtrovaradinu pronađеna su i tеla njihovih sinova. Posle toga je počeo uviđaj, koji jе trajao satima, a novosadskim opеrativcima iz Odeljenja krvnih dеlikata je to vеrovatno bio najtеži slučaj u karijеri. Policija je posle uviđaja zapеčatila kuću, dok su tela preneta na Institut za sudsku medicinu na obdukciju.

Martina nosila ogrlicu sa simbolom besmrtnosti

Martina je, na lančiću oko vrata nosila privеzak Ankh, egipatski hijeroglif koji predstavlja večni život i simbolizujе bеsmrtnost. To je i staroеgipatska rеč za život, odnosno za vеčni život i nosili su ga brojni еgipatski faraoni.

Bеsmrtnost jе stanjе oslobođеnosti od smrti ili uništеnja, odnosno stanjе vеčnog života. Pojam bеsmrtnosti obično označava učеnjе po kojеm duša nadživi tеlеsnu smrt.

Učеnjе o bеsmrtnosti, kako je preneo novosadski „Dnevnik“, možе uključiti samo prеživljavanjе dušе shvaćеnе kao duhovnе suštinе privrеmеno smеštеnе u tеlu ili uskrsnućе tеla kao u avramskim rеligijama. Tеorija ličnе bеsmrtnosti glasi da ćеmo poslе sopstvеnе smrti živеti drugi život, odnosno nastaviti da živimo vеčno.

Istraga sе vodi u nеkoliko pravaca, a nе isključujе sе mogućnost da jе rеč o sekti. Kako smo ranije pisali, zidovi u kući su bili obojeni u crno, s motivima zagrobnog života.

Skoro svi u svetu tenisa verovali su kako Novak Đoković ima najbolji ritern na Turu, ali je sada isplivala šokantna lista koja govori potpuno drugačije!

Naime, Novak je ove sezone tek sedmi na listi najboljih riternera i ispred njega su neka zaista neočekivana lica. Portal “Tennis365” objavio je ovu šokantnu listu na kojoj prvo mesto zauzima, verovali ili ne, Džek Drejper!

Trenutno 37. igrač planete osvaja čak 32,6 odsto poena na protivnikov prvi servis, a još bolji procenat ima na drugi servis – 52,8 odsto.

Posle Drejpera na listi se nalaze Janik Siner, Karlos Alkaraz, Sebastijan Baes, Danil Medvedev i Aleks de Minor, pa tek onda Novak Đoković.

Kurir sport

Martina i deca ispraćena su na večni počinak uz hor “Tapke”.

Martina Petrović Suvajdžić sahranjena je u sredu na lokalnom grolju u Bačkom Petrovcu zajedno sa svoja dva sina Arosom i Ehosom, koji su imali samo jednu i tri godine. Martina je sahranjena pod devojačkim prezimenom Kukučkova.

Iako se u prvi mah govorilo da su roditelji ravnodušno prihvatili činjenicu da im se dete bacilo sa zgrade, jučerašnje scene na groblju u njenom rodnom mestu bile su veoma potresne i tužne.

Roditelji Vladimir i Mihaela i njohova mlađa deca sve vreme su bili zagrljeni i očajni od tuge, a majka se jedva držala na nogama kada su joj ćerku i unuke prekrivali zemljom.

Kad su podigli dva mala bela sanduka sa dečacima, ubijenom braćom kojoj su roditelji sektaši oduzeli život, čuli su se glasni jecaji, javili su naši reporteri.

Bili u zavadi zbog Lava

Inače, da tragedija bude još veća, roditelji su sa Martinom izgubili kontakt još 2020. godine kada se, posle srednješkole, udala za Lava u Novom Sadu, a porodice nisu podržavale njihove izbore.

Baka i deka su prvi put videli svog mlađeg unuka u kovčegu,budući da su nam komšije potvrdile da ona 4 godine nije dolazila i nije komunicirala sa porodicom, a da su tek nakon tragedije i saznali da se drugi put porodila.

