Month: January 2024

Ministarstvo zdravlja izdalo je saopštenje povodom trovanja isparenjem lepka koje se desilo u fabrici “Magna” u Aleksincu.

Nakon trovanja isparenjima lepka u fabrici Magna u Aleksincu, danas će svi pacijenti zadržani na bolničkom lečenju biti pušteni kući. Pregledano je ukupno 105 pacijenata sa simptomima trovanja, od kojih je 4 zadržano u Zdravstvenom centru Aleksinac, a 6 upućeno u UKC Niš. Svi pacijenti zadržani tokom noći u bolnici stabilnog su zdravstvenog stanja. Pacijenti iz UKC Niš su pušteni kući, dok su zbog dodatnih analiza u ZC Aleksinac zadržana dva pacijenta, ali se i njihovo otpuštanje očekuje tokom dana.

Iz Nacionalnog centra za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije u Beogradu potvrdili su da su radnici fabrike Magna u Aleksincu bili su izloženi isparenjima lepka koji se koristi za tapaciranje poda i stranica automobila. Načelnik Centra, prof. dr Slavica Vučinić rekla je da se radi o preparatu na bazi sintetičkog kaučuka i organskih rastvarača, koji, ukoliko se ne poštuje uputstvo za rad i koristi zaštitna oprema, može dovesti do simptoma i znakova trovanja.

Specifičnog lečenja nema, već je terapija simptomatska i suportivna. Nakon prestanka tegoba, ukoliko se ne detektuju komplikacije ili drugi zdravstveni problemi koji nisu vezani za trovanje, pacijent se može otpustiti iz zdravstvene ustanove. Propisana lična zaštitna oprema je obavezna za zaposlene na radnom mestu, odnosno prilikom obavljanja poslova i radnih aktivnosti na kojima se opasnosti i štetnosti, odnosno rizici od nastanka povreda i oštećenja zdravlja ne mogu otkloniti ili u dovoljnoj meri smanjiti primenom tehničkih, tehnoloških i drugih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Počeo uviđaj

U pogonu fabrike “Magna”, u kojem se u sredu uveče otrovalo 105 radnika, počeo je policijski uviđaj. Uniformisani policajci obezbeđuju lice mesta, uz privatno obezbeđenje fabrike, dok operativci policije vrše uviđaj.

Ispred fabrike crveni tepih

– Radnici su padali u nesvest, niko nije znao isprva zbog čega ali se osećao neprijatan miris lepka. Bilo je strašno. U jednom trenutku su i policajci počeli da voze zaposlene koji su zadobili zdravstvene tegobe jer nije bilo dovoljno saniteta – ovim rečima jedan od radnika fabrike Magna iz Aleksinca opisao je dramatične trenutke koji su se odigrali sinoć u pogonu u Aleksincu, kada se 104 zaposlena otrovalo isparenjima od lepka.

Terete se da su na taj način optuženi zajedno pribavili protupravnu imovinsku korist u iznosu od 138.300,97 KM čime im se stavlja na teret da su počinili krivično djelo Prevare iz člana 294. stav 2. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 31. Krivičnog zakona Federacije BiH.

Općinski sud u Bosanskoj Krupi potvrdio je optužnicu protiv vanbračnih supružnika Elvisa Sadrija i Fikrete Bećirević zbog krivičnog djela Prevara. Oni se terete da su prikupljali humanitarnu pomoć za liječenje svog maloljetnog sina, a čije liječenje nije ni bilo potrebno.

“Optuženima se stavlja na teret osnovana sumnja da su u vremenskom periodu od 01.01.2015. godine do 14.02.2023.godine u Bosanskoj Krupi zajednički i po prethodnom dogovoru kao fizička lica i vanbračni supružnici s ciljem da sebi pribave protupravnu imovinsku korist doveli u zabludu veliki broj fizičkih i pravnih lica tako što su na štetu svoje imovine vršili uplate putem deviznih i transakcijskih računa te putem društvenih mreža na ime humanitarne pomoći za liječenje njihovog malodobnog sina a čije liječenje nije ni bilo potrebno.

Prikupljena novčana sredstva optuženi su trošili u privatne svrhe podizanjem novca na bankomatima, kartičnim plaćanjima u raznim marketima široke potrošnje na području Bosne i Hercegovine,troškove interneta kao i za druge troškove”, navode iz Tužilaštva Unsko-sanskog kantona.

Terete se da su na taj način optuženi zajedno pribavili protupravnu imovinsku korist u iznosu od 138.300,97 KM čime im se stavlja na teret da su počinili krivično djelo Prevare iz člana 294. stav 2. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 31. Krivičnog zakona Federacije BiH.

Sadrija je postao poznat kao prevarant i na njega su mnogi upozoravali putem društvenih mreža.

Iz Centra za socijalni rad u Bosanskoj Krupi, gdje živi Sadrija, su upozrili na prevaru prije nekoliko godina. Naveli su da su Elvis i njegova nevjenčana supruga Fahreta Bećirević više puta objavljivali brojeve žiro računa i fotografije djece i tako stekli određenu imovinsku korist.

“Sve troje djece, za koju oni navode da su bolesna i da su im potrebna sredstva za liječenje, smještena su u Ustanovu za zbrinjavanje maloljetne djece. Jedno je smješteno odmah po rođenju, jer je majka izjavila da nema uslova da ga prihvati, a ostalo dvoje djece je odvedeno uz asistenciju policije zbog grubog zanemarivanja i zapostavljanja”, saopštili su 2018. godine iz Centra za socijalni rad Bosanska Krupa.

