Month: February 2024

Roditelji ubijene Eme Kobiljski stigli u Palatu pravde.

Roditelji dece čiji je vršnjak (13) iz Osnovne škole Vladislava Ribnikara u Beogradu ubio njihovu decu 3. maja prošle godine stigli su u Palatu pravde u Beogradu.

Danas se očekuje da Nina Kobiljski i njen suprug, roditelji ubijene Eme Kobiljski, nastave sa svojim svedočenjem pred Višim sudom u Beogradu.

Podsećamo, roditelji ubijene dece podneli su tužbe protiv dečaka ubice, njegovih roditelja i škole za nadoknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog duševnog bola i patnje.

Uz to, podršku su pružili i roditelji dece koji su već svedočili, prisustvujući u Palati pravde.

U Viši su u Beogradu pristigli su roditelji Mare Anđelković, Nine Kobiljski, Andrije Čikića, Andrijane Dukić i Angeline Aćimović.

Lekari su na sve načine pokušali da je spasu

Devojčica (2) umirala je u najgorim mukama. Od siline udarca rascepana joj je bila jetra, a smrtonosne povrede imala je na glavi. U iznajmljenom stanu u naselju Grljan u Zaječaru ubila ju je zver koja se nazivala očuhom (27). 

Bez svesti, dete je dovela majka (24) u zaječarski Dom zdravlja. Lekari su se sat vremena borili da je povrate u život. Srce devojčice prestalo je da kuca u 16.10 sati, 21. februara 2023. Policija je ubrzo uhapsila očuha i majku.

Monstrum je zlostavljao devojčicu nedeljama. Komšije su svedočile da se iz njihove kuće često čula buka, urlanje, plakanje. Svi su, ipak, ćutali. Niko iz komšiluka nije okrenuo broj 192 da prijavi ovog, u kraju poznatog, siladžiju. Nije ga prijavila ni majka iako je redovno prijavljivala prethodnog muža i njegovu porodicu za nasilje. 

Modra, bez svesti

– Ušla sam u kuću i videla i njega i moju sestru kako sede jedan preko puta drugog. Pitala sam ih gde mi je ćerka, kazali su u sobi. Otrčala sam da je vidim a onda ugledala strahovit prizor. Dete je ležalo u kolicima bez svesti i jedna strana lica joj je bila modra. Odmah sam ga izvela napolje, počela sam da vičem šta se dogodilo, on je samo kratko izustio da je pala sa kreveta. Zgrabila sam je u naručje i počela da trčim u bolnicu. Sećam se da sam toliko žurila da sam u jednom trenutku pala, počela sam da dozivam pomoć kada mi je prišla žena u belom kaputu koja mi je pomogla da ustanem i da što pre dođem do lekara – ispričala je kasnije majka Jelena.

Devojčicina porodica je bila na evidenciji Centra za socijalni rad u Zaječaru po raznim osnovama još od 2016. godine. Iz Centra su objasnili da im nikada pre zločina, ni u radu sa porodicom, nije bilo prijava za zanemarivanje i zlostavljanje dece, niti je neko od roditelja bio prijavljivan za nasilje u porodici u odnosu na decu.

Problemi od 2016. godine

Porodica je evidentirana prvi put kada je majka devojčice prvo dete rodila dok je bila maloletna, zbog čega je Centar za socijalni rad preuzeo privremeno starateljstvo nad detetom dok nije stekla uslov da preuzme starateljstvo.

Majka je 2016. prijavila nasilje nad njom koje je vršila suprugova baba. A 2019. godine prijavila je svekra za nasilje u porodici. Kasnije je još jednom prijavila svekra za nasilje. Onda je maja 2022. prijavila i muža da ju je pretukao. Onda se u oktobru odselila. Posle sudskih preganjana, u decembru 2022. godine, bivši suprug je uzeo dvoje dece, a devojčica je ostala da živi sa majkom.

Njen otac ispričao je posle zločina, da mu je sin dolazio kući i govorio da ga očuh bije. 

– I ona je bila nemarna i tukla decu, ostavljala ih same – ispričao je otac ubijene, koji nije hteo da po rođenju ćerka da preuzme starateljstvo nad njom.

Decembra 2023. doneta je presuda Višeg suda u Zaječaru. Počinilac, inače iz okoline Vlasotinca, dobio je kaznu doživotnog zatvora. Istragom je utvrđeno da je bio pijan dok je tukao devojčicu.