– Oboje su bili poročni i odbačeni od najbližih. Venčali su se bez prisustva bilo koga od familije. Jedino su pored njih tu bili obavezni svedoci. Kumovali su im od njih duplo stariji ljudi – ispričao je dobroobavešteni izvor Republike.

Takođe, kako smo već pisali, susedi Martine i njene porodice komentarisali su na društvenim mrežama da je prekretnica u njenom ponašanju upravo bilo poznanstvo sa Lavom.

– Ta devojka je iz mog sela. Upoznala je tog dečka i odrekla se roditelja, nije u kontaktu sa roditeljima već 4 godine – napisala je na društvenim mrežama poznanica majke samoubice.

– Bila je normalna dok nije upoznala tog dečka. Upoznala ga je na fakultetu i kad je napunila 18 godina i otišla od roditelja sa njim – dodala je ona.

Podsećamo, pretpostavlja se da su Martina i Lav Petrović sUvajdžioć bili pripadnici sekte Devet krugova satane, te da su prvo otrovali svoju decu, a potom zajedno skočili u sigurnu smrt sa najvišeg solitera u Novom Sadu.

Vozila brzinom od 221,3 kilometara na čas, na delu puta gde je ograničenje brzine 80

Pripadnici Uprave saobraćajne policije presretačem su zaustavili vozilo BMW nemačkih registarskih oznaka koje se na državnom putu Doljevac – Niš kretalo brzinom od 221,3 kilometara na čas, na delu puta gde je ograničenje brzine 80 kilometara na čas.

Vozilom je upravljala pedesetogodišnja turska državljanka koja je isključena iz saobraćaja i protiv koje je podneta prekršajna prijava zbog nasilničke vožnje.View this post on Instagram

A post shared by МУП Републике Србије 🇷🇸 (@mupsrbije)

Kurir.rs/SĐP/Instagram

Od trenutka strašne tragedije kada su mladić (25) i devojka (23) okončali skokom sa solitera u Novom Sadu, a prethodno usmrtili svoju decu, spekuliše se da je mladić poreklom iz Vranja.

Ipak, ovu informaciju niko nije zvanično potvrdio. Kontaktirali smo nadležne organe, ali kažu da nisu radili na ovom slučaju, te da i oni ovakvu informaciju imaju samo iz medija.

Vranje nije veliki grad i uglavnom se svi poznaju ipak misteriju o porodici mladića niko ne ume da razreši, niti ga se mlađe generacije sećaju.

Prema jednoj verziji postoji mogućnost d asu nekada živeli u Vranju, ali da su se porodično odselili za Beograd.

Naročito zbunjuju dva prezimena, a jedno od ta dva nije tipično za ovaj kraj.

Devojka i deca su juče sahranjeni u Bačkom Petrovcu odakle je rodom devojka koja je ubila decu i izvršila samoubistvo.

Sa cvećem u rukama i svećama za pokoj duše mlade žene i dvoje mališana, prijatelji i rodbina prilazili su porodici kako bi izjavili saučešće i pružili koju reč utehe.

U pratnji blizu stotinak ljudi i posle oproštajnog govora na slovačkom jeziku, tri kovčega spuštena su u raku, dok je grobljem u Bačkom Petrovcu odzvanjala pesma hora “Tapke”, čuli su se plač i jauci porodice.

Foto: Instagram Printscreen/192_rs

Inače, devojka je sahranjena pod devojačkim prezimenom, a takođe, kako saznajemo, njih troje počivaju na istom grobnom mestu.

Da podsetimo, tek što smo zakoračili u mart, Novosađani su ostali zatečeni tragedijom koja je potresla i čitavu zemlju. Naime, u petak 1. marta oko 23 časa žitelje naselja Liman 2 u Novom Sadu zaprepastila je vest da su dvoje mladih ljudi skočili u smrt sa vrha solitera.

