otres trajao oko 10 sekundi.
Zemljotres jačine 4 stepena po Rihtera pogodio je oko 9.20 časova BiH.
Epicentar je bio na 10 kilometara od Sarajeva.
Potres je registrovan na dubini od 6 kilometara.
Uskoro opširnije…
otres trajao oko 10 sekundi.
Zemljotres jačine 4 stepena po Rihtera pogodio je oko 9.20 časova BiH.
Epicentar je bio na 10 kilometara od Sarajeva.
Potres je registrovan na dubini od 6 kilometara.
Uskoro opširnije…
Marko Janjušević Janjuš zgrozio čitavu javnost!
Tokom emisije Marko Janjušević Janjuš izneo je monstruoznu laž i to ne bi bilo ništa čudno, budući da su takmičari rijalitija već navikli gledaoce da lažu i da budu uhvaćeni u toj zamci.
Ovog puta je bilo sve gore, jer se Janjušević zakleo u grob pokojnog rođenog brata Mihaila Janjuševića, kom je nedavno išao na 40 dana.
Foto: Srbija Danas/Milana Pavković
– Ne može da preboli što nisam sa njom, ja se sa njom nikad nisam poljubio, je l’ mi veruješ? Jesi li se poljubila sa mnom? Što lažeš? Kunem se u bratov grob da se nismo poljubli – slagao je Janjušević .
Na Instagramu je potom napravljen snimak, u kom Aneli Ahmić govori Maji Marinković da je saznala da su se Jovana i Janjuš poljubili. U sve su umešali Slađanu Lazić Poršelinu, kojoj se Jovana Cvijanović i poverila da se ljubila sa Janjuševićem.
– Je l’ ti Slađa rekla da su se ljubili pre dva, tri dana kada smo se posvađali zbog tebe, tada su se žvalili – rekla je Aneli Maji nedavno.
Foto: Instagram printscreen/janmiha
Snimak je postao viralan na društvenoj mreži Instagram, a korisnici su užasnuti rečima koje je Janjušević izgovorio. Mnogi su se razočarali zbog ove laži koju je izgovorio uživo u emisiji.
Uprkos zdravom načinu života, Ivana se susrela sa ozbijnim zdravstvenim problemom.
Pevačica Ivana Peters pre nekoliko godina doživela je srčani udar usred emisije.
Ivana je više puta govorila o tome kada se 15. marta 2015. godine suočila sa ozbiljnim zdravstvenim problemom.
Foto: Srbija Danas
– Bol je bio neopisivo jak i mislila sam da nikada neće prestati. U toj agoniji sam se onesvestila, a kada sam došla sebi, usledio je šok. Ja, mlada žena koja još nije dostigla ni 40 i žestoka pobornica veganske ishrane, doživela sam infarkt pred kamerama, usred snimanja emisije – ispričala je jednom prilikom Ivana.
Ivana Peters zagovornik je veganske ishrane i zdravog života, a infarkt koji je doživela u mladim godinama promenio joj je ceo život.
– Nedostatak daha i umaranje čak i prilikom penjanja na drugi sprat, trčanja za busom i nameštanja kreveta ujutru nisu bili dovoljan razlog da shvatim da nešto nije u redu dok na snimanju emisije ‘Ko je kod Koje’ nisam osetila neopisiv bol koji nikako nije prestajao. Tog martovskog dana, uprkos veganskoj ishrani i relativno mladim godinama, doživela sam srčani udar, a taj nemili događaj sada mi je opomena za ceo život – istakla je pevačica.
Foto: Srbija Danas/Milana Pavković
Pevačica ni danas ne zna šta je tačno bilo presudno za to.
– Presudne su bile neke druge stvari, ne godine, a ni genetika, jer u mojoj porodici niko nije imao srčanih problema. Bio je povišen holeserol, ali to je bilo tako i dok sam bila mlađa. Lekari i dalje nemaju odgovor na pitanje zašto se to desilo – rekla je jednom prilikom Ivana.
