Month: January 2024

Jedno od najprepoznatljivijih lica naše domaće glumačke scene je Nenad Okanović. Srca publike osvojio je kao Sin Dragan u seriji “Selo gori, a baba se češlja” Radoša Bajića.

I nakon popularne serije Okanović je nastavio da uveseljava publiku, a posebnu pažnju u svom radu posvetio je mališanima. Ipak o njegovom privatnom životu se malo zna.

Muke Sina Dragana

U jednom intervjuu osvrnuo se na veliku popularnost koju mu je donela rola u seriji Radoša Bajića, ali i nedaćama koje slava nosi.

– Sećam se jedne od mnogobrojnih situacija kada sam sedeo sa svojim prijateljima u jednom kafiću u Beogradu. U to vreme serija “Selo gori” uveliko se emitovala na RTS i bio sam poznat široj javnosti, ljudi su me prepoznavali na ulici. Nas nekoliko smo malo više popili i glasno smo pričali, da ne kažem vikali. Devojka koja je sedela u blizini našeg stola okrenula se ka meni i rekla: “Šta se ti foliraš? Zašto tako pričaš, nisi pred kamerama?” Odgovorio sam joj da stvarno govorim isto kao i u seriji i onda je shvatila da se ne pretvaram – ispričao je Okanović za Hit i dodao da su u početku i neke njegove kolege imale predrasude prema njemu:

– Pojedinci su mislili da sam totalni kreten u toj seriji. Posle toga, kada su me videli uživo, promenili su mišljenje i priznali mi, da su zbog te uloge imali predrasude o meni. Minogi ljudi ne vole tu seriju i za njih sam seljak, a ja se zapravo ponosim ulogom Sina Dragana.

Zaštitni znak

Rola Sina Dragana donela mu je još nesporazuma, te je otkrio da su gotovo svi mislili da je amater, a ne školovani glumac.

– U početku su svi mislili da sam naturščik. Ljudi su me mnogo poistovetili sa likom, pa kada bi me zaustavijali na ulici, govorili bi: “A, pa ti si normalan, nisi kao Sin Dragan.” To mi je bio veliki kompliment, jer znači da sam toliko bio uverljiv u izgradnji tog lika da su svi mislili da taj čovek zaista postoji.

Okanović je objasnio zbog čega ima promukao glas, koji je danas njegov zaštitni znak.

– Nije mi ceo život takav glas. U jednom momentu, nakon srednje škole, dobio sam hroničnu upalu glasnih žica i vremenom se glas sve više pogoršavao. To mi uopšte ne smeta jer nemam osećaj da mi glas zvuči čudno.

Ko će biti Sin Dragan?

Okanović je otkrio i da je malo falilo da odbije rolu Sina Dragana, koja ga je lansirala u sam vrh popularnosti, kao i da nije imao ni dinara pre nego je prihvatio rolu.

– Od 2002. godine bio sam u pozorišnoj trupi sa još nekoliko glumaca i igrali smo predstave u Novom Sadu. Tri godine nakon toga supruga Željana i ja smo dobili prvog sina, Danila, i već tada sam napustio trupu da bih mogao da izdržavam porodicu jer nisam ništa zarađivao. Nisam želeo da mi roditelji pomažu.

– Tada sam napustio glumu i zaposlio se u duvanskoj industriji u Senti na poziciji montažera da bih imao para da detetu kupim pelene – otkrio je Nenad.

Ipak, jedan susret napravio je veliki obrt u njegoovj karijeri i omogućio mu je da nastavi da se bavi glumom:

– Jednog dana supruga i ja smo svratili sa sinom Danilom do “Mekdonaldsa” da pojedemo sladoled. Tamo sam sreo svoju drugaricu, pozorišnu rediteljku, u pratnji njenog dečka, takođe režisera, Gorana Stankovića. Rekao mi je da radi kao asistent režije na jednoj seriji i da će me pozvati na kasting. Nisam imao pojma da se radi o seriji “Selo gori, a baba se češlja”. Pozvao me je nakon tri dana i rekao da dodem i ponesem nekoliko fotografija. Radoš Bajić se nasmejao kada je video fotografije jer nisu bile profesionalne već uslikane na bazenu. Odmah sam dobio ulogu. U to vreme na Pinku se emitovala serija “Seljaci”, koja mi se uopšte nije dopadala. Mislio sam da će i “Selo gori” biti u tom fazonu i hteo sam da odbijem ulogu, a da nisam ni pročitao scenario.

Žena ga ubedlila

Okanović bi verovatno i propustio priliku života da ga supruga nije ubedila da prihvati ulogu u seriji Selo gori.

– Pročitala je scenario i rekla mi da to ne izgleda onako kako ja zamišljam. Uzeo sam da ga pogledam i bilo mi je još gore, jer replika mog lika skoro da uopšte nije ni bilo. Samo par puta izgovara: “Tata, tata.” U prve četiri epizode moj lik je bio nebitan. Međutim, kako je snimanje odmicalo, zajedno sa Radošem sam nadograđivao lik Sina Dragana. Video je da mi leži i počeo je da dopisuje tekst za njega i da ga širi. Osetio je da će ga publika zavoleti. Ostalo je istorija. Sada kada pogledam, napravio bih životnu grešku da sam odbio tu ulogu.

O detinjstvu

Nenad je od malih nogu bio borac, i u detinjstvu je, kako kaže, bio veoma nestašan.

