Očeve i majke ubijenih interesuje gde je dečak ubica bio tokom dana kada je odsustvovao iz škole i traže odgovore.
Prosvetna inspekcija je uvidom u elektronski dnevnik odeljenja 7/2 OŠ “Vladislav Ribnikar” konstatovala da je dečaku ubici u prvom polugodištu 2022/23 potvrdom lekara opravdano 20 radnih dana, a da je roditelj opravdao osam radnih dana. To znači da je dečak iz škole izostajao prečesto i da je propustio skoro pola prvog polugodišta. Izostanci dečaka-ubice iz škole intrigiraju roditelje žrtava jer sumnjaju da su to dani u kojima je učio da puca i možda čak i sa nekim zajedno pravio plan za zločin.
– Gde je on išao to nije nikome jasno. Zašto ga nije bilo u školi niko ne zna ili oni koji znaju ćute. Sada spominju operaciju oka, ali i putovanja sa roditeljima po inostranstvu. Majka i otac su mu očigledno dopuštali da odsustvuje i posle urgirali za ocene i verovatno ga pritiskali da uči i nadoknadi propušteno – rekla je majka jedne ranjene devojčice u “Ribnikaru” za Republiku.
U drugom polugodištu školske 2022/2023. godine on je prema zvaničnoj evidenciji bio odsutan 14 radnih dana za nešto više od tri meseca koliko je trajalo drugo polugodište do masakra. Taj period mu je opravdan potvrdom lekara. Međutim, šest časova sa kojih je izostao, takođe u drugom polugodištu, nije regulisano, tako da se vode kao neopravdani izostanci sa časova.
– Ukupan broj opravdanih izostanaka koje je načinio učenik je 204 i šest neregulisanih. Škola ne raspolaže relevantnom dokumentacijom o razlozima izostanka učenika. Odredbama člana 84. Zakona propisana je obaveza roditelja da pravda izostanke učenika, najkasnije u roku od osam dana od dana prestanka sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi odgovarajućom lekarskom ili drugom relevantnom dokumentacijom, a obaveza škole je da u sklopu autonomije uredi koju dokumentaciju smatra relevantno – napisano je u izveštaju inspekcije koji mora biti i deo dokumentacije u sudskim spisima u parnici koju je pokrenulo 27 članova porodica žrtava masakra.
Na ročištu u parnici za naplatu nematerijalne štete za pretrpljeni bol, strah i patnju od dečaka-ubice, 22. februara će da dovrši svedočenje Nina Kobiljski majka ubijene Eme Kobiljski. Već sutradan su pozvani da odgovore na pitanja suda i roditelja žrtava Miljana i Vladimir Kecmanović, kao i pedagog i psiholog škole koji će biti pitani za ponašanje monstruma maloletnika i kako nisu primetili ništa neuobičajeno budući da jeste bilo odstupanja u njegovom ponašanju u odnosu na vršnjake, po tvrdnjama oštećenih.
Takmičar “Elite” Nenad Macanović Bebica sinoć je u emisiji “Pitanja novinara” žestoko ocrnio Mariju Kulić, majku njegove bivše partnerke Miljane Kulić.
– Rekao si da je njena mama, citiraću: “baba go**ara” – prokomentarisao je novinar Darko Tanasijević.
storiFOTO: Instagram printscreen/marijakulic_mtaz
– Što se tiče babe go**are, to ću po izlasku, vrlo rado ću da se bavim Marijom Kulić kada izađem napolje. Ja ću da povedem napolju rijaliti, pošto vidim da joj to fali. Ja sam bio pu**č ku**a samo sa Miljanom i tada me je koštalo. Ne dam na sebe i neću dati, neću dozvoliti da laže ovde – poručio je Bebica.
Marija Kulić se hitno oglasila na društvenoj mreži Instagram nakon Bebicinog izlaganja.
– Koje pretnje skraćeno g*vno spominje? Nema kod mene pretnji, ja kada ga budem videla, znaću šta treba. G*vnara mu je majka ona što nije mogla da ga namoli da ode da vidi decu. Majka mu je g*vnara, neka priča o svojim g*vnima i kakva je g*vna sve jeo, a nije nikada povraćao – započela je Marija, pa nastavila:
– Nisu g*vnare tuđe majke, nego one koja svoja g*vna isteraju, neće da mu plate stan, kažu mu da su mu vrata zatvorena, puste da njihova g*vna izdržavaju drugi, dogovaraju se o novčanim prevarama i onda to svoje g**vna svrte u neki stan, jer naravno, uzeo već pare. E, to su teške g*vnare – dodala je Kulićka.
