Month: February 2024

Još uvek se ništa detaljnije ne zna.

Australijski TV voditelj Džesi Bird (26) i njegov partner, stjuard Luka Dejvis (29) nestali su u Sidneju u ponedeljak. 

Policija je izrazila zabrinutost jer su njih dvojica nestali pod sumnjivim okolnostima.

Foto: Instagram/Printscreen/lukebrycedavies

Njihove lične stvari pronađene su u sredu u jednoj kanti za đubre u predgrađu.

Policija traži čoveka kojeg su lokalni mediji identifikovali kao policajca koji je nekada izlazio sa Birdom da bi pomogao u istrazi.

Ipak, oni su rekli da ne mogu da potvrde identitet te osobe.

Policija Novog Južnog Velsa je u saopštenju rekla da će detektivi “nastaviti da razmatraju sve prošle veze ovog para”.

Policajci su pronašli krv i premestili nameštaj u kući gospodina Birda u oblasti Padington, oko 28 kilometara od Kronule, predgrađa gde je radnik pronašao stvari para u kanti za smeće.

Među pronađenim predmetima bili su krvava odeća, telefon i kreditne kartice.

Srbija Danas/Telegraf

Kesi i Džoi Rot upoznali su se na poslu 2004. godine i zaljubili se. Dve godine kasnije, venčali su se i ubrzo zasnovali porodicu. Nakon dvoje dece, 2015. Kejsi i Džoi su saznali da će imati trojke.

Printscreen/Youtube

To je značilo da će imati petoro dece mlađih od sedam  godina. Dve starije ćerke, Kloi (šest godina) i Tanli (dve godine), jedva su čekale dolazak novih članova porodice. Kesi je 29. januara 2016. rodila dva dečaka i devojčicu.

Kesi je petog januara prvi put držala svoje bebe, a po povratku kući par je proveo jutro pripremajući krevetac za bebe. Međutim, samo deset dana nakon što su čudesne trojke rođene, njihov život se u trenu promenio.

Dok su još bili u bolnici, lekari su otkrili da je Kesi imala krvni ugrušak u plućima, ali se ubrzo nakon porođaja osećala bolje. Dalji testovi su pokazali da više nema ugrušaka, ali da joj je srce pod pritiskom.

U tom trenutku nije imala nikakve druge simptome i otpuštena je kući. Ona i Džoi su odlučili da svoje zdravstvene probleme ostave iza sebe i fokusiraju se na porodicu, ali dva dana nakon što je puštena, probudio ju je oštar bol u grudima. Kako navode iz organizacije  “March of Dimes” krvni ugrušci se češće javljaju tokom trudnoće kako telo ne bi gubilo previše krvi tokom porođaja i iz tog razloga lekari ne preporučuju nikakve lekove. Protok krvi u nogama je slabiji tokom trudnoće. To je zato što su krvni sudovi oko karlice uži, a materica raste i vrši pritisak na karlicu. 

Ispostavilo se da je Kesi bez ičijeg znanja uzimala lekove protiv zgrušavanja, koji su u kombinaciji sa hormonima i lekovima posle porođaja imali poguban efekat. Te lekove Džoi je pronašao u njenoj torbi. 
Džoi je ostao sam, u žalosti, da odgaja petoro dece kao samohrani otac. Kaže da nema reči kojima bi se opisao šok i bol koji je osetio kada je izgubio Kasija.

– Morate biti tu za svoju decu. Ne možete tek tako odustati kada znate da petoro male dece zavisi od vas. Sada svu svoju pažnju i odgovornost poklanjam ovim malim bićima, kroz njih sada živi sećanje na njihovu majku – rekao je Džoi.
 

Jedan od omiljenih, ali i uspešnijih domaćih glumaca bio je Miša Janketić koji nas je napustio 15. maja 2019. godine i za sobom ostavio veliku prazninu.

Njegov sin Marko krenuo je očevim stopama, dok se o privatnom životu porodice Janketić malo toga zna. Proslavljeni Mihailo Miša Janketić rođen je 24. maja 1938, a pozivom koji ga je proslavio nije ni planirao da se bavi. Njegova prva ljubav je bila književnost. Tokom studija je otišao na radnu akciju. Tu je bio udarnik, dobio je odsustvo da bi potom otišao u internacionalni kamp 21 dan. Tamo se, po sopstvenom svedočenju, zadržao sa jednom prelepom Austrijankom, i kada se vratio u Beograd izgubio je uslov za sledeću godinu.