Jeziv nalaz obdukcije

Obdukcija nesrećne devojčice pokazala je da je devojčica preminula usled prestanka disanja i srčanog rada, uzrokovanog “obimnim jakostepenim povredama glave i posledičnim razvojem jakostepenog otoka mozga”, a kod devojčice su utvrđene i brojne druge povrede koje su okarakterisane kao teške i opasne po život.

Zlikovac je zločin počinio svestno jer je, po veštacima, u momentu dok je batinao devojčicu bio uračunjiv. Utvrđeno je da je bio je malo pripit, ali to nije uticalo ni malo na stanje njegove svesti.

U svojoj odbrani je naveo da ga je nerviralo kako dete uvek plače.

Skandal-kraljica ponovo u Beloj kući!

Jedna od učesnica koja je bila poznata i pre početka “Zadruge”, najgledanijeg rijalitija u regionu, konačno se pridružuje onima koji već dva meseca borave 24 sata pod budnim okom kamere.

Kako je sama najavila, vrlo brzo je možemo videti u “Eliti”.

Foto: Srbija Danas

Skandal-kraljica Viktorija Viki Mitrović, bivša učesnica “Zadruge” tokom svog takmičenja u rijalitiju priznala je da se bavila prostitucijom, a kasnije tvrdila da je istina potpuno drugačija. Ona je na svom Instagram profilu odgovarala na pitanja fanova, a jedno je glasilo kada je mogu videti u rijalitiju.

Foto: Instagram printscreen/Viki Mitrović

– Večeras – odgovorila je ona, a vest se brzo raširila po društvenim mrežama.

Svet glume zavijen je u crno… Počivaj u miru.

Glumac Pol D’Amato, koji je bio inspiracija za lik Vulverina i koji je igrao u filmu “Lovac na jelene”,  preminuo je u ponedeljak u 76. godini nakon četvorogodišnje borbe sa retkom bolešću mozga, saopštila je njegova porodica.

Bio je najpoznatiji po tome što je igrao  vijetnamskog veterana zajedno sa Robertom De Nirom u ostvarenju “Lovac na jelene” iz 1978. godine, ali je takođe igrao niz likova u policijskoj TV drami “Zakon i red”.

Njegova verenica Marina Re rekla je za The Hollywood Reporter da je on bio „najdivniji, najslađi momak” koji se „tako žestoko” borio protiv svoje bolesti.

Takođe, glumio je filmu “Slap Shot”, zajedno sa Polom Njumenom. Kao što je navedeno, D’Amato je bio inspiracija za lik Vulverina.

– Upravo je imao izgled. Imao je lude oči. A to je ono što Volverin treba da ima – rekao je karikaturista Džon Birn, prenose mediji.

U Bujanovcu u utorak u popodnevnim satima žena (48) iz Vranja umrla je u poslastičari.

Ovaj slučaj dogodio se kada je sa suprugom došla u radnju za proizvodnju torti kako bi izabrali tortu.

Vlasnik radnje ih je poveo na sprat kako bi pogledali dekoracije za tortu. U jednom trenutku dok su njen suprug i vlasnik radnje gledali dekoracije, žena koja je stajala iza njih, usled nepažnje pala je sa prvog sprata kroz nezaštićen otvoren prostor i u besvesnom stanju je odvezena u Dom zdravlja u Bujanovcu, odakle je transportovana za Vranje, ali je usled zadobijenih povreda preminula.

Tužilaštvo je naložilo da im se nakon uviđaja dostavi izveštaj.

(Kurir.rs/Novosti)

Internet je video mnogo priča o ljudima koji žive među životinjama i preživljavaju, kako bi nakon jedinstvenog iskustva ispričali svoju priču. Sličan je slučaj i sa Britankom Marinom Čepman, rođenom u Kolumbiji – a koju su odgajili majmuni.

Žena je tvrdila da je veći deo svog ranog detinjstva provela sa majmunima i drugim životinjama u džungli. Prema Marininim rečima, imala je samo oko 5 godina kada je oteta iz svog sela i bila je primorana da živi u divljini sa rasom primata zvanom kapucinski majmuni – sve dok nije spašena nekoliko godina kasnije.

U razgovoru za LADbible, Marina je podelila kako je morala da nauči da živi sa majmunima i nauči kako da komunicira sa njima da bi se upoznala sa divljim životinjama.

Govoreći o svojoj otmici, ona je otkrila da su je dvojica muškaraca koji su je odveli od kuće.

Čepman je rekla da se jedva seća da je živela sa svojom porodicom i da se nejasno seća preživljavanja na ulici, a tvrdi da je posle ostala sama u džungli.