Još tada je protiv Sadrije i Bećirević pokrenut krivični postupak. No, nastavili su objavljivati apele za posebnu hranu, CT snimanja, ogrijev za zimu itd, prenosi N1.

Marica Mihajlović iz Šida sahranila je tek rođenu ćerku, a kako kaže krivci za to su u bolnci u Sremskoj Mitrovici.

– Primljena sam u bolnicu 12.januara, sedam dana pre termina za porođaj, a sutradan u viziti bio je ginekološki pregled i u pola devet me šalju u salu za porođaj, uključena mi je indukcija – priča Marica za Kurir i dodaje da u pola četiri popodne shvataju da ne ide prirodni porođaj, te joj govore da izdrži do pet, kada dolazi doktorka da joj uradi carski rez.

– Doktor dolazi tek u 18 i 20 i odlučuje ipak da me porodi prirodnim putem, dok mu babice govore da mora carski. Ništa se ne menja, beba nikako da se spusti u karlicu, izmučena sam, bez snage, daju mi kiseonik da mi mogla da dišem. Molim doktora da uradi carski rez, on ništa. Preklinjem ga da me porodi na carski, da mi spasi dete, a on me udara, i stiska za vilicu , preti da će me udariti, imaću “dve lobanje”, da će da mi smrska glavu, vređa na nacionalnoj osnovi – kaže Marica i nastavlja:

– I dalje molim za pomoć. Kad je video da beba ne može da se rodi nikako zaustavlja mi porođaj i kreće da mi daje anesteziju i da me cepa vaginalno da bi beba mogla da izađe. Skače po stomaku, stiska rebro, lomi mi rebro, gubim svest, beba ze zaglavila u karlici i tu se ukakila od pritiska i progutala sav sadržaj. Uzme vazduh, ali ne može da izdahne jer su joj pluća začepljena. Dolazi do stvaranja mehurića na plućima. Uspevaju u 23:05 da izvade bebu, beba nije disala, srce joj stalo Uspeli su da je reanimiraju, stave na aparate i transportuju za Novi Sad. Ali ujutru su javili u šest da je beba preminula i da je ostala živa bila bi biljka, imala bi oštećenja na mozgu – kaže Marica i dodaje da je trudnoća bila uredna.

Imamo i ćerkicu od pet godina, koja je doživela strašnu traumu zbog ovoga što se desilo.

– Plače, traži sestricu, radovali smo se, odavno smo smislil i da će se naša druga devojčica zvati Elena. Nažalost, juče smo morali da je položimo u grob. A sliku za umrlicu nismo ni imali, već smo morali da na umrlicu stavimo sliku mrtve bebe iz kovčega..Imala sam samo iz inkubatora – plače Majka i priča da je na trenutak uspela da vidi svoje dete u inkubatoru još dok je bilo živo.

Niko me nije zvao iz bolnice – zaključuje ona.

U Opštoj bolnici Sremska Mitrovica sprovodi se unutrašnji nadzor povodom događaja koji ste nam preneli, obaveštena je zdravstvena inspekcija, i po obavljenim postupcima, a vezanim za navedeni događaj, bićete obavešteni – naveli su za Kurir iz bolnice.

kurir

Poznata influenserka Milica Mumđić otvorila je dušu i ispričala je svoju potresnu priču o bebi koja je pala sa prozora i njenom bivšem mužu koji je ubijen.

Influenserka Milica Mumđić postala je mama odmah nakon što je završila srednju školu, a njena ćerkica joj je postala smisao života. Uživala je sa njom svaki dan i trudila se da bude što bolja mama, iako su zajedno odrastale i sazrevale. Ali, jedan, samo naizgled običan dan, promenio joj je život iz korena. Zadesila ju je najveća tragedija koju čovek može da doživi, ali ni tu nije bio kraj…Ostala je prvo bez svoje mezimice, a onda je osam meseci kasnije nastradao je i njen bivši muž, otac deteta.

“Postala sam majka odmah nakon završetka srednje škole. Emocije su mi bile podeljene kada sam saznala da sam trudna, nisam želela dete u tom trenutku, planirala sam fakultet i to je za mene bio šok… Strahinju sam upoznala slučajno u jednom kafiću, počeli smo da se družimo i ušli smo u vezu. Uradila sam test i saznala sam da sam trudna. Pozvala sam ga da mu kažem, otišla sam kod njega na posao i napravio mi je picu u obliku srca. Bio je presrećan, spetljao se nešto… Od starta naše veze smo stalno bili zajedno, uglavnom se nismo razdvajali i nije bio problem da krenemo zajedno da živimo. Bilo mi je teško da se odvojim od majke, ali nismo daleko. Svi su bili uz nas, niko nije pravio nijedno pitanje, pomagali su nam. Radio je za porodicu, trudio se, ali se nismo slagali. Svađe su bile iz sitnica, terali smo inat jedno drugom”, pričala je Milica u emisiji na Hype televiziji.

Priznaje da ju je ćerka opčinila već na prvi pogled. “Nisam bila ljubitelj dece, ali kada sam Kasiju ugledala, od prvog trenutka sam bila opčinjena njom, to je bila ljubav na prvi pogled. Suze su mi automatski krenule kada sam ugledala Strahinju i tatu ispred porodilišta. Strahinja je dosta radio i nije mogao da bude tu, nije bilo izvodljivo da bude toliko prisutan kao ja”, nastavila je priču.

