Porodilja iz Vranja prijavila je policiji ginekologa u ZC Vranje, potvrđeno je iz tužilaštva u Vranju. Takođe, porodilja je policiji prijavila i doktorku, takođe ginekologa u vranjskom porodilištu.
Na osnovu prijave, oštećena porodilja tvrdi da su prilikom porođaja lekari postupili neprofesionalno, da su tokom porođaja vikali na oštećenu, da doktor nije želeo da je porodi carskim rezom, već je insistirao na porođaju prirodnim putem, kao i da su nakon toga koristili vakuum, te da je najverovatnije takav način porođaja imao posledice po dete.
Naloženo je da se uzme detaljna izjava od oštećene porodilje, da se utvrdi ko je bio prisutan tokom porođaja, da se uzme medicinska dokumentacija, da oštećena odvede dete na pregled kod lekara specijalista po uputu koji je već dobila i da se nakon toga pribavi potrebna medicinska dokumentacija i izvrši naknadna konsultacija sa tužiocem u pogledu utvrđivanja krivičnog dela.
Inače, porođaj je obavljen 16, a porodilja je slučaj policiji prijavila 20. januara.
Pevač Miloš Bojanić već dugi niz godina ima kuću u Crnoj Gori, koju je nedavno odlučio da proda. Naime, Miloš rešio je nedavno da proda vilu u Crnoj Gori, koju je nedavno renovirao i uložio 200.000 evra.
On je ispričao da nekretninu u Baošićima, koja je smeštena tik uz šetalište i plažu prodaje za milion i po evra. Bojanićeva vila se nalazi nadomak Herceg Novog i poseduje nekoliko apartmana.
Gotovo svaki apartman ima izlazak na terasu ograđenu staklom, a privatnost od znatiželjnih pogleda pruža i zid od ukrasnog kamena i kapija.
– Oko 80.000 evra sam do sada potrošio za renoviranje kuće na moru, a da bih završio sve što sam zamislio, uložiću još otprilike 40.000 evra – rekao je Bojanić.
Zamenio je kompletnu stolariju, keramiku, nameštaj, rasvetu, uradio je izolaciju i novu fasadu.
– Uredio sam plažu prema potrebama svojih unuka. Zasadio sam palme koje nose njihova imena, a uskoro stavljamo i rasvetu pod vodom. Imam mnogo toga u planu i jedva čekam da sve privedem kraju – pričao je folker.02:36
MILOŠ BOJANIĆ UGOSTIO EKIPU KURIRA U SVOJOJ KUĆI U BAOŠIĆIMA: Evo kako izgleda pevačev mali raj na zemlji
Folker je u Baošićima već postao starosedilac, svi ga gledaju kao meštanina, a i on se tako ponaša.
“U moru turista, Miloš se mnogo ne ističe. Ponaša se kao svi domaći, a najviše voli da ujutro prošeta do pekare i kupi sebi burek. Uvek se javi. Pričaju da je nadmen, čak i da je škrtica, ali sa mnom je uvek korektan “, rekao je jedan komšija.1 / 13 FOTO: PRINTSCREEN
“Renovira kuću, stao je u jeku sezone. Znam da su momci tri dana lupali na plaži beton kako bi zasadio palme i to im je lepo platio. A baš se bacio na turizam. Ranije je u prizemlju imao bilijarski sto, tu su se on i njegovi sinovi opuštali. Sad od tog dela pravi apartmane”, pričao je komšija.
Inače, svojevremeno su u ovoj kući letovale brojne muzičke zvezde, među njima se našle njegove koleginice Lepa Brena, Goca Božinovska, Zlata Petrović, Nada Topčagić i mnogi drugi te se neretko mogu čuti priče da upravo Bojanićeva vila krije najveće estradne tajne.
SULEJMAN MERKAO BOJANIĆEVU KUĆU
Po Herceg Novom se priča da je kuću Miloša Bojanića hteo da kupi turski glumac Halit Ergenč, poznat po ulozi Sulejmana Veličanstvenog u istoimenoj seriji.
Ljudima iz njegovog tima je zapala za oko folkerova kuća, a posebno im se dopalo što ima privatnu plažu. Međutim, na kraju nisu uspeli da se dogovore oko cene.
Treći svetski rat dolazi, a Britanija će se verovatno u roku od pet godina boriti u višestranom sukobu protiv Rusije, Irana, Kine i Severne Koreje.
Edvard Lukas, britanski novinar, stručnjak na polju bezbednosti i autor nekoliko knjiga, podigao je “radnu temperaturu” u Velikoj Britaniji svojim autorskim tekstom u tabloidu “Dejli mejl”.
Autor knjige “Novi hladni rat: Putinova pretnja Rusiji i Zapadu”, objasnio je da njegove reči i stavovi o slabosti Velike Britanije da se upusti u rat, te i o sve većoj opasnosti po mir u svetu nisu zastrašivanje, i da se sve temelji na činjenicama i govoru novog britanskog ministra.
Naime, kako je rekao Grant Šaps, i to u svom prvom velikom govoru nakon što je postao ministar odbrane, Velika Britanija prelazi iz posleratnog u predratni svet.
Sa čime se Britanija sve susreće:
Uspon Kine
Ruski imperijalizam
Verski lideri u Iranu pokušavaju da izbace britanski i američki uticaj sa Bliskog istoka
Masovni pokolji u Izraelu i Pojasu Gaze
Terorističke pretnje
Promene u ekonomiji kroz masovnu migraciju
Britanske vlade upropastile vojsku
– To je kombinacija koja stvara najopasniju situaciju za Britaniju od 1945. Proživeli smo Hladni rat i pretnju nuklearnog uništenja, ali smo se u borbi Istok-Zapad suočili sa jednim glavnim protivnikom. Pod šefom Kremlja Leonidom Brežnjevom, Sovjetski Savez je raspolagao kolosalnim arsenalom i mešao se u politiku širom sveta, ali su njegovi ciljevi bili u osnovi racionalni, za razliku od poremećenih pretnji nuklearnom eskalacijom koje se sada često čuju od Putinovog režima ili nihilističkih kultova smrti islamističkih ekstremista – piše Lukas.
