Month: January 2024

Učesnica Elite je pročitala pismo i svima saopštila informaciju o smrtnom slučaju.

Današnji praznik Svetog Jovana Krstitelja, koji se obeležava širom Srbije, za učesnike rijalitija “Elite” nije bio dan kao svaki drugi. Umesto radosti i slavlja, Slađa Lazić i njena porodica suočili su se sa dubokom tugom zbog nedavne porodične tragedije. Na ovaj dan, Slađin stric je izgubio život, ostavljajući iza sebe neizbrisivu tugu koju će porodica teško prebroditi.

Slađa Lazić, jedna od učesnica “Elite”, nije krila svoju tugu i bol. Čitajući čestitke koje je dobila od svojih bližnjih povodom slave, nije krila knedlu u grlu, a posebno ju je pogodila fraza “Srećna slava”, koju je doživela kao tešku ironiju u trenutku kada je njena porodica suočena sa gubitkom.

– Ja ću pročitati samo jednu čestitiku, na današnji dan mi je poginuo stric tako da mi ovo baš i nije lep dan. Slađo, srećna ti slava, budi kao i uvek svoja, mi smo dobro , nemoj da se brineš i uz tebe smo, Hugo je dobro, tako da samo budi vesela – rekla je Slađa.

 pored duboke tuge koja je obuzela Slađu i njenu porodicu, čestitka koju je pročitala pružila im je makar mali trenutak utehe. Poruke podrške, poput one u kojoj je naglašeno da je Hugo dobro i da su uz nju, donose toplinu i ljubav u teškim trenucima.

Slađa je istakla da je ovo jako tužan dan za njenu porodicu, naglašavajući da joj nije lako kada neko izgovori reči “Srećna slava”, jer trenutno nema prostora za radost u njihovim srcima.

Ova tragična vest duboko je potresla sve učesnike “Elite”, ali je istovremeno podsetila na važnost ljubavi, podrške i zajedništva u teškim trenucima.

Pravoslavni vernici u Srbiji 27. januara obeležavaju praznik posvećen Svetom Savi, Savindan. Sveti Sava se smatra zaštitnikom škola, učitelja i đaka. Bio je srpski princ, književnik, diplomata, monah, iguman manastira Studenica i prvi srpski arhiepsiskop.

Od svih svetitelja i hrišćanskih mučenika naš narod najviše poštuje i voli Svetog Savu. Stručnjaci smatraju da je za to najviše “kriva” Srpska pravoslavna crkva, ali i mnogobrojna narodna predanja i običaji koji se vezuju za ovog sveca, a od kojih su mnogi sačuvani i praktikuju se i danas.

Veruje se da je još za života Sveti Sava bio nešto posebno za srpski narod. Ne samo kao princ, pa ni kao crkveni vođa, već kao čovek koji je spreman da pomogne, sasluša i poduči. Stručnjaci i danas naglašavaju da, kada se piše o životu Svetog Sava, zapravo se govori o počecima srpske prosvete u Srednjem veku. Zato i ne čudi veliki broj narodnih običaja i verovanja koja se vezuju za dan ovog svetitelja.

Praznik Svetog Save počeo je da se obeležava već u prvim decenijama posle njegove smrti u 13. veku. Crkva je uspela da ovaj običaj prenese u sve zemlje u kojima su živeli Srbi i on se održao čak i u tursko vreme i sačuvao se sve do današnjih dana. Postoji mnogo narodnih verovanja vezanih za Savindan. Mnogi će danas gledati u nebo i pažljivo osluškivati jer se veruje da, ako na Svetog Savu grmi, zemlji predstoje važni i sudbonosni događaji.

Interesantno je da je grmljavina na Svetog Savu zabeležena i u narodnoj pesmi o početku bune na dahije 1804. godine: “Treću Sveci vrgoše priliku, grom zagrme na Svetoga Savu, usred zime, kad mu vreme nije, sinu munja na Časne Verige, potrese se zemlja od Istoka, da se Srblji na oružje dižu, al se Srblji dignut ne smjedoše…”

Mnogi domovi Savindan slave kao svoju krsnu slavu pa će danas širom Srbije biti veselo kako u kućama domaćina, tako i kod onih koji idu u goste. Osim ovoga, Sveti Sava je zaštitnik svih škola u kojima će se organizovati priredbe i proslave u čast velikog prosvetitelja. Ako u kući imate đaka, na današnji da bi trebalo da napravite žito, čak iako vam nije slava. Stari kažu da na taj način odajete poštu Svetom Savi i detetu obezbeđuje sreću i uspeh u školovanju.