Marija se osvrnula i na to što je Bebica ranije saopštio Aneli Ahmić da je Marko Janjušević Janjuš na Zlatiboru, te zaključila da se nekako dokopao informacija iz spoljnog sveta.
– Odakle skraćeni zna da je izašlo na portalu da je Janjuš na Zlatiboru viđen? Kaže Aneli da joj je skraćeni to rekao – zapitala se Marija.
Glumac Bil Hejz, zvezda serije “Dani naših života” preminuo u 98. godini.
“Teška srca delimo vest o odlasku našeg voljenog Bilija Hejza. Jedan od najdugovečnijih likova u seriji “Dani naših života”, igrao je ulogu Daga Vilijamsa od 1970. godine”, rekao je portparol serije za magazin Pipl.
On je dodao da su Hejz i njegova supruga Suzan Sifort Hejz bili temelj Vilijams-Horton familije preko 50 godina.
Hejz je proslavio 98. rođendan na setu serije prošlog leta. Njegove kolege su obeležile proslavu tortom i slikom iz mlađih dana. S njim je bila i njegova supruga Suzan koju je upoznao na snimanju serije i s kojom se dva puta oženio.
Par se upoznao sa setu, a zanimljivo je da je jedna scena bila presudna za njihovu budućnost. Bil i Suzan su se prvi put poljubili pred kamerama 1970. godine. Četiri godine kasnije su se venčali, a čak je i u seriji organizovano venčanje njihovih junaka, pa su drugo, sudbonosno “da”, samo za male ekrane, izgovorili 1. oktobra 1976. godine.
Nakon noći provedene u pritvoru u policijskoj stanici u Brusu, Aca Lukas je jutros pušten na slobodu.
FOTO: ATA IMAGES
On je po službenoj dužnosti jutros izašao pred sudiju za prekršaje koji mu je odredio kaznu – 8 poena sa vozačke dozvole i odgovarajuću novčanu kaznu po zakonu.
Lukas će večeras da nastupi na Kopaoniku gde je trebalo sinoć da peva i turneju nastavlja prema unapred najavljenim datumima.
FOTO: PETAR ALEKSIĆ
Nakon sinoćnjeg neplaniranog zadržavanja od strane policije na Kopaoniku, Aca Lukas se prvi put oglasiio za medije i priznao svoju krivicu za saobraćajni prekršaj koji je rezultirao otkazivanjem njegovog nastupa.
– Kriv sam i preuzimam odgovornost za svoje postupke – izjavio je Lukas i dodao:
FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ
– Državni organi su radili svoj posao u skladu sa zakonom, i nemam nikakve primedbe na njihov rad – rekao je Lukas.
Sinoćnji incident dogodio se kada je Lukas zaustavljen zbog saobraćajnog prekršaja na Kopaoniku. Nakon rutinske provere, pevač je zadržan u policijskoj stanici u Brusu, a njegov planirani nastup je otkazan.
Surogat majčinstvo jedna je od velikih tema danas, onih o kojima svako ima stav. Ipak, ispovest Olivije Maurel za Daily mail daje jedan drugačiji uvid u nju – iz ugla deteta koje je rodila surogat majka.
Već u naslovu otkriva da „od prvog dana nije imala pravu vezu sa svojom majkom i detinjstvo je bilo nesrećno“. „Zato toliko čvrsto verujem da ovu okrutnu i nemoralnu praksu treba zabraniti“, poručuje Olivija, a onda iznosi sopstveno iskustvo kao ključni argument.
„Dok sam odrastala, nisam mogla da razumem zašto sam rođena u Luisvilu, u Kentakiju. To je bilo crno-belo na mom izvodu iz matične knjige rođenih, ali nije imalo smisla. Moji roditelji nikada nisu živeli u Kentakiju, mi nismo bili Amerikanci i nismo imali nikakve porodične veze sa tim mestom. Kada sam pitala svoju majku, rekla mi je da je odabrala Kentaki jer je tamo smešten njen omiljeni film, „Prohujalo sa vihorom“ (nije bio) i uvek je želela da se njeno dete rodi na tako romantičnoj lokaciji. To je takođe razlog zašto me je nazvala Olivija, po jednoj od filmskih zvezda, Oliviji de Havilend. Tada sam mislila da je ovo lepa priča, kao bajka. Mnogo godina kasnije, međutim, otkrila sam da je bajkovita fantazija moje majke skrivala pravu istinu – rođena sam u Kentakiju jer me tamo rodila američka surogat majka.Samo nekoliko sekundi nakon što sam se rodila, brzo su me odvojili od žene koja je zatrudnela koristeći svoje jajne ćelije i nosila me devet meseci. Umesto da budem stavljena u naručje svoje biološke majke da me neguje i obožava, predata sam muškarcu i ženi koji su, jednostavno rečeno, platili strašno mnogo novca za mene“, počinje svoju priču Olivija, koja sad ima 31 godinu i tvrdi da je njeno rođenje bilo „samo početak traume sa kojom se bori i danas“.
