Month: February 2024

Radomir Marinković Taki, otac Maje Marinković, progovorio je za jedan portal, on se dotakao svežeg pomirenja njegove ćerke sa Slađom Poršelinom Lazić, pa je otkrio šta misli o njoj i da li je to pomirenje iskreno ili iza njega stoji neka skrivena namera.

Kako komentarišeš trenutna dešavanja u Beloj kući koja se tiču Maje. Ona i Slađa su se u toku dana pomirile, da li misliš da je to iskreno ili postoji neka skrivena namera?

To je zatvoren prostor, tu nije pala nikakva zla krv, ko je šta na moru uradio, to je njihova stvar. Ta devojka Slađa je bila kod mene kući i stvarno smo imali okej odnos, to što je bila malo arogantnija možda prema taksistima i nekom drugom osoblju to je njena stvar. Samo se ja plašim da to nije zbog kadra kao što Slađa zna da radi, ipak je ona i sama rekla da je veliki fan Maje Marinković i Stanije Dobrojević i kopira ih u šminkanju pa mislim da je možda zbog velike ljubavi prema Maji ponovo počela sa njom da se druži – rekao je Taki.

Kurir / Pink / Preneo: Lazar Stanušić

Pevačica Miona Jovanović, trenutno je jedna od najaktuelnijih učesnica “Elite”, a od kako je započela svoju vezu sa reperom Nenadom Aleksićem Ša postala je glavna tema.

Njeni roditelji bili su protiv ove veze, te je jedna medijska ekipa posetila Kragujevac, kako bi saznali šta oni najbliži kažu na njenu ljubavnu romansu.

Ipak situacija u Kragujevcu je bila drugačija, mnoge komšije nisu htele da pričaju, a oni koji su odlučili da stanu ispred kamera, nisu znali da je Jovanovićeva iz njihovog mesta, dok njena majka nije odgovarala na pozive.

– Onaj Ša je izgubljen, ne treba joj Ša, tako mi deluje. Ona je mlada devojka, treba da traži ono što joj odgovara, šta će joj onaj, on može da joj bude otac. Prošle godine se sa jednom oženio i posle kad je ušao ona ga ostavila, on opet neku našao, sad ovo malu, ne treba joj. Neće on Mionu ostaviti, ona će njega, i ove do sad su njega ostavljale. On se još u crkvi venčao, brukaš bre religiju- rekla je jedna gospođa, dok je druga žestoko osula paljbu po reperu.

– Verni pratilac sam “Zadruge”, ali njeno ponašanje mi se ne sviđa uopšte, ona je lepa, zgodna, dobra, ali on njoj ne treba. Mator čovek, treba da ide na lečenje, a ne da bude sa njom, neka se otkači i doviđenja. Da sam majka njena ušla bih i rekla napolje. Vezana sam za nju, volim je, ona je naša Kragujevčanka. Žalosno je da njenu lepotu tako uništava – rekla je ona i dodala da Miona sigurno neće ostati sa Nenadom kada izađe napolje.

– On je ludak, treba ga na lečenje. Svi kažu dobar je, ima dobru dušu, ali sve to ne opravdava. Kada izađe, ona će da mu kaže doviđenja ide svojoj kući i roditeljima. On će da kuka, kao i što kuka za sve ostalo. Daj Bože da se pomiri sa bivšim dečkom, neka bude momak. Ša je oženjen, ne jednom, on se ženi svake godine, svake “Zadruge“, za njega imam da kažem sve najgore.

Kurir / Blic / Preneo: Lazar Stanušić

Anastasija (19) i Anabela (15) Goranović su sestre koje je danas u Somboru ubio njihov otac Zdravko.

Anastasija je radila kao šminkerka, dok je četiri godine mlađa Anabela tek pošla u prvi razred srednje škole.

Zdravko je krvavi pir počeo tako što je zaklao suprugu Miru, potom je zapalio kuću, a u tom požaru su stradale Anastasija i Anabela. Na kraju je presudio i sebi obesivši se o gredu.

Ovaj užas se dogodio u kući u Ulici Sime Šolaje.

Zdravko je do pre nekoliko dana bio u zatvoru zbog nasilja u porodici, a danas je došao do kuće u kojoj mu je živela porodica i načinio monstruozni zločin, koji je prijavio njegov sin.