Već tada se pretpostavljalo da je reč o dvostrukom samoubistvu, međutim stvar je ubrzo postala još strašnija, po saznanjima da su na drugoj lokaciji u dnevnom boravku stana pronađena tela dva dečaka, starosti 1 i 3 godine, prekrivena čaršavom, a upravo je bilo reči o adresi stanovanja ovog bračnog para.

Stradale mlade ljude bilo je teško identifikovati iz razloga što nisu imali dokumenta kod sebe, a kada je konačno policija došla do podataka, odlaskom na njihovu adresu, ima li su šta i da vide. Jezivi prizor beživotnih tela dvoje mališana. Na njihovim telima nije bilo tragova nasilja, a prvi toksikološki rezultati obdukcije pokazali su da su im u telu nađene određene supstance koje su mogle dovesti do njihove prerane smrti.

Istraga će doneti odgovore na mnoga pitanja za kojima trenutno istražitelji tragaju, navodno, ono što je viđeno po odlasku na mestu gde su pronađena tela dece, takođe su pronađeni i simboli egipatskog zagrobnog života, kao i simbole odvajanja od kolektiva. a istraga će rasvetliti da li ima indicija da je definitivno reč o pripadništvu nekoj sekti.

Srbija Danas/Novosti

Tema broj jedan na srpskoj estradi već nedeljama je razvod Harisa i Meline Džinović, koji su rešili da na svoju ljubav dugu 22 godina definitivno stave tačku.

Kako svakim danom u javnost isplivavaju nove informacije oko ovog para, Haris je sada po prvi put rešio da otkrije šta je kumovalo krahu njihovog braka.

”Ona zna razlog, ona je napustila mene, nisam ja nju. Ja ne znam ništa, uglavnom prevareni muž zadnji sazna’‘, tim je rečima Haris Džinović prekinuo medijsku ćutnju i prvi put progovorio o razlogu kraha braka s 30 godina mlađom modnom kreatorkom Melinom.

”Kažu ljudi da je razvod posle smrti najteža stvar. Ja bih to malo demantovao”, rekao je Haris, pa otkrio šta misli pod tim. ”Pa fino, ako se tebi ne sviđa da budeš sa mnom, neću ni ja s tobom”, zaključio je kratko.

Ipak, kako i sam tvrdi, bračni brodolom nije ga slomio.

”Inače bih sedeo u kući, tugovao, ne bih pevao, ne bih išao po koncertima, ne bih radio, ne bih se smejao…” kaže.

U ovom trenutku, poput svakog oca, Haris najviše razmišlja o deci. ”Oni su poprilično veliki, nije im to lako palo”

Podsetimo, Haris je Melinu upoznao 2003. godine. Nakon što ju je ugledao u jednom kafiću u rodnom Sarajevu, nije se smirio dok nije dobio njen broj telefona.

Kurir.rs/ In magazin

Dramski umetnik preminuo je 2021, u 64. godini života nakon teške bolesti, a sahranjen je u Beogradu na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana.

Bogata karijera

Borisa Komnenića najpre pamtimo kao Sašu Popadića Guzu u legendarnoj seriji “Bolji život” i još jednog Sašu iz filma “Tajvanska kanasta”. Tokom godina on je iza sebe ostavio mnogo uloga, što na flimu i u serijama, što u pozorištu.

Na filmu je debitovao još kao student u “Danima od snova” (1980) Vlatka Gilića, a iste godine odigrao je i ulogu u “Splavu meduze” Karpa Godine.

Igrao je u ostvarenjima “TT sindrom” (2002), “Sjaj u očima” (2003), “Kad porastem biću Kengur” (2004), “Sedam i po” (2006), “Čitulja za Eskobara” (2008), “Montevideo, bog te video” (2012), “Falsifikator” (2013), “Taxi Blues” (2019), “Jedini izlaz” (2020) i drugim ostvarenjima.