A onda se desila strašna tragedija u decembru 2021. godine, koju nije mogla da zamisli ni u snu. “Veče pre toga je prvi put upoznala Deda Mraza, spremili smo se za spavanje, bila sam emotivna, plakala sam od sreće i jutro nam je počelo divno, mazile smo se. Prvi put da nisam uzela telefon da je snimam. Tog dana je bilo sunce, ptice cvrkuću, kao da je bilo proleće, bile smo u šetnji. Otvorila sam prozor da se stan izluftira, prekoputa nas je bio pet-šop, obožavala je da se penje na taj prozor da gleda životinje. Bila sam oprezna do tog dana, ne znam šta mi je bilo u glavi, nisam razmišljala o posledicama, bilo mi je bitno da samo spremim njenu užinu pred spavanje i tri minuta je bilo mnogo. Bila je u dnevnom boravku, igrala se. Samo sam čula kola hitne pomoći i razmišljala sam da treba da odem do nje da se ne uplaši. Pogledala sam u igračke i videla sam da ona nije tu, sve mi je bilo jasno, ali nisam htela da poverujem u to. Pogledala sam dole, mnogo je ljudi bilo, ona je samo ležala. Istrčala sam i samo sam pitala da li je živa”, pričala je ona kroz suze i dodala:

“Rečeno mi je da mora da se prebaci u Kragujevac, javila sam roditeljima i Strahinji i odmah smo krenuli tamo. Nije joj bilo pomoći. Odmah sam krenula da mrzim sebe, pitala sam se kakva sam majka. Molila sam se da bude dobro, iako sam znala da to nije moguće. Mozak je odmah prestao da joj radi, srce je još uvek radilo. Nisu nam dali da je vidimo, ali nismo odustali, rekla sam joj da je volim najviše na svetu i da ne mogu da budem toliko sebična, kada neko gore piše naš život. Posle dva dana su nam javili da je preminula, kao da je čekala da je mi pustimo. Svet nam se srušio. Koliko god da sam se trudila da živim, samo sam preživljavala, nisam imala volju ni za čim, bila sam na lekovima, imala sam napade. Nisam htela da izlazim iz stana jer me vezuje najlepše uspomene. Posle mi je bilo teško, volela sam da budem na tom prozoru i kada priđem, to me pokosi. Nisam mogla da budem tamo, otišla sam sa Strahinjom u Ribnicu. Najgore što je moglo da mi se desi sam doživela. Posle nekog vremena sam otišla u stan sama i suočila se sa svim. Pustila sam njen omiljeni program i samo sam sedela tu”, nastavila je ona svoju potresnu priču.

Ističe da je njena ljubav sa Strahinjom nakon gubitka deteta doživela krah, jer su živeli u nemiru. “Morala sam da presečem, jer nije išlo. Nismo hteli više da mučimo jedno drugo. Prvo su mi javili da je imao konflikt sa jednim dečkom, da je uboden i da nije ništa strašno. Malo posle toga su javili da nije preživeo. Iako nismo bili zajedno, ljubav prema njemu nije prestala, bio je otac mog deteta. Nije mi bilo realno da je posle osam meseci i on nestao u sekundi. On je tada imao 23 godine”, nastavila je ona dalje.

A svom bivšem suprugu je posvetila veoma dirljive reči. “Tata je mnogo radio, imao je velike planove za tebe, za nas. Voleo je i da popije koje pivo, Boga mi to me je iritiralo baš. Ono naselje i ćuvene tri klupice nikad nisam volela, ali kako Riki kaže “meni je tamo duša” pa uvek završimo u istom tom naselju. Izgleda da je sudbina takva da nama možda nije bilo suđeno posle svega, ali je uvek bio voljen, uvek će i biti. Zahvalna sam na periodu koji sam provela sa njim, zahvalna jer da nije njega ne bi bilo ni tebe Kasi naša. Tebe Riki, zauvek ću te voleti kao oca našeg malog anđela. Mila moja ostala si željna tate, a i on tebe. Zezne se čovek pa uvek misli kako se za sve ima vremena, ali premalo ga ima, a i ti si ipak prerano otišla. Da li si toliko zeljna tate bila da si ga pozvala kod sebe? Ne brini se mila moja, tamo nema zlih ljudi, nema noževa, nema smrti. A verujem da ste sada oboje srećni sto ste napokon zajedno. Mama mora da prizna da je ljubomorna malo sada na vas dvoje, ipak i ja želim da vas vidim, da budem sa vama. Ali to je sada manje bitno, vaš je život tamo gore tek počeo. Volim vas i živeću za vas sve dok se ne sretnemo opet”, napisala je.

Sa druge strane, posle razvoda uplovila je u vezu sa izvesnim Dušanom, koji je pet godina mlađi od nje. Naglašava da je u njemu pronašla veliku utehu, iako zbog toga dobija svakodnevno užasne komentare i osude. “Dušan mi je velika podrška. Prepustila sam se, zaljubljena sam, on se trudi da svaki dan budem srećna i nasmejana jer je svestan koliko mi je teško. Trudi se da ne osećam prazninu koju imam. Tugovanje nije samo biti u crnom i ne izlaziti iz kuće. Mogu kroz pesmu da tugujem, piće, svaki osmeh… Zbog nje sam nasmejana jer znam da me gleda. Neću da budem slaba ispred drugih, makar mislili da sam bezosećajna. Ne volim da me neko sažaljeva. Srećna sam jer su svi moji dobro i što pomažemo jedni drugima. Srećna sam zbog sadašnje veze, suze kratko traju. Jedan deo sreće je zauvek oduzet od mene, ali sam se sa tim pomirila i idem dalje“, zaključila je.

U potresnoj objavi na Instagramu majka je navela i da joj je brat rekao da deca idu među anđele, te da se za njima ne kuka i ne plače, jer ih tako samo vučeš dole. “Prestala sam da plačem, rekla sam, nema plakanja. Kasija je otišla na mnogo bolje mesto, jedini pakao koji za nju postoji je ovde na zemlji, ne želim da je vraćam na mesto puno patnje i bola. Sahrana je prošla dostojanstveno, suzu pustili nismo zbog nje. Na sahrani sam rekla da ja dete ne sahranjujem, već je ispraćam na neko mnogo bolje mesto i zamolila ako može što manje da se plače, posebno da se ne kuka da joj niko ne bi poremetio put na beskrajnom nebu. Rekla sam ‘mama te pušta’ i osetila toliko olakšanje jer znam da je ovo sada za nju najbolje. Fali mi, fali mi mnogo. Ona je bila moj svet, moj razlog za smeh, moj razlog za buđenje”, navela je ova neutešna majka.

Nekada se zapita kako će dalje bez svoje ćerke i da li život uopšte ima smisla. “Iako je prošlo godinu i pet meseci od kada smo razdvojene nekada se zapitam kako ću izdržati do kraja, pa se setim da imam tebe i da mi daješ snagu svakoga dana, čak i za to što silom više nismo zajedno. Opet ponavljam sebi, neću da pišem ovog dana, hoću da izbacim van ovog datuma neku našu lepu sličicu. Ipak ne mogu i baš mi je teško što ne mogu. Pre su mi datumi bili nebitni za sreću sa tobom, tugu ne pominjem jer nije ni postojala. Sada mi se život sveo na samo tri datuma, tri datuma koja me podsete još više koliko je bolno i koliko mi se zapravo ne živi. Nadam se da si svesna od gore, da sam tog dana stvarno imala najbolju nameru i da bih sve na ovom svetu dala da možeš da mi se vratiš i da taj dan nikada nije postojao. Hvala ti, mila moja, što ne preskočiš jutro da ne budeš u mom snu i što sam bar tu stigla da čujem kako brojiš. Volim te, najvrednije moje”, napisala je Milica.

Otac Gojko ispričao je jedan susret sa mladićem koji je došao sa limenkom soka u manastir.

Otac Gojko Perović, ispričao je kako je jednog dana u manastir Ostrog ušao jedan momak sa limenkom soka. Otac Gojko bio je šokiran postupkom mladića koji se ponašao kao da je došao na neko turističko mesto, ali onda je usledilo nešto što ga je potpuno razoružalo.

“Ali, kažem sebi:’Ajde, neću ništa da mu pričam; ‘ajde da sad ne pravimo svađu!’, pa, ako baš krene onu limenku dastavi, Bože oprosti, na ćivot – onda ću da reagujem.

On ide s onom limenkom, dolazi do mene… e sad, pazite – ja mu ne pričam ništa, ali u sebi govorim sledeće stvari:

“Magarče jedan, je l imao ko da te nauči kako se ulazi u crkvu?! Pa, je li moguće da ne znaš da ne treba ta limenka da se unosi kod mošti Svetog Vasilija?! Pa, gde ti je pamet!? Jesi li glup, jesi li lud”, ja to sve u sebi govorim o tome momku.

On je prišao e, da li je on sad osetio šta mu ja pričam u svome srcu, okrenuo se i kaže:

“Oče, je l vruće?“

Ja kažem: “Pa, jeste!”

Kaže on: “Evo malo soka da se osvežite.”

“Eto kako srce radi, kako duša radi, a sve ti se čini ti to radiš iz najveće pobožnosti! On je grešnik, on nosi limenku, ja sam sveštenik, ja ga osuđujem – i to s pravom! Pogledajte kako može čovek da se prevari!”

U suštini, Hristos kaže: “Ne sudite, da vam se ne sudi. Nemojte nikoga da osuđujetete.”

(Alo, Mondo, I.L.)

Glavni razlog zbog kojeg je Ivana Joksić (32) iz Beograda, pre šest godina bila upisana na listu čekanja za novu jetru, je njena želja da jednog dana postane majka, što ne bi bilo moguće da nije uspešno prošla transplantaciju.

Ivanini snovi uskoro će postati stvarnost, jer i pored lekova koje doživotno mora da pije, uz sve strahove i strepnje, posle mnogo suza i bola, ona je danas u sedmom mesecu trudnoće, a ukoliko rodi ćerku ponosno kaže da će joj dati ime Sofija, po tragično preminuloj petnaestogodišnjoj devojčici, čiju je jetru dobila 2018. godine.

Do pre pet godina, Ivana je imala povremene probleme sa jetrom, a onda je pred leto 2018. – požutela.

“Moja koža promenila je boju, bila sam potpuno žuta. Tada sam znala da je u pitanju nešto ozbiljno. Parametri koji pokazuju stanje jetre nisu bili kako treba, zbog čega sam otišla na pregled u Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS), verujući da ću dobiti neku terpiju i to je sve. Nije mi bilo ni na kraj pameti da ću ubrzo biti na listi za transplantaciju organa. Doktorka u Kliničkom mi ništa nije govorila, samo me je upućivala na razne analize, pa sam otišla u drugu ustanovu, da pitam za mišljenje. Tamo mi je lekar direktno saopštio da mi je neophodna transplantacija ukoliko želim normalno da živim i da jednog dana postanem majka”, počinje svoju priču Ivana, koja je danas u sedmom mesecu trudnoće.

Pripreme za transplantaciju

Hospitalizovana je u avgustu.

“Ostala sam neko vreme u bolnici, na isptivanjima, a moja doktorka i dalje nije pominjala transplantaciju, dok jednog jutra nisam pogledala u svoj karton i videla da moram da prođem kroz desetine pregleda, koji se rade kandidatima za transplantaciju jetre. Tada mi je i ona saopštila teške vesti i stavila me na listu čekanja kao prioritet. Ispostavilo se da sam imala promenu na jetri, koja je mogla da bude kancerogena, a u tom slučaju ne bih ni mogla da dobijem novi organ”.

Ispitivanja su trajala nedeljama, a kada je izašla iz bolnice, Ivana se razbolela.

“Imala sam neki težak oblik virusa, nisam mogla da ustanem iz kreveta, osetila sam kao da se gasim. Trudila sam se da to ne vide moji roditelji, ni tadašnji momak, a sadašnji suprug, ali me je lomilo sa svih strana. Onda sam od našeg porodičnog lekara dobila neki lek i oporavila se. Otišla sam da podignem još lekova 6. novembra, kada su mi saopštili da me je firma u kojoj sam radila, odjavila i ukinula zdravstveno osiguranje”.

To je bila kap koja je prelila čašu, seća se Ivana.

“Tada sam pukla. Plakala sam kao nikada ranije, sve je izašlo iz mene. Do tada sa se suzdržavala zbog porodice i momka, ali više nisam mogla da izdržim. Pomislila sam kako ću godinama čekati organ, biće mi sve teže da živim, neći imati decu, a sad još nemam ni osiguranje da uzmem lekove. Sećam se da je majka tada došla do mene i bukvalno me protresla, spustila na zemlju i rekla da odem na Biro i rešim to sa knjižicom”.

Poziv koji spašava život

Dok je na šalteru čekala red, zazvonio je telefon.

“Nisam se javila jer sam bila u gužvi, a i bio je nepoznat broj. Kada sam sve završila, okrenula sam ga. Bio je to poziv koji hiljade ljudi čeka godinama, a ja sam eto, samo tri nedelje. Javila se doktorka koja mi je rekla da se pojavio organ koji mi po svim parametrima odgovara. Posle toga je ništa nisam čula od uzbuđenja, pa mi je više puta ponovila gde da dođem, kada, i šta da kažem”.

Ivana je ubrzo stigla u Klinički centar, a sa njom su čekala još dva kandidata.

“Nismo progovorili ni reč. Bila sam najmlađa među njima. Imala sam tada 26 godina. Bila je sa mnom jedna žena koja je imala 50 i čovek iz Niša sa 60 godina. Pozvani smo po krvnoj grupi i stepenu hitnosti. Saznala sam da sam pozvana kao rezerva. Osim tog žutila, izgledala sam dobro, pokretno i vitalno, ali sam unutra bila katastrofa. Ta žena je trebala da primi organ, ali je imala brojne kontraindikacije i doktorka je rekla da sam tada ušla kao ‘rezerva sa klupe i odigrala utakmicu života’”, priča Ivana, koja je danas ponosna članica Udruženja “Zajedno za novi život”.

Ističe da je imala osećaj da će baš ona otići u salu.

“Uzimala nam je anamnezu, pogledala me je i namignula mi. U tom trenutku znala sam da je to moja noć. Kada su mi saopštili da idem u salu, nisam mogla da se radujem, jer sam bila svesna da se dvoje ljudi vraća kući sa bolesnim organom u sebi. U kafiću pored Kliničkog, sedela je moja porodica, a za stolovima pored njihovog porodice ovo dvoje ljudi i svi su čekali da vide ko je prošao. To su jezive scene i jako teški momenti”, priča ova mlada ekonomistkinja.

Ivana je otišla u salu, pustili su joj pesmu po želji, kako bi se opustila i što pre zaspala.

“Ujutru sam se probudila i sve je bilo kako treba. Samo 10 dana kasnije bila sam kod kuće. Šok me je držao neko vreme, jer sam bila ubeđena da ću čekati mesecima, pa i godinama, jer je u Srbiji retkost dobiti organ posle nekoliko nedelja. Bila sam spremna da sakupljam novac, da idem u inostranstvo po novi organ, ali moja doktorka nije bila za to, već me je savetovala da budem strpljiva i isplatilo se”, priča Ivana, koja će do kraja života piti imunosupresivnu terapiju, kako bi organ u njenom telu ostao funkcionalan.

Sa obolelom jetrom, Ivana nikada ne bi mogla da postane majka, a posle transplantacije su uspešne trudnoće i porođaji takođe ravni malom čudu.

Spremno ime za ćerku

“Jedan od glavnih razloga za transplantaciju bio je što sam želela da postanem majka, jer mi je rečeno da ako ne dobijem novi organ, u stanju u kojem sam bila ranije, ne bih preživela trudnoću. Porođaj je uvek rizik, ali sada sam vitalna, čuvam se i dobro se osećam, iako je strah uvek prisutan. Pre nego što sam zatrudnela rekla sam lekarima da planiram dete i onda sam uz njihove savete izbacila sve lekove, osim jednog koji moram da uzimam. Doktoru, koji mi vodi trudnoću, sam prva trudnica koja je prošla kroz transplantaciju, pa je vrlo obazriv, ali verujem da će sve biti u redu, iako još nismo razgovarali o porođaju, da li će biti prirodnim putem ili na carski rez. Imala sam prilikom transplantacije operaciju na abdomenu, pa bi sa carskim bila druga, tako da postoji mogućnost da bude i prirodno”, sa osmehom priča Ivana.

Od doktora je Ivana saznala da nosi devojčicu, a ime za malu princezu spremno je već godinama unazad.

“Posle operacije je prošlo neko vreme, a onda su me pozvale majka i sestra devojčice koja je bila moja donorka, tačnije čiju sam jetru dobila 2018. Zvala se Sofija i preminula je nažalost sa samo 15 godina, nakon što je popila ekstazi koji je otišao na mozak. Od tog dana u kontaktu sam sa njenom porodicom, a čim sam saznala da sam trudna, odmah sam im javila. Rekla sam im tada, da ako bude devojčica zvaće se naravno Sofija. To smo moj muž, koji je u vreme transplantacije bio moj momak, i ja, dogovorili još tada, jer živa sam danas samo zahvaljujući njoj”, naglašava Ivana.

Podsetimo, u Srbiji čak 2.000 pacijenata čeka novi, zdrav organ, kao jedini lek, a statistika o broju preminulih građana koji nisu dočekali transplantaciju, u našoj državi ne postoji.

(Kurir.rs/Nova.rs/T.J.)

Smrt petogodišnje devojčice Beatris Anđele Gobo šokirala je Veneto u Italiji. Nakon što je dočekala Novu godinu, devojčica se razbolela, a doktori su se tri dana borili za njen život. Nažalost, nisu uspeli da je spasu.

Nakon što se nije osećala dobro prvog dana Nove godine i ubrzo dobila groznicu, roditelji su je odveli u bolnicu u Padovi.

Tamo joj se zdravlje ubrzo pogoršalo. Doktori su se tri dana borili za njen život, ali je 4. januara njeno malo srce prestalo da kuca.

Prema prvim pretpostavkama, devojčica je smrtno pogođena istovremenim napadom četiri virusa, što je dovelo do višestrukog otkazivanja organa. Trenutno se istražuje da li postoji veza između bolesti njenog oca od gripa 30. decembra i tragične smrti devojčice.

Sve do ove bolesti, koja je bila fatalna po nju, činilo se da ništa ne može da poljulja sreću porodice Gobo.

Porodica je trebalo da dočeka Novu godinu sa prijateljima i najboljom drugaricom Beatris u svom domu. Međutim, 30. decembra, otac devojčice Đovani razboleo se od gripa, zbog čega je završio u krevetu.

Zbog toga je odlučeno da se doček Nove godine iz njihovog doma prebaci u dom njihovih prijatelja. Dok je Đovani, koji je patio od groznice i drugih simptoma gripa, morao da ostane kod kuće, Beatris i njena majka Frančeska otišle su u kuću druge porodice da dočekaju Novu godinu sa ostalim prijateljima.

Kući su se vratile oko 1.30 sati, a 1. januara posle podne porodica je otišla u bioskop. Nešto kasnije, devojčica je počela da ima sve jaču temperaturu, koju je pratila jeza. Kada su njeni zabrinuti roditelji pozvali pedijatrijsku hitnu pomoć, rečeno im je da njihovu ćerku treba odmah odvesti u bolnicu na pregled. U međuvremenu se njeno stanje pogoršalo. Doktor, koji je brzo stigao sa svojim timom, uspeo je da stabilizuje Beatris pre nego što su je odvezli u bolnicu.

Tri dana su se doktori borili za njen život, ali nekoliko komplikacija pojavilo se u prvih nekoliko sati. Između ostalog, nekoliko transfuzija je kontrolisalo moždano krvarenje, što je ponovo nakratko stabilizovalo njenu situaciju. Ali Beatris nije imala šanse protiv četiri virusa čiji je istovremeni napad, prema prvim pretpostavkama, bio odgovoran za smrt devojčice. Proglašena je mrtvom 4. januara u 12.45 sati.

Ožalošćeni roditelji dali su saglasnost za vađenje organa, ali su klinički pregledi pokazali da su virusi koji su zahvatili Beatris Anđelu nepopravljivo oštetili sve njene organe. Kako bi se razjasnio tačan uzrok smrti i druga pitanja u vezi sa tokom bolesti, u međuvremenu je urađena obdukcija.

Treba odgovoriti i na pitanje da li bolest njenog oca od gripa koja se dogodila 30. decembra može imati veze sa tragičnom smrću devojčice. Prema rečima lekara, nije bilo veze između njene smrti i sezonskog gripa.

Umesto toga, njenu smrt izazvala su četiri virusa koji još nisu identifikovani i koji su napali njene organe i izazvali cerebralno krvarenje.

Devojčica je sahranjena prošle nedelje, a odgovor na pitanje šta je uzrokovalo smrt devojčice trebalo bi da pomogne u sprečavanju ovakvih tragedija ubuduće.

Socijalni radnici došli su da obiđu dečaka 2. januara, a zatim i dva dana kasnije, ali niko nije otvarao vrata

Dvogodišnji dečak umro je od gladi, a policija je njegovo telo našla pored oca koji je dve nedelje ranije preminuo od srčanog udara u Linkonširu.

Bronson Batersbi pronađen je sklupčan u pidžami pored očevog tela, dve nedelje nakon što su poslednji put viđeni.

Dečak je nakon očeve smrti ostao bez hrane i vode, a njegovo telo pronađeno je 9. januara.

Njihov pas Skajler uspeo je da preživi.

“Ono što se dogodilo nam je slomilo srce. Bronson to nije zaslužio. Našli su ga sklupčanog kod Kenetovih nogu. Ostao je u mraku, sigurno je bio jako uplašen i zbunjen. Verovatno je mislio da mu tata samo spava. Bio je predivan dečak. Uvek je bio nasmejan i pun ljubavi, voleo je da se mazi”, rekao je prijatelj njegovog oca.

Njegova majka Sara identifikovala je telo.

“Nisam mogla da ga podignem, telo mu je bilo jako krhko. Mogla sam samo da ga dodirnem, predugo je bio sam”, rekla je ona.

Ona je zatim rekla da je sina poslednji put videla pre Božića nakon svađe sa bivšim mužem.

“Da su socijalne službe uradile svoj posao Bronson bi još uvek bio živ. Ali nisu ništa uradili. Ne mogu da verujem. Ne mogu im dozvoliti da se izvuku sa ovim. Imao sam rezultate obdukcije. Bronson je umro od gladi jer mu je tata umro”, rekla je majka dečaka.

Dečak je bio pod nadzorom socijalnih službi. Socijalni radnici došli su da obiđu dečaka 2. januara, a zatim i dva dana kasnije, ali niko nije otvarao vrata.

Pet dana kasnije pozvali su policiju, a kada su provalili u stan zatekli su dva tela.

Mlada majka doživela je akušersko nasilje, a beba je preminula.

Mlada majka Marica Mihajlović preživela je pravi pakao i to na dan koji je trebalo da joj bude najssrećniji u životu. Prošlo je već 7 dana od termina kada je trebalo da se porodi sa drugim detetom, ćerkicom, pa su doktori Opšte bolnice Sremska Mitrovica rešili da stvar uzmu u svoje ruke. 

Marica je u bolnicu primljena 11. januara, bez bolova, jer je nedelju dana premašila termin porođaja. Do tada je trudnoća bila uredna, a beba lepo napredovala. 

Nakon vizite i pregleda 12. januara, doktori odlučuju da je upute u salu za porođaj i da joj uključe indukciju kako bi se izazvale kontrakcije i porođaj ubzao. Međutim, tada i počinju porblemi, budući da se ni satim nakon toga apsolutno ništa nije dešavalo. Na smeni je u tom trenutku dr Marko Maksimović, ginekolog-akušer ove bolnice.

– Sestrice su videle da ne mogu prirodno da se porodim. On je rekao da će mi uraditi carski rez u 17 sati, ali ja sam ga čekala još sat dok se nije pojavio. I tada mu sestre kažu da se ne dešava ništa, da ne mogu da se otvorim, ali je on insistirao da se sve nastavi “svojim tokom”. Beba je bila mnogo visoko i nije mogla da se spusti u karlicu, a ja sam se otvarala presporo, otprilike pola centimetra na sat – vidno potresena priča majka bebe za Republiku.

“Stavio mi je ruku na usta i rekao da će mi od lobanje napraviti dve”

Nakon sati mučenja na porođajnom stolu da na svet donese svoju devojčicu, Marica doživljava još jedan hladan tuš – jezivo akušersko nasilje od strane pomenutog doktora.

– Stavio mi je ruku na usta, uvrtao ruke, pretio mi je da će mi izbiti zube – rekla je neutešna Marica i dodala:

– Vređao me je i po nacionalnoj onovi, a rekao mi je i da će me udari i da ću imati dve lobanje. –

Beba se zaglavila, majka izgubila svest

Kako nam je dalje kroz suze pričala dvadesetsedmogodišnja majka, doktor je potom “skočio na stomak” i pokušao da izgura bebu, ali se ona zaglavila u porođajnom kanalu.

– Ja sam u tom trenutku izgubila svest i dobijala sam kiseonik, a beba je ostala zaglavljena. Meni je od tog pritiska slomljeno rebro, a beba se ukakila i udahnula je mekonijum. Mogla je da udahne, ali nije mogla da izdahne vazduh i srce joj je stalo u 23.05 – ispričala nam je.

Bebu uspevaju da povrate, priključuju je na aprate i odvoze je istog trenutka iz porođajne sale odakle se hitno upućuje u bolnicu u Novom Sadu. Ipak, sutradan u 6 ujutru Marica dobija poziv da je beba preminula.

Doktor se nije ni pojavio

Nakon jezivog horora koji je ova mlada majka doživela rekla nam je i da joj se bolnica zvanično nije obratila, a da papirologiju iz Novog Sada još uvek čeka.