– Rodio sam se u Kraljevu, a odatle je i moja majka Dragica rodom. Nakon što sam došao na svet, moji su se preselili u Bratunac, u sadašnjoj Republici Srpskoj, i tamo sam živeo prvih pet godina života. Nakon toga, otac Miloš je dobio posao u Duvanskoj industriji u Ljubovijii, zbog toga smo se preselili u njegovo rodno seljo Vrhpolje, koje je svega tri kilometra udaljeno od Ljubovije. Osnovnu školu sam upisao u Vrhpolju. Bio sam odličan đak, ali nestašan. Od prvog do četvrtog razreda bilo je samo jedno odeIjenje i samo nas 10 učenika. Škola je imala svega četiri učionice i poljski ve-ce, nije bilo pravog. Sami smo ložili peć na drva da bismo ugrejali učionice. Bio sam đak pešak, tri kilometra sam išao od kuće do škole i isto toliko nazad.

Raspad jedne zemlje

Nenad kaže da taj period svog života pamtiti po lepim, ali i po ružnim stvarima, jer kada je pošao u četvrti razred osnovne škole, tadašnja SFRJ se raspadala i buktali su ratovi.

– Kuća mi je bila blizu Drine, nekih 200 metara, a iza nas je bilo brdo sa šumom. To je raj na zemlji za decu. Brat, drugari i ja smo se često igrali u šumi i kraj reke. Sve je bilo lepo dok nije počeo rat, koji se desavao u našoj blizini, bukvalno ispred očiju. Nagledao sam se svačega, i ranjenih i mrtvih ljudi. To su stvari o kojima izbegavam da govorim, pokušavam da ih potisnem. U tom ratu stradali su i neki članovi moje familije. Bio sam dete i nisam razumeo ozbiljnost situacije. Kad je rat bio završen, shvatio sam da smo bili mnogo srećniji nego deca u Beogradu, jer je u glavnom gradu posleratni period tokom devedesetih bio jeziv. Skidali su ljudima cipele sa nogu da bi preživeli. Toga nije bilo u manjim mestima. Koliko god to čudno zvucalo, bilo je zdravije okruženje, iako je bio rat.

Prva i prava ljubav

Srednju školu završio je u Ljuboviji, a tamo je pronašao i svoju prvu ljubav, sa kojom je i danas u braku.

– Gimnaziju “Vuk Karadžić” završio sam u Ljuboviji. To je prva i jedina gimnazija u tom mestu. Tamo mi se desila i prva ljubav, sa kojom sam danas u braku i imamo dvoje dece. Željana i ja se zapravo znamo još od sedme godine života. Zajedno smo trenirali karate u Ljuboviji, jer je to bio jedini sport koji si tamo mogao da upišeš. Tu smo se Željana i ja prvi put upoznali. Posle smo počeli zajedno da idemo i na folklor – priča Nenad i kaže da nije baš prošao slavno kada joj je prvi put priznao da je zaljubljen u nju:

– Željanu sam startovao za doček Nove 1997. godine na jednoj žurki. Pitala me je šta radim, a ja sam joj odgovorio: “Čekam tebe.” Tada sam joj rekao da mi se sviđa i da bih voleo da se zabavljamo. Ona mi je odgovorila: “Jao, pa kako, mi smo samo drugari.” Baš sam se smorio tada. Nismo se tada smuvali, ali nisam hteo da odustanem i naredna tri meseca sam bio uporan. Od te večeri počeli smo često da se čujemo telefonom, da pričamo i da se viđamo, i 22. marta 1997. zvaničo smo počeli da se zabavljamo. Tada je pao i naš prvi poljubac.

Buntovna mladost

Ubrzo je shvatio da je Željana žena njegovog života, što joj je odmah i priznao:

– Posle dvadeset dana zabavljanja rekao sam joj da će mi biti žena. Tada smo imali 17 godina. Odgovorila je u fazonu da pričam gluposti, ali ja sam to duboko u sebi znao i bio sam u pravu.

Zbog Nenadove buntovne mladosti, njihova veza je bila na staklenim nogama.

– Bio sam baš mlad. U to doba sam divljao i dosta vremena provodio sa drugarima. Prvih mesec dana veze gotovo se nismo ni viđali. Nekad sam joj se javljao, a nekad ne, jer još uvek nisam bio navikao da budem vezan za nekog. Nakon godinu dana zabavljanja otišli smo na ekskurziju u Crnu Goru i posetili manastir Mileševu. Tada mi je prvi put ozbiljno rekla da nam veza nije dobra, da neće uspeti i da je najbolje da raskinemo jer uopšte ne provodim vreme sa njom, Tada sam joj obećao da ću se promeniti i da ću se potruditi da nam veza uspe. Mileševa i Beli anđeo u njemu su nam doneli sreću i od tada je u našem odnosu sve krenulo nabolje.

Medicina

Nenad kaže da je ceo život bio ekstrovertan i da je voleo da bude u centru pažnje. Kao klinac želeo je da upiše medicinu, ali je onda shvatio da je gluma njegova najveća ljubav.

– U prvom razredu osnovne škole tokom igranja fudbala sudario sam se sa jednim dečkom i polomio obe cevanice. On je bio šesti razred, dosta krupniji od mene i baš me je povredio. Tada sam hteo da upisem medicinu i lečim ljude, pored toga, voleo sam i glumu, što se kasnije ispostavilo da će biti moj životni poziv. Bio sam opčinjen serijom “Top lista nadrealista”. Zajedno sa bratom od ujaka počeo sam da pišem i organizujem predstave. Da nije bilo Nadrealista, možda nikada ne bih postao glumac. U Ljuboviji smo imali Kulturno-umetničko društvo i tražili od tadašnjeg predsednika da se napravi predstava. Uslišio je naše zelje. Predstavu “Pozdravi nekog” režirao nam je sada pokojni Zoran Dolnić iz Bogatića. On je dosta uticao na mene i bog njega sam definitivno odlučio da postanem glumac.