Slično, u Vojvodini se na Savindan obavezno prave perece – posne ako praznik pada u sredu ili petak tj. mrsne ako pada u neki drugi dan. Ovaj običaj nije vezan za crkvene kanone, ali jeste za narodno predanje po kome je Sveti Sava Srbe naučio kako da na vodenici melju žito. Pereci koji se danas prave u njegovu čast simbolizuju hleb koji je svom narodu ovaj svetitelj tako omogućio.

Ko je bio Sava Nemanjić?

Sveti Sava je bio prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog.

Sa svojim ocem, koji se kasnije zamonašio i dobio ime Simeon, podigao je manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj Gori. Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke. Uredio je zakonopravilo – zbornik građanskih i crkvenih propisa, poznato i kao Krmčija Svetog Save.

Godine 1219. Sava je od Vaseljenske patrijaršije u Nikeji izborio autokefalnost srpske crkve sa statusom samostalne arhiepiskopije. Više puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa jednog od hodočašća iz Svete zemlje 1236. smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Vladislav.

Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je 1594. naredio da se mošti Svetog Save spale na Vračaru.

U nekim krajevima Srbije Svetog Savu naročito revnosno praznuju stočari. Pred današnji praznik oni, iz straha od vukova, nikako neće terati stoku u šume. Takođe, danas se ne sme raditi sa sečivom, a čak se i britve treba da se drže zatvorene da bi i vukovima čeljusti ostale sklopljene.

Na današnji praznik, narod kaže, po kući se ne rade nikakvi teži poslovi, a naročito se treba kloniti crvenih tkanina i bojenja. Narod veruje da će u suprotnom vukovi poklati svu stoku. Ο Savindanu se ne rade teži poslovi. U nekim krajevima se ne radi ništa. Negde poste celu nedelju pre Savindana. Isto tako na današnji dan ne valja otvarati britvu i oštriti noževe ili bilo koji alat kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene.

Iako je dan Svetog Save takozvano crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi kontra od onoga što je uobičajeno na velike praznike. Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove. Tako se u nekim krajevima Srbije smatra da danas žene smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi i veliko spremanje.

Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.

Kurir.rs

Prvi poraz u polufinalu Australijan opena zaboleo je Novaka Đokovića, možda i više nego što je bilo ko to mislio.

Najbolji teniser sveta je 11. puta stigao među četiri najbolja tenisera u Melburnu, a poraz od Italijana bio je tek prvi.

Novak je sa terena Rod Lejver Arene ispraćen ovacijama. Mnogi su očekivali da će doći do 11. titule na Australijan openu, a koliko god da su navijači srpskog tenisera razočarani, jasno je da je samom Đokoviću najteže.

Fotografije koje su nastale tokom konferencije za medije koja je održana neposredno nakon meča najbolje govore o tome koliko je Srbinu teško palo ispadanje sa turnira.

Novak je bio na ivici suza dok je govorio o meču, turniru, ali i planovima za nastavak sezone i karijere.

Fotografi su “uhvatili” nekoliko trenutaka tokom kojih se videlo koliko je sve teško palo najboljem teniseru svih vremena.

Kurir sport

Selma Bajrami još jednom pokazala pravo lice.

Vest o zabrani ulaska pevačice Selme Bajrami u Srbiju izazvala je brojne reakcije javnosti, a sada se oglasio i voditelj Pinka Ognjen Amidžić te dao svoj sud, a i pevačici zapušio usta, budući da je i njega ničim izazvana prozivala.

Naime, Selma je 25. novembra 2023. godine na jednom nastupu pokazivala dvoglavog orla, pevajući albansku pesmu “Valle Kosovare”, čime je izazvala gnev kod srpske publike. Sada se na ovu temu oglasio i Ognjen koji sa pevačicom nema neki odnos, nakon što ga je napala u njegovoj emisiji.

– Bespotrebno joj se daje na važnosti – kratko  je rekao poznati voditelj za Telegraf.