– Činjenica da se naš ministar odbrane čini tek sada budi u ovom međunarodnom političkom haosu naglašava koliko su naivne i arogantne vlade Ujedinjenog Kraljevstva uništavale naše oružane snage već 30 godina. Nije samo Britanija. Evropski demokratski lideri nisu izgledali slabije od 1930-ih – dodaje Lukas.
Đorđa Meloni jedini kompletni lider u Evropi
Prema njegovom mišljenju, predsednik Francuske i kancelar Nemačke nisu ličnosti koje mogu da donesu prevagu miru u Evropi, a tom prilikom se osvrnuo i na rad italijanske premijerke.
“Francuska ima govornika punog sebe za predsednika, Emanuela Makrona, dok je nemački kancelar Olaf Šolc personifikovana neodlučnost. Znak koliko je kontinent bez kormila je to što se italijanska premijerka Đorđa Meloni u poređenju sa njima čini kompetentnim i harizmatičnim liderom. Istovremeno, domišljati američki predsednik Bajden ne može ni da skupi snagu da podrži Ukrajinu dok Vladimir Putin pokušava da okonča njeno postojanje, i kao nezavisne nacije i kao bedem protiv ruske invazije na istočnu Evropu. Potreba za zaštitom Ukrajine je najvažnije moguće pitanje – ali podrška SAD je sve manja i rizikuje da potpuno nestane ako Donald Tramp bude vraćen u Belu kuću kasnije ove godine”.
Đorđa MeloniFoto: Profimedia
Tramp će “prodati” Evropu
“Tramp je jasno stavio do znanja da misli da ostatak Zapada dobija besplatnu vožnju na ramenima SAD. On je 2020. zaprepastio predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen rekavši joj: „NATO je mrtav“, i on to misli.”
“Morate da shvatite da ako je Evropa napadnuta, mi nikada nećemo doći da vam pomognemo i da vas podržimo“, rekao je on na privatnom sastanku koji je otkriven tek ovog meseca.
Svako kome je teško zamisliti posledice te pretnje, treba samo da pogleda Crveno more, gde američka mornarica drži otvorene morske puteve pred napadima Huta, pobunjenika u Jemenu. Put do Sueckog kanala je ključan, ne za američku trgovinu, već za Evropu”, pojasnio je Lukas.
Foto: Profimedia
Britanska vojska slaba, bez ljudstva i modernog naoružanja
Tada se osvrnuo i na ulogu Britanije u novom ratnom poprištu.
“Britanska odbrana je žalosno slaba. Naši nosači aviona su beli slonovi koji – kada rade – zahtevaju praktično punu snagu Kraljevske mornarice da ih čuva. Naši novi sistemi naoružanja su veoma skupi, a mnogi postojeći već odavno treba da budu zamenjeni. Nedostaje nam ljudstva u sve tri snage i, podjednako alarmantno, municije”.
Mir umro sa odlaskom Tačerove i Ronalda Regana
Tokom iznošenja svoje analize, Lukas se dotakao i Balkana, navodeći da se stanje može okarakterisati kao septička jama koja se preliva.
“Rat među našim susedima decenijama je nezamisliv, ali je era snažnog vođstva iz Vašingtona, Londona i Pariza umrla sa tom generacijom političara na čelu sa Margaret Tačer i Ronaldom Reganom. Čista beskorisnost naših političara, podstaknutih spoljnim mešanjem, kao i uplitanjem društvenih medija, potkopala je bezbednost međunarodne diplomatije”.
“Uskoro bismo mogli da imamo Trampa u Beloj kući i krajnju desničarku Marin Le Pen u Jelisejskoj palati. U međuvremenu, Kina se sprema da izvrši invaziju na Tajvan, Venecuela preti da će anektirati naftom bogatu regiju u Gvajani, a Balkan je rana puna gnoja”, smatra Lukas.
Mlada majka Marica M. (26) pretrpela je, kako kaže, akušersko nasilje u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, nakon čega joj je umrla beba. Beba je zbog velikih komplikacija nakon porođaja prebačena u novosadski Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine gde lekari, nažalost, nisu uspeli da je spasu. Marica je ceo svoj slučaj detaljno opisala medijima želeći da upozori druge žene ne nemarnost nesavesnog ginekologa, a čiji su inicijali M. M.
Nakon što je čula za ovu tragediju, videvši fotografiju i inicijale lekara Jelena Ivković iz Rume u razfgovoru sa autorkom i voditeljkom Jelenom Pejović svedočila je u emisiji “Crna hronika” o istoj tragediji koju je pre 15 meseci proživela. Tvrdi da je i u njenom slučaju u glavnoj ulozi bio doktor M. M., koji je u petak uveče uhapšen. Jelena nije dočekala da svog sina Gorana vrati živog kući.
– Ja sam se porodila 25.10.2022. godine. U istoj klinici u Sremskoj Mitrovici. Isti me je doktor porađao kao i Maricu. Takođe sam svoju trudnoću vodila isto privatno, kod istog doktora u Rumi, gde sam imala u tom trenutku poverenja u njega i verovala sam mu sve do trenutka kad se desilo to što se desilo – rekla je Ivković.
Devet meseci je sve bilo u redu. Išla je kod njega u privatnu ordinaciju, pratila trudnoću i rezultate, sve je bilo kako treba.
– Imala sam dobru komunikaciju sa doktorom. Dođem na pregled, pregleda me, sve je bilo u redu. Stekla sam poverenje. Prosto sam, da budem iskrena, bila prinuđena da izaberem nekog doktora iz te bolnice. Nažalost, ali tako funkcioniše sve, morala sam da izaberem doktora iz Sremske Mitrovice kako bih imala nekog u toj bolnici kada dođem na porođaj – rekla je Ivković i potom dodala:
– Nakon tih devet meseci gde je bilo sve stvarno savršeno, ja se porađam u 42. nedelji. Porađam se osmi dan od termina gde imam dogovor sa istim tim doktorom, da ukoliko ne krene ništa do 24. oktobra. Da dođem kod njega u privatnu ordinaciju, gde će me njegova babica pregledati i videti šta se dešava. Stvarno se ništa nije dešavalo. Gde je meni babica nakon toga dala vaginaletu, koja je u vidu indukcije.