– Da bih ponovo imao dom i stipendiju morao sam nešto da upišem i najjednostavnije mi je bilo da odem na Pozorišnu akademiju – rekao je jednom prilikom Janketić.

I od tada su se uloge nizale. Miša je igrao i na filmu i na televiziji i u pozorištu. Iza slavne karijere krije se i potresna priča o njegovom odrastanju. Najteži period u životu mu je bio tokom Drugog svetskog rata kada je izgubio majku koju je ubio njen školski drug.

– Majka je radila na pošti. I tog dana kad smo ispraćali kolonu partizana i dočekivali kolonu Nemaca, majka je od naših dobila zadatak da ostane. Da i dalje radi na pošti. Iako za Nemce… jer će naši opet doći. Jednoga dana ispratili smo i kolonu Nemaca. Sa druge strane u grad je ušla kolona četnika. Moja majka Milica radila i dalje na pošti. Sada za četnike. Ubrzo su počeli da je pozivaju u komandu. Prepoznao ju je četnički glavar, pop Maca. Nekada su zajedno išli u gimnaziju. Pop Maca je u Pljevljima pronašao još nekoliko partizanskih žena – ispričao je Janketić jednom prilikom za TV Novosti.

Te žene su, kako je rekao, morale da odlaze u komandu.

– Jednom kada se spremala da ide na saslušanje, majka mi reče:­ ‘Cile, mene će da ubiju’. Milenu ostavljam tebi u amanet. Ti da je čuvaš i štitiš. Ti si muška glava. Ne daj je nikome, nemoj neko zlo da joj učini. Nije se više vratila moja majka Milica. Zaludu smo Milena i ja išli u komandu i molili da ne ubiju našu majku. Jedne noći, u Ševarima, ubio ju je pop Maca, s drugim partizanskim ženama. Njih devet – ispričao je Janketić.

U svom poslednjem intervjuu, Janketić je rekao kako kad čovek počne život u tragediji, onda u mladosti stekne užasni strah.

– Teško se s tim živi i pozorište je bilo idealno mesto da oporavim duhovnost, da se rasteretim i da se, hajde da malo budemo i patetični, na neki način sakrijem od surovosti života. Tako da sam ja u pozorištu pronašao životni put, ostvarujući svoje uloge i uporedo ostvarujuću svoju porodicu. Zapravo, sa svoje četvoro dece sam uspeo da povratim moju mrtvu familiju. Čak sam im davao i ta imena, jer sam smatrao da su moja deca bila dug prema nestaloj mojoj porodici. I povratio sam je, tako da su moja deca sada i unuci – priznao je Miša Janketić svojevremeno u intervjuu za Blic.

Ono što možda mnogi ne znaju je da je Janketić 26. septrembra 1981. preživeo i otmicu aviona tadašnjeg JAT-a. Tri muškarca otela su JAT-ov “boing 727-200” koji je iz Titograda poleteo za Beograd i više od 20 sati kao taoce držali 98 putnika i osam članova posade. Među putnicima bili su i poznati glumci Žarko Laušević, Mihailo – Miša Janketić i Marko Nikolić, ceo tim FK Budućnost…

(Kurir.rs/MONDO/A.G.)

Čuvena srpska glumica Gizela Vuković, bila je udata za pevača Zvonka Bogdana.

Ona je živela kao zvezda, a umrla kao beskućnica, sa bolesnom ćerkom i unukom koji boluje od teškog oblika autizma.

Gizela je 2015. godine umrla u mračnoj sobi samačkog hotela u kome je provela poslednjih 13 godina svog života.

Dobitnica “Zlatne arene” u Puli bila je zvezda domaće kinematografije, a onda joj je sreća okrenula leđa. Zbog finansijskih problema našla se na rubu egzistencije, zbog čega je njen dom postala sobica ovog hotela, koju je samo prvih nekoliko meseci imala novca da plaća.

– Kada sam iz Subotice krenula u Beograd, otac Toma i mama Viktorija, prodali su moj deo zemlje i dali mi da kupim sebi stan u prestonici. I jesam, u Nemanjinoj broj tri. Stanarsko pravo prenela sam na ćerku, a onda su stigle zlosrećne devedesete. Ćerkina agencija je počela da gomila dugove… Neki ljudi, valjda zelenaši, izbacili su nas na ulicu. Često smo, potom, menjali podstanarske sobičke, gomilali dugove. U tim neprekidnim seljakanjima izgubila sam sve fotografije. Nemam, deco, nijednu staru sliku, nijednu. Ne znam ni gde mi je ostala “Arena” – ispričala je Gizela svojevremeno za “Novosti”.