Inače, Jovana Jeremić je na svom profilu na Instagramu podržala odluku koja je doneta, nakon što je pevačica na jednom nastupu u Sarajevu pokazivala dvoglavog orla, simbol “Velike Albanije”. 

– Bravo za Srbiju! Srbija nije šaka zobi da je pozobe svaka vrana. Sledeći put neka razmisli šta će da pokazuje. Napolje, bre, svako ko ne poštuje Srbiju i Beograd, koji je metropola regiona. Mi smo u emisiji “Jutro sa dušom” objasnili i predložili da se Selmi zabrani ulazak. Drago mi je što su nadležni “čuli” naš predlog, jer smo socijalno i državno odgovorna emisija – stoji u objavi popularne voditeljke.

Podsećamo, Selma Bajrami nije se smirila nakon što je deportovana iz Srbije, već je nastavila da provocira. Nakon što je oterana sa beogradskog aerodroma, Selma se oglasila na Instagramu, gde je podelila pesmu Britni Spirs. Međutim, to nije bio kraj njenih provokacija. Nakon što je deportovana iz Srbije, Selma je objavila video snimak na kojem vozi u blizini kule “Geneks” uz numeru “Beograđanka” svog kolege Halida Bešlića. Ova akcija je izazvala pažnju javnosti i izazvala različite komentare na društvenim mrežama, jer se svi pitaju da li je u pitanju stari snimak ili ne.

Dve devojčice nestale su juče, 24. januara, u Puli. Kako stoji u Nacionalnoj evidenciji nestalih osoba, nestale su Mia Kuprešaković (13) i Tina Kuprešaković (15).

Devojčice imaju prebivalište u Labinu, a boravište u Puli odakle su se udaljile u nepoznatom pravcu. Obe su visoke 165 centimetara, imaju smeđu kosu i plave oči.

“U slučaju da posedujete informacije o ovoj osobi molimo vas da obavestite najbližu policijsku stanicu ili nazovete na broj 192. Takođe, informacije možete dostaviti i putem e-mail adrese: nestali@nestali.hr”, objavila je Nacionalna evidencija nestalih osoba.

Podsećamo, u Zagrebu je nestao Željko Grgurić, dečak star 16 godina.

Kako prenosi Index, Željko je visok 170 centimetara, smeđe je kose i očiju. Mršave je telesne građe.

U trenutku nestanka imao je crni donji deo trenerke, crno-belu majicu, crnu jaknu i bele patike.

Putem Fejsbuka je apel za pomoć u potrazi uputila i baka 15-godišnjeg dečaka koja kaže kako je nedavno s prijateljem bio u Dugom selu kod poznanika i da je viđen u Kozari Boku gde je navodno ušao u beli kombi protiv svoje volje nakon što su mu to naredila dva muškarca.

“Dragi moji ljudi, molim vas, nestao mi je unuk. Željko, ako negde gledaš, vrati se sunce naše, volimo te!”, napisala je ona.

Kao datum nestanka navodi se 22. januar.

“Osoba se udaljila s adrese u Zagrebu iz Ulice Otona Župančića”, objavila je policija.

Nestanak se vodi u PU zagrebačkoj.

(Kurir.rs/Večernji/Preneo: A.N.)

Borko Miladinović (42) nije mogao da podnese da bude odvojen od deteta, pa je sebi presudio na Kopaoniku, saznaje Republika.

Užičanin Borko Miladinović (42), poznati skakač u vodu i ski-instruktor čije je samoubistvo šokiralo celu Srbiju, digao je ruku na sebe jer supruga nije dozvoljavala da viđa sina, saznaje Republika.

Dugogodišnji pripadnik Gorske službe spasavanja je pronađen obešen u sobi na Kopaoniku na Bogojavljenje 19. januara. Njegova smrt bila je ogromno iznenađenje za sugrađane i kolege jer je Borko bio uvek pozitivan i nasmejan. Međutim, ispod te maske se krila duboka tuga, koju je skrivao od drugih i koja mu je, na kraju, i presudila.

CENTAR SVETA

– Nije više mogao da podnese da bude odvojen od trogodišnjeg deteta, to mu je strašno teško padalo. Ali da će uraditi ovako nešto, ni u najcrnjim snovima nismo očekivali – kaže za Republiku izvor blizak porodici Miladinović.