Lekovi su njena svakonevica, a zbog malokrvnosti morala je da počne i da jede meso.
Istraga ubistva Saše K. (46) iz Doboja ni posle 18 dana ne prestaje da intrigira javnost.
Gotovo svakodnevno se pojavljuju novi detalji u slučaju koji je šokirao region i to ponajviše zbog toga što se nakon prvobitne informacije da su uhapšeni žena žrtve A.K. (34) i njen navodni ljubavnik D.L. (19) pojavila i vest koja je sve ostavila bez teksta – treća osumnjičena osoba u slučaju svirepog zločina je niko drugi do Sašina ćerka koja ima 14 godina.
Dobojlije mahom govore da su Sašu znale kao vrednog i radnog porodičnog čoveka te su njegov brak opisivali kao skladan i idiličan. Novinarima su rekli da su delovali srećno i da su često šetali zajedno ili sa decom i roštiljali po lepom vremenu… Meštani su i sami bili zatečeni njegovim ubistvom, a bukvalno šokirani informacijama o tome ko su osumnjičeni.
Mario Bašić iz Slavonskog Broda je kum i dugogodišnji prijatelji i poslovni partner ubijenog Saše. Mario stavlja poseban naglasak na reč prijatelj.
– Ništa mi nije dužan taj čovek, ništa mu nisam dužan, moralno i ljudski smo se zadužili. Kroz sve smo prošli skupa i bili smo najveći prijatelji. Bio je sa mnom i kada sam tonuo i kad sam se dizao, a i ja uz njega. Znači bili smo jedan uz drugog – tim rečima je Mario za Telegraf počeo da priča nepoznate detalje o Saši, ali i njegovoj ženi i ćerki.
Mario je dočekao novinare sa suprugom i bratom kome je Saša takođe bio kum. Svo troje su i dalje vidno u šoku i na rubu suza dok pričaju o Saši.
Na konstataciju novinara da je Sašina ćerka iz prvog braka, Tamara, rekla za medije da je njen otac najviše voleo baš ćerku koja je sada među osumnjičenima za ubistvo, Mario je izjavio da je to tačno.
– Trudio se da ima sve što joj treba. Svuda ju je vodio sa sobom. Radila je s njim poslove oko kupovine i prodaje automobila, čišćenja vozila, bavila se onlajn licitacijama, slala i primala mejlove… On joj je uredno plaćao za sve to usađujući joj radne navike. Bila mu je miljenica – kaže Mario koji je Sašu poznavao 26 godina.
Mario, vidno potresen, kaže da zaista ništa nije slutilo na tragediju, međutim, kad je došlo do najgoreg, počeo je da “premotava film u glavi” i tada su kockice počele drugačije da se uklapaju u stravični mozaik ubistva iz pobuda koje je teško objasniti.
Motiv za Sašino ubistvo i dalje nije poznat. Iako je policija saopštila da se sumnja da je u pitanju navodni ljubavni odnos Sašine žene i 15 godina mlađeg momka, provlači se pitanje da li je motiv možda novac s obzirom na to da su se na profilu osumnjičenog mladića na društvenim mrežama pojavile fotografije na kojima se vidi hrpa para.
– Saša je imao mnogo više para nego što se misli. Ne bi ona ostala bez para tako brzo i lako bez i da on dalje zarađuje. Saša je ceo život vredno radio i bio radoholik. Milion puta smo znali da mu kažemo da uspori malo, da se provodi, ali on nije bio kafanski i rasipnički tip. Baš je voleo da radi. U njegovoj kući je nakon ubistva pronađeno mnogo novca, a na računima je imao kudikamo više. Takođe, onaj momak koji je uhapšen, slikao se sa novcem za koji tvrdim da je Sašin i te slike postavljao po društvenim mrežama. A da li je baš novac motiv… Pa izgleda, ali će istraga pokazati – rekao je Mario.