Čovek seljak

Nenad je pri kraju četvrte godine odlučio da ga za upis na Fakultet dramskih umetnosti sprema ni manje ni više nego veliki Danilo Lazović. Miša Janketić i on igrali su predstavu “Karađorđe” u Ljuboviji.

– U tom trenutku vodio sam noćni program na jednom lokalnom radiju. Radio je bio odmah pored scene gde su njih dvojica nastupali. Sačekao sam ih da izađu iz garderobe i prišao sam Danilu. Predstavio sam se i pitao ga da li hoće da me sprema za glumu. On kaže: “Evo ti ga Miša, on to radi”, “Ne, ja baš hoću vas”, odgovorio sam Danilu. Rekao mi je: “Koji će ti to đavo. Šta ti radi otac? Idi radi isto što i on, ti si čovek seljak idi obrađuj zemlju.” Bio sam toliko uporan da je na kraju morao da mi ostavi svoj broj fiksnog telefona, jer tada nije bilo mobilnih. Zapisao sam ga na unutrašnjoj strani ormana da ga ne bih izgubio. Počeo sam da ga zovem i maltretiram dok nije rekao: “Ajde dođi u Beograd da te čujem.

Nenad se spakovao i zajedno sa svojim roditeljima otišao u Danilovu kuću na Avali, gde je neko vreme živeo sa njegovom porodicom.

– Tada je uveliko trajalo NATO bombardovanje i nisam išao u školu. Stigao sam sa ocem i majkom kod njega kući. Otišli smo na sprat, gde sam mu izrecitovao nekoliko dramskih tekstova koje sam spremio. Sišli smo dole i pred svima je rekao: „U redu, spremaću te.” Bio sam presrećan. Roditelji i ja ustajemo da krenemo kući, a Danilo me u tom trenutku pita: “Gde ćeš ti? Je I’ ti hoćeš da te ja spremam? Tvoji roditelji mogu da idu, ti ostaješ ovde, Neka ti samo donesu garderobu da imaš“.

Mesec dana sam bio kod njega kuci, hranio se i spavao kao da sam član porodice. Njegova supruga Branka, ćerke Jelena i Milena i sinovi Vuk i Miloš bili su divni prema meni. Preko dana me je spremao glumu, a onda bi uveče okupio celu porodicu i pred njima svako veče izvodio predstave. Nakon mesec dana, roditelji su došli po mene i ćale ga je pitao koliko je dužan da plati. Danilo je to odbio, rekao da mu ne pada na pamet da bilo sta naplaćuje inače će da se naljuti. Rekao je da me je podučavao jer sam bio uporan i imam talenta za glumu. U tu čast i zbog divnog prijateljstva, svom prvom sinu dao sam ime po njemu. .

Porodično blago

Prijemni za glumu polagao je odmah nakon završetka NATO bombardovanja 1999. godine i upisao je u klasi Mirjane Karanović.

– Mira je bila dobar profesor. Sećam se da smo nekoliko kolega sa klase i ja zakasnili na prvi čas glume. Mira nam nije dala da izađemo na scenu i rekla nam je da sednemo u publiku. Posle nam je rekla: „Volim ja mangupe, ali budi ti i mangup i uči.” I tu je bila apsolutno u pravu. Naučio sam dosta od nje i od asistenta Nebojše Ljubišića iz JDP-a. Bili su neverovatan spoj.

Na trećoj godini glume dobio je prvu ulogu u karijeri, i to u seriji “Porodično blago” Siniše Pavića. Bila je to mala, epizodna uloga.

– Igrao sam poručnika Jovana Stevanovića. Imao sam jedan dan snimanja i zajedničku scenu sa Nebojšom Glogovcem. On je tada u seriji služio vojsku, zaboravio je pušku, a ja sam glumio nekog poručnika, iako sam tada imao samo 22 godine. Doneli su mi neku uniformu koja mi je bila prevelika. Mislim da mi je Danilo Lazović kumovao za tu ulogu. Nikad mi nije rekao, ali sam posle shvatio da me je on preporučio.

Tri godine posle te uloge, Nenad i njegova supruga Željana dobili su prvo dete.

– Željanu nisam ni zaprosio. Ostala je trudna i to je bilo to. Formalno smo se vencali u opštini zhog deteta da ne bih morao posle naknadno da ga priznajem. Realno, naš datum venčanja često i zaboravimo. Prve godišnjice venčanja setila se moja majka i zvala nas je da nam čestita, i tako smo saznali da nam je važan dan. Mi u stvari godišnjicu braka i vezu proslavljamo 22. mar- ta, dan kada smo zvanično počeli da se zabavljamo.

Nenad i Željana posebno pamte 2007. godinu, kada im se rodio drugi sin, Trifun.

– Kad smo bili mladi, Željana i ja smo hteli mnogo decu. Željana je ostala trudna i treći put, ali je, nažalost, imala pobačaj i izgubila bebu. Posle toga neko vreme nije smela da ostaje u drugom stanju. To je bilo dve godine posle Trifunovog rođenja. Srećom, dobili smo dva deteta pre toga, pa nam to nije bilo toliko strasno.

Nenad tvrdi da sa suprugom živi u skladnom braku i da se do sada nije dogodilo da se posvađaju.

– Raspravljamo se, ali se nikad za ovih 25 godina koliko smo zajedno nije desilo da ne razgovaramo. Stroži sam prema deci od Željane. Oboje razgovaramo sa njima kao da smo drugari i drago mi je zbog toga, jer ja nisam imao tako otvoren odnos sa svojim roditeljima.