Njegovi poznanici kažu da je uvek bio spreman da podeli savet i lepu reč.

– Bio je sportista, vedrog duha, vodio je zdrav život, ali za bol koju je nosio duboko u sebi znali su samo njegovi najbliži. Poslednje tri godine, centar njegovog sveta bio je dečak, zbog kog je na kraju i otišao u smrt. Nije više mogao da podnese da ne može da viđa dete, zato se i obesio – ispričao je naš sagovornik.

On dodaje da porodica ne želi da govori na tu temu:

– Povukli su se u kuću i boluju. Niko im ne bi bio u koži. Sve su to mnogo fini ljudi. Svaki Užičanin koga biste pitali ne bi imao lošu reč da kaže. Borko je, inače, bio ponos našeg grada, tako da je ovo, slobodno možemo reći, tragedija za celo Užice.

Prema rečima našeg sagovornika, žena s kojom je mladi sportista imao dete, uprkos tome što je Borko bio savršen otac, uvek je pravila probleme kad je dete trebalo da bude s njim.

Šampion u skokovima s mosta

Miladinović je bio uspešan sportista, a proslavio se pobedama u skokovima sa starog železničkog mosta u Užicu, na kojima je trijumfovao 2012, 2013. i 2015. Učestvovao je i na skokovima s višegradske ćuprije, gde je takođe pobeđivao.

DEPRESIJA, PA SUICID

– Da li je na taj način želela da ga povredi, tek rezultat tog inata je ova nesreća. Ugašen je život mladog čoveka, a dete je ostalo bez oca. Gore nije moglo biti – priča izvor našeg portala.

Psiholog Snežana Repac za Republiku kaže da loši odnosi u porodici i te kako mogu da utiču na psihu.

– Ukoliko neko nema dobar odnos s partnerom i ako se osporava uloga roditelja, izgaranje u toj borbi za ljubav i protiv mržnje može da dovede do nervne iscrpljenosti, do mračnog raspoloženja i gubitka nade, volje za životom. U tim momentima su ljudi u krizi i, ako ne potraže ili ne dobiju pomoć, u riziku su da im se desi dezorganizovano ponašanje. Pada se u depresiju, može da dođe do neopreznog rukovanja lekovima, opojnim supstancama ili pokušaja samopovređivanja. Suicid se dešava jer je svest sužena usled teškog psihičkog stanja – objašnjava naša sagovornica.

Otac nem od tuge: Razumite me…

Borkov otac Jovo Miladinović i dalje je u šoku zbog gubitka sina.

– Razumite me, zaista ne mogu da dajem izjave za medije – kratko nam je rekao.

Suze i neverica na društvenim mrežama

O tome kakav je bio Borko najbolje svedoče komentari na društvenim mrežama:

– Veoma smo tužni… Neverovatno saznanje da nas je napustio dragi, visoko profesionalni i uvek skromni Borko Miladinović istinski je nanelo duševni nemir i nespokoj.

– Dragi Borko, neka je tvojoj duši večni spokoj… Divni čoveče, večna ti slava.

– Pamtićemo te kao neprikosnovenog takmičara i nedostižnog nosioca titule najboljeg skakača u visinskim skokovima naše manifestacije. Porodici upućujemo iskreno saučešće. Večna ti slava, legendo.

– Neverica, tuga. Dragi druže, večna ti slava! Neka te anđeli čuvaju i na njihovim stazama da te sreća prati. Nedostajaćeš nam na Kopaoniku.

“Tri godine čekamo pravdu! Ne možemo više da podnesemo ovu nepravdu, velika sramota. Moje dete je bilo krvavo, pod točkovima. Sin mi je umro pred očima i za njegovu smrt niko ne odgovara. Kome više da se obratimo? Veća prava imaju psi, nego naša nastradala deca”

Ovako za “Blic” priča Kristina Alimović, neutešna majka dečaka Edina Krstića (4) koji je poginuo 12. maja 2021. godine kada ga je Slavoljub Jocić (49) iz Popovca pregazio kombijem u centru sela. Porodica Alimović već tri godine čeka pravdu, nadajući se da će bahati vozač dobiti kaznu koju zaslužuje.