Vaginaleta je trebalo da izazove kontrakcije i porođaj.
– Meni su se javili bolovi i otišla sam kući. Sve vreme sam u kontaktu i sa doktorom i sa babicom. Telefonski putem i sve funkcioniše kako treba. Nakon dva sata dolazi jedna babica koja mi radi CTG i dolazi taj isti doktor. Kada je ona meni uradila taj CTG, ona je rekla “bogami ova devojčica ima lepe bolove. Imate kontrakcije sto na sto.” Ja iskreno ništa ne znam, samo znam da me boli. I nakon toga doktor me pregleda, otvoreni ste jedan prst, smestite se u sobu. Ja verujem i dalje. Sve kažem tako mora. To je procedura i prosto znam šta žene proživljavaju. Smeštam se u sobu i tu kreće pakao, prvo od psihičkog nasilja babice koje tamo rade. Gde me je vređala, ponižavala, govorila da sam razmažena, da ne zna šta sam umisila, da kad sam bila pametna neke stvari da radim zašto sad se toliko prenemažem – navela je.
Vređaju je i omaložavaju je zato što se žali na bolove.
– Vređa me sve vreme, ja je molim bilo šta, pitam da li postoji nešto samo da mi umiri bolove ili da se nešto već jednom desi. Nakon nekoliko sati ja već krećem da povraćam i da me hvata nesvest i vidim da više ne mogu. Znam neku granicu sad, već vidim da je loše. Šaljem poruku doktoru gde ga molim da dođe da se nešto već desi. Gde on dolazi nakon toga da me pregleda i kaže “otvoreni ste dva na tri prsta, ništa lezite – rekla je.
Voditeljka Jelena Pejović je potom objasnila prostije šta to znači dva do tri prsta otvorenosti, za sve one koji ne razumeju terminologiju.
“Dva do tri prsta otvorenosti grlića nije dovoljno da bi porođaj krenuo. Neophodno je deset prstiju da se otvorite da bi porođaj krenuo što znači da vi satima možete biti u tom stanju”
– Ja sam u tom stanju bila sve do tri sata ujutru. Kada mi puca vodenjak i pozivam opet tu istu babicu koja ulazi sa samo ogrnutim mantilom, polupospana, poluzatvorenih očiju, klimne glavom i kaže šta je? Nisam bila sigurna da li smem da kažem. Rekoh mislim da mi je pukao vodenjak. Ona besno pogleda u pod i kaže “pokupi tu vodu i dođi u ambulantu”.37:42
JEZIVO SVEDOČENJE JELENE IVKOVIĆ KOJA TVRDI DA SU JOJ UBILI DETE: Proživela akušersko nasilje, dete umrlo usled oštećenja mozga
Voditeljku je ovo ostavilo u čudo govoreći da je to ogromna količina vode.
– Da… pritom nemam ništa tu čime bih to mogla da počistim . Nakon toga ja odem u ambulantu gde sam je čekala sigurno jedno dvadesetak minuta. Gde ja nakon toga pokušavam da se popnem na sto i kreće mi kontrakcija u tom trenutku. Njoj se izvinjavam i kažem izvinite, ali samo momenat krenula mi je kontrakcija, uhvatio me grč. Ona je vidno iznervirana, počinje da urla na mene i da mi govori ako mislim da me pregleda, da podignem nogu, da se više ne foliram i da li ja znam koliko ima sati, da je tri sata i da ona treba da spava. Kada je pregledala rekla je nisi otvorena, samo jedan prst. Sad razmišljam, doktor mi pre toga kaže dva na tri prsta krenulo je, ona kaže jedan prst. Zapravo hoću da vam kažem da me nije ni pregledala, znači samo je to uradila.
Jelena upada u još veću agoniju zato što se ne dešava ništa, a bolovi konstantno traju. Još su veći i još neizdržljiviji.
– Odlazim u svoju sobu opet i čekam, više ne znam šta čekam. Doktor je taj dan trebao da bude dežuran, da radi 24 sata, tako rade. Zato smo se i dogovorili da dođem tada kada njemu odgovara jer je tada morao da bude tu. Međutim, on je tu noć spavao, šta da vam kažem. Odmarali su. Gde je on trebao sutradan da dođe u vizitu i da bude u dnevnoj smeni. Mi smo takođe imali dogovor da čak i da on ne radi i da se tako poklopi, on će doći. Ja ga molim da dođe, govoreći mu da ne mogu više, da bilo šta uradi. On se pojavljuje, pregleda me i kaže “otvoreni ste i dalje dva na tri prsta, ništa se ne dešava, idemo u salu”. Spremam se za salu, odem u salu, tamo me spreme i uključuje mi dodatnu indukciju. Gde kaže meni babica “šetaj”. Kaže, “moraš da šetaš”. Bolovi su još jači i ja njoj kažem “izvinite ne mogu da šetam, ne mogu”. “Ajde, ajde” i sa sve stalkom za infuziju me gura i viče, “sve ste razmažene, sve ste iste. Sve vi mlade, mame, prvorotke, šta ste vi mislile?” – rekla je.
– Ja već oko 11 sati, ne mogu više, vidim da ću se onesvestiti, da se loše osjećam. Govorim i počinjem već tad da ih molim i da se deram, da mi daju epidural koji je bio inače dogovoren. Samo su me pogledali i ništa. Više puta sam ponavljala, molla i na kraju počela da govorim da ću se ubiti, da ću skočiti kroz prozor i ne mogu više da izdržim. I one vide već da je tu situacija malo zategnuta i da ja već više ne ćutim. One mene pokušavaju da smire, da me stave na krevet i da mi kažu da će zvati anesteziologa. Više puta, od tih 7 sati ujutro do tih 11, pola 12 časova, doktor koji je bio prisutan u sali i porađao druge pacijentkinje je više puta pozvao mog doktora koji je trebao da dođe. Koji je trebao zapravo da bude sve vreme tu i da prati moje stanje. A on je tad u tom trenutku morao da ode do Novog Sada da otvori račun u banci. To je bio prioritet, a oni ništa nisu smeli da urade bez njega. Njima je tako rečeno. Ja molim i njih da bilo šta urade. Gde oni govore da mi ne smemo ništa, vi ste pacijent doktora Marka. On je rekao da se on čeka.