(Kurir.rs)

Teške scene u beogradskoj Palati pravde obeležile su jučerašnje suđenje ocu i majci dečaka koji je počinio masakr u toj obrazovnoj ustanovi 3. maja 2023, pošto su članovi porodica žrtava u sud došli noseći fotografije ubijene dece

“Lažovi, monstrumi, branite kriminalce za pare”, ovim rečima, prvi put su se juče roditelji dece koju je hladnokrvno 3. maja prošle godine u OŠ “Vladislav Ribnikar” ubio učenik sedmog razreda, obratili braniocu oca i majci dečaka ubice.

Ocu se, podsetimo, sudu za teško delo protiv opšte sigurnosti, majci za nedozvoljeno držanje oružja, municije i eksplozivnih naprava, a odgovornom licu streljane u kojoj je dečak sa ocem vežbao gađanje i instruktoru pucanja, za davanje lažnog iskaza.

Izjave i ponašanje

– Roditelji ubijene dece i porodica radnika obezbeđenja prvog dana suđenja, kao i juče, mirno i dostojanstveno su pratili sve što se dešavalo u sudskom postupku. Međutim, izjave koje je advokat davao u sudnici i van nje, ali i ponašanje roditelja koji ih nisu ni pogledali, očigledno su bili kap koja je prelila čašu – kaže izvor Kurira.1 / 4 FOTO: STEFAN STOJANOVIĆ/MONDO

On objašnjava da su roditelje, sudeći prema njihovoj reakciji u hodniku Palate pravde u kojoj su prethodno poređali slike najmilijih kojih više nema, izrevoltirali negiranje krivice, ali i sve ono što je od 3. maja do juče pratilo ceo slučaj.

– Roditelji su izjavili da nisu krivi, nikakvu empatiju, žaljenje niti kajanje prema ubijenima niti prema porodicama nisu pokazali, čine sve samo da ispadnu žrtve, a njihov branilac Borivoje Borović za sve što se dogodilo pokušao je da okrivi državu, samog dečaka, pominjao je anketni odbor i tužilaštvo. Porodice je zabolelo to što su za roditelje dečaka krivi svi osim njih samih, zbog toga je reakcija juče bila takva – objašnjava sagovornik Kurira.

Otac ubijene devojčice

Danas joj je rođendan

Otac brutalno ubijene Angeline Aćimović, Anđelko prvi je juče stigao u sud noseći u rukama fotografiju svoje ćerke. Ona bi, na jučerašnji dan napunila 15 godina. Porodica je, prema rečima oca, juče pred dolazak u sud obišla njenu večnu kuću i odnela joj poklon.

– Organizovali smo klizanje i puštanje balona na Tašmajdanu na dan njenog rođendana – rekao je Anđelko Aćimović.

Roditelji dece i radnika obezbeđenja juče su u sud došli jedan za drugim, noseći u rukama uramljene slike ubijenih. Poređali su ih na klupu ispred sudnice i ćutke sedeli. U jednom trenutku majka Eme Kobiljski se slomila. – Ja sam moju Emu slagalala, učila je da treba da se druži, dok je njenog ubicu otac učio da puca, a sada kaže da nije kriv – rekla je ona grleći sliku svoje ćerke, koju je i juče držala u krilu u sudnici.

– To je možda najpotresnija scena koja je ikada viđena u beogradskoj Palati pravde. Uplakani roditelji stajali su dostojanstveno pored fotografija svoje dece i radnika obezbeđenja Dragana Vlahovića. Majka dečaka ubice, koja se brani sa slobode, prošla je pored tih slika pred ulazak u sudnicu, ali se nije osvrnula niti zastala – priča izvor Kurira.

Prema njegovim rečima, dok su roditelji čekali ispred sudnice “iza zatvorenih vrata” odvijala se drama, pošto je advokat Borović koji brani oca i majku dečaka ubice, predložio da svi roditelji uđu i prisustvuju suđenju.

Kako su vaspitali dete?

– Roditelji su juče kratko negirali krivicu, ali do iznošenja odbrana još uvek nije došlo jer je sudsko veće nastavak zakazalo za 29. februar. Sudsko veće bi trebalo da odluči o ovom predlogu, kom su se pojedini zastupnici usprotivili, iz razloga što bi to mogla da bude odluka mimo zakona, zbog koje bi jednog dana presuda mogla da “padne” – objasnio je naš izvor.

Otac Angeline Aćimović, Anđelko, kratko je rekao da oni nemaju o čemu da svedoče “osim da decu više nemaju”.

– Kada je otac video slike tela krvave dece iz dokumentacije, počeo je da sebe sažaljeva. Govorio da mu je porodica upropašćena. A kako su vaspitavali dete? Šta im dete radi na internetu? Kako dva dana nisu videli oružje i molotovljeve koktele? – rekao je Anđelko ogorčen zbog držanja roditelja dečaka ubice.

Pevačica etno i duhovne muzike Danica Crnogorčević održala je večeras koncert koji je posvetila deci ubijenoj u OŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu.

U publici je bila i majka devojčice Adrijane Dukić, koja je stradala u masakru u maju.

Ona je sliku svoje ćerke sa crnim florom stavila na jednu od stolica u dvorani, a u jednom trenutku, dok je Danica pevala, potresena majka je ustala, poljubila Adrijaninu sliku i počela da plače.1 / 6 FOTO: DAMIR DERVIŠAGIĆ

Uplakanu majku sve vreme tešila je prijateljica koja je bila sa njom.

Danica je koncert završila pesmom “Veseli se srpski rode” i posvetila je stradaloj Adrijani.