Za razliku od Dobojlija, koje tvrde da je brak Saše i A.K. delovao idilično, Mario nakon ubistva kaže da su stvari, ipak, stajale drugačije.
– Saša je bio čovek starog kova. Nije pričao o svojim problemima ili je to izuzetno retko radio. Za sve godine tog njegovog drugog braka samo mi je možda dva ili tri puta rekao da nešto ne valja – tvrdi Mario.
Ono što delove mozaika Sašinog ubistva sada čini drugačijim jeste baš ponovno i drugačije uklapanje tih delova. Mario, naime, kaže da su te Sašine opaske izrečene nekoliko meseci pre nego što je počeo drugačije da se ponaša. Kako se pretpostavlja, promena u ponašanju bila je uzrokovana lekovima koje su mu žena i ćerka, kako se sumnja, stavljale u limunadu.
– Pre nekoliko meseci je počeo čudno da se ponaša, ali i da izgleda drugačije – govori Mario dok pokazuje Sašine fotografije iz tog perioda.
Saša nije hteo ni da ide kod lekara.
– Delovao je izgubljeno, kao da nije ovde… A onda je i glava počela da mu otiče. Pitali smo ga milion puta da li je dobro, kako se oseća, savetovali ga da mora da ode kod lekara… A on, kakav je bio, ni da čuje! Jedva je na kraju prelomio i otišao na preglede. Posle mi je rekao, kada sam ga ponovo video u tom čudnom stanju, da je bio kod lekara, da mu je rekao da je dobro, da mu je i krvna slika dobra… – priča Mario i dodaje da je Saša, kako on veruje, 7. oktobra pod dejstvom lekova sleteo s puta kada se iz Slavonskog Broda vraćao za Doboj.
Ipak, na uporno nagovaranje Bašića da do kraja istraži i pronađe uzroke svog čudnog stanja, Saša je na kraju odlučio da ide i na toksikološku analizu, kako bi video da li u organizmu ima nekih otrova.
– Mislim da je to bio ključni momenat i presudna odluka… Nedugo posle te odluke je ubijen. Da je otišao na toksikološke analize i da su otkrili da je trovan… – rekao je Mario i zastao u pola rečenice.
Nažalost, nekoliko dana posle toga je ubijen, tako da ta analiza i njeni rezultati, kao i ono što bi posle toga usledilo, ostaju u domenu poznatom kao “šta bi bilo da je bilo”, konstatovali su Mario i njegova supruga i brat.
Mario je ispričao i da je Saša od njega pozajmljivo u više navrata “reno fluens”, a onda dodao zabrinjavajuću informaciju.
– Taj automobil ima GPS. Nakon što mi je Saša rekao da ima probleme s A.K, ali i zbog stanja u kom je bio, pogledao sam podatke sa GPS-a. Znao sam da je A.K. vozila taj automobil. Video sam kuda se kretala, po auto-putu, išla do benzinskih pumpi… Verujem da se tamo viđala s onim D.L. – uveren je Mario.
Na sve to dodaje još jedan šokantan detalj.
– Na GPS-u je pisalo da je na jednom delu puta automobil teran 195 kilometara na sat. A.K. mi je rekla da je vozila ćerke, a kada sam je suočio s tom informacijom odgovorila je da se zanela. Rekao sam joj da ona nije dobar vozač i da to više nikada ne radi – rekao je Mario i pokazao novinarima podatke sa GPS-a.
Bašići su tokom razgovora sa novinarima nebrojeno puta ponovili da “Saša ovo nije zaslužio”. Govorili su i nadopunjavali se kako je bio sjajan čovek, odan muž, predivan otac. Međutim, ne mogu da “progutaju” to što je njegova ćerka i miljenica osumnjičena da je deo ovog svirepog zločina.