(Kurir.rs)

Tragedija se dogodila pre mesec dana, ali je Bojana tek sada smogla malo snage da o tome javno priča

Blogerku Bojanu Mutić iz Banjaluke hiljade ljudi gleda gotovo svakog dana, a samo na društvenoj mreži Instagram prati je preko 60.000 njih.

Beskrajno šarmantna i bolno iskrena stekla je veliku popularnost kroz blog “Moda i Tako To”, gde dokumentuje lepšu stranu života kao umetnost, a težu stranu života kao realista i borac.

Mnogi njeni obožavatelji ne mogu ni da zamisle šta se ovoj ženi događa tamo gde prestaje kadar, a počinje realnost.

O svojim borbama sa sinovima Bojana je često javno govorila, a sada je saopštila najtužnije vesti. Njen stariji sin Nikolaj je preminuo, a mlađi je i dalje u kritičnom stanju.

Tragedija se dogodila pre mesec dana, ali je Bojana tek sada smogla malo snage da o tome javno priča.

“Dragi prijatelji, pratioci, klijenti, saradnici, nisam smogla snage da vam se obratim ranije. Nemam je ni danas, ali je neophodno, iz razloga koje ću objasniti u nastavku. Desila nam se najveća tragedija. Naš stariji sin Nikolaj je preminuo 25. januara, a Maksim je i dalje u kritičnom stanju.

Bol koju osećamo i agoniju koju prolazimo, nije moguće opisati, pa to neću ni učiniti, pišem vam jer je ovo jedini način da se obratim svima.

Svima vama koji ste upoznati s tragedijom koja nam se dogodila, da vam se zahvalim na izrazima saučešća, iskazanoj ljubavi, podršci i brizi. Hvala, ali nama se ne može pomoći, a ja nisam u stanju da komuniciram, da se javljam na pozive, da razgovaram, primam posete. U ovakvim okolnostima, ja jedva preživljavam svaku sekundu, i ovo malo snage koju nemam, čuvam za brigu o Maksimu i trud da Milica ne ispašta zbog moje tuge i nemoći.

Zbog toga se ne mogu javiti svakom pojedinačno. Ne zamerite.

I svima vama koji do ovog trenutka niste znali šta se desilo, izvinjavam se što ranije nisam našla način da ovo učinim, da vas obavestim i zamolim vas za razumevanje i strpljenje, jer ja nisam u mogućnosti da izvršavam svoje obaveze, da odgovaram na poruke, mejlove, upite, zahteve…

Do daljnjeg, ili nikada, ne znam. O tome, u ovom teškom momentu, nije moguće i nije prikladno govoriti.

Oprostite i hvala vam”, napisala je u tužnoj objavi blogerka.

Bojana je ranije govorila o teškoj borbi u kojoj se borila kao lavica.

– Imala sam urednu trudnoću te 2012. godine kada mi je rođeno prvo dete. Prirodni porođaj je bio težak, a dete je provelo neko vreme u inkubatoru. Tada smo počeli da primećujemo neke čudne stvari, odstupanja u razvoju. Posle dve godine pakla i dijagnoza rečeno nam je da dete ima cerebralnu paralizu usled perinetalne asfiksije, tj. gušenja na porođaju. Dijagnoza je, ispostaviće se, bila pogrešna. Nakon godina maltretiranja deteta, pogrešili su dijagnozu. Prava dijagnoza tek će nam biti rečena – ispričala je pre više od četiri godine za Blic blogerka.

Misleći da je stanje prvog deteta uzrokovano cerebralnom paralizom, iako u vrlo teškim okolnostima, suprug i ona su se odlučili na drugo dete.

– Nadali smo se da će nam to dati snage da se borimo sa nesrećom koja je zadesila našeg prvog sina. Ali, nakon rođenja drugog muškog deteta, 2015. godine, po pojavi prvih simptoma ispostavilo se da je posredi isto oboljenje, za koje smo, čekajući skoro godinu dana na rezultate iz genetske laboratorije iz Barselone, saznali da je jedno od najtežih genetskih obolenja, Paelizeus Merzbacher, i da ne postoji lek – ispričala je tada Bojana.

Jelena Tomašević imala je težak period u svom životu!

Jelena Tomašević, rođena u Negotinu, svoje detinjstvo provela je u Kragujevcu, gde su je komšije, prijatelji i sugrađani pamtili kao izuzetno vaspitano i kulturno dete. Njena tetka izražava duboko ponos zbog Jeleninog uspeha, ističući da je Jelena odrasla u Kragujevcu, gde je njena rodna kuća, te da je cela familija ponosna na nju.