Epiduralna anestezija daje se spinalno u kičmu. Imate poseban položaj tela kada ta igla ulazi u kičmu, koja je znatno deblja od normalne igle.
– Ja nakon toga dobijem epidural koji je bio pakao. Prvo mi dolazi jedan anestezijolog gde pokušava preko deset puta da mi da epidural. Ona počinje da histeriše, da me gura i da mi govori da ne želim da sarađujem i da mi je kriva kičma. Gura me rukama (pritiska) po leđima. Ali ja sam sve vreme sam opuštena. Ispred mene je asistent njen i koji govori pa pacijentkinja je opuštena – rekla je Ivković i dodala:
– Pritom da naglasim jako je bitno da moram da se porodim uz epidural zbog visoke dioptrije koju imam. Gde sam išla kod oftalmologa da mi da papir, na papiru njegovom piše na izveštaju da mogu da se porodim prirodnim putem vaginalno, ali da to mora da bude uz epiduralnu anesteziju. Da ne izazvalo visoki očni pritisak i da mi ne bi popucali kapilari ili nešto gore.
Potom je nastavila.
– Anesteziolog meni kaže “ja to ne mogu, ti nećeš da sarađuješ. Ja ću da pozovem koleginicu, ako ona bude mogla, može, a ako ne, šta da ti kažem”. Od tog trenutka me hvata panika da će se nešto loše desiti. Nakon toga dolazi drugi anestezilog, gde mi iz trećeg puta daje epiduralnu anesteziju. Meni tada u tom trenutku trne samo desna noga. Ja to njima kažem, oni meni kažu da tako treba. Ja sam sad legla i meni su kontrakcije nestale, bolovi, više ništa nisam osetila. Beba mi je priključena na CTG sve vreme, sve vreme čujem otkucaje srca bebine, gde mi to olakšava, ali vidim da ne ide dobro.
Pozvala je porodica kada je porođaj počeo.
– U 2 sata i 20 minuta zvoni telefon. Javlja se babica i moja porodica zove, jer oni nemaju nikakve informacije od šest ujutru, pola sedam, kada sam ja otišla u salu. Oni zovu, zabrinuti da pitaju šta se dešava, a babica im govori da je porođaj u toku. Tad, tog trenutka, kreće porođaj sam kao porođaj, gde mi je doktor svom svojom težinom nalegnut laktovima na moj stomak. Gura mi bebu i gde me dodatno tada u tim trenucima babica seče, jer se ne otvaram i dalje ništa. Forsira prirodan porođaj koji ne može da se izvede, nisu svesni bili. Nemam nijedno drugo opravdanje tada u tom trenutku. Pridružuje mu se i druga babica, on sa jedne strane, ona sa druge. Gde svom svojom težinom sa oba lakta pritiskaju meni stomak kako bi isto to uradili i gde se stvarno ništa ne dešava. Jer ja sve vreme osetim bebu gore. Ja ćutim, sarađujem, radim sve šta mi govore, to je trajalo tako 40 minuta. U svih tih 40 minuta, jedna babica je konstantno na telefonu jer mora svog sina da isprati na rođendan i da ga podseti da je rođendan u 3 sata. Doktor je govorio ajmo opet, a ona bi govorila samo da odgovorim na poruku.
Nakon 40 minuta doktor se odlučuje za vakum.
– Vakum u 21. veku! Goran se rađa vakumom, gde je iz prvog tog mog guranja on izašao i babica je samo pokazala na grudi i kao ne. Ja sam tad u tom trenutku povezala da ne diše jer sam primetila da nije zaplakao, ja ne znam ništa, samo vidim bebu. Kada sam se porodila u 3 sata i 2 minuta više nikog ne vidim. Čujem samo klompe babica i doktora koji se skupljaju i osetim paniku. Ja sam bebu videla. Pošto sam ja bila u jako lošem stanju i bilo mi je jako loše, krenula sam da se onesvestim. Imala sam svoj kiseonik, oni su stavili bebu ispred mene na sto i skinuli moj kiseonik i stavili bebi. Ja sam samo u tom trenutku videla bebu. To je trajalo možda svega minut i oni bebu sklanjaju u ćošak iste te sale. Više puta pitam šta se dešava? Da li će mi neko nešto reći? Nakon nekoliko minuta čujem aparat i čujem otkucaj bebinog srca i samo kažem Bože hvala ti – rekla je i dodala:
– Nekoliko puta prolazi su iste te dve babice koje su bile sve vreme tu, ja ih pitam, one gledaju u pod i ništa mi ne govore. U tom trenutku dolazi neka sasvim treća babica koja je tek došla u smenu, koja ništa ne zna, prilazi meni i samo me uhvati za ruku, gde meni tada u tom trenutku to značilo, jer mi niko dosad nije ni pomazio, ni uhvatio za ruku. Ja je pitam da li će biti sve u redu, ona kaže meni biće sigurno. Tada u tom trenutku, devojka ne zna ništa, apsolutno. Nakon toga dolazi doktor da završi svoj deo da me ušije. Pitala sam ga hoće li biti sve uredu, a on kaže samo “biće” i spusti glavu.
U pola 5, Jelena se suočava sa najgorim mogućim scenariom.