– Ne znam koga nisam pitala za pomoć. Međutim, svi su me zaboravili – rekla je ona tada.

Iako je predosećala da neće još dugo poživeti i veoma se teško kretala, glumica je do poslednjeg dana brinula o bolesnoj ćerki Milici i autističnom unuku Branku.

– Ćerka Milica (66) danima je bolesna, ne ustaje iz kreveta, dok je unuk Branko autističan, pa vrlo retko izlazi iz sobe. Ja dalje od hodnika hotela nisam kročila nijednom u prethodnih 11 godina. Jedva se krećem pomoću ove stolice – ispričala je tada kroz suze Gizela.

“Od Zvonka mi ne treba ništa”

Prvi put se udala za oca svoje ćerke Milice koji nije bio javna ličnost, a drugi put za čuvenog pevača Zvonka Bogdana.

– O braku s njim ne želim da govorim. Razišli smo se davno i šta tu više ima da se priča. Manite me njega. Ne želim da ga se sećam. Odavno nisam u kontaktu s njim. Ne interesuje me uopšte. Meni on nikada nije značio. On je taj koji se zakačio za mene. Balavac je bio. Od njega mi ništa ne treba. Za ljubav svog života, glumca Josipa Bajića, nažalost, nisam mogla da se udam. Bilo je raznih prepreka. Ali znam da me je mnogo voleo, a i ja, bogami, njega – govorila je oštro glumica.

Iako su joj socijalni radnici predlagali da se preseli u starački dom, ona nije želela da napusti bolesnu ćerku i unuka.

– Kako da se razdvojim od njih dvoje. Moja penzija je i njihov prihod. Ne mogu da se razdvajam od njih, ne mogu. Oni su mi sve što imam. Neću se razdvajati od njih pa makar poslednje dane sedela na ulici. Samo da mi je da vidim neki skroman, svoj krov nad glavom pa nek sutra umrem – rekla je Gizela pred smrt u intervjuu za “Novosti”.

Gizela Vuković preminula je 29. marta 2015, u 89. godini, zaboravljena od svih.

(Kurir.rs/Blic)

Peglala je svakog dan odeću svom suprugu koji je radio kao farmer, na polju. Čudilo je to njihovog unuka jer je smatrao da je to bespotrebno jer se odeća ionako brzo isprlja.

Ispričala mu je zašto to radi i bila je to velika lekcija za njega. Dr Bo Brok koji je vlasnik veterinarske klinike u Americi i autor knjige “Crowded in the Middle of Nowhere”, humoristične priče o seoskoj zajednici u Teksasu, podelio je sa svima dirljivu priču.

Imao je 13 godina kada je pitao svoju baku zašto svakog dana pegla odeću svom mužu koji oldazi na polje u radničkoj odeći i pritom ne viđa bilo kog drugog osim njih dvoje i nekoliko farmera. Ono što mu je rekla, nikada nije zaboravio.

“On je najlepši muškarac kog je Bog ikada stvorio. On je moj najbolji prijatelj i ljubav života“, ispričala je i napomenula da je uvek želela da njen muž izgleda lepo i uredno jer “nikada se ne zna ko može da ga sretne”.

Nakon toga Bo koji je tada bio tinejdžer, posmatrao je svog dedu i razmišljao o bakinim rečima. Nije mu izgledao kao “najlepši muškarac na svetu”, kako je rekao – godine su ga uzele pod svoje.

“Nosio je naočare prevelike za svoje lice, ali njemu je jedino važno bilo da kroz njih dobro vidi sve što ga zanima”, dodao je.

Pitao je baku, vođen dečjom radoznalošću, kako to da ona svog muža smatra najlepšim. Baka se “toliko smejala da je izgledala na tren kao devojčica”.

“Te bore oko očiju nisu uvek bile tamo, a sećam se i kada je imao prave zube. On ima najlepše plave oči koje sam ikada videla. Potpuno su iste boje kao nebo neposredno pred zalazak Sunca. Celo njegov lice blista kada se smeje, a glas mu je toliko smiren i raskošan da svi u devet okruga žele da ga čuju kada govori. Želim da se oseća lepim. Svaki dan peglam njegovu odeću jer sam se zbog njega sve ove godine osećala lepom. On je čovek vredan poštovanja”, istakla je.