Inače, suđenje roditeljima dečaka ubice koji je 3. maja prošle godine u jezivom masakru ubio devet učenika Osnovne škole Vladislav Ribnikar i radnika obezbeđenja, odlukom sudskog veća, danas je nastavljeno iza zatvorenih vrata, bez prisustva javnosti.

Ogorčeni roditelji su u Palatu pravde danas došli noseći u rukama fotografije svoje ubijene dece i Dragana Vlahovića.

Kako saznajemo, roditelji ubijene dece ogorčeni i zbog ponašanja roditelja ubijenog dečaka u sudnici, koji nisu pokazali nikakvu empatiju prema porodicama ubijenih.

– Potresno je bilo, roditelji su slike dece, kao i rodbina ubijenog Dragana Vlahovića poređali ispred sudnice. Pored njih je prošla i majka dečaka ubice ali se nije osvrnula – kaže izvor Kurira.

Kurir.rs

Mladić J. G. iz Velikog Gradišta koji je 19. januara upravljao BMW X7 koji je sleteo u hladan Dunav, gde je njegov prijatelj Duško Đorđević (32) nastradao usled utapanja saslušan je u nadležnom tužilaštvu.

Saobraćajna nesreća podsetimo, dogodila se 19. januara u 8.40 sati u mestu Ostrvo koje je udaljeno nekoliko kilometara od Velikog Gradišta i to kada je poginuli krenuo da pliva za Časni krst. Sumnja se da je do jezive nesreće navodno došlo kada je vozač BMW, inače prijatelj poginulog usled neprilagođene brzine ispravio oštru krivinu i iz desne kolovozne trake prešao u levu i završio u reci.

– J. G. je u saobraćajnoj nesreći tog dana prošao bez povreda, ali je dobio hipotermiju i nekoliko dana se nalazio u požarevačkoj bolnici. Nakon što je otpušten sa bolničkog lečenja njemu je određeno zadržavanje do 48 sati. Nakon toga J. G. je saslušan u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikom Gradištu koje vodi istragu, gde se navodno branio se “da nije brzo vozio” – kaže Kurirov izvor.

Mladić J. G. je nakon saslušanja u nadležnom tužilaštvu pušten, a za sada nije kvalifikovano krivično delo koje će mu se staviti na teret zbog saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo njegov prijatelj.

– Vozač BMW X7 na saslušanju je rekao da je ta kola kupio samo dan ranije, tačnije 18. januara. Naveo je navodno, i da je tog jutra pio kafu sa Duškom i da su se vozali po gradu kako bi mu pokazao kola. Takođe, J. G. je u svom iskazu rekao i da se sve dogodilo nakon što je trebalo da se vrate u Veliko Gradišta kako bi nastradali Duško Đorđević plivao za Časni krst povodom praznika Bogojavljanje.

Kako dalje navodi naš izvor, J .G. je ispričao i kako je došlo do saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo njegov prijatelj.

– Nisam vozio brzo. Vraćali smo se ka Velikom Gradištu i tu sam nekako izgubio kontrolu nad vozilom, sišli smo sa kolovoza, prevrnuli se i sleteli s puta u Dunav – rekao je između ostalog J. G. na saslušanju u nadležnom tužilaštvu.

Takođe, vozač BMW X7 je naveo i “da mu je žao što je došlo do nesreće u kojoj je izgubio druga sa kojim se družio 20 godina.” U nadležnom tužilaštvu saslušani su i roditelji nastradalog Duška Đorđevića koji su rekli da J. G. neće krivično goniti zbog saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo njihov sin.

– Roditelji poginulog naveli su “da se J. G. kazni najblažom mogućnom kaznom” – rekao je izvor.

Osnovno javno tužilaštvo u Velikom Gradištu naložilo je da se uradi tehničko veštačenje vozila, kao i da se uzme nalaz iz požarevačke bolnice da li je J. G. bio pod dejstvom alkohola ili narkotika kada je tog jutra došlo do saobraćajne nesreće.

Svi više ljudi iz grada odlazi na selo i počinje neki novi način života. Ima onih koji se brzo uklope, promena im prija i lako nađu zajednički jezik sa starosedeocima.

Sa druge strane, tu su i oni koji se teže uklapaju, treba im više vremena da se prilagode, a jedan takav primer je i žena koja se posle 33 godine preselila iz grada u selo. Tu živi već tri godine, ali jednu stvar nikako ne može da prihvati.

“Hoću prvenstveno da mi odgovore ljudi koji su prešli iz grada u selo, a mogu i ljudi koji su živeli nekada u selu… Pitanje je kako se navići na život u selu, ljude koji te čim uđu u kuću pitaju “Znaš ko je umro”??

33 god sam živela u gradu, poslednje 3 sam u selu, 6,7 km od grada, tako da nije baš neka zatucana selendra ali ne volim to zabadanje nosa u tuđe živote, ima toga i u gradu ali mnogo manje…Jednostavno taj mentalitet ljudi mi uopšte ne odgovara..

Juče odem u prodavnicu kad će radnica: “Eto, jesi čula, komšija Sveta uhapšen” Naravno da sam cula,10 ljudi me to pitalo,ali što me to zanima?!

Ni sa kim se ne družim, ne pijem kafu jer ne bih baš da mi započinje jutro informacijom ko je umro ili uhapšen ili koga žena vara…

Kako se navići na te ljude, kako da počnem malo više da se družim sa bilo kim, poludeću sama, muž od 8-18h radi, non stop sam u kući, pokušala sam nekim mlađim komšinicama da naglasim da me tračevi ne zanimaju, ona mi kaže: “E da znaš da si u pravu” ,posle 5 min “E jesi čula…”

Nisam ja sad neka građanka niti se foliram nešto, već bih stvarno volela da se više družim, vreme bi mi bar brže prolazilo, ali ne mogu te priče, ogovaranja nikako…

Za one koji će prvo pitati što ne radim negde ili nešto-imam malu bebu, a u kući je sve na svom mestu, stoku nemam, čak sam naučila i da cepam drva ako mi zafali i,l judi, što to oslobađa, probajte”, napisala je ona u objavi na Reditu.