– Dolazi pedijatar koji radi u toj bolnici i jedna starija žena koja je izrazito nekulturna. Prilazi ona i kaže “sa vašom bebom nešto nije u redu, ne znam šta vam kažem mora da ide za Novi Sad. Evo potpišite papir da ste videli bebu. Da može hitno da se beba prebaci.”Meni u tom trenutku prolazi kroz glavu krađa bebe. Kažem ništa ne potpisujem. Reko dajte mi samo telefon da se javim mojoj porodici šta se desilo. Pošto uporno zovu na telefon, od tri sata oni zovu do pola pet, niko se ne javlja. U pola pet zovem svog supruga i govorim šta se desilo. Meni doktor govori da ne paničim i da se ne uzrujavam. Ja ne slušam tada njega u tom trenutku nastavljam da zovem ostale članove porodice. On stane meni iza glave i kaže “ne znam zašto toliko paničite, to se nama dešava skoro svaki dan. Beba ide u Novi Sad zbog daljih ispitivanja koje nemaju ovde u ovoj bolnici”. Ja tada u tom trenutku vrlo besna govorim njemu da ja sad u ovom trenutku vama ne mogu da vas razumem i nemojte mi ništa pričati, ne želim ni da vas čujem ni da vas vidim. Gde smo mi morali da potegnemo mnoge veze, da dođemo i do načelnika iste te bolnice i do još mnogih drugih veza kako bih ja videla bebu i moja porodica. Jer oni nisu dozvoljavali zato što beba mora hitno da ide za Novi Sad.
– Oni su dozvolili da vidim bebu. Ali da li je tad u tom trenutku došlo do načelnika bolnice to sve? Da li je on nešto preduzeo? Ja ne znam, ali hoću da vam kažem da smo morali da budemo prinuđeni jer nisam imala dozvolu. Ja sam videla svoju bebu u hodniku. Kada su došli doktori iz Novog Sada, jedna divna doktorka koja je preuzela bebu ,i koja mi je rekla šta će se preduzeti i da nema nikakve trenutne informacije. Da pozovem i ovim putem im se mnogo zahvaljujem, celoj Dečijoj bolnici u Novom Sadu.
Tamo je imala tretman dostojan jedne majke, jedne žene koja se porodila.
– Oni su mi mnogo pomogli, gde nisu dužni za to, bili su mi kao psiholozi u periodu kada sam ja boravila u bolnici nekih desetak dana uz svog sina. Gde su mi rekli nemojte to da radite sebi, ne pomažete mu, a sebi otežavate – navela je.
– Dijagnoza malog Gorana je bilo teško oštećenje mozga usled nedostatka kiseonika, znači težak porođaj. Bio je zaglavljen u karlici i to je izazvalo njegovu smrt – rekla je.
– U petak sam izašla iz bolnice, stvarno su bili korektni prema meni. Ali nisu mi saopštili da dete ima oštećenje na mozgu zato što je porođaj bio težak. Moj suprug poziva doktora, nakon porođaja, gde se on ne javlja. Prijateljica moja jedna poziva njegovu ženu da joj kaže da se javi hitno da vidi šta se dešava. Mi i dalje ništa ne znamo, znamo samo da je beba otišla za Novi Sad. On se javlja i kaže pa eto “Jelena nije dovoljno gurala”, nisam sarađivala. To je bila njegova izjava.
– Rekao je da se on čuo sa kolegama iz Novog Sada i da su oni u kontaktu i da je beba dobar. On je tog dana, kada sam se ja porodila, zapravo sutradan, otišao u tu bolnicu, taj isti doktor. Otišao je u Novosadsku bolnicu da se raspita. Zbog čega? Zbog čega ako su vam rekli da je sa bebom sve u redu? Otišao je zato što mu nije čista savest. Zato što je možda video da je na porođaju napravio greške koje su dovele do posledica koje su Gorana koštale života. On je bio veoma hladan – navela je.
– U petak kada sam puštena iz porodilišta. Taj dan je radio i radila je babica koja je bila kada mi je pukao vodenjak i kada je bila veoma gruba prema meni, da bi ona meni rekla “eto, doktor i ja smo odlučili da vama ne naplatimo apartman.” Ja sam bila šokirana. Zbog čega? Ko sam ja vama? “Eto, mi smo to tako odlučili, sačekaćeš samo još otpustnu listu i to je to. I ona odlazi na vrata i izlazi. Ja tada u tom trenutku toliko ništa ni ne povezujem, ja idem samo u bolnicu da vidim svoje dete. Moj prvi odlazak u Dečiju bolnicu i suočavanje sa onim najgorim, dobijam prve informacije od kojih se ledim, sve najgore moguće prognoze, gde sam van sebe. Ne mogu prosto da poverujem jer tri dana je dete na hlađenju, treba da mu se uspostavi temperatura tela. Nažalost ali Goran nije jedina beba bio, i oni prosto ljudi znaju proceduru i znaju kako šta funkcioniše i znaju kako koje dete reaguje na šta i slično i oni su uvideli već tad da je to sve jako loše. Gde smo mi ta tri i po meseca svaki dan išli u posetu bebi, imali smo svoj termin, gde su nam kako tehničari, tako i svi mogući doktori i zaposleni bili tu kao prijatelji u toj Dečjoj bolnici u Novom Sadu i mnogo im hvala na to – rekla je i dodala:
Moja beba je preminula nakon 3 i po meseca, 8. februara, prošle godine.
– Sada kada se desilo toj djevojci Marici, meni je nekako to dalo vetar u leđa i samo sam rekla moramo da se izborimo za ovo. Moramo, zato što je isti slučaj, isti doktor, ista bolnica, apsolutno isto sve. I nadam se da će se nešto desiti i da će bilo ko, da će država odreagovati i da će svako po zasluzi odgovarati za svoje postupke – rekla je.
– Jako je teško ceo taj period, od samog porođaja, sahrane, to se završi. Umesto da spremate najlepši rođendan, vi birate najlepši spomenik da bude sa najlepšom mogućom slikom jer nemate sliku. Slike su sa cevčicama, gde vas ne prođe to, ali prosto prođe vreme, a čovek kaže vreme leči. Vreme ovo ne može da izleči, ali nekako naviknete na to. Teško je, ali vam krenu drugi problemi, kada je sve to prošlo i ta sahrana i spomenik, ja sam imala smrtni slučaj u porodici, otac mi je preminuo, a pre toga saznajem da sam u drugom stanju, i mislila sam da je krenulo nešto na bolje. Suprug i ja smo planirali da optužnica bude u februaru, na godišnjicu mog sina, onda vas sve teško zadesi, mnogo mi je žao što ranije nije ovo izašlo i to što je Marica doživela isto ovo. To najviše boli. Kada sam videla slike, mnogo me je vratilo u taj dan, nama su isto dozvolili da vidimo bebu i da ga obučemo kako smo mi želeli. Kada vidite sliku, sve vas vrati – rekla je Ivković.