„Moja iskustva su me navela da zaključim da surogat majčinstvo nije ništa drugo do okrutan, nemoralan čin koji može prouzrokovati doživotnu štetu. To što sam i sama postala roditelj – sasvim prirodno, u svojim srednjim dvadesetim – samo je iskristalisalo moj pogled. Sveta veza između majke i bebe je, osećam, nešto u šta se nikada ne bi trebalo dirati. Kada pišu o traumi za koju se kaže da usvojena deca trpe nakon što su oduzeta od rođenih majki, neki psiholozi ovaj emocionalni i fizički prekid nazivaju „primalnom ranom“. Verujem da je isto i za decu rođenu surogat majčinstvom: duboko bolno iskustvo koje narušava urođene veze između majke i deteta“.
Sećanja na nesrećno detinjstvo
Olivija je odrastala kao dete bogatog para iz Francuske. U detinjstvu je imala sve što poželi i što mnoga druga deca mogu samo da sanjaju. Ipak, kaže da „ima tako nesrećna sećanja na detinjstvo“, jer je „čak i kao dete, imala osećaj da nešto nije u redu u njenoj porodici“.
„Moji roditelji Francuzi bili su veoma bogati, a vreme smo delili između Palm Biča na Floridi i južne Francuske, živeli u fantastičnim kućama, sa gomilom dadilja i osoblja. Moje obrazovanje je bilo najbolje koje novac može kupiti; išli smo na putovanja o kojima je većina ljudi mogla samo da sanja. Aliemotivno je to bila druga priča. Nijedno od mojih roditelja nije bilo nežan tip „za zagrljaje“, a o meni su većinu vremena brinule dadilje, čitava armija različitih žena“, priseća se Olivija.
I sama se pita „Kada su se moji roditelji toliko potrudili da me imaju, zašto se nisam osećala obasuta ljubavlju?“ – i pokušava da odgovori iz sadašnje perspektive.
„Jednostavno ne znam. Mama je imala 49 godina kada sam se rodila; možda su joj godine otežavale stvari — ili nedostatak te dragocene biološke veze između nas. Šta god da je bio uzrok, nije bilo veze od prvog dana. Bila sam toliko željna kao malo dete, da bih vrištala kad roditelji napuštaju kuću. Postalo je toliko loše da su morali da vode mene i dadilju sa sobom ako bi izašli na večeru sa prijateljima. Ništa bolje nije bilo ni u školi, gde sam bila toliko privržena da sam gušila prijatelje dok im ne bi postalo muka od mene i otkačili me.“
Sa 16 krenula da istražuje
„Što sam bila starija, sve sam više shvatala koliko je neobično – i malo verovatno – da neko u godinama moje majke ima bebu. I nisam mogla da izbacim Kentaki iz glave. Kada sam imala 16 godina, uradila sam neko onlajn istraživanje i videla da „Prohujalo sa vihorom“ nije smešten u Kentakiju – dešava se u Džordžiji. Ali ono što se stalno pojavljivalo u mojim onlajn pretragama je da je Luisvil bio veliki centar za surogat majčinstvo. Odmah je nešto škljocnulo.“
„Kada je dalje istraživanje otkrilo da je surogat majčinstvo nezakonito u Francuskoj – i danas – spojila sam dva i dva. Shvatanje da su me celog života lagali otrglo mi je kontrolu dok sam pokušavala da sredim svoja osećanja. Moje mračne brige zadržala sam za sebe; nikada nisam razgovarala sa roditeljima o ovome. To bi zahtevalo bliskost koja jednostavno nije postojala.“
„Put samouništenja“
Umesto toga, Olivija se, usamljena i zbunjena, prepustila porocima, ili, kako ona kaže, „krenula putem samouništenja“.