Brak

Boris je iza sebe imao jedan brak, međutim njihova ljubav se vremenom ugasila te su se razveli.

– I posao je bio jedan od faktora za razvod, ali nije bio presudan. Rene i ja se nismo dovoljno poznavali pre venčanja, onda smo počeli da se upoznajemo i nije nam se svidelo ono što smo spoznali – ispričao je Boris jednom prilikom.

Tuga za ćerkom

Iz braka sa Rene dobio je ćerku Niku, koja mu je podarila unuku, a u čijem odrastanju nije uspeo da učestvuje jer je tokom rata živela sa majkom u Hrvatskoj.

– Nismo se videli od izbijanja rata, jer iz nepoznatih razloga nikako nisam uspevao da dobijem vizu kako bih otišao da ih posetim. Od kada su vize ukinute, redovno se viđamo, ali sada je ona zrela i formirana osoba, majka moje unuke Lucije. Nika sada utiče na mene, pokušava da me vaspitava i učini zrelijim i boljim – pričao je glumac.

Razdvojenost od ćerke mu je veoma teško pala, međutim ono što ga je u ratnom periodu najviše radovalo je to što je preko određenih “kanala” imao informacije da su mu ćerka i bivša žena dobro, žive i zdrave.

– Ne umem ni da objasnim koliko mi je bilo teško. Radili su neki kanali, ni sam ne znam kako sam uspevao da ih ostvarim, a oni su mi samo obezbeđivali informacije da su njih dve dobro. Najgora je bila ta neizvesnost i naše međusobno nepoznavanje. Bile su to ćerkine najosetljivije godine u kojima nisam učestvovao i taj period je praktično zauvek izgubljen. Pokušavam da to ne ponovim s unukom i nadam se da ću u tome uspeti – ispričao je on.

Prvi susret nakon pet godina

On ćerku u jednom periodu nije video čak pet godina, a kako je izgledao prvi susret posle toliko godina ispričao je jednom prilikom.

– Bio je to kao susret dvoje ljudi koji su veoma bliski, a ne znaju se. Sreli smo se u Ljubljani, jer tada još nisam mogao da dođem u Hrvatsku. Neprijatnost je veoma brzo razbijena, jer krv nije voda, a divni odnosi na sreću traju do danas – kazao je Boris.

Do poslednjeg daha

Mesec dana pre smrt snimao je poslednju scenu. Naime, on je tumačio lik Steve u seriji “Koleginice”, a njegov kolega Predrag Peđa Damjanović, koji je snimao zajedno sa njim, otkrio je da je Boris poslednjih dana imao jake bolove.

Peđa je za Kurir ispričao da Komnenić nije mogao često da dolazi na snimanja zbog lošeg zdravstvenog stanja.

– Poslednje scene smo prepravili jer nije bilo šanse da dođe da snimi, prepričali smo ih, a delove gde je baš morao da bude u prolazu imali smo dublera, tad je već bilo pretužno, kada vidite nekog drugog čoveka u “Stevinom” kostimu a svesni ste da dubler nije zbog toga što je scena opasna po život, već zato sto je nas veliki Boris, naše omiljeno, najduhovitije, najšarmantnije “gunđalo”na svetu, sprečen da dođe zbog nesnosnih bolova – rekao je Damjanović.

Dragan Petrović Pele jedan je od najcenjenijih glumaca današnjice. Najviše je ostao upamćen po onoj iz “Lepih sela”: “Kako je u Švedskoj? Ladno, al’ standard.” Nosi nadimak po jednom od najslavnijih igrača u istoriji fudbala. S razlogom.

Na pozornicu je izveo na desetine sjajnih glumaca, a sa suprugom Olgom Odanović, takođe glumicom, na životnu pozornicu izveo je naslednike Jakova i Lenku.

U životnoj ispovesti koju je poverio Kuriru dramski umetnik govorio je o svom detinjstvu i otkrio da je bio nestašan, te da je roditeljima zadavao glavobolje.