Ljudi su u komentarima pisali svoja iskustva te je i posavetovali.

“Kasno, ja ne bih mogao nikad na selu da živim, jer ne uklapam se u taj način života. Verovatno ako se budeš previše izdvajala, krenuće o tebi svašta da pričaju”.

“Nažalost ljudi na selu vole te priče. Možda da se okružiš nekim mlađim ljudima koji su manje u tom fazonu? Moje društvo voli priče na razne teme, ali se potegnu i te babske priče neretko. Verujem da ima i u gradu toga, samo je na nivou porodice, rođaka, dok je ovde na nivou sela.

To za umiranje, mala zajednica, svi su povezani nekako, prijatelji ili rođaci. Za hapšenje, pa pazi, bitno je znati ko u ulici krade i obija kuće ili je nasilan. Imamo mi takve, i cela ulica odbija da sarađuje sa njima, a i šire.”

“Znači tebi ne smeta da pričaju o drugim ljudima, ali samo ako su dobre vesti? Malo je nerealno to, ljudi pričaju o onome što se dešava, zašto bi prešućivali nešto samo zato što je loše? A realno, zanimljivija informacija je da je neko uhapšen nego da se Suzana porodila.

Pričanje o drugim ljudima nije ništa negativno, društvena smo bića i normalno da nas zanimaju drugi ljudi oko nas. Problem na selu je što se samo priča o tome. Ali jebiga, to je takav način života.

O čemu bi ti radije pričala s njima? Jesi probala neku temu?”, jedno je od pitanja na koje je autorka objave potom i odgovorila:

“Probala sam…Pale uglavnom one “šta za ručak “, pa ih često koristim… I o Vučiću imaju dobar prolaz… Ali crne hronike stvarno mnogo ima u poslednje vreme pa otud i priča nažalost.

Nerealna sam ja svakako, jer je nemoguće da se dešavaju samo lepe stvari, ali svaki razgovor se započinje lošim vestima a dobre se ili zaborave ili se ubaci onako kratko na kraju kad krenu kući, na primer “E Suzana dobila sina” I ćao..

A kad pitam za nešto, za šta se koristi ili kad sam pitala muža zašto ne nosi meso od ovce na pregled kao od praseta, više ljudi nažalost bilo prisutno, to je bilo kao da sam najsmešniji vic ispričala a niko da mi pojasni šta bi… Posle muž objasnio”, napisala je ona.

Poznatoj kruševačkoj humanitarki Danici Dimitrijević Petrović izgoreo je stan u naselju Rasadnik u Kruševcu.

Ona je osnivač udruženja “Mi pomažmo pridružite se i Vi”, pomogla je veliki broj porodica učestvovala i organizovala razne humanitarne akcije i manifestacije.

Porodica Petrović je živela u iznajmljenom stanu, koji je potpuno izgoreo. Izgorelo je kompletno pokućstvo, tako da su sada ostali bez krova nad glavom.

Brojna kruševačka udruženja i organizacije oglasili su se tim povodom, preko društvenih mreža i uputili apel za pomoć petočlanoj porodici sa troje maloletne dece.

Sokolsko društvo Kruševac i Play caffe su za 1.februara u 20h zakazali humanitarnu žurku za pomoć ovoj porodici, koja je uradila mnogo dobrih dela za razne socijalne slučajeve i podrške solidarnosti.

Zlatna slova istorije humanosti još jednom su ispisana kada je Dragana Mirković objavila da će se odreći zarade sa cele svoje turneje “Do poslednjeg daha” i pokloniti novac onima kojima je najpotrebnije.

Imali smo priliku da popričamo sa Draganom koja nam je najpre otkrila kako se nosi sa nedavnom porodičnom tragedijom koja ih je zadesila kada je njena svekrva preminula samo nedelju dana pred njene koncerte u beogradskoj Areni, ali i o drugim aktuelnim događajima.

– Ta vest je bila šok za mene i moju porodicu. Naravno da je bilo logično, iako to niko nije očekivao, da ja pomerim koncerte u Areni. To je velika organizacija i automatski veliki problem za sve. Trebalo je vratiti karte ljudima koji su došli iz Amerike i Kanade, koji su se već organizovali za koncert. Sasvim je bilo prirodno da ja nisam mogla da pevam jer sam bila najpotrebnija svojoj porodici u tom momentu. To je bio samo jedan logičan sled događaja. Nažalost, meni je 2023. bila prilično problematična. Imala sam ja još otkazivanja koncerata, npr. u Australiji zbog one strašne tragedije sa decom. To je isto bilo strašno. Prvom prilikom sam išla da nadoknadim to organizatorima bez novca, jer je to bila moja želja da prekinem turneju.

Vaša deca su pre nekoliko meseci bili u centru medijske pažnje kada su javno otvorili svoje Instagram naloge. Da li su u međuvremenu promenili mišljenje ili im javno eksponiranje i dalje ne prija?

– Nisu promenili mišljenje. Posebno ćerka. Ona apsolutno ne želi da se eksponira. Rekla je sebi: “Zašto sam i na tri meseca otvorila Instagram? Sad svi znaju kako izgledam”. Nije ona u tom stilu. Marko je kao muškarac otresitiji. Ima otvoren profil. Počeo je tu da uključuje malo i biznis. Sad pričam kao mama, a ne kao Dragana Mirković. Čak je pomogao i jednom dečku, koji mu se obratio za pomoć. Poslao mu je novac koji je sam zaradio. Nije tražio od nas. Ja to nisam imala pojma. Oni su normalna deca, to je najveće bogatstvo.