– Znate, nekoliko dana pre Sašinog nestanka, nestala je ćerka A.K. A kada je Saša nestao i kada me je mala pozvala da kaže da tate nema nigde, odmah sam otišao u Doboj. Ali kada sam ušao u kuću, sve mi se preokrenulo… Mala je bila hladna. Nije delovala zabrinuto iako joj nije bilo ni mame ni tate. U prvi mah sam pomislio da je Saša u onom čudnom stanju otišao u šumu i da će se vratiti kada padne mrak. A onda sam na krevetu video tragove krvi… Odmah sam pozvao policiju – priča Mario i dodaje da je na više mesta u kući video i razne lekove i to čak i među dečjim igračkama.
Dodaje da je kuća izgledala kao “leglo narkomana” što mu je bilo zaprepašćujuće s obzirom na to da je Saša bio pedantan i vodio računa da kuća i okućnica uvek budu uredni.
– Mala mi je tada rekla nešto čudno… Da je Saša tog dana usisavao kuću. A kuća je bila strašno prljava. On to u normalnom stanju sigurno ne bi dozvolio da se desi – kaže Mario i dodaje da u Sašinu kuću nije moglo da se uđe bez da vas uvede neko od ukućana zbog pasa koje je imao.
Taj detalj mu je takođe veoma zabrinjavajuć, a po njemu se uklapa u deo teorije po kojem je, kako se sumnja, Sašina ćerka nakon što je omamila oca lekovima otključala vrata kuće kako bi ušli A.K. i D.L.
Mario kaže i da mu je, nakon dolaska policije, Sašina ćerka delovala još čudnije, još hladnije. Sve to ga je navelo na jedan od najtežih poteza u životu.
– Kad je Saša pronađen mrtav, teška srca sam uzeo telefon i nazvao inspektorku… Rekao sam joj da posebnu pažnju obrate na malu – rekao je Mario.
Devojčica je nedugo nakon toga privedena i određen joj je pritvor. Sada ostaje jedino da se sačeka okončanje istrage i utvrdi šta se tačno odnosno kako i zašto dogodilo.
Bašićima ostaje ogromna praznina u srcu.
– Bili smo kao braća – zaključili su Mario i njegov brat.
Istraga svirepog ubistva Saše K, čije telo je pronađeno 30. januara u šumi kraj Doboja i dalje traje. Oružje kojim je Saša ubijen još nije pronađeno.
Na osnovu otkrića iz dosadašnje istrage veruje se da su majka i maloletna ćerka duže vreme trovale Sašu lekovima.
Sašu je navodno nekoliko sati pre ubistva maloletna ćerka omamila lekovima koje je, kako se sumnja, kupila njena tetka. Usitnila ih je i sipala u vodu od koje je ocu potom napravila limunadu. Kada je Saša omamljen zaspao, pozvala je majku i D.L. i otključala vrata kuće.
Potom je, kako se sumnja, devojčica otišla u dnevnu sobu i zatvorila vrata, a u sobu u kojoj je omamljeni Saša spavao ušli su A.A. i D.L. Udarali su ga, vezali mu ruke, noge i usta, pa ga tako vezanog i od batina krvavog stavili u gepek automobila i krenuli ka šumi kod izletišta Preslica.
U šumi su oštrim predmetom, kako se pretpostavlja nožem, Sašu uboli četiri puta u stomak i ostavili ga da umre.
Aleksandar (18) krenuo da pomogne dedi kada je poginuo: Detalji saobraćajke kod Smederevske Palanke!
Naime, Aleksandar je imao probnu vozačku dozvolu, a najvjerovatnije je izgubio kontrolu nad svojim “sitroenom” i sudario se sa automobilom “fijat stilo” u kom su bili otac i sin.
– On je bio kod svog strica ovdje u Palanci i rekao mu je da ide do dede na selo nešto da mu pomogne, ali kod dede se nikada nije pojavio. Tada smo čuli šta se desilo i odmah svhatili o kome je riječ. Porodica je slomljena – kaže komšija za Kurir.
Prema njegovim riječima, cijela nesreća je misterija jer je Aleksandar potpuno izgubio kontrolu nad vozilom, a nije udario ni u bankinu, niti je utvrđeno da mu je nešto na putu smetalo.