„Puno sam pila, pušila marihuanu i zabavljala se bez prestanka, bilo šta da zaustavim misli koje su me mučile. Da li je moja majka uopšte bila moja majka? Ko sam ja bila? Moji roditelji su bez sumnje mislili da sam problematična tinejdžerka koja će se na kraju sama srediti. Ali moja depresija se toliko produbila da sam po izlasku iz kuće nekoliko puta pokušala samoubistvo, o čemu moji roditelji nisu znali ništa.“
„Moje ponašanje je postalo bezobzirnije. Sa 20 godina živim u Francuskoj sa punim radnim vremenom, a jedne noći, nakon što sam pila do tačke uništenja, bila sam silovana. Reći policiji nije bila opcija jer sam se osećala postiđeno i krivila sam sebe. Konačno, shvatila sam da moram da se izvučem iz toga. Potražila sam terapeuta i odvikla se od pića i droga. Ubrzo nakon toga upoznala sam Matijasa, čoveka koji je postao moj muž. Bio je moj spasitelj i psiholog – sve u jednom. Bez njega, mislim da danas ne bih bila ovde.“
„Želela sam da budem mlada mama“
Olivija se udala za Matijasa kada je imala 24 godine i ubrzo zatrudnela sa ćerkom Eleonor, koja sada ima šest godina.
„Pošto me je podigla starija majka, bila sam sigurna da želim da budem mlada mama. Iako nisam imala dokaz da sam rođena preko surogata kada sam zatrudnela, osećala sam to svakim delićem svog bića. To sam rekla svima, uključujući i mog muža i njegovu finu porodicu. Moja trudnoća je dobro napredovala. Kako je moja nerođena ćerka počela da udara, to je izazvalo razna osećanja. Čak i pre nego što sam je držala u naručju, znala sam da mi možeš ponuditi milione i nikada je neću ostaviti.“
Taj osećaj je, kaže, bio isti i u kasnijim trudnoćama: njeni sinovi Teodor i Avgust sad imaju četiri, odnosno dve godine.
Suočavanje s istinom
Olivijina potraga za istinom o sopstvenom poreklu dobila je novi podstrek kad joj je svekrva za 30. rođendan kupila komplet za DNK pretragu.
„Pre nego što sam ga uzela, odlučila sam da se pozabavim ocem. Jednog dana, dok smo se vozili do naše vikendice u planini, rekla sam: ’Tata, znam da sam rođena preko surogata. Znam da me mama nije rodila i moraš da mi kažeš jer zaslužujem istinu.’ Odgovorio je: ’Moram da razgovaram sa tvojom majkom pre nego što ti bilo šta kažem.‘ Bilo mi je dovoljno; ovom rečenicom je efektivno potvrdio moje strahove. Čekala sam da mi se on ili mama jave sa celom pričom, ali nikada nisu, i nisam videla smisao da ponovo pitam.“
Naravno da nije odustala, vratila se DNK kompletu.
„Poslala sam svoj DNK uzorak i vrlo brzo su me povezali sa rođakom koja živi u Americi. Poslala sam joj poruku i rekla da verujem da sam rođena surogat majčinstvom. Bilo je nezgodno pitati da li zna da je neko u njenoj porodici bio surogat majka, ali odmah mi je odgovorila: „Znam nekoga.“ Osetila sam da mi se život odmah promenio: preplavila me je nervoza, uzbuđenje i, da, bol. Ona me je povezala sa mojim polubratom, koji me je povezao sa moje tri polusestre. Bili su tako ljubazni i voljni da odgovore na moja beskrajna pitanja i polako sam došla do cele priče.“
Cela priča
Njihova majka je bila surogat, a takođe i Olivijina biološka majka.
„Većina surogat majki su ono što se naziva ’gestacijskim nosiocima’ – one nose bebu i rađaju je, ali nisu biološki povezane. Drugim rečima, inkubatori. Ali moja biološka majka je koristila sopstvena jajašca i bila je veštački oplođena spermom mog oca. Sa 38 godina kada me je rodila, sa mužem je već imala petoro dece. Njeno najmlađe dete umrlo je u tragičnoj nesreći kada je imalo dve godine. Ubrzo nakon toga, kontaktirala je agenciju za surogat materinstvo. Toliko je očigledno tugovala da verujem da nikada nije trebalo da bude prihvaćena kao odgovarajući kandidat – u početku nije čak ni rekla svom mužu o svojim planovima. Ali, po mom mišljenju, pošto surogat majčinstvo uključuje ogromne sume novca, blagostanje porodilja se previše lako previdi.“
„Zašto nisam bila dovoljno dobra da me zadržiš?“
Neko vreme nakon što su joj pomogli da „složi kockice“, „novi“ brat i sestre su joj javili da biološka majka želi da uspostavi kontakt.