Priča se da se devojke iz svih krajeva sveta utrkuju ko će vam biti snajka. Kako vi gledate na to i kakva ćete biti svekrva jednog dana?

– Ja ne znam da se devojke utrkuju da mi budu snajke. Nisam upućena u to i ne mešam se. Znam da sam dobra majka. Deca me nazivaju najboljom majkom na svetu. Sigurna sam da ću biti dobra i svekrva i tašta. To je 100 posto. Ne umem drugačije. Samo želim da moja deca budu srećna i ništa drugo me ne zanima. Samo neka su dobri ljudi i neka vole moju decu i biće apsolutno dobrodošli u moju porodicu.

Da li biste voleli da vam snajka bude pevačica?

– Nema šta ja tu da volim. To Marko mora da voli (smeh).

Vaš sin je nedavno na Instagramu priznao da je zaljubljen. Da li ste imali priliku da upoznate njegovu novu devojku?

– Nećete verovati, još je nisam upoznala. To je nova devojka. On prvo voli da sam proceni i onda tek da upozna sa porodicom. Iako u februaru puni 23 godine, Marko je jako ozbiljan i stabilan mlad čovek. U njegov izbor jako verujem i nikad ne bih posumnjala u njega.

Svi pričaju o filmu “Nedelja”. Da li ste pogledali film o Džeju i kakve vas uspomene vežu za njega?

– Još uvek nisam odgledala film “Nedelja”, gledaću ga u Beču. Kada je bila premijera filma u Beogradu nisam mogla da dođem, ali da sam bila u Srbiji, sigurno bih došla na premijeru. Džej je na neki način počeo sa mnom, bio je dugo gost na mojim turnejama. Poslednjih godina njegovog života, on je dolazio kod nas u Beč. Pomogli smo mu pri nekom zdravstvenom zahvatu, kada je srce bilo u pitanju. Pomogli smo mu i da dobije penziju u Beču jer je tamo bio prijavljen. Mi smo zaista bili jako bliski do poslednjeg dana njegovog života. Meni je Džej bio jako drag, ja svoje ljude ne zaboravljam. Nebitno da li su ti ljudi aktuelni, da li su u ovom trenutku bitni ili nebitni. Ja se ne družim s ljudima zbog toga.

Da li biste vi prihvatili da otpevate pesmu “Za kraj” kao Ceca Ražnatović i da li vam se dopada kako je to ona izvela?

– Radi se o Džeju, muškom pevaču… Čak i da su mi ponudili ja bih odbila i rekla da je to za muškog pevača. To je neko moje lično viđenje, ne mora da znači da sam u pravu, ali bih tako lično odreagovala. Meni se dopada i kako su Husa i Ceca to uradili, sad je na publici da odabere šta se kome više dopada.

Kako komentarišete slučaj Severine i njenog bivšeg partnera Milana Popovića?

– Ne živim ovde i nisam upućena u to šta se dešava. Stvarno nemam vremena. Ne bih da komentarišem nešto što ne znam i da negde pogrešim. Ja sam uvek na strani majke, to stoji. Ali sam previše ozbiljna žena od 56 godina da bih lagano ulazila u neke odgovore u koje nisam upućena.

Kurir.rs

Tačno 13 meseci od pokretanja istrage, USKOK je podigao optužnicu protiv 14 osoba zbog davanja mita u zamenu za lažne potvrde o vakcinaciji od Covida-19.

„Niti sam kupio, niti sam želeo taj covid sertifikat. Svaki dan su mi ljudi nudili sertifikat, ali ga nikada nisam prihvatio, a te optužene ljude koji su ih napravili, uopšte ne poznajem. Nažalost, sistem je pritiskao na razne načine oko vakcinacije, pa ne čudi da su se ljudi snalazili kako bi uopšte mogli funkcionirati. I brzo se to zaboravlja”, rekao je za Jutarnji list popularni pevač Toni Cetinski nakon što su mediji početkom godine objavili da je protiv njega, kao još i protiv niza drugih osoba, USKOK podigao ukupno 15 optužnica zbog davanja mita za neistinit upis vakcinisanja protiv Covida-19.

Međutim, kako se saznaje, iz podataka AKD-a o nabavci EU digitalnih covid sertifikata, proizilazi da je sporni sertifikat Cetinskom izdat 8. novembra 2021. godine, a u kome je navedeno da je vakcinisan 1. oktobra 2021.

Nakon toga, svoj deo zadataka obavila je i Služba za organizovani kriminal, a inspekcijskim nadzorom kroz Nacionalni informacioni sistem za upravljanje državnom granicom MUP-a utvrđeno je da je Entoni Cetinski koristio ‘netražene’ covid sertifikat čak tri puta – 4. decembra 2021. godine na MCGP Slavonski Brod, 15. februara 2022. na MCGP Bajakovo i 4. marta 2022. na MCGP Orah-Orahovlje.

Sad već bivša medicinska sestra Petra Rumiha iz Doma zdravlja Zagreb Zapad, optužena da je, pak, s još 11 osoba u sastavu zločinačkog udruženja počinila kaznena dela primanja mita, naizgled je bila vođa male manufakture. Ona je vršila upis nevakcinisanih osoba u informacijski sistem Ministarstva zdravstva od jula do 15. novembra 2021., a na temelju kojih su vakcinisane osobe ostvarivale pravo na izdavanje EU digitalne Covid potvrde.