– Muškarac koji je išao u suprotnom smjeru je kočio sigurno 100 metara, vjerovatno je mislio da će se Aleksandar vratiti u svoju traku, ali je došlo do direktnog sudara i Aleksandar je preminuo na mjestu – kaže komšija.
Kako saznajemo, otac (48) koji je bio za volanom “fijata” je teško povrijeđen i zadobio je prelom noge, dok je njegov sin pretrpio lakše tjelesne povrede i u stanju šoka je zbog svega što se desilo.
– Oni su odmah prevezeni u bolnicu u Smederevskoj Palanci, a policija utvrđuje tačne okolnosti događaja. Za sada je na osnovu tragova na putu ustanovljeno samo da je mladić prešao u suprotnu traku i tako naletio na vozilo u kojem su bili otac i sin – kaže izvor Kurira
Pismo jedne starije žene iz staračkog doma je mnogima izmamilo suze na oči.
Imam 82 godine, imam 4 djece, 11 unučadi, 2 praunuka i sobu od 12 kvadrata.
Nemam više ni dom ni drage stvari, ali imam nekoga tko će mi pospremiti sobu, pripremiti hranu i posteljinu, izmjeriti mi tlak i izvagati me.
Nemam više smijeha svojih unuka, ne vidim ih kako rastu, grle se i svađaju. Neki mi dolaze svakih 15 dana, neki svaka tri-četiri mjeseca, a neki nikad.
Više ne radim zimnicu, ne pečem kolače, niti okopavam vrt. Još uvijek imam hobije i volim čitati, no brzo me oči zabole.
Ne znam koliko još vremena, ali moram se naviknuti na ovu samoću. Ovdje u domu vodim rad u grupi i pomažem onima kojima je gore od mene koliko god mogu. Još do nedavno sam glasno čitala jednoj nepokretnoj susjedi u sobi do mene, nekad smo i zajedno pjevale, ali umrla je neki dan.
Kažu da je život sve duži. Čemu? Kad sam sama, mogu pogledati fotografije svoje obitelji i uspomene koje sam ponijela iz kuće. I to je sve.
Nadam se da će sljedeće generacije shvatiti da se obitelji rađaju da bi imali budućnost (s djecom) i da ne zaborave na obitelj ni u starosti.
Molim vas, nemojte ovo pokazati mojoj djeci.
Voli vas baka Marija.novizivot.net
U šetom mesecu trudnoće, Oliveri je pukao vodenjak, porođaj je morao da se desi, a onda se sve komplikuje
“Mama zašto Đurđina nije kao ostala deca?”, najteže je pitanje na koje Olivera Stefanov mora da odgovori svojoj deci. Đurđina (2) je rođena u šestom mesecu sa svega 800 grama. Ona usled komplikacija nakon porođaja danas ne sedi, ne hoda, ne govori, a hrani se putem sonde koja joj je ugrađena u želudac. Ima starijeg brata i sestru koji je neizmerno vole, i tatu i mamu koji se svakoga dana bore za njeno bolje sutra.
U šetom mesecu trudnoće, Oliveri je pukao vodenjak, porođaj je morao da se desi, a onda se sve komplikuje.
– Meni je u šestom mesecu trudnoće pukao vodenjak. Bili smo u Kragujevcu par dana da to proba da se reguliše, međutim prirodan porođaj se desio, ona je zaplakala. Imala je 800 grama na rođenju i nije bila odmah na respiratoru, samostalno je disala. Već posle par sati se situacija komplikuje, što je i očekivano nakon čega je stavljaju na respirator. Petog dana nakon rođenja su probali da je skinu sa respiratora, ali ona to nije izdržala. Reanimirana je. Dobila je krvarenje na plućima i jedva je taj peti dan života preživela. To je bilo vreme korone 2021. godine. Mi smo mogli da uđemo i da je vidimo samo jednom na minut nedeljno sa testom za kovid u bolnicu u Kragujevac. Ona je bila u jako teškom stanju. Imala je sve moguće komplikacije. Šest puta je skidana i vraćana na respirator. Nije mogla da podnese prelazak na manje nivoe kiseonika. U međuvremenu je dobila krvarenje na mozgu trećeg stepena koje je bilo jako veliko. Cela njena leva polovina mozga je krvarila i tu je sada jedvna velika cista koja je ostala – objašnjava Olivera prve dane po rođenju male Đurđine.