Jelenina tetka izražava duboku podršku i ljubav prema Jeleni, ističući da je njen otac bio predivan čovek, te da je Jelena teško podnela njegov gubitak. Tetka poručuje Jeleni da se drži, da je hrabra i da je vole svi koji je poznaju.

– Jelena je i kao mala bila super i sada je super. Ponosan sam na njen uspeh, svaka joj čast. Dolazi često, a od kada joj je otac umro i češće. Sve najlepše joj želim – rekao je jedan komšija, a tetka pevačice ne krije koliko je ponosna na Jelenu: 

– Tetka mora da kaže sve najlepše kao što i jeste. Super je u Kragujevcu, boli glava. Tu je odrasla, tu je njena rodna kuća. Familija smo. Pamtim je samo po lepom i dobrom. Vaspitano i kulutrno dete od dobrih roditelja. Uradili su svi i ona i Darko, sve što je mogla da uradi uradila je da mu produži život, da ga spase, ali nažalost nije mogla. Divna je Jeca – kazala je Jelenina tetka, pa nastavila:

– Otac joj je predivan bio, nažalost preminuo je. Ona je to teško podnela, kako ne. Hoću da joj poručim da se drži, da je hrabra, da je svi volimo, i da je najbolja – rekla je ona kroz suze.

Komšinica koja živi nedaleko od pevačice kaže da je Jelena dala sve od sebe da pomogne ocu.

– Jako je teško, jako teško je podnela, mnogo se žrtvovala, mnogo pomagala, mnogo ga lečila, mnogo ga vodila kao i brat, stvarno su… Znaš šta kada je jedna složna porodica onda to mora da ide zajedno, ne može to da jedno da vuče na jednu stranu, drugo… To je težak period ali proći će i to kao i sve nas starije koji smo ostali bez roditelja. Samo neka joj je dete život i zdravo i neka bude napredno i daće bog da nam podari još jedno pa bilo Nina ili Nikola nebitno, ali nama bi stvarno bila želja – rekla je komšinica koja živi nedaleko od Tomaševića za emisiju Metar moga sela, koja se emituje na Blic televiziji.

Ovo nije prvi put da se dogodio ovakav incident.

Broj poginulih u nesreći u Indiji kada se traktor sa prikolicom koji je prevozio hinduističke hodočasnike prevrnuo i pao u jezero porastao je na 23, uključujući osmoro dece, saopštile su danas indijske vlasti.

Zvaničnici su rekli da je najmanje devet osoba povređeno, od kojih neke teže.

Prethodno je saopšteno da je u nesreći poginulo najmanje 15 ljudi.

U prikolici je bilo oko 40 hodočasnika koji su išli ka reci Gang, kada je traktor sleteo sa puta u okrugu Kasganj u državi Utar Pradeš na severu Indije, prenose agencije.

Prve informacije do kojih se došlo istragom ukazuju da se traktor kretao velikom brzinom pre nego što je vozač izgubio kontrolu.

Vlasti u Indiji su zabranile prevoz putnika u traktorskim prikolicama, ali se u ruralnim delovima Indije ta zabrana uglavnom krši.

U sličnoj nesreći 2022. godine, 26 ljudi je poginulo, takođe u Utar Pradešu, prenosi Tanjug.

Izvor: Srbija Danas/ALO!/Milan Lovas/Agencije/M.A.

U medijima su se mogle čuti optužbe na račun inspektora Došena da je brisao poruke i fotografije iz telefona ubijene pevačice.

Inspektor Todor Došen, koji je vodio istragu o ubistvu Jelene Marjanović, za Pink je demantovao navode da je brisao slike i poruke iz telefona ubijene pevačice. Glavni pretres u ponovljenom suđenju Zoranu Marjanoviću zakazan je za polovinu marta, a Došen je istakao da su neophodni odgovori na nekoliko pitanja vezanih za ovaj slučaj.

Misterija zločina u Borči

Jedna od najvećih misterija zločina u Borči, gde je ubijena Jelena Marjanović, jeste predmet kojim je zločin izvršen. Inspektor Došen je istakao da je prilikom uviđaja pronađena patika i mobilni telefon, ali da predmet izvršenja zločina nije pronađen, što predstavlja veliku enigmu u istrazi.