– Zadesila nas je velika tragedija. Mogao je da ga vidi, mogao je da ga izbegne. Svakim danom u glavi odzvanja milion pitanja, ali to ništa ne može promeniti. Našeg Edina nema, a njegov ubica je na slobodi. Mnogo nam je teško, nikada ga nećemo zaboraviti – počinje svoju ispovest za “Blic” neutešna majka nastradalog dečaka.

“Ljudi su ga izvukli ispod točkova, bio je krvav”

Kristina se prisetila kobnog jutra kada je njen sin preminuo, ističući da su to scene koje će joj zauvek ostati urezane u pamćenju.

– Tog dana bili smo Edin i ja u pošti. Izašli smo iz pošte i dete je krenuo ispred mene, vozio je bicikl. Sišao je i stao da me sačeka, bila sam gotovo iza njega. Sve se odigrano u sekundi. Odjednom je naišao beli kombi i pregazio ga. Skrenuo je direktno u njega – navodi skrhana majka.

Prema njenim rečima, od šoka je bila paralisana nekoliko trenutaka, a onda je krenula da trči prema svom detetu.

– Dete mi je umrlo pred očima. Moj sin je bio pod točkovima. Da se nismo našli blizu, on bi ga razneo. Nije ni video da ga je udario. Udarali smo u kombi i vikali da stane, da je pregazio dete. Kada je vozač izašao rekla sam mu: “Ubio si mi dete”, a on mi je odgovorio: “Što ga nisi pazila?”. Edin i njegov bicikl još su bili ispod kombija. Ljudi su ga izvukli ispod točkova, bio je sav krvav – priča naša sagovornica.

“Pregazio mi je sina, pa otišao do pošte da plati račune”

Ističe i da je vozač nakon što je udario nesrećnog dečaka, hladnokrvno otišao do pošte da plati račune.

– Nije stao ni da mu pomogne, otišao je u poštu bez reči. Dali su mi Edina u ruke, bio je sav krvav. Išla mu je krv iz ušiju. U rukama sam nosila svoje dete koje se nije pomeralo do ambulante. Te scene su mi stalno pred očima, mnogo je teško – kaže Kristina.

Porodica Alimović odselila se iz Popovca, jer kako kažu, nisu mogli da gledaju ubicu svoga sina. Kristina se sa suprugom i decom preselila u Vlasotince, a pre više od godinu dana dobili su i ćerku.

– Naša ćerka se zove Eldina, u spomen na tragično nastradalog brata. Uvek ću pamtiti mog sina, bio je tako srećno, veselo i živahno dete. Spavali smo zajedno, ostala sam bez moje duše. Sedam meseci sam bila na lekovima. Edina ništa neće vratiti, ali bar očekujemo da ubica našeg sina odgovara – zaključuje Kristina.

Vozač koji je usmrtio malog Edina brani se sa slobode.

Pevačica Dani Li izgubila je život nakon neuspešne operacije.

Pop zvezda Dani Li preminula je u 42. godini nakon komplikacija usled liposukcije. Iza sebe je ostavila muža i sedmogodišnju ćerku.

Pevačica – punog imena Danijel Fonseka Mačado – operisana je u petak. Išla je na liposukciju stomaka i leđa, kao i na smanjenje grudi. Tokom zahvata u Pinhaisu u Brazilu, ona je pretrpela komplikacije i morala je hitno da bude prebačena u bolnicu u obližnjoj Kuritibi.

– Njeno telo stiže sutra u Macapu. Veoma smo potreseni zbog svega ovoga. Sahrana će biti u subotu – izjavio je njen suprug Marselo Mira.

Postala je nadaleko poznata u Brazilu nakon svoje hit pesme „Eu sou da Amazonia“ (Ja sam sa Amazonka). Rođena je u Afui u amazonskoj džungli i počela je da peva kada je imala pet godina. Nakon što je učestvovala u šouu talenata u svom rodnom gradu, preselila se u Macapu kada je imala 17 godina.

Tamo je osnovala brega žanr brazilske pop muzike – i grupu “Banda Sensacao”. Godine 2008. upoznala je pesnika Osmara Đuniora, koji je postao njen producent i dao joj hit koji ju je doveo do slave.