Nakon što su je lekari pustili kući, Olivera primećuje da nešto nije u redu. Đurđina je odbijala mleko i imala je napade koji su pripisivani grčevima. Međutim, nije bilo tako.
– Posle četiri i po meseca, kada se privikla na kiseonik, sobnu temperaturu i sve uslove puštena je kuci. Ja sam odmah, posle dve nedelje primetila da nešto nije u redu jer je odbijala da pije mleko. Onda smo išli od jednog do drugog lekara. Mi smo iz manje sredine i naći uzrok tako nekog problema nije lako i to se uglavnom preprisivalo grčevima. tako se samo nadovezuju problemi. Ona je dobila napade. Kolutanje očima, savijanje ruku i nogu. Meni su lekari pričali da su to grčevi u stomaku. Nijednog momenta niko nije pomislio da su to epileptični napadi i tako su prošla tri meseca bez ikakve terpaije zbog čega su oštećenja samo napredovala. Kada je uveden lek za epilepsiju, jako je loše reagovala na njega. Imala je dnevno i po 3.000 – 4.000 hiljade napada – priča Olivera.
Tada dolazi do pogoršanja stanja male Đurđine koja prestaje da se okreće, nema kontakt očima, ne sedi, ne hvata igračke i ima delimičnu kontrolu samo glave.
– Taj kiseonik koj je ona izgubila, krvarenje na mozgu i kasnije neprepoznati napadi doveli su do toga da ona sada sa dve ipo godine praktično bude na nivou deteta od dva meseca. Ona je operisala oba oka, ugrađena joj je sonda u želudac da bi mogla da jede i napreduje. Zbog tih napada njoj je deo hrane odlazio u pluća pa se sada isključivo hrani preko stome – objašnjava mama koja o Đurđini brine 24 časa jer kako kaže, ona zahteva konstantnu prisutnost i medicinsku negu jer sve lekove i hranu dobija na sondu koja ide u želudac direktno.
Olivera ističe da je borba svakodnevna, a da oni sada imaju u planu operaciju očiju u Rusiji, terapiju matičnim ćelijama i studiju leka za epilepsiju koji je novije generacije.
– Inostranstvo nudi više stvari. Nama je sledeća varijanta transplatacija očnog nerva u Rusiji. Imamo terapiju matičnim ćelijama i kasnije imamo studiju leka za epilepsiju koji je novije generacije – dodaje.
– Aparat za disanje smo platili 583.000 dinara i kupili smo medicinski električni aspiratpor. Plaćamo kateter za aspiraciju i špriceve za sondu i plaćamo lekove za epilepsiju takođe jer su to lekovi novije generaciju i nisu vršena istraživanja na deci. Nama na mesečniom nivou treba oko 150.000 dinara za osnovne potrebe. Metične ćelije, svi znamo primaju se na tri meseca gde je potrebno po 9.000 do 10.000 evra. Na godišnjem nivou, prema mojoj računici i planu koji sam pravila, potrebno je da izdvojimo između 20.000 i 30.000 evra bez većih intervencija – objašnjava Olivera.
Đurđina ima starijeg brata i sestru, svoje večne čuvare koji o njoj brinu, hrane je, nosaju i igraju se sa njom.
Kako su školarci, Olivera kaže da joj ipak ništa ne pada teško, ni zaršavanje domaćeg ni obaveze koje zahtevaju, samo je teško kada padne veče, a onda postave pitanja jer primećuju da njihova sestra nije kao druga deca.