Inspektor Došen o detaljima istrage

Došen je naglasio da je uviđaj urađen kako treba i da su detaljno pretražili teren, ali da nisu pronašli ključni predmet. Takođe, istakao je da tog dana nije razgovarao sa Zoranom Marjanovićem, ali da je primetio da je bio vidno uznemiren. Na pitanje da li misli da je Zoran ubica, Došen je odlučno istakao da će svoje mišljenje zadržati za sebe.

Hitne službe su bile angažovane na terenu kako bi pružile pomoć povređenima i evakuisale stanare iz zgrade.

U kineskom gradu Nandžingu, požar koji je izbio u višespratnici prouzrokovao je smrt 15 osoba, dok je najmanje 44 ljudi povređeno.

Istraga je u toku, a pretpostavlja se da su požar izazvali električni bicikli koji su se zapalili, prenosi RTS.

Požar je buknuo u prostoriji za čuvanje električnih bicikala u prizemlju zgrade u ranim jutarnjim časovima, tačnije u 4.39 po lokalnom vremenu. Stanari su bili probuđeni zvucima eksplozije, nakon čega su se brzo raširile vatrene stihije i počele da se šire prema višim spratovima. Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama može se videti kako su stanari najviših spratova, suočeni sa opasnošću, dozivali u pomoć sa prozora.

Povređeni i smeštaj stanara

Najmanje 44 osobe su povređene u požaru, dok je više od 500 stanara zgrade smešteno u obližnje hotele dok se situacija ne stabilizuje. Hitne službe su bile angažovane na terenu kako bi pružile pomoć povređenima i evakuisale stanare iz zgrade.

Ova tragedija je duboko potresla lokalnu zajednicu, a nadležne službe su angažovane na pružanju pomoći povređenima i istrazi uzroka požara.

Podsetimo, u Valensiji, španskom gradu koji je nedavno bio poprište stravičnog požara u stambenoj zgradi, broj poginulih porastao je na 10.

Među žrtvama su članovi iste porodice – otac, majka, trogodišnja devojčica i novorođenče. Ova tragedija je zavila grad u crno, a gradonačelnica Marija Hoze Katala proglasila je trodnevnu žalost, prenosi Efe.

“Užasavam se na laži!”

Aleksandra Prijović i Filip Živojinović već dugo su u skladnom braku. Za njihov odnos nikada se nisu vezivali skandali i afere.

Pevačica neretko ističe koliko je ponosna na svog supruga. Takođe, uvek ističe da je njihov odnos pun ljubavi i razumevanja, te da svaki trenutak koriste da jedno drugo usreće i iznenade.

Oni su pored emotivnih i poslovni partneri. Podsetimo se, Filip je za Aleksandru napisao neke od njenih najvećih hitova. 

Međutim, pevačica je ranije otkrila da li su ikada postojali problemi u njihovom ljubavnom odnosu, te da li se ikada desilo da neka od njenih koleginica pokušala da flertuje sa Filipom uprkos činjenici da je oženjen.

Aleksandra PrijovićFoto: Srbija Danas

– Nikada mi se to nije desilo, ali dobro… Postoje neke priče – rekla je Aleksandra u jednom razgovoru ranije.

– Uvek postoje neke priče… Znam da neki jedva čekaju da čuju nešto loše, ružno, pa da to prenesu dalje… Ja sam čula neke ružne stvari. Ne mogu da kažem da mi je bilo svejedno i lako. Užasavam se laži. Uvek su to bile neke priče koje nemaju veze sa životom – dodala je Prijovićka.

Aleksandra PrijovićFoto: Srbija Danas / Saša Džambić

Međutim, Aleksandra ipak nije bila konkretna, te nije podelila o kojim koleginicama je reč.

– Ma nije važno! Navikla sam na to… Ružne priče o meni i mojoj porodici koje nisu istinite. A nikad ništa loše nikom nismo uradili. Zaboli, a onda shvatim da je to normalno. Mislim, nije normalno, ali eto… Najbitnije je gledati sebe i svoju porodicu. Kad čujem nešto tako, kažem – nije bitno, neka pričaju, neka su živi i zdravi. Ja ružne stvari ne govorim jer mislim da se sve vraća – navodi pevačica.

Njene knjige su u vrhu bestseler lista, ovdašnja, i ne samo ovdašnja, čitalačka publika s velikim interesovanjem prati njene romane, zbirke, nastupe u javnosti, blog…

Beskompromisna i otvorena, ne libi se da piše i govori o bilo kojoj temi: od takozvanih ženskih tajni, i muško-ženskih, preko gorućih političkih, pa nadalje.