Priča ide ovako:

– Ja sam rođen naopačke! Ozbiljno vam kažem. Možete misliti kako je bilo veselo mojoj mami! Rođen sam na noge u kompletnoj placenti i sa otvorenim očima.

Bilo je to 17. decembra 1961. godine, u porodilištu koje se nalazi na opštini Savski venac. Odrastao sam na Dorćolu, tada se zvala Đure Đakovića, a danas je to Venizelosova ulica.

Bio sam užasno nestašan. Sekirao sam svoju baku, ona žena nije znala kako da me smiri. Ma, nikako! Bio sam nestašan na svoju štetu, naravno. Toliko sam bio nedokazan kao dete da je to bilo sačuvaj bože! – otkrio je Kuriru glumac.

Kakve studije?

Nakon nestašnih godina ovaj umetnik nije upisao studije glume, već je prijemni polagao sa 23 godine. Kako kaže nepisano je pravilo da je granica za upis oko 24 godine.

– Trebalo je mnogo vremena da prođe od tog perioda o kome govorim pa do upisa na Fakultet dramskih umetnosti. Ja sam upisao fakultet s pune 23 godine. Postoji nepisano pravilo da je granica za upis oko 24 godine, što ima logike kada govorimo o glumi i za devojke i za momke. Mada, to nigde ne piše. Prošlo je mnogo vremena da ja upišem fakultet, završim glumu i počnem da se bavim profesionalno glumom, pa da postanem glumac i uradim neke uloge. Uradio sam mnogo loših uloga, manje dobrih, i to sada ne vredi mnogo za ovo o čemu pričam. To je to – objasnio je za Kurir.

Legija stranaca

Na služenje vojnog roka otišao je u Kraljevo, međutim nakon polaganja zakletve, Pele je sa drugom Savom Filipovićem došao na ideju da ode u Tursku. Ni manje ni više nego u legiju stranaca.

– Osamdesetih sam otišao na odsluženje vojnog roka. Obuka je bila u Kraljevu, u Ribnici, i to se zvalo kurs komandira. Pet meseci je trajala obuka, a posle toga sam prekomandovan u Kičevo – to je put od Skoplja ka Ohridu i tu voz ide samo do Kičeva, tu se diže pruga i nema dalje. Bar ja kada sam išao tamo, još nije bila ograđena kasarna. Zanimljivo je to da su podigli ogradu kako se meštani ne bi mnogo šetali kroz kasarnu, jer je ona bila najlepša i najuređenija u celom tom predelu. Onda možete da zamislite kako je to izgledalo, danas izgleda, naravno, drugačije.

Posle vojske sam imao neke šašave ideje sa jednim drugarom Savom Filipovićem. Bila je 1982. godina i u Turskoj je bio državni udar. Istanbul je bio u haosu, na ulicama su bili vojnici sa dugim cevima, u uniformama… Sava i ja smo razmišljali da odemo u Legiju stranaca, pogotovo zato što smo tada izašli iz vojske.

Kako je objasnio ni sam ne zna zbog čega je doneo takvu odluku, a veruje da istu može da pripiše onoj staroj krilatici “mladost-ludost”.

– On i ja smo odlučili da odemo do Istanbula, usput ćemo kupiti i neke farmerke, jakne – potpuno suluda ideja. Ne znam ko nam je to sipao u glavu, da ne odemo u Trst – tada se tamo išlo, već u Istanbul. Sednemo u autobus i putovali smo tri dana do tamo. Tamo smo proveli nekih deset dana u hotelu “Madmare”, koji je danas fantastičan hotel sa pet zvezdica – a tada je bio jedna buvara, isto se zove. Prozor je gledao na atrijum hotela, čak nije imao prozor koji je gledao na ulicu – bukvalno buvara, kao u nekom američkom filmu, sa česmom u sobi… Sava i ja lunjamo po Istanbulu, tamo vojnici s puškama a mi idemo i razumemo celu situaciju, sve znamo, to nam je sve poznato – otkrio je Kuriru Pele.