– Problem je kad padne veče pa me ćerka pita “Mama, zašto Đurđina nije kao druga deca, zašto ne može da hoda i da priča?”. Oni znaju, primećuju da Đurđina nije ista kao druga vdeca pa me uveče pitaju “Da li će ona za godinu dana moći da priča, da mi pričamo sa njom?”. Jako je vole. Nosaju je, igraju se sa njom, hrane je i brat i sestra na sondu, ali nisu još svesni da ona možda neće moći da se sporazume i dovoljno dobro da hoda. Previše su mali da bi neke stvari razumeli – objašnjava Olivera.
Da pomognete maloj Đurđini možete poslati SMS poruku sa tekstom 147 na 3800 ili uplatom na dinarski račun160-6000001681493-55Skeniranjem NBS IPS koda na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod
*Pristupite preko vaše mBanking aplikacije i skenirajte kod sa ekrana. Iznos je podešen na 1000 RSD, a korekcija iznosa se može uraditi u samoj aplikaciji.
Uplatom na devizni račun160-6000000838743-97
IBAN:RS35160600000083874397
SWIFT/BIC:DBDBRSBG
(Telegraf.rs)
Bulatovići su u braku pedeset godina i samo su još jedan primer koliko je važno dobro izabrati svog životnog partnera, jer kad deca odu samo on vam na kraju ostaje
Da ljubav i te kako može biti bezuslovna i da ne poznaje nikakvu žrtvu, na najbolji i najlepši način pokazuje bračni par Bulatović iz Podgorice. Slavica (71) je pre šest godina doživela moždani udar i ostala invalid vezana za kolica. Svih ovih meseci i godina najveća podrška i oslonac joj je suprug Miodrag (71) kome ništa nije teško da učini za svoju voljenu. Iako imaju decu koja im pomažu koliko mogu, ipak je on taj koji je svu brigu oko bolesne supruge preuzeo na svoja leđa i to sa osmehom na licu.
Muž heroj kakav se retko sreće – tako bi se možda i najlakše mogao opisati ovaj Crnogorac.
– Sve on radi oko mene. Ja skoro ništa ne mogu sama. Oblači me, sprema da jedem, hrani, vodi računa da sve tablete pijem na vreme. On je moja najveća snaga, mnogo je dobar za mene. Uz njega nekako lakše podnosim sve ovo što mi se dogodilo, a nije lako iskreno. Ali, eto čovek mora da se navikne na sve, kaže sa suzama u očima Slavica.
Bulatovići su u braku pedeset godina i samo su još jedan primer koliko je važno dobro izabrati svog životnog partnera, jer kad deca odu samo on vam na kraju ostaje.
– Mene su pitali da li sam prošao neke obuke, koliko fino pazim na nju. Prvo kad ustane skuvam joj čaj i dam tablete koje je potrebno, vodim računa da uvek bude okupana kako ne bi dobila rane od ležanja i sedenja. Ništa mi nije teško da uradim, ona je moja duša, kaže Miodrag za RINU.
Po stanu se Miodrag nekako i snalazi, ali najveći problem nastaje kad Slavicu želi da izvede u šetnju i na sveš vazduh. Oni žive na medjuspratu, izmedju trećeg i četvrtog a lift je postavljen ispod stepeništa, stoga sve ovo vreme koliko je nepokretna Miodrag svoju ženu u kolicima mora da nosi niz stepenice. Kako ne može sam, onda uvek izadje ispred zgrade kako bi potražio nekog da mu pomogne.
– Uvek skoro svi koje pitam mi izadju u susret i dodju sa mnom do ispred stana kako bi mi pomogli Slavicu da snesem do lifta. Onda kad se vraćamo isto tako, preteško je ali vodim računa da bude i na svežem vazuduhu, da se prošeta malo. Ne može da bude sve vreme u stanu. Nas svi u ovom kraju znaju, navikli su na nas u tandemu da se šetamo, kaže ovaj muž heroj.