– Videla sam njihove noge, jedan muškarac je bio crnac, a drugi belac koji se udaljavao u šortsu. I samo sam želela da ih molim da se vrate po mene, da me ne ostavljaju tamo.

Ispričala je da joj je u početku samo jedan majmun prišao i bocnuo je:

– Pa je onda došao još neki, i meni je bilo bolje. Bio je samo lep osećaj videti nešto u tom trenutku, samo sam zaboravila da zaplačem, a i dalje sam bila uplašena zbog svega toga – objasnila je Marina.

Usvojila je jedna žena nakon što je spasena iz džungle

Marina je primetila da joj je trebalo neko vreme da uspostavi neku vrstu komunikacije sa primatima, ali su je posle nekog vremena “prihvatili”. Neki izveštaji navode da je Marinu spasila komšinica, a potom da je usvojila žena do njene 14. godine.

Sada, Marina ima muža i dvoje dece. Objavila je autobiografiju “Devojka bez imena”, uz pomoć svoje ćerke Vanese, a takođe je predstavljena u dokumentarcu National Geographica koji je prikazao njeno iskustvo života sa majmunima u njenom ranom detinjstvu. Naslov dokumentarca je “Žena koju su odgajali majmuni”.

Kurir.rs/ŽenaBlic/India Times

POLA SRBIJE GORKE SUZE RONI ZBOG JEDNOG MALIŠANA Evo kako su ga roditelji odvikli od cucle: “Meni tužno, plače mi se dok gledam”

Odvikavanje dece od cucli ume da bude stresno i za roditelje i za mališane, a jedan snalažljivi otac došao je na genijalnu ideju kako da sve prođe bez suza. Iako nije rasplakao dete, uspeo je međutim, da rasplače ljude na društvenim mrežama.

Na snimku koji je objavljen na Iksu, bivši Tviteru vidi se mališan sa cuclom za koju su uzicom zakačeni baloni koje pridržava otac. Odmah vam je jasno šta mu je plan – da pusti balone da odlete i da sa njima ode i cucla.

Upravo to se i desilo.

Mališan se okrenuo da vidi kako sve odlazi ka nebu, nije plakao, ali je na kraju samo počeo da maše u znak pozdrava.

Ispod videa koji je potpisan sa “Tako mali, a već jedno zbogom ljubavi…” ljudi su ostavili pregršt komentara, a neki ne kriju da su se baš raznežili. Drugi pak, izražavaju sumnju koliko je ovo dobro za dete.

“Ja ne znam koliko je ovo dobro uraditi malom detetu. Ja verujem da je ovo veliki stres za njega na ovaj način da se odvoji od laže”, piše jedan tviteraš, dok drugi dodaje: “Jeste mali al shvata i maše cucli ! Ovaj mali će biti prava momčina!”.

Nižu se i ostali komentari:

“Ne znam zašto al meni je ovo tužno, plače mi se dok gledam…”, “Ma, idi s milim Bogom. Odgledah jednom i nemam snage za drugi put. Razumem da u toj laži nema ništa dobro i da služi samo za smirivanje deteta, ali ovo je surovo. Još on, mukica, vuče iz sve snage”.

(Kurir.rs/Blic/T.J.)

Jedan Beograđanin je bio direktor firme, pa je postao beskućnik.

Nekada finansijski direktor lanca prodavnica u Srbiji, danas beskućnik, na ulici. Nema gde da prespava. Potiče iz stare beogradske porodice. U porodičnom stanu u centru grada su žena i ćerke. Raspad firme u kojoj je radio i gubitak posla bili su okidač za sve nedaće koje će uslediti – depresija, alkohol, porodično nasilje.

Žena i ćerke, više ne žele da ga vide. Sa njim su prošle golgotu, pokušavale da pomognu i njemu i sebi kako su znale i umele. Mir su pronašle tek kada je izašao iz stana. To je za njega značilo beskućništvo. Od prijatelja je dobijao preporuke za posao, pokušavao da radi, ali nije mogao. Kaže da se na radnom mestu zadržavao maksimalno petnaestak dana. I opet se vraćao starom načinu života. Ulici.

Kada je toplo spava u parku na klupi, u prolazima, haustorima. Zimi, kada temperatura padne ispod nule koristi privremeno prenoćište za beskućnike na Autokomandi. Tu je i sinoć prespavao. Dobio je obrok, topli napitak, čistu odeću, mogao je da se istušira. Jutro ga vraća u realnost i život na ulici. Čim svane ne razmišlja kako će dan provesti, već šta ga čeka naredne večeri, gde će prenoćiti.