Viši sud u Jagodini prvostepeno je osudio Marka P. (24) iz Paraćina na 20 godina zatvora zbog ubistva u februaru 2023. svoje maćehe Marine M. (50) u njenoj kući, koji je nakon tog zverskog zločina nožem zajedno sa sestrom M. P. (28) njihovom ocu Milošu P. (59) kome je zadao 41 ubod u telo, saznaje Kurir!
Zločin se dogodio 5. februara, kada je osumnjičeni mladić došao u kuću svoje maćehe, koja se nalazi 500 metara dalje od kuće u kojoj on živi sa ocem i sestrom. Kako smo ranije pisali Marko P. je kobnog dana došao kod maćehe sa kojom je njegov otac bio u dugogodišnjoj vezi. Hteo je, navodno, opet da je maltretira i da joj uzima novac. Nakon svađe, kuhinjskim nožem je izmasakrirao maćehu, a potom nastavio da pretura po kući. Posle toga odlazi do kuće i sa setrom maltretira oca kog su izboli 41 put i naneli mu povrede.
– Marko P. nedavno je prvostepenom presudom osuđen na 20 godina zatvora zbog krivičnog dela ubistvo i pokušaj ubistva, ali na ovu odluku Višeg suda u Jagodini žalilo se nadležno Više javno tužilaštvo u Jagodini koje je tražilo veću kaznu – navodi Kurirov izvor i dodaje:
– Tokom istrage veštačenjem je utvrđeno da je M. P. neuračunljiva i da ima težak oblik šizofrenije. Pa je nakon toga odluka nadležnih bila da se postupak koji se u tom trenutku vodio zajedno protiv Marka P. i njegove sestre M. P. razdvoji. Odlukom Višeg suda u Jagodini M. P. je izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja u ustanovi zatvorenog tipa.
Inače, Više javno tužilaštvo u Jagodini za ovo krivično delo tražilo je doživotnu kaznu zatvora za Marka P. koji je priznao zločin.
Glumio kriminalca
Marko P. je, kako smo ranije pisali, na društvenim mrežama često objavljivao fotografije na kojima drži oružje, pa se tako vidi kako za pojasom ima pištolj, a na drugoj slici može se primetiti kako sa beretkom i u vojničkim pantalonama, za pojasom ima hladno oružje – nož.
Na jednoj fotografiji osumnjičeni se slika u ogledalu kupatila i to stilizovan kao kriminalci iz 90-tih. Obučen u šuškavu trenerku koja je bila simbol tog vremena i sa kajlama oko vrata i ruku, kao i prstenom na ruci, pokušao je verovatno da dočara duh tog vremena. Takođe, ima i fotografiju na kojoj pali cigaretu u belom šuškavcu, en, dok na ruci ističe da ima zlatni sat.
Džej Ramadanovski, legenda narodne i kafanske muzike, preminuo je u 57. godini života, ostavljajući neizbrisiv trag u muzičkom svetu.Kralj Dorćola imao je toliko interesantnu životnu priču da je po njoj snimjen i film. Od sitnog lopova i šibicara postao je legenda narodne muzike koju je ceo region znao
Pevaču tokom čitavog života mnogi nisu verovali da je ime pod kojim se proslavio zapravo bilo njegovo pravo ime. Iako je javnost bila sklonija da ga prepozna po umetničkom pseudonimu, istina je da mu je majka dala ime Džej pošto je pronašla inspiraciju u stripovima, naišavši na junaka sa istim imenom. Ovaj neobičan izbor bio je samo jedan od elemenata koji su doprineli njegovoj autentičnosti.
Međutim, uprkos prvobitnom skepticizmu, Džej Ramadanovski je postao poznat ne samo po svom neobičnom imenu već i po nadimku “Kralj Dorćola”. Taj epitet nije došao slučajno, već je odražavao njegovu izuzetnu popularnost među ljubiteljima narodne i kafanske muzike. Svojim izvođenjem, pesmama ispunjenim emocijom i neponovljivim šarmom, uspeo je da osvoji srca mnogih.
Nažalost, vest o njegovoj smrti u nedelju, u 57. godini života, potresla je njegove obožavaoce širom zemlje. Osim po muzičkom nasleđu, Džej će ostati upamćen i po svojoj ličnosti. Oni koji su imali sreću da ga upoznaju svedoče o njegovoj simpatičnosti, toplini i iskrenom osmehu koji je uvek nosio sa sobom. Bio je čovek pun duše i života, čije je prisustvo ostavljalo neizbrisiv trag.
Njegova muzika će nastaviti da živi kroz generacije, podsećajući ljude na vreme kada je “Kralj Dorćola” vladao muzičkom scenom i ostavljao neizbrisiv pečat na srcima svojih fanova. Džej Ramadanovski će zauvek ostati nezaboravan lik u svetu muzike, a njegovo nasleđe će živeti kroz njegove pesme i sećanja onih koji su imali privilegiju da ga upoznaju.
Detinjstvo
Rođen je u Beogradu 29. maja 1964. godine, kao jedino muško dete u višečlanoj romskoj porodici obućara Mazlama i radnice Gradskog zelenila Barije Ramadanovski. Porodica Ramadanovski potiče iz opštine Resen u Severnoj Makedoniji, čime je utemeljena njihova veza s tradicijom i kulturom. Njegovo detinjstvo obeležile su rane godine provedene u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu.
Foto: Srbija Danas
Nakon razvoda roditelja, Džej je izvesno vreme proveo živeći s bakom s majčine strane. Međutim, usled sklonosti ka maloletničkoj delinkvenciji, tokom adolescencije je boravio u domovima za vaspitanje dece i omladine. U tom periodu, sticao je veštine u auto-lakirerskom zanatu, pokazujući talenat i spremnost za učenje.
Nakon odsluženja vojnog roka, Džej je dobio posao u Industriji poljoprivrednih mašina “Zmaj”, ali se nije zadržao dugo. Život na ulici i sitni kriminal privukli su ga ponovno, a istovremeno je amaterski počeo da se bavi muzikom. Njegova priča o usponu iz teških početaka i suočavanju s izazovima života postala je neizostavan deo njegove biografije, čineći ga još snažnijim simbolom uspeha i prepoznatljivosti.