Jedna od ključnih odlika njene reči je i specifična duhovitost, ponekad ističe da voli da dođe u Beograd, a u razgovoru za NIN govori o staroj knjizi u novom ruhu koja upravo izlazi iz štampe, situaciji u Hrvatskoj i u Srbiji, u Gazi takođe, političkoj (ne)korektnosti, Danu žena, svom pisanju…

Intervju prenosimo u intergralnoj verziji

Ovih dana u knjižarama će se pojaviti reizdanje vaše knjige Crnci u Firenci (Laguna), gde je u glavnoj ulozi postojeća, obeshrabrujuća realnost, a koja je i nakon dvadesetak godina vrlo aktuelna?

San svakog pisca je da mu knjiga bude za sva vremena, jer je samo vrijeme sudac koji bez greške određuje vrijednost nekog umjetničkog djela. U tom kontekstu nitko sretniji od mene. Ali… Postoji i drugi kontekst. Pisala sam o zastrašujućem životu u Hrvatskoj, o mladom paru koji ne može preživjeti, glavna je junakinja trudna, rodit će blizance, može li gore? U priči je i otac „heroj“ Domovinskog rata, tako mi ovdje zovemo naše međusobno klanje, on je lud zbog svega što je proživio, tu je i mladi muškarac koji se vratio iz Amerike zgrožen zemljom iz snova, pa baka koja želi vidjeti Firencu… Možda su ipak glavni likovi dvojica fetusa od kojih je jedan Srbin a drugi Hrvat, koji se međusobno mlate u plodovoj vodi. Knjiga je luda jer su i junaci potpuno ludi, a ludi su jer žive u stravi i užasu koji se službeno zovu Republika Hrvatska.

Sudeći po popularnosti kod čitalaca, recimo u regionu, to i nije kuriozitet Hrvatske. No, nije li knjiga objavljena i u Italiji?

Da, i u Poljskoj. U kazalištu u Krakovu igrala je uspješna predstava, pokupila je mnoge nagrade. Ima jedna zanimljiva anegdota vezana za tu knjigu. Studentica, koja je u Trstu studirala kroatistiku, predložila je svom profesoru da joj bude inspiracija za diplomski rad. Siroti čovjek je pristao iako knjigu nije pročitao. Nakon nekoliko mjeseci nazvao je djevojku i zgrožen mojim vokabularom tražio od cure da odustane. Nije odustala. Kad u Italiji polažete diplomski ispit, njemu imaju pravo prisustvovati roditelji studenta. U ovom slučaju je fakultet dozvolio i meni da budem tamo, a nekolicina profesora je također izrazila želju da upozna „tu ludu žensku“. Nažalost, razboljela sam se pa su prisutni bili jako razočarani što nisu uživo vidjeli „vješticu“. Mislim da su Crnci jedna od mojih žešćih knjiga.

Hoćete da kažete da danas ne pišete žestoko?

Pre dvadeset godina zaista sam vjerovala da je onakva Hrvatska opaka bolest s kojom ćemo mi građani moći nekako izaći na kraj. Danas to što se zove Hrvatska doživljavam kao rak koji nas izjeda na rate i koga sigurno neće ubiti nijedna kemoterapija. Zato iz nje mladi ljudi bježe onako kako bježiš od najgoreg neprijatelja.

Nameće se pitanje kako i zašto smo došli dotle da živimo na tlu i u vremenu u kome nema mesta ni budućnosti za tzv. običnog čoveka?

Mi smo došli? Mi, mali ljudi? Nismo mi došli, privelo nas. Prodali su nam priču o demokraciji, izborima, nisu nam rekli da ćemo na listama moći birati između zla i goreg zla. Tješimo se, nije ovako samo kod nas i vas, čitav svijet je pakao u kome gore mali ljudi, a revolucija je nemoguća. Oni imaju sve – lovu, oružje, zloću i potrebu da kradu dovijeka, mi nemamo ništa. Možemo pobjeći sa jednog mjesta, milijuni bježe iz svog pakla, a onda ipak završe u drugom. Kad pročitam na portalima kako žive strani radnici u Hrvatskoj, pitam se jesu li zaista o tome sanjali dok su bježali iz svojih zemalja? Njih dvadeset spava u jednoj sobi, u sobi ni stola ni stolice, plaću će možda dobiti, a možda i neće… Ne vidim svjetlo na kraju tunela.