Zabluda je da su beskućnici samo siromašni i neobrazovani ljudi. Među njima ima i onih sa fakultetskim diplomama, koji su imali dobre poslove, porodicu. A onda ih čitav niz nepovoljnih okolnosti dovede do beskućništva. Iako deluje da je to njihov izbor, zapravo nije tako. Splet različitih okolnosti dovede do toga – oštećeno fizičko ili mentalno zdravlje, alkohol, narkotici, a zatim narušeni porodični odnosa, često i porodično nasilje.

“Beskućništvo je kompleksan problem. Ne postoji samo jedan uzrok zašto neko završi na ulici. Najčešće su to poremećeni porodični odnosi koji su posledica porodičnog nasilja, droge, alkohola. Tim ljudima se mora pružiti pomoć, ali ne samo da prespavaju, već im je potrebna jedna vrsta psihološke pomoći. Mi imamo i tu mogućnost u prenoćištu na Autokomandi, ali je problem što vi nikoga ne možete da naterate da razgovara sa psihoterapeutom”, rekla je svojevremeno za Euronews Srbija Nikola Prica, sekretar Crvenog krsta Beograd.

Bez ličnih dokumenata

Inače, Crveni krst Beograda je i ove godine zajedno sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu otvorio privremeno prenoćište za beskućnike na Autokomandi (Milutina Ivkovića 2). Smeštaj ima 40 ležajeva i počeo je sa radom 20. novembra. Do sada se nije desilo da neko od beskućnika bude vraćen jer nema mesta. Najveći broj korisnika koje su imali u jednom danu je 37.

Da bi mogli da koriste smeštaj na Autokomandi beskućnicima nisu potrebna nikakva dokumenta, dovoljno je samo da dođu i zatraže pomoć. Prica objašnjava da su od otvaranja prihvatilišta imali 513 pojedinačnih poseta i 53 različite osobe su koristile uslugu. Od tog broja devet su bile žene, ostalo su muškarci.

Veliki problem beskućnika, na koji stalno ukazuju nevladine organizacije, je što mnogi nemaju nikakva lična dokumenta – ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu. Prica kaže da iz iskustva sa korisnicima koji dolaze u smeštaj na Autokomandi oko 25- 30 odsto korisnika nema dokumenta, dok ostali imaju. “Dobro je što je zakonski stvorena mogućnost da oni dođu do dokumenata. Većina njih nema prebivalište, ali mogu da se prijave na adrese centara za socijalni rad. Procedura jeste kompleksna, ali može da se dođe do dokumenata. Kada se prijave na adresu centra za socijalni rad, sve to proverava policija, a onda im se izdaje lična karta. Nije to tako brz proces, ali postoji način”, naveo je on.

Osim na Autokomandi, beskućnici u Beogradu tokom hladnih dana mogu da prenoće i u Prihvatilište za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici. Kapacitet tog smeštaja je 104 mesta. Za razliku od Autokomande tu se na smeštaj čeka, da se završe sve procedure. Kada dobiju smeštaj imaju kompletno tri obroka, spavanje, medicinsku negu, ali ne mogu da napuštaju objekat. Mnogima to ne odgovara.

Koliko ima beskućnika u Srbiji

Ne postoji precizan podatak koliko ima beskućnika u Srbiji i Beogradu. Procene nekih nevladinih organizacija je da u Srbiji ima oko 20.000 beskućnika, a u Beogradu oko 5.000. Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić nedavno je rekao da je nemoguće da su stvarne brojke 100 puta veće od broja ljudi koji koriste prihvatilišta, a takvih je trenutno 55-60.

I Prica smatra da u Beogradu nema 5.000 beskućnika, jer da je toliko ljudi na ulici imali bi u privremenom prenoćištu više njih. “Ne verujem da samo jedan odsto beskućnika koristi usluge prenoćišta, a da 99 posto spava na ulici. Posebno ne kada je minus, a imaju mogućnost da prenoće u toplom. Stoji i to da je beskućništvo jedan kompleksan socijalni, psihološki problem. Sigurno postoji dobar deo njih koji ne žele da koriste bilo kakvu uslugu ili da budu deo bilo kakve zajednice, kolektiva. Sigurno je broj veći od onog broja koji su kod nas u prenoćištu. Koliko je veći, ja to ne znam, ali sigurno nije 100 puta veći”, smatra on.