„Počele smo da razmenjujemo poruke. U početku sam osetila takav bes. Htela sam da je pitam: „Zašto si zadržala petoro svoje dece, a mene prodala? Zašto nisam bila dovoljno dobra da me zadržiš?’ Umesto toga, pitala sam za njenu omiljenu boju. Ljubičasta. Isto kao i moja. Poslala mi je slike na kojima je trudna sa mnom i odjednom sam se osetila povezanom. Izgledala je kao ja:oči, kosa, vilica. To je bila moja majka. Rekla mi je da je svake godine na moj rođendan mislila na mene i molila se. Želim da joj verujem, ali nisam sigurna da verujem. Te stvari je lako reći osobi koja očajnički želi da ih čuje.“
Ipak, više od svega želela je da zna o svom rođenju.
„Saznala sam da je moj rođendan izabran za mene — trudnoća je izazvana pa sam stigla 10. decembra, na datum koji se uklapao u planove putovanja mojih roditelja. Čak je i moj dolazak bio ugovoran i neprirodan. Moju rođenu majku su pitali da li želi da me drži i rekla je babici: ’Ne, ne mogu. Jer ako to uradim, znam da je nikada neću pustiti.’ Umesto toga, odvela me je medicinska sestra i više me nije videla.“
Posle nekoliko nedelja, poruke su prestale.
„Mislim da nećemo ponovo biti u kontaktu. Nažalost, verujem da ona pati od problema sa mentalnim zdravljem i da ima prekinute odnose sa svom svojom decom. S druge strane, sad imam stalnu vezu sa svojom rođakom, njenom majkom (mojom tetkom) i polubraćom i sestrama. Oni su postali porodica koju sam oduvek želela i nadam se da ćemo jednog dana moći da se okupimo uživo. I konačno, posle decenija sumnje, imala sam apsolutni dokaz šta mi se dogodilo.“
Progovorila pred svetom, ali ne i sa roditeljima
Nova otkrića i kontakti su Oliviji razbistrili neke stvari, ali doneli i novu emotivnu težinu.
„Nisam se suočila sa svojim roditeljima. Osećala sam se kao da ću im nekako pljunuti u lice. Platili su mnogo novca da bi me imali – komercijalno surogat majčinstvo može da se kreće do šestocifrenih suma – podigli su me i još sam osećala lojalnost prema njima. Nadala sam se da će me saznanje dovesti do kraja. Umesto toga, kada sam čula istinu, upala sam u depresiju i ponovo sam bila primorana da potražim psihološku pomoć.“
A onda je odlučila da podeli svoju priču.
„Prošle godine sam postavila video na TikTok, kojim sam se uključila u kampanju koja poziva na univerzalno ukidanje surogat majčinstva. Na kraju sam ispričala svoju priču na međunarodnoj konferenciji o surogat majčinstvu održanoj u parlamentu Češke. Moj govor je postao viralan. Do suza su me dirnule poruke koje sam dobila od žena koje mi govore koliko duboko žale zbog svojih odluka da budu surogati i kako žude za bebama kojih su se odrekle“, priča Olivija koja se zalaže za zabranu svih oblika surogat majčinstva, uključujući i altruističko surogat majčinstvo.
„Posle dugog razmišljanja, zaključila sam da je altruističko surogat majčinstvo mit. Čak i u zemljama kao što je Velika Britanija, u kojima su komercijalni aranžmani zabranjeni, velike sume se plaćaju u obliku troškova. Realnost je da se žensko telo još uvek iznajmljuje i da će beba i dalje biti odvojena od svoje rođene majke. Po mom mišljenju, nema razlike ako surogat nije biološka majka. Njena materica je negovala dete. To je njen glas koji beba čuje iz dana u dan, dok raste u njoj. Njen miris će umiriti dete. Za nju je vezano“, smatra Olivija.
Dodaje da „duboko saoseća sa onima koji ne mogu da imaju decu“, ali da je „tužna stvarnost da ne možemo svi imati ono što želimo u životu“.