Dolazite li u Beograd za Osmi mart?

Da. Baš na Osmi mart promovirat ću Crnce u 18 sati u Velikoj sali SKC-a. Beskrajno se radujem. Već dugo se nisam srela sa svojim čitateljicama, možda će naletjeti i neki čitatelj. I taj Osmi mart. Žene moje generacije nadale su se da će doći vrijeme kad ga nećemo „slaviti“, žene će biti jednako vrijedne kao i muškarci. Nažalost, mi još uvijek imamo svoj dan koji neke od nas mogu proslaviti kako ih je volja. Ogromna većina nema pravo ni na taj jedan dan u godini. Ja sam ga u vrijeme svoje mladosti prezirala iz dna duše, danas živimo u mnogo gorim vremenima pa me nekako raduje što nam službeno dozvoljavaju da slavimo to što smo žene. Biti žena je privilegija, dokaz snage, nadmoći nad slabijim spolom koji svojim vladanjem dokazuje i svoju prirodu. Muškarci su izvor svih ovozemaljskih zala.

Pa ipak, može li se bez njih? A i čini se da ta teza nije politički korektna?

.ebe mi se za političku korektnost. Politička korektnost je samo još jedno oružje u rukama svih naših zlostavljača. Mi ćemo te pljačkati, mi ćemo te ubijati, mi ćemo te silovati, a na tebi je da budeš politički korektna i šutiš. Jebite se, dečki!

U Americi predstoji reizdanje vaše knjige Ljubav na posljednji pogled, iduće godine će tamo izaći Muškarac u grlu. Kakve su reakcije tamošnjih čitalaca?

Veselim se uvijek kad do mene stigne neka fotografija iz Amerike. Nedavno mi je stigla jedna iz Irske, gdje u biblioteci stranci kolektivno komentiraju moju knjigu. Jasno mi je da u Americi neću doživjeti neki uspjeh, ali činjenica da su mi tamo prevedene četiri knjige godi mojoj taštini. U Hrvatskoj ne postojim, ali me ima u Njujorku, Parizu, Dablinu, Varšavi…

U Hrvatskoj ne postojite? Ne bih se složila s vama. U svojoj ste zemlji jako popularni.

Popularan je onaj tko je u medijima, mene su hrvatski mediji otkantali jer sam pre šesnaest godina rekla ono što je danas opće mjesto, u Gazi fašistička država Izrael vrši genocid. Preko noći sam postala „antisemita“ i ta me titula krasi i danas. Na moju ogromnu sreću, sve nas više ima. Mislim nas „antisemita“. Neki progledaju prerano, neki malo kasnije, neki nikad. Ponosna sam na svoj oštar vid. Pre nekoliko mjeseci odlučila sam da više u Hrvatskoj neću objaviti nijednu knjigu. Dosta mi je izdavača slizanih sa prljavom politikom, medija koji promoviraju smeće. Tko me želi kupiti, taj će me naći preko interneta.

Laguna je, kao vaš agent za inostranstvo, u Frankfurtu na Sajmu knjiga promovisala vaše knjige. Da li su strani izdavači pokazali interes za vaše knjige?

Interes su pokazali francuski, engleski, ruski, slovenski, njemački, poljski i izdavač iz Egipta. Laguna je moja velika ljubav. Da, i ljubav iz interesa je ljubav, možda najžešća.

Gotovo da nije moguće razgovarati sa vama a ne otvoriti temu srpsko-hrvatskih odnosa?

Na moju veliku žalost. Ta mi tema izlazi na nos. To bi bilo kao da trideset godina iz dana u dan jedeš istu hranu. Ne znam kako već svi nismo crknuli od anoreksije. Naši političari ne odustaju, stalno nam bacaju istu kost i ne kuže da se većina više ipak ne pali. Riga nam se od te teme. Od rata je prošlo sto godina, Hrvatska je davno očišćena od Srba, oni koji su ostali u selima crkavaju bez struje i vode i tretirani su poput štakora, oni koji sjede u Saboru našoj vlasti zlata vrijede jer daju legitimitet svakoj prljavoj odluci naših zlostavljača. Najnovija generacija Hrvatica i Hrvata u hordama odlazi na koncerte Prijovićke. Raduje me što moja unuka pojma nema tko su Srbi.

Pišete li novi roman?

Stalno pišem novi roman. Ovo je već peta verzija. Kad izađe NIN, pisat ću šestu. Pišem uvijek istu priču, priču o životu.