Njena poslednja pesma objavljena je pre samo dva meseca. Tačan uzrok komplikacija još nije utvrđen. Platila je 4.000 funti za operaciju, prema nekim izveštajima. Pretpostavlja se da je istraga u toku.

Srbija Danas/The Sun/Prenela: K.L. 

Najmanje 11 osoba je povređeno, među kojima je četvoro dece

Šest osoba je poginulo – uključujući tri vatrogasca – nakon što se cisterna sa 60 tona tečnog prirodnog gasa sudario i eksplodirao u mongolskoj prestonici, javlja BBC.

Stotine vatrogasaca poslato je da se bore sa požarom nakon sudara cisterne s automobilom u mongolskoj pretonici Ulan Batoru u sredu ujutro, saopštili su zvaničnici.

Najmanje 11 osoba je povređeno, a vatra se proširila na obližnje zgrade.

Erdenebold Sukbatar, 40-godišnji advokat, rekao je novinskoj agenciji Rojters da je nesreća, koja se dogodila nešto posle 1 sat po lokalnom vremenu, delovala kao zemljotres, ali praćen jakim svetlom.

– Bilo je veoma snažno. Do tada nikada nisam video tako jaku eksploziju. Bilo je oko 60, znate, tona, što znači 60.000, litara gasa, znate. Bila je ogromna količina tečnog gasa – rekao je on.

Gledao je kako se vatra od eksplozije proširila na “gotovo tri različite zgrade”, penjući se velikom brzinom.

Jedan stanovnik rekao je Rojtersu da su im ulazna vrata već bila zahvaćena plamenom u trenutku kada su shvatili da je njihova zgrada zapaljena, što ih je primoralo da se probiju kroz zadnja vrata. Kada su se osvrnuli, vatra je zahvatila gornji sprat zgrade.

– Sve se dogodilo veoma brzo – rekli su.

Drugi je opisao kako im je silina eksplozije ne samo raznela prozore, već i uništila balkon.

Prema rečima Sainbujana Amarsaikana, zamenika premijera Mongolije, nije bilo prijavljenih žrtava ni u jednoj od zgrada.

Međutim, otkrio je da su vatrogasci poginuli u eksploziji, koja je odbacila deo kamiona “sa puno sile”, što je rezultiralo “tragičnim gubitkom života”.

Mongolska nacionalna agencija za vanredne situacije (NEMA) – koja je saopštila da je požar ugašen do 4.30 – dodala je da je među povređenima četvoro dece, uključujući jedno koje se leči od trovanja.

Sada se postavljaju pitanja zašto je cisterni koja je prevozila tako opasan teret dozvoljeno da uđe u stambeni kvart, u kojem se nalazi mnogo škola.

– Znate, ako bi se to dogodilo po danu, posebno tokom jutarnjeg ili večernjeg špica, to bi bilo razornije – istakao je Erdenebold Sukbatar.

– Ovo pokazuje da je planiranje grada zaista loše – rekao je Ankbajar Galbadrak novinskoj agenciji AFP.

– Svi ovi kamioni – sa gasom ili bez njega – trebalo bi da putuju van granice grada – zaključio je on.

(Srbija Danas/Telegraf)

Da li Srbija po ovom modelu zakona može da se izbori za pravdu žrtava u “Ribnikaru”?

Prošlo je više od sedam meseci od stravičnog masakra koji je potresao Srbiju i region. Dana 3. maja ove godine, učenik sedmog razreda osnovne škole “Vladislav Ribnikar” izvršio je nezapamćeni zločin, koristeći očev pištolj kako bi ubio svoje drugove i čuvara škole. U samo nekoliko minuta, sve se završilo, ostavljajući trajne ožiljke po društvo. Početna izveštavanja ukazivala su na osam žrtava i ranjavanje šestoro dece i jednog nastavnika, no broj mrtvih kasnije se popeo na devetoro.

Prema policijskim izveštajima, učenik je više od mesec dana planirao svoj zločin, sastavljajući spisak ciljeva i detaljno proučavajući plan škole. Naoružan očevim pištoljem i molotovljevim koktelima, izvršio je napad i nakon toga pozvao policiju, priznavši svoje delo. Otac počinioca je uhapšen istog dana, dok je ministar policije otkrio da