„Iz svih mojih istraživanja, ne mogu da vidim da postoji ’dobra’ verzija surogat majčinstva. U zemljama u kojima je to bilo legalno, često je pošlo naopako. Na primer, Tajland je u potpunosti zabranio surogat majčinstvo za međunarodne namenjene roditelje 2015. godine nakon velikog slučaja kada je jedan australijski par angažovao surogat majku koja je rodila blizance, zdravu devojčicu i dečaka sa Daunovim sindromom. Par je devojčicu odveo kući i ostavio osiromašenu majku da brine o dečaku. Ove nedelje sam čula za jednu britansku agenciju koja nudi finansijske podsticaje potencijalnim surogatima: Apple satove, karte za tematski park, komplete za gurmanske obroke, čak i igračke za seks“.
Nakon što je progovorila pred svetom o surogat majčinstvu, njen odnos s roditeljima je bio prekinut. Kaže da je očekivala to.
„Oni vide svoje unuke, ali mi više ne razgovaramo. Na neki način, to je nastavak nespretnosti i distance koja je oduvek postojala. Uz to, volim ih i ne zameram. Ali ne mogu da ćutim dok se još uvek borim sa traumatskim nasleđem surogat majčinstva“, kaže Olivija.
Protiv državljanina Srbije D. Š. (36) podneta je krivična prijava zbog sumnje da je izvršio krivično delo razbojništvo, odnosno da je uz pretnju nožem iz kladionice u Titvu ukrao 10 hiljada evra, saopštila je Uprava policije.
– Naime, 6. decembra, u sportsku kladionicu u Tivtu ušla je tada nepoznata osoba, te u nameri sticanja protivpravne imovinske koristi, držeći nož u ruci i preteći zaposlenoj, ukrao novac u iznosu od 9.883 eura, nakon čega se udaljio u nepoznatom pravcu – kazali su iz Uprave policije.
Dodaju da shodno planskim aktivnostima koje su od strane službenika Stanice kriminalističke policije Odeljenja bezbednosti Tivat preduzete, a u saradnji sa nadležnim tužilaštvom, identifikovan je izvršilac D.Š. (36) iz Republike Srbije.
– Po nalogu postupajućeg tužioca protiv ovog lica je podneta krivična prijava zbog sumnje da je izvršio krivično delo razbojništvo. On je nakon izvršenja krivičnog dela napustio Crnu Goru, te je uhapšen u Srbiji zbog izvršenih krivičnih dela na njihovoj teritoriji – navode u UP.
Napominju, da se tokom svog boravka u Tivtu osumnjičeni predstavljao kao B.Š. iz Srbije, ali je proverama i veštačenjima utvrđeno da je reč o D.Š. iz pomenute države.
Aca Lukas priveden je juče na putu za Kopaonik zbog čega mu je određeno zadržavanje do 12 sati, koje je isteklo i on je u međuvremenu pušten.
Naime, Lukasa je zaustavila saobraćajna policija kod pumpe na ulazu u Brus i, nakon testa koji je pokazao da je pozitivan na narkotike i da vozi bez vozačke dozvole, odveden je u policijsku stanicu.
Njegov nastup na Kopaoniku je iz navedenog razloga otkazan.
Pevaču se na teret stavljaju dva dela a to je vožnja bez vozačke dozvole i pod dejstvom nedozvoljenih supstanci.
Kako nezvanučno saznajemo u policiji, ovo delo računa se kao teži saobraćajni prekršaj gde je zaprećena kazna do 120.000 dinara ili 60 dana zatvora.
U slučaju da je ponovio ovaj prekršaj, sudija bi mogao i da mu odredi isključivo pritvor bez mogućnosti novčane nadoknade.
Da je postojao i treći prekršaj onda bi pevača teretili i za nasilničko ponašanje koje je mnogo teže delo i u tom slučaju bi snosio mnogo teže posledice.
Dvojica momaka su bila sa pevačem u kolima, kod jednog momka je bilo 2 grama marihuane a kod Lukasa i drugog dečka nije nađeno ništa.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Poslednje obraćanje predstavnicima medija Novaka Đokovića počelo je uobičajenim pitanjem – i uobičajenim odgovorom:
Ko je Novakov najveći protivnik na predstojećem Australijan Openu?
“Najveći protivnik sam sam sebi, a ovde svakako ima puno odličnih igrača u konkurenciji – među 128 u glavnom žrebu. Drago mi je da sam ponovo ovde, u ovom takmičarskom ambijentu”, odgovara prvi nosilac turnira.
Da li će početak u nedelju predstavljati pozitivan presedan u Melburnu za učesnike turnira?