Kralj Dorćola
Odrastajući na Dorćolu, kraju koji je oduvek nosio famoznu reputaciju, slavni pevač Džej Ramadanovski suočavao se s izazovima koji su oblikovali njegovu mladost. Počeo je da se bavi šibicarenjem, tražeći izlaz iz teške svakodnevice. U mladosti je često bežao od kuće, provodeći mnogo vremena na ulici, okružen izazovima i nevoljama koji su karakterisali život na marginama društva.
Muzika, iako je došla kasnije, predstavljala je prekretnicu u njegovom životu. U jednom trenutku je prepoznao svoj talenat i strast prema muzici, što mu je pružilo alternativu i izlaz iz teške situacije u kojoj se nalazio. Ipak, njegovo detinjstvo na Dorćolu ostavilo je dubok trag.
U emisiji “Balkanskom ulicom”, Džej je otvoreno podelio svoje iskustvo: – Nisam bio kriminalac, ali bio sam delikvent. Nikada nisam nikog povredio, jednostavno sam morao da se snalazim u životu. Boli me sećanje na ‘sivi dom’. Uveče, kad legnem, kroz glavu mi prolaze razne slike iz prošlosti. View this post on Instagram
A post shared by Dzej Ramadanovski (@dzej_ramadanovski)
Posebno emotivno svedočenje daje u vezi sa vremenom provedenim u popravnom domu. – Često sanjam popravni dom. Za sve vreme mog boravka tamo, majka me nijednom nije posetila, dolazio je samo otac. Ponekad zaplačem zbog toga. Ove reči otkrivaju ne samo teške trenutke iz prošlosti već i duboku emotivnost i ranjivost umetnika koji je uspeo da se izdigne iz izazova mladosti i pronađe svoj put kroz muziku.
Po napuštanju doma popravio je odnos sa majkom. Kao najlepši koncert u karijeri izdvojio je onaj na Tašmajdanu 1991. godine. Jer je ona bila tu.
– Tada sam dobio najlepši aplauz u životu, kad mi je keva izašla na scenu. Nikad mi nije došla u posetu u dom, ali kad je stala tako ispre, sa cvećem… Bila je poštena žena, nije mi dala da šibicarim, lupala mi je šamare zbog toga – pričao je Džej.
Vaspitne metode nisu odmah urodile plodom. Ipak, uspeo je u životu, kako kaže njegov veliki hit.
– Majka je brinula o mojim sestrama, a otac o meni. Često zaplačem zbog toga. U mojoj grupi u domu je bilo 12 problematičnih dečaka. Više puta smo išli na razgovor sa psihologom, to je bilo obavezno. Od cele te grupe samo smo nas četvorica uspeli u životu, osnovali smo porodice i počeli smo da radimo. Ostali su nastavljali da menjaju domove i ko zna kako su završili, pričao je Ramadanovski.
Učenik osmog razreda Osnovne škole “Sečenji Ištvan” u Subotici “pretio je da će pobiti ceo razred, razrednog starešinu i nastavnicu hemije”, tvrde za “Blic” roditelji dece koja pohađaju ovu školu.
Pojedini roditelji kažu da su pretnje upućene samo nastavnici hemije, dok većina stoji iza informacije da je pomenuo i vršnjake i druge nastavnike.
O svemu su obaveštene nadležne institucije, a prema nalogu Višeg tužilaštva u Subotici protiv njega će policija podneti krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti.
Prema rečima majke jednog od učenika “isti dečak je i ranije napadao njeno dete uz iste takve pretnje”, dok otac učenika nižeg razreda kaže za “Blic” da se “učenik prošlog ponedeljka loše ponašao na jednom času zbog čega je škola donela odluku da bude suspendovan sa nastave pet dana, a što je navodno kod njega izazvalo revolt”.
Došao u školu da preti
– Međutim, za vreme suspenzije on je devojčici iz škole sa kojom se druži rekao da će “ih sve pobiti, i razrednog starešinu i nastavnicu hemije”. Ne znam koliko su tačne tvrdnje da se nastava u četvrtak odvijala iza zatvorenih vrata, ali očigledno se nešto dogodilo ako su reagovali i policija i tužilaštvo – kaže Subotičanin i napominje da neće pustiti svoje dete u školu ako se ne reši problem sa tim dečakom.
“Potrebna mu je pomoć”
– Svi znamo da dečak ima problema. Njemu je potrebna pomoć i spremni smo da pomognemo, ali ne možemo da dozvolimo da se ponovi, ne daj bože, “Ribnikar”. Nikome nije svejedno. Zahtevaćemo da nam se prvo kaže šta se tačno dogodilo i da se nađe neko rešenje, da se niko ne oseća ugroženo i nebezbedno – izjavio je ovaj otac za „Blic“.
Sve nadlžene institucije upoznate sa ovim slučajem
U Policijskoj upravi Subotica kažu da je školskom policajcu koji se nalazio na dužnosti u školi prijavljen problem koji nastavno osoblje ove škole ima sa jednim učenikom osmog razreda.
– O svemu je upoznato Više javno tužilaštvo u Subotici koje je naložilo da se protiv ovog učenika podnese krivična prijava zbog sumnje da je učinio krivično delo ugrožavanje sigurnosti – saopštili su iz policije.
Direktorica OŠ „Sečenji Ištvan“ Kristina Antal Dinčić kaže u izjavi za „Blic“ da prema informacijama koje su se pojavile i u vezi sa njima škola je preuzela sve što je u njenoj nadležnosti.
-Škola je obavestila sve nadlžene insitutcije. U školi se nije desio incident i to je sve što mogu trenutno da vam kažem pošto je ceo proces još u toku – kaže Kristina Antal Dinčić.
“Sve smo pokušali, ali ne vredi”
Majka učenika, koji pohađa nastavu u istom odeljenju sa dečakom koji je, kako tvrde roditelji, uputio pretnje vršnjacima i nastavnicima, kaže za „Blic“ da „njenog sina napada tri godine“.