Ipak, rešenje za ove divne ljude postoji a to je ugradnja stepenišnog lifta koji bi ih spasio muka, a za to je potebno oko 9.000 evra koje ovaj bračni par od svojih penzionerskih primanja ipak ne može da izdvoji.
(Telegraf.rs)
U njegovoj radionici izrezbareno je više od 200 umetničkih dela i istrugano više stotina kubika razne građe
Miloljub Mile Jovanović iz sela Sedlari nedaleko od Svilajnca, ne bi imao devet razreda, da nije ponavljao sedmi, ali to mu nije bila prepreka da pokaže svoj neverovatan talenat. Ne zna se da li se bolje pokazao kao, stočar, voćar ili ugostistelj. Ali, po svemu sudeći najbolje mu je za rukom pošlo da postane umetnik. Za njegova izrerbarena dela čula je cela Srbija.
– Sve sam radio desnom rukom do devedesetih godina, međutim pogodila me bolest gde sam morao da se operišem gde sam ostao nepokretan u desnu ruku i nogu. Međutim, kako ne mogu miran, ja sam počeo da rezbarim levom rukom i trebalo mi je vremena, ali kada te natera muka, ništa ti nije teško – kaže Mile za agenciju RINA.
U njegovoj radionici izrezbareno je više od 200 umetničkih dela i istrugano više stotina kubika razne građe.
– Sve sada radim levom i pomažem se malo desnom rukom. Uglavnom pravim nameštaj, ali i slike sa motivima vukova, lisica i zečeva. Pravio sam stolice od jelenskih rogova ili vinove loze – priča Miloljub.
– Sve što sam ja do sada napravio sačuvano je ispod ovog krova, gde se nekada nalazila štala. Od male radionice do izložbenog prostora. Ovde se oseća onaj pravi miris radionice sa starim alatima koji možda sada nemaju ni gde da se kupe – zaključuje on.
Ipak, Mile je svoj deo umetničkog opusa sačuvao i u svojoj seoskoj konobi, u kojoj je publika najbrojnija pošto njegov ugostiteljski objekat uvek je pun gostiju. Tu se mnogi dive Milovoj desnici, koja je sticajem okolnosti prerasla u levicu i koja i dan danas črvsto drži gleto u ruci.
(Telegraf.rs)
Veza Aneli Ahmić i Marka Janjuševića Janjuša poslednjih dana je na klimavim nogama. Iako je nedavno izjavila kako bi trebalo da prekinula sa svađama, budući da je to razlog podsmeha mnogih zadrugara, Ahmićeva je ponovo verbalno nasrnula na Janjuša.
Naime, Aneli je Janjuša uporedila sa svojim bivšim partnerom i ocem svog deteta , Asminom Durdžićem.
– Nemoj da me podsećaš ni na Asmina, ni na bilo kod drugog momka kog sam imala napolju. Nemam nameru da se nerviram, lepo mi je i konačno se dobro slažemo. Imamo i ti i ja teške periode, ali nemam nameru da se sećam toga šta je bilo. Ako već planiramo neku zajedničku budućnost, hajde da sve što je bilo ostavimo iza sebe. Ludaka imama napolju, nisu mi potrebni i ovde, da izgledaju kao moji bivši – rekla je Aneli.
Janjušu ovo poređenje očigledno nije leglo, te je pokušao da se opravda, a njihova svađa orila se velelepnim imanjem u Šimanovcima.
– Šta ti je bre, ženo? Našalim se sa nekim ljudima i ti odmah počneš da praviš karambol. Nema potrebe za dramom, samo sam se šalio – pravdao se Janjušević.
Podsetimo, nevolje u raju Aneli Ahmić i Marka Janjuševića Janjuša traju već neko vreme. Njih dvoje se sve više svađaju, a nedavno su otišli toliko daleko da joj je Janujuš poručio da traži drugog.