“Jedan od motiva da turnir počne u nedelju je upravo taj – kao što je slučaj i sa Rolan Garosom. Mislim da će raniji početak rasteretiti igrače nepotrebnih napora i pritisaka, a uz to je postignuto i to da je program nastupa u prvoj nedelji bolje organizovan. Ima puno mečeva koji treba da se završe na vreme u tom delu turnira, i nadam se da će ova novina dati dobre rezultate”, ističe Novak.
Toliko puta ste pobeđivali ovde, da li imate iste rutine koje vam pomažu u tome?
“Nisam sujeveran, ali volim da posećujem neka mesta koja su mi donosila sreću – kao što je Botanička bašta. Grlim drveće, penjem se na drveće, uživam u šetnj; to radim poslednje 15 godina, ali ne znam da je i to deo tajne mojih uspeha ovde. Uz to, volim da boravim na plažama, a za smeštaj mi je omiljena Južna Jara (pored reke), gde je tiše i prijatnije za boravak mog tima nego u centru. Tokom Slema imate puno izazova, puno zahteva i raznih dešavanja čak i tokom dana kada nema mečeva – i prirodna potreba mi je da se odmorim, izolujem. Zbog toga sam na Ju Es Openu smešten kod prijatelja u Nju Džersiju, u prirodnom ambijentu koji mi pruža tako potreban mir i ravnotežu”, otkriva nam Novak.
U kom stanju je zglob – interesovalo je predstavnike zapadnih medija?
“Zglob ruke je dobro, odmorio sam ga posle De Minora. Treninzi su do sada prošli odlično. Nikada ne znate kako će se povreda ponašati tokom turnira, ali je ovo svakako manji problem nego oni koje sam imao sa abdomenom 2021. odnosno butnim mišićem prošle godine”, prenosi Đoković.
O ciljevima za ovu sezonu, Novak kaže:
“Jasno je da želim da osvojim svaki turnir na kojem učestvujem – a naročito Grend Slem – i u tome ni sada nema nikakve razlike. Nadam se da će i ova sezona početi osvajanjem trofeja u Melburnu, na terenu koji mi je omiljen i na kojem sam postizao najbolje rezultate u karijeri. Nadam se da ću igrati na sličnom nivou kao prošle godine, koji je bio izuzetan. Sezona je duga, ovo je i olimpijska godina – pa je predamnom puno velikih ciljeva”, rezimira on.
O promenama u svom timu, Novak objašnjava:
“Čarli (Karlos Herera) je sada u ulozi tim menadžera, što je najveća promena. On i dalje učestvuje u ulozi trenera-asistenta glavnom treneru Goranu Ivaniševiću. Dosta dobro obavlja tu ulogu iako nema puno iskustva, brzo uči i neko je kome mogu da verujem – kao prijatelju. Odličan je u tandemu sa sa Markom Madenom, mojim glavnim menadžerom, a tu je i Elektra koja nam se pridružila u radu. Biće još ljudi u širem timu; neće biti svi ovde u Melburnu, ali na Grend Slemovima nastojima da budemo u punom sastavu zbog zahtevnosti rada na brendu i mojoj karijeri”, naglašava Novak.
FOTO: PROFIMEDIA, EPA/IAN LANGSDON
Upitan da li je želeo ili bio u situaciji da ponovo pođe do hotela gde je bio u izolaciji tokom sudskog procesa pre 2 godine, Novak odgovara:
“Zanimljivo pitanje, svakako. Nisam bio tamo od tada, ali sam ovoga puta sleteo na terminal gde sam bio pre dve godine, video celu onu putanju kojom sam tada prošao i imigracioni deo – a čak i prepoznao čoveka koji je bio tu. Osećaj je bio loš, prevrnuo mi se stomak. Nisam bio do hotela – i ne iz razloga da osećam neki strah od tog prizora ili sećanja koje bi odlazak tamo pobudio. Razmisliću da li bih možda i otišao tamo – ali pre svega radi onih koji su možda još u hotelu, što trenutno ne znam. Dogovorio sam se da se u Americi sretnem sa Mehdijem, koji je tamo došao sa 15 godina, ostao još devet – a sada živi u Minesoti. Osećam neku povezanost sa njim, iako se nismo nikada videli uživo. Razumem da je većina puštena iz tog hotela, i ako je nešto pozitivno izašlo iz tog iskustva bilo je to je što sam privukao dosta medijske pažnje koja je možda bila korisna za slučajeve kao što je bio Mehdijev, na čemu mi je bio zahvalan”, prenosi nam Novak.
U komentaru na prebrzu eliminaciju Hamada Međedovića iz kvalifikacija za glavni žreb, Novak nam prenosi:
“Hamad je igrao protiv talentovanog momka, takoše učesnika Nekst Džen turnira u Saudijskoj Arabiji. Šteta je što je izgubio, jer su sada velika očekivanja od javnosti, od njega samog. Pokazao je da ide uzlaznom putanjom i da je samo pitanje vremena kako će probiti u Top 100. On je jedan od igrača koji poseduje neverovatnu snagu na servisu, forhendu, gde bukvalno razbija tu lopticu – ali mora da napreduje u kretnji i u fizičkom smislu. Mora da radi na izdržljivosti, prvom koraku, ravnoteži. Viktor (trener) sve to vrlo dobro zna, kao i njegov otac, a ja sam tu uvek za njega i za Olgu. Svaki dan na Junajted kupu moji fizio i kiropraktičar su radili sa njima. Uvek gledam da budem na raspolaganju u skladu sa raspoloživom vremenom, ali je glavna odgovornost na njima. Uz to jedno veliko “ali” Hamad je taj koji sada mora da zapne i preuzme odgovornost za odluke koje bi mogle da ga dovedu do vrha. Ja znam da on to želi i može”, ističe Đoković.
Folker Aca Lukas priveden je na putu za Kopaonik, i kako saznaju domaći mediji, u pritvoru će biti zadržan do jutra.
FOTO: PRINTSCREEN/PREMIJERA
Naime, Lukasa je zaustavila saobraćajna policija i privela ga zbog toga što nema vozačku dozvolu, zbog ranijih prekršaja, a vozio je.
Njegov nastup na Kopaoniku iz ovog razloga je otkazan.
Auto poznatog pevača nalazi se ispred policijske stanice u Brusu.
Podsetimo, nedavno je potpuno je ogolio dušu u intervjuu za domaće medije. Pevač je govorio o porocima, životu, neočekivanom uspehu, porodici, lošim periodima u životu.
– Ja sam najstabilnija ličnost koju ste sreli u životu. Život je zapravo vrlo jednostavan, mi ga komplikujemo zato što pokušavamo da nađemo neke krivine i da izmislimo toplu vodu, koja je izmišljena odavno. Treba da živiš onako kako ti život nalaže i da se boriš da ti bude što lepše. Ali, verujte mi, ne može da vam bude najlepše na svetu, jer je to nemoguće. Čak i oni koji su milijarderi, ni njima nije sve savršeno. I princ od Burneje kojem curi nafta iz ušiju ima svojih problema. Ne daj Bože da ja imam njegove probleme, ubio bih se, verovatno. Neko da ima moje probleme, ubio bi se, takođe… Svakom Bog da onoliko koliko može da podnese.
Milena Kačavenda otvorila je dušu i ispričala strašnu ispovest o smrti oca…
Povratak Marka Janjuševića Janjuša u “Elitu” uticao je na sve učesnike, koji su se šokirali kad im je saopštio da je rijaliti napustio jer mu se najmlađio brat Mihajlo ubio.
Milena Kačavenda i Marko Đedović su se u jednom trenutku povukli u pušionicu, gde je ona svom cimeru otkrila kako je njen otac predosetio svoju smrt.
Foto: Youtube printscreen/ Zadruga Official
– Ne znam da li je gore kada ljudi vide to ili ne vide, kunem ti se životom – rekao je Đedović.
– Znaš, pre toliko godina, on je navro da da deci po 10.000 dinara. Mene je zagrlio, ne mogu da ti objasnim i ceo dan me to d*ka. Nisam spavala tu noć, šetala sam po dvorištu. Gledala u jabuku, jabuka drvo, kad ono zvizne jabuka – započela je Kačavenda, pa nastavila:
– Tu noć ga sanjam. Srđan (bivši muž) trči kroz kuću, juri mog ćaleta sa flašom. Ja mu pričam: “Kakvo vino mu daješ, to je krv od mog tate”. Takav san, bolestan. Sutradan je umro. Kada sam mu dala 40 dana, došli smo sa groblja, ja nisam mogla da ustanem iz kreveta – ispričala je Milena.
– Ja sam šest meseci lečila pritisak, ja sam jedinica, bila sam vezana za njega. Taj lekar što me je lečio, kaže da čovek tek posle tih 40 dana postane svestan – rekla je takmičarka “Elite”.