Bo je imao 30 godina kada je shvatio reči svoje bake. Kada nekoga duboko i iskreno volimo, tada nam je ta osoba jednostavno najepša na svetu, to je prava ljubav, piše Reader’s Digest.

U priči se ne radi o tome da kućne poslove treba da obavljaju jedino žene kako bi neko mogao da zaključi jer ta podela nema bilo kakvo opravdanje. Zašto i muškarci ne bi peglali odeću, kao svoju tako i odeću svojih partnerki. Suština je u poštovanju i o tome da nam je voljena osoba uvek najlepša, što je daleko bliže istini od površnih ocena nečijeg izgleda.

Kurir.rs/blic žena

Adam Montgomeri iz Nju Hempšira proglašen je krivim za ubistvo njegove petogodišnje ćerke Harmoni.

Tužioci su tokom dvonedeljnog suđenja rekli da Adam pretukao ćerku, a zatim ju je gađao opušcima cigareta i jeo brzu hranu dok je ona umirala na zadnjem sedištu njegovog automobila.

Kada je shvatio da je umrla, Adam je ćerkino telo skrivao mesecima. Stavio je telo u torbu, a zatim stavio u zamrzivač. On je takođe telo premazao krečom da bi zamaskirao neprijatan miris. Na kraju je telo bacio kao da je smeće negde izvan Bostona.

O detetu se ništa nije znalo dve godine, sve dok njena majka nije prijavila slučaj kada je shvatila da devojčica nije upisana u školu. Starateljstvo nad devojčicom imao je otac.

“Danas su naše misli usmerene na sećanje na našu Harmoni. Na devojčicu koja nije zaslužila da doživi takvu sudbinu. Naša srca su uz njenu porodicu i sve one koji su je poznavali i voleli. Nadamo se da će im današnji dan doneti malo mira”, rekao je tužilac.

Brat stalno pita za nju

Par koji je usvojio devojčicinog rođenog brata, rekli su da ovo nije dan koji slave, već dan koji je doneo veliku patnju.

“Toj devojčici nikada nije data šansa”, rekli su oni.

Oni su dodali da se njen brat svake noći molio da se ona vrati.

“Tražio ju je u parku, nadao se da će je naći. Sada mi u srcima tražimo oproštaj, tražimo snagu za našeg sina koji se bori protiv demona nakon ove tragedije”, rekli su oni.

U vreme ubistva Adam je živeo sa tadašnjom devojkom Kajlom, čije je svedočenje bilo ključno u ovom procesu. Ona je detektivima otkrila da je Adam mesecima krio telo i da ga je zatim bacio. Iako ono nikada nije pronađeno, policija je na više nesta pronašla DNK devojčice.

Kajla je ispričala da se tragedija dogodila 7. decembra 2019. godine i da ju je Adam tada žestoko tukao po glavi.

“Nakon toga mi je rekao da misli da ju je ovog puta stvarno povredio”, ispričala je Kajla.

Nakon toga njih dvoje su otišli po drogu i brzu hranu koju su jeli dok je devojčica umirala u bolovima. Adam već izdržava zatvorsku kaznu zbog drugog slučaja u koji je umešano vatreno oružje. Priznao je manja krivična dela u vezi sa smrću harmoni, ali nikada nije priznao da ju je ubio.

Kurir.rs/Telegraf

AutorDijana Antonijević

U Bujanovcu je u sredu S. A. (57) iz Vranja poginula u poslastičarnici kada je sa suprugom G. A. došla da izabere tortu, a sve se desilo na bizaran način!

– Vlasnik radnje M. J. ih je poveo na sprat kako bi pogledali dekoracije. Dok su G. A. i vlasnik poslastičarnice gledali dekoracije, žena, koja je stajala iza njih, usled nepažnje je pala sa prvog sprata i od zadobijenih povreda nedugo potom preminula – podseća izvor Kurira.

Ovaj slučaj nije usamljen u Srbiji i osim u saobraćajnim nesrećama, porodičnim tragedijama, obračunima, glava se gubi i pod krajnje nepredvidivim i neverovatnim okolnostima.

Smrt od dozera

Jedan od takvih primera je Nikola Lukić (26) iz Uba koji je stradao pretprošle godine od udarca dozerom za šećer u glavu.