-Verujte, sve smo pokušali, i razgovore sa psihologom, s njim, njegovom majkom… Na sve solucije smo pristajali. Znamo da dečak nije dobro, ima probleme, to niko ne spori, ali to nikome ne daje za pravo da nekome preti, da udara i malretira nekoga, pogotovo su pretnje nožem bile strašne. Moje dete je prvi put napao u petom razredu, fizički u učinioci. Hteo je da odbrani drugaricu kojoj je taj dečak zavrnuo ruku i rekao mu je samo : „Molim te, ostavi je na miru“, ali on je nasrnuo na njega, zaleteo se, a moje dete se odbranilo tako što ga je oborio na zemlju. Pred drugom decom je mom sinu rekao : Sačekamo ćemo te ja i moji drugari i izbošćemo te nožem!. Svi su bili u uplašeni – tvrdi majka.
Sa sinom je otišla kod psihologa i direktora i prijavila incident, a kako je bio pomenut nož, sve je prijavljeno i policiji.
– Ne možemo znati da li je ozbiljno mislio ili je to rekao u afektu.U školi sam zahtevala da se to dete makar prebaci u drugo odeljenje, drugu smenu, bilo šta da urade, ali odgovor je uvek bio da ne mogu to da urade, već će malo više da obrate pažnju na njega. Agonija se ponavljala periodično, jednom u pola godine. Recimo, na kraju sedmog razreda to dete je prišlo mom sinu na hodniku, zaleteo se i psovao mu je majku i oca…Deca su nam ispričala da moje dete njega ni u jednom trenutku udario, već se branio odgurujući ga, a ostala deca su ga udaljila. Zaletao se na njega kao da će da ga gurne sa stepenica. Dok je moje dete silazilo niz stepenice gađao ga je školskim rancem – kaže sagovornica.
Nakon toga su organizovani razgovori sa majkom dečaka jednom nedeljno u školi s ciljem da se deca pomire.
– Kako svom detetu da objasnim da se ponaša prema njemu kao prema dobrom drugaru ako mu on to sve radi? Konstantno smo u strahu šta će uraditi ako ga vidi negde na ulici. Sada se obrušio na sve – kaže majka učenika „Sečenji Ištvan“.
Pretnje na Instagramu
– Krajem avgusta prošle godine, na „Instragramu“, u grupi osnovaca iz Subotice, u kojoj se uglavnom dogovaraju gde će igrati fudbal, gde će se videti, on je poslao fotografiju noža i pretio da će doći u naselje i sve ih pobiti. Videla sam te poruke jer pratim društvene mreže svog deteta, sve sam skrinšotovala i poslala razrednom. Tada moje dete napolje nije izlazilo 15-20 dana. Nije to šala, mogu da ne budu prazne pretnje. Meni je žao tog deteta, ali neko s njim mora da radi. Nije bezbedno da ide u školu, plašim se i šta će biti kada se završi škola, kada krenu da izlaze. Nikada neću biti mirna. Posle ovog što se sada dogodilo, naravno da sam se jako uplašila jer znam da ima pik na moje dete – kaže sagovornica i dodaje da će u ponedeljak u 16 sati ispred škole biti održan protest roditelja.
– Imali smo roditeljski i dali smo ultimatum : ako on dolazi u školu, naša deca neće dolaziti. Neka nađu neko rešenje. Tražimo veću bezbednost naše dece – kaže je ova majka.
Goga Sekulić važi za jednu od naših najtraženijih pevačica u Hrvatskoj, a poznato je da su njeni nastupi zakazani nekoliko meseci unapred.
I pored pomenutih nastupa koji su joj doneli veliki uspeh, pevačica je pokazala da može biti odlična domaćica, kao i još bolja majka.
Naime, Goga Sekulić je povela svog sina u obližnju radnju gde su pazarili namirnice, a tom prilikom je nastao i jedan predivan snimak.
Goga Sekulić sa sinom u kupovini Kasnije, pevačica je stigla u svoj dom, te javno pokazala kakva je kuvarica snimivši uštipke koji zaista deluju ukusno.
Rijaliti učesnica Aneli Ahmić pre dva dana je na nekoliko sati napustila rijaliti, a kada se vratila, svima u Beloj kući je rekla da njen bivši muž Asmin Durdžić i starleta Stanija Dobrojević žele da joj oduzmu dete putem “peticije”.
Međutim, Stanija se oglasila za jedan mediji i rekla da ta priča nema veze sa istinom, zbog čega će Anelinu sestru Situ tužiti.
Tvrdili su da ja nekome branim da viđa dete, a danas tvrde da ja nekome oduzimam dete!? Dogovorite se gospodo sami sa sobom! Sita je prošle nedelje tokom uključenja u emisiju izjavila da ja branim Asminu da šalje novac i da viđa dete, za to joj ide tužba! A ove nedelje su prosuli priču da ja oduzimam nekome dete?! I za to im ide tužba! – rekla je Dobrojevićeva, a njen dragi je najavio veliki povratak.
U akciji spašavanja mladića koji je kvadom sleteo u provaliju na Tari učestvovalo je šest vatrogasaca, dva rendžera NP Tara i jedan pripadnik Dobrovoljnog vatrogasnog društva. Sve se dogodilo na vidikovcu Platno na Jasikovicama.
– U pitanju je provalija duboka preko trideset metara. Sva sreća što je sa tim mladićem bio još jedan vozač kvada koji je odmah pozvao pomoć, inače bi ga teško pronašli. Povređeni mladić je sve vreme bio u svesnom stanju, tokom vožnje nije nosio kacigu, kaže jedan od učesnika u akciji spašavanja.
Povređeni mladić je evakuisan iz provalije i vozilom Hitne pomoći prebačen u užičku bolnicu, gde se utvrđuje stepen njegovih povreda.
Nezgoda se dogodila na ograđenom vidikovcu na području Kaluđerskoh bara.00:11
Sve vreme je bio svestan, izvučen iz provalije duboke preko 30 metara
Rendžeri Nacionalnog parka Tara apeluju na sve vozače kvadova, da se tokom vožnje ponašaju u skladu sa propisanim pavilima kako ne bi došlo do ovakavih i sličnih nezgoda.