Precizan broj beskućnika trebao bi da ima Republički zavod za statistiku. Oni kažu je u toku obrada podataka o beskućnicima u Srbiji sa popisa stanovništva iz 2022. godine, te da će se taj broj znati početkom naredne godine. Stari podaci sa popisa iz 2011. godine kažu da u Srbiji ima 18.287 ljudi koji nemaju uslova za život. Zapravo oni žive u šupama, barakama i prikolicama, podrumima, napuštenim vagonima i nehigijenskim naseljima. Oko 2,4 odsto njih su beskućnici koji žive na ulici.

Ko su danas beskućnici

Najveća je zabluda da su beskućnici siromašni, osobe bez škole. Među njima ima intelektualaca, koji su spletom okolnosti završili na ulici. Uglavnom su to muškarci, stariji od 45 godina. Među njima ima osoba narušenog zdravlja,ali ima i radno sposobnih.

U privremenom prenoćištu na Autokomandi retko se sreću veoma mlade osobe između 20 i 30 godina. Prošle godine bila su trojica mladića. Dvojica su bili heroinski zavisnici, koji su pokušavali da se leče. Druga je bila razlog narušenih porodičnih dnosa i zašto su završili na ulici.

“Ima i zdravstveno zapuštenih ljudi koji su dugo na ulici. Ali ima i radno sposobnih, koji su u dobrom zdravstvenom stanju. Oni mogu da rade, ali je teško da u glavi prelome, da ne budu više na ulici. Zato smo tu da im pomognemo i da im pružimo to jedno utočište, ali i da razgovaramo sa njima i pokušamo da nađemo rešenje”, zaključio je Prica. (Euronews/MONDO/J.D.)

PROSJAKINJA GOCA JOJ JE POZVONILA NA VRATA, A VERICA ZAVRŠILA U SUZAMA: “Da li bi mi dozvolila da jedan dan dođem…”

Priča o plemenitoj prosjakinji Gordani rasplakala Srbiju: “Ima tih nekih anđela što šetaju ovom planetom”

“Ono što me uvek ostavi bez reči je beskonačnost svemira, kreativnost života i ljudska dobrota i ljubav”, glasi komentar koji se našao ispod objave jedne Verice, koja je sa drugim ljudima na internetu podelila dirljivu priču o plemenitoj Goci.

Verica je na svom Tviter nalogu opisala situaciju koja se dogodila kada joj je lokalna prosjakinja Gordanom pozvonila na vrata. Dotakavši se, u priči sa njom, svog pokojnog muža, Verica je razgovor završila u suzama.

“Priča o plemenitoj Goci.

Goca je lokalna prosjakinja, povremena radnica na najtežim poslovima i sitnim poslićima koje dobija od komšiluka. Večeras mi je zazvonila na interfon. Znam je godinama, muž joj je u više navrata davao sitne poslove koje je savesno obavljala.

Pustim je da vidim šta joj treba. Posedele kratko, priča svoju tužnu priču, ne traži ništa. Govori mi kako je upamtila mog muža i kako je bio divan čovek.

‘Uvek mi se javljao, pitao kako sam. Nedostaje mi. Znam koliko se radovao kad je pre dve godine kupio auto. Kad god prođem pored njega duša me zaboli… Nego, da li bi mi dozvolila da jedan dan dođem i operem ga, pun je lišća, da mi daš metlicu i krpu i vodu’.

Žmirkam da ne vidi suze i kažem joj da ćemo to uraditi jedan dan zajedno. Dobra duša Gordana”, napisala je Verica.

Njena priča dirnula je mnoge, te su to i napisali u komentarima.

“Ako mogu da vas ispravim, (iako je gramatički neispravno) NAJdobra duša Gordana”, “Ono što me zadivljuje da su takve osobe uvek bile pune ljubavi”, “E da je više Goca”, “Za mene su među najvećim ljudima oni koji u drugima podstaknu ono lepo i dobro. Veliko srce za sve Goce i one koji njihov život čine lepšim”, “Lepa priča”, “Ima tih nekih anđela što šetaju ovom planetom”, bili su samo neki od komentara ispod ove objave.

Kurir.rs/blic

Zemljotres magnitude 3,7 stepeni Rihterove skale pogodio je jug Hrvatske jutros u 5.07 sati.

Kako je saopšteno iz Evromediteranskog seizmološkog centra (EMSC), zemljotres se dogodio 24 kilometra jugozapadno od Metkovića, 54 kilometra južno od Mostara i pet kilometara jugozapadno od Neuma.

Nalazio se na dubini od 6 kilometara. Osetilo se i na području doline Neretve.

Podsetimo se, isto područje juče popodne je pogodio zemljotres jačine 2,7 stepeni Rihterove skale.

(Kurir.rs/Index.hr/ Preneo: T.A.)