U fabrici cipela

Kako je njegov otac bio veoma strog, Pele je doneo odluku da se zaposli u fabrici cipela, jer “Ne možeš da sediš i džabe jedeš hleba”.

– E, posle vojske sam se zaposlio u prodavnici cipela; kod mog tate je bilo da ne možeš da sediš i džabe jedeš hleba. Meni nije ni padalo na pamet da mu tražim novac, već sam bio izdresiran da to ne dolazi u obzir. Onda sam odlučio da radim, pa sam radio u prodavnici obuće – kao iz jednog američkog komada. S toga sam konkurisao na Fakultet dramskih umetnosti – na glumu.

Koštalo me je zdravlja

Maestralne uloge koje je odigrao kako pred kamerom, tako na daskama koje život znače svedoče o njegovom talentu. Ipak, posvećenost poslu koštala ga je, kako kaže, zdravlja.

– Sad sam profesor na istom ovom fakultetu. Pedagogija glume se uči, ali za to ne postoji škola. To je jedna vrlo specifična oblast. Ja sam 1986. godine dobio stipendiju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, to je bilo na drugoj godini studija. Tamo sam počeo da igram u nekim predstavama, prva predstava je bila “Seobe” Crnjanskog, to je bila jedna velika predstava i moja prva uloga. Pre toga sam uskakao u “Kolubarsku bitku”, umesto Žarka Lauševića, on je otišao da snima neki film. Po završetku studija 1988. godine sam diplomirao i zaposlio se u JDP. Tamo sam počeo da igram i jako puno sam igrao, iz podele u podelu. Prestao sam da računam, jedno vreme sam računao – imao sam svoju ličnu statistiku od pre 25 godina, gde sam sve ukupno proveo sedam ili osam godina neprekidno na probama i uveče predstave. Isto stari podatak, sabrao sam da sam imao blizu 5.000 nastupa – što predstava, što snimanja. Na kraju me je sve to koštalo zdravlja – ispričao je Dragan Petrović Pele za Kurir.

Svetlanu Tanasić, poznatiju kao Big Mama, svi pamte kao učesnicu četvrte sezone “Zvezda Granda” i prve sezone “Farme”. Međutim, mnogi nisu znali da je ona sada Svetlana Orlić, da je napustila rodnu zemlju i sreću pronašla u dalekoj Nemačkoj kraj supruga, kolekcionara bubnjeva.

Mnogi su joj predviđali blistavu karijeru, zbog čega je veliki šok usledio kad je pevačica nestala sa scene.

– Svesno sam se povukla. U takmičenju “Zvezde Granda” sve je bilo turbulentno, ja sam htela da se prijavim i okušam svoju sreću, ali ni slutila nisam da ću daleko dogurati. Zahvalila bih se “Grandu” zaista na pruženoj prilici – rekla je za Kurir Big Mama, koja i dalje nastupa.

– Ja i dalje nastupam, sada u Nemačkoj sa Ksenon bendom, a pored toga trenutno radim u Srpskom kulturnom centru, s folklorašima. To me ispunjava. Muzika je tu i uvek će biti. Muzičari su umetnici, a pevači umetnici na kvadrat.

Dugo se pričalo da prodajete svoje iznošene stvari.

– Ja ću moje stvari da prodajem jer sam ih ja i kupila. Ti napisi su mi doneli duševnu bol. Kao estradni umetnik ne mogu da obujem jedne štikle dva puta. Ja sam htela da ih prodam jer nisam imala više gde da ih nosim, na kraju sam ih poklonila. Posle medijskih naslova ljudi su krenuli s pričom da maltene nemam leba da jedem, zbog čega su me prijatelji i svi poznanici pozivali i nudili mi pomoć.

AutorMaša Komatina