– Ne, doktor se nije pojavio. Posle porođaja ja njega uopšte nisam videla – drhtavim glasom govori.

Unutrašnji nadzor u bolnici

Portal Republika kontaktirao je sa Opštom bolnicom Sremska Mitrovica pre koje smo pokušali da stupimo u kontakt i sa doktorom Maksimovićem, ali kontakt nismo dobili.

Opšta Sremska Mitrovica oglasila se i njihov odgovor prenosimo u celosti:

– U Opštoj bolnici Sremska Mitrovica sprovodi se unutrašnji nadzor povodom događaja koji ste nam preneli, obaveštena je zdravstvena inspekcija, i po obavljenim postupcima, a vezanim za navedeni događaj, bićete obavešteni. –

Goran je pre skoro pet godina počinio zločin koji je zgrozio Srbiju. Macolom je hladnokrvno ubio suprugu, tasta i taštu.

Mnogi zločini počinjeni na teritorije Srbije uznemirili su javnost. Neki od njih su toliko surovi da se i godinama, ali i decenijama kasnije sa jezom govori o njima, a akteri krvavih pirova služe dugogodišnje robije ili su sami presudili sebi. U kategoriji Najjeziviji zločini u Srbiji podsećamo vas na neka monstruozna dela koja su odnela nevine živote i zavila u crno mnoge porodice, ali i cela mesta u kojima su se desili.

Takav jedan slučaj odigrao se u Novom Sadu maja 2019. godine, kada je Goran Janković ušao u kuću roditelja svoje supruge Mirjane (31), prvo ubio njenog oca, svog tasta, Branislava (63), a potom je presudio svojoj ženi. Taštu Nadu (57) ubio je u dvorištu kuće kada je pošla za njim.

Macolom ubio bivšu suprugu i njene roditelje

Janković ih je sve ubio brutalnim udarcima macolom po glavi i to pred njegovom i Mirjaninom maloletnom decom. Kada je Janković ušao u kuću jedan sin je bio sa majkom u krevetu, a drugi sa babom. Kada je pobegao iz kuće, Goranov desetogodišnji sin je pozvao ujaka i ispričao šta se dogodilo, da je njegov otac ubio njegovu babu, dedu i majku.

Nedelju dana pre trostrukog ubistva Mirjana je prijavila Gorana za nasilje u porodici, a on se navodno pred nadležnima pravdao da je to bio jedan od razloga zbog kojih je tog jutra pijan došao u kuću.

Janković je pre nego što je napustio mesto zločina zapretio dečacima pred kojima je počinio krvavi pir da nikako ne smeju reći da je bio u kući, a zatim je pobegao i tri dana izbegavao policijsku poteru skrivajući se na jednom brodu na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu.

Foto: Youtube/Printscreen/SRBIJA UŽIVO

Nakon tri dana skrivanja Goran Janković je napokon uhapšen nešto pre 12 časova na Ribarcu. On se prema nezvaničnim informacijama krio na jednom brodu na Dunavu, a kod njega je navodno pronađen i nož. Osumnjičeni nije pružao otpor prilikom hapšenja.

Saslušanje

Janković je tokom saslušanja bio potpuno hladan i smiren i nijednog trenutka nije pokazao kajanje.

– Iznervirao sam se kada me je žena 11. maja prijavila za nasilje. Nisam nikako mogao da se pomirim s tim, pa sam počeo i da pijem. Noć pre zločina proveo sam u kafani. Kući sam se vratio oko četiri sata ujutru, a probudio sam se oko pola šest. Nešto mi je kvrcnulo u glavi i rešio sam da odem kod žene u nameri da joj se osvetim – navodno je rekao na saslušanju Janković.

Ono što je posebno inspektore ostavilo bez teksta je pitanje.

– Kako su mi deca, da li možete da mi kažete kod koga su? – i to nakon što je priznao zločin, a potom i do detalja opisao svoj krvavi pir. Čak je i rekao “da mu nije žao što su deca gledala zločin” opisujući da je nakon zabrane prilaska ipak rešio da poseti sina u školi:

– Kada sam ga pozvao da ga vidim, on je otrčao do učiteljice i rekao: “Ne želim tatu da vidim. Znam kako je tukao mamu!” Znam da im nije Mirjana branila da me viđaju, ali su me i deca zamrzla zbog toga što sam bio nasilan prema njoj – navodno je rekao Janković na saslušanju.

Sve je ukazivalo da je Janković počinio zločin sa predumišljajem. Kod sebe je imao spremnu čistu odeću, oprao se od krvi, presvukao, a čak je imao i nešto hrane uz sebe pa je to jeo uz neke grickalice i ostatke zatečene na brodu.

Kockice su počele da se slažu… Nakon što im je pred očima ubio majku, Goran je svojoj deci i zapretio: Zapamtite, tata nije bio ovde!

Mališani su dostojanstveno ispratili majku i baku i deku na večni počinak. Stariji sin je iznad njenog kovčega izgovorio molitvu Očenaš. Nakon toga, brat i on su u grobnicu bacili po belu ružu. Niko od prisutnih nije uspeo da zadrži suze.

Goranu Jankoviću određen je pritvor i teretio se za teško ubistvo, za koje inače preti 40 godina robije. Monstrum je 25. februara 2020. godine izvršio samoubistvo u novosadskom zatvoru na Klisi. On se obesio čaršavom koji je vezao za šipku koja drži televizor u ćeliji.