Njega je, navodno, dok je sedeo u kafiću “London” koji se nalazi u centru mesta staklenim dozerom za šećer u glavu udario L. M. (46) i tom prilikom mu naneo teške povrede od kojih je Nikola preminuo.

– Navodno u jednom trenutku nastala je “frka” između vlasnika lokala Đ. V. i L. M. koji su se posle kraće svađe potukli. Tom prilikom L. M. je, navodno, dograbio stakleni dozer sa šećerom i pogodio Nikolu u glavu prethodno sedeo s vlasnikom lokala i koji je uleteo između suprotstavljenih kako bi ih razdvojio – podseća izvor.

Na Jovana pala žica sa bandere

Jovan Marić (21) iz Bečeja stradao je 24. avgusta 2022. kada je na njega, dok se vraćao kući s posla, pala žica s javne bandere.

Pojedini mediji su tada prvo preneli da je Jovan stradao kada je nagazio na žicu pored bare, ali je izvor blizak porodici posvedočio da Jovana kući nije vraćao kolega, već se mladić vraćao biciklom.

– Njegova smena je bila od 18 uveče do 2 ujutro. Vraćao se biciklom. Uopšte nije bilo jako nevreme. Žica je pala na njega sa bandere, a nije je on nagazio – ispričao je tada izvor blizak neutešnoj Jovanovoj porodici.

Upao u septičku jamu

Penzionisani Leskovčanin Tomislav Pavlović (67) poginuo je kada je upao u septičku jamu, za vreme nužde koju je vršio u poljskom klozetu!

Nesreća se dogodila u februaru 2016. godine, prilikom pada dela nadstrešnice šupe i klozeta, koje su sa sobom na žalost povukle i Pavlovića. Njegovo telo su izvukli vatrogasci i radniici JP „Vodovoda“, koji su prethodno morali da – isprazne jamu!

Bajina Bašta

Policajca izdalo srce tokom seksa

Policijski službenik M.M. (45) iz Bajine Bašte, u februaru 2015. godine nađen je mrtav u svom vozilu, a rezultat istrage je pokazao da je preminuo tokom seksualnog odnosa.

To se dalo zaključiti jer je policajac bio potpuno go, pokriven samo policijskom košuljom. Pretpostavlja se da je doživeo infarkt, jer je dve godine ranje bio podvrgnut operaciji srca.

Supruga Milana Popovića, Bojana porodila se danas u jednoj privatnoj klinici i na svet donela zdravog dečaka.

Ugledni srpski biznismen Milan Popović dobio je danas peto dete – četvrtog sina..

Kako dalje saznaju domći mediji, Milanova supruga se porodila u jednom privatnom porodilištu i na svet donela zdravog dečaka.

– Srpski kralj bakra i njegova 28 godina mlađa supruga Bojana posle sinova i ćerke , dobili su još jednog dečaka kome su dali ime Teodor Aleksandar – otrkiva dobro obavešteni izvor za naš portal, pa dalje navodi:

– Porođaj je protekao u najboljem redu. Bojana i beba su dobro, a dečak je dobio sve najbolje ocene.

Kurir.rs/ Republika / Preneo: M.J.

Policajci iz Obrenovca napadnuti su danas prilikom intervencije u selu Trstenica u blizini tog grada.

Policajci su u centru sela, a po nalogu tužilaštva, pokušali da uhapse M.N. (23), ali je on tom prilikom “pružio otpor” i lakše povredio nekoliko pripadnika organa reda.

– U ceo metež umešao se još jedan muškarac, koji je bio u društvu osumnjičenog i koji je pokušao da odbrani M.N. i spreči policajce da ga uhapse. Nakon međusobnog koškanja, policajci iz Obrenovca su uspeli da savladaju M.N. i stave mu lisice na ruke – navodi dobro obavešteni izvor.

Uhapšeni mladić je priveden u prostorije PS Obrenovac, dok će protiv muškarca koji se umešao u akciju hapšenja biti podneta odgovarajuća prijava u redovnom postupku.

Kurir.rs/Informer

Preneo: R.J.

Nišlija Ivan Tomanović (45) i Doljevčanin Goran Nedeljković (59) danas su se prvi put sreli nakon dramatične saobraćajne nesreće koja je prošla bez žrtava samo zahvaljujući Goranu koji je rizikovao svoj da bi spasio Ivanov život.