Ostatak ekipe je imao podeljene uloge te su lično ili posredstvom drugih kontaktirali nevakcinisane, koji su im za tu uslugu po potvrdi davali najmanje 100 evra. Tim potezima su učinili ‘usluge‘ najmanje 226 osoba i stavili su pritom u džep čistih 26.329,72 evra od te računice, Rumihi je, prema sumnjama istražitelja, išao najveći deo kolača od 22.600 eura, a kako i ne bi kad je dotična čak i na bolovanju na kojem je završila bila vrednija nego ikad. U međuvremenu se na Županijskom sudu u Zagrebu pojedini optuženi kupci covid potvrda sporazumno nagađaju s USKOK-om u zamenu za uvetne kazne, a nekima su dosuđene i novčane.

Uostalom, USKOK je siguran da je Cetinski, preko posrednika Tomislava Kolarića, dao 100 evra mita medicinskoj sestri, koja je to navela u svom svedočenju. Dok je Kolarić, s druge strane, otkrio da je Rumihi dao lične podatke zainteresovanih za upis na vakcinaciju i da je te podatke, od OIB-a do brojeva socijalnog osiguranja, dobijao od zainteresovanih za lažne vakcinacije.

Zanimljivo je kako je Kolarić za vlastitu čistačicu u ugostiteljskom objektu iznudio besplatnu covid potvrdu, pravdajući to činjenicom da ima malu platu.

– U Urnebesu sam zaposlena 11 godina kao spremačica. Svako veče sam morala da platim 50 kuna da bih se testirala na kovid, a radila sam za 250 kuna. Jednom sam razbila čašu i morala sam da platim 50 kuna. Rekla sam da to nije u redu i da moram da platim testove, pa mi je konobar rekao da će mi rešiti sertifikat. I zaista, čekala me je u apoteci – zaključila je čistačica.

Inače, iz pribavljenih podataka operatera MCS Grupa i Ministarstva zdravstva je vidljivo da je medicinska sestra, postavljena na čelo zločinačkog udruženja, od 17. maja do 15. novembra 2021. izvršila ukupno 3531 upisa vakcinacije, no većinu je odradila nakon 5. jula, kada je završila na bolovanju.

Dva poznata kluba u metropoli u Kolarićevu vlasništvu prokazani su kao uobičajena mesta na kojima se odvijala primopredaja novca-mita. Veliku ulogu odradili su i konobari u tim lokalima, a Rumiha je u jednom bila stalna gošća. Brzo je stvorena mreža posrednika koji su osobne podatke osoba koji žele upis za vakcinisanje predavali Rumihi. U pretragama telefona istražitelji su pronašli raznu dokumentaciju, ali i fotografije buntova novčanica iz koji su zaključili da su se članovi ekipe međusobno hvalili ostvarenom zaradom.

– Dolazila sam u Excelente sigurno pet godina. Bila sam u dobrim odnosima s konobarima, a znala sam i Kolarića. Konobar Ivan mi je jednom prilikom prišao i pitao me bi li vršila upise vakcinisanja za novac. Prvo sam odbila, ali sam na kraju pristala za 100 eura po osobi. Pritom mi je Ivan rekao da je za svaku upisanu osobu on uzimao 50 eura provizije, ali sam od drugih čula da je uzimao i puno više. Što se tiče Kolarića, on mi je dostavio podatke za 40-ak osoba koje sam upisala i novac – ispričala je ranije istražiteljima Rumiha, naglasivši da Kolarić, kako joj je kazao, za sebe nije uzimao nikakvu proviziju.

Jutarnji.hr

Muškarcu (38) osumnjičenom da je na bjelovarskom području dužnika zlostavljao i prisiljavao na služenje i fizički rad, određen je privor, javljaju hrvatski mediji.

Osumnjičenog terete da je od avgusta do 24. januara počinio kazneno delo prisilnog rada i zlostavljanja, koristeći teške životne i porodične prilike i sniženu intelektualnu sposobnost oštećenog koji je kod njega živeo u prostoriji van porodične kuće, bez pristupa kupatilu.

Oštećeni je došao da živi kod osumnjičenog kako bi mu vratio dug, a osumnjičeni mu je lažno obećao dnevnicu od 40 evra za građevinske poslove, izvestilo je Državno tužilaštvo.

Umesto obećane dnevnice, oštećeni je tek povremeno primao samo deset evra dnevno, a najčešće ništa. Uz to, osumnjičeni ga je fizički napadao, pretio mu i omalovažavao ga kako bi nastavio da radi bez naknade.

Tužiteljstvo sumnja da je počinitelj povećavao iznos duga kako bi duže radio za njega bez naknade pa je oštećeni zbog straha nastavio da obavlja fizičke poslove.

Sudija istrage Županijskog suda u Bjelovaru odredio je istražni zatvor na predlog državnog tužioca zbog opasnosti od uticaja na svedoke.

Kurir.rs/24sata.hr

Kod hotela “Park” u istarskom mestu Lovranu oko 11 sati dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj je poginula mlada devojka.

Devojka je stradala kada je na nju i još dve devojke na trotoaru naleteo kamion.

Riječki Novi list javlja da je još jedna devojka teško povređena i da je u životnoj opasnosti, a treća je lakše povređena.

Navodi se da je saobraćaj od centra Lovrana u smeru Mošćeničke Drage i obratno teče u oba smera.

Policija na mestu nesreće obavlja uviđaj.

Iz Policijske uprave primorsko-goranske za Indeks su naveli da za sada nema novih informacija i da će više moći da kažu nakon završetka uviđaja.

(Kurir.rs/Index/Preneo: N. V.)