Tog 10. septembra na putu od Niša ka Doljevcu, Tomanović je sleteo sa kolovoza da bi izbegao vozilo koje je iz suprotnog pravca prešlo u njegovu traku, nekoliko puta se prevrnuo da bi mu se auto zapalio. Samo zahvaljujući Goranu, koji je svojim PP aparatom ugasio požar i izvukao Ivana iz gomile zgužvanog metala, Tomanović je prošao samo sa lakšim povredama.

Po obostranoj želji, nakon što su pali jedan drugome u zagrljaj otišli su na mesto nesreće koje je obojicu potreslo.

“Odveo sam Ivana na mesto gde se prevrnuo da vidi šta je i kako je bilo, još su na sve strane delovi vozila koji svedoče da je nesreća bila strašna. Opet sam sve to preživeo u glavi, savladale su me emocije i potekle su mi suze. Setio sam se kako sam gasio vatru svestan da i mene i njega minuti dele od smrti jer auto “benzinac” u takvim situacijama vrlo brzo eksplodira. Puno mi je srce, stekao sam doživotnog prijatelja, današnji osećaji si zaista neopisivi Jednostavno eto desilo se da sam naišao u pravom trenutku za spas Ivanovog života. Dok sam gasio vatru prošla su tri, četiri automobila ali se niko nije zaustavio. Nešto kasnije naišao je jedan automobil za koji se ispostavio da pripada Ivanovim kolegama, pa kada sam se uverio da je on dobro, ostavio sam ga sa njima i produžio za Niš. U povratku sam video šlep vozilo kako podiže Goranov automobil pa sam vozaču dao svoj broj telefona i zamolio ga da ga dostavi momku koga sam spasio. On mi se javio i eto sada smo se sreli”, priča hrabri Doljevčanin.

Dodaje da nakon što se priča o ovom događaju pojavila u medijima, prima čestitke sa svih strana.

“Siglo mi je na stotine telefonskih poziva, ljudi me na ulici prepoznaju, pozdravljaju, lep je to osećaj ali ja sam najsrećniji time što je Ivan živ i zdrav”, rekao je Nedeljković.

Tomanović kaže da je tog jutra krenuo na posao, te da je prava sreća što je bio sam jer obično vozi koleginicu koja tada sa njim nije pošla jer se razbolela.

“Kretao sam se svojom trakom kada sam ugledao beli kombi koji je preticao Goranovo vozilo velikom brzinom. Verujem da je išao preko 120 na sat jer je i Goran posvedočio da mu se auto zatresao kada je kombi prošao pored njega. Gledao sam smrti u oči, da sam zastao, samleo bi me, nisam imao kud osim u jarak. Povukao sam volan u desno, tu je bio neki betonski nadzidak u koji sam udario i osetio kako se prevrćem tri, četiri puta. Auto je počeo da se dimi, u sekundi mi je prošlo kroz glavu da ću živ izgoreti. Umiranja se nisam plašio ali takve strašne smrti jesam”,opisuje Tomanović nesreću.

Onda je kako kaže čuo glas nekog čoveka i shvatio da će izbeći najgore.

“Čuo sam kako neko pita da li sam sam dobro, odgovorio sam da jesam a onda čuo zvuk razvaljivanja vrata. Ugledao sam čoveka koga tada nisam prepoznao, jer je bio mrak. Nakratko se zadržao a kada se uverio da sam dobro, produžio je svojim putem. Dobio sam njegov broj telefona od prijatelja i pozvao ga čim sam napustio bolnicu. Kada sam počeo da ukucavam brojeve pojavilo mi se njegovo ime. Sav sam se naježio, ispostavilo se da se radi o čoveku koga sam pre par godina upoznao na zelenoj pijaci, gde smo vodili prijatan razgovor i razmenili brojeve telefona. Šta posle svega reći osim da nije bilo Boga i Gorana ne bi danas ja bio ovde gde sam. Nisam se još oženio a kada budem to odlučio Goran može da bira hoće li mi biti brat ili pobratim, kuma već imam ali i to bi mu ponudio da je drugačije”, kaže Tomanović.

Tomanović dodaje da je u policiji saznao da beli kombi koji je izazvao nereću nije pronađen te da bi voleo da vidi nesavesnog vozača koji bi ga verovatno oterao u smrt da nije bilo Goranovog herojskog podviga.

Kurir.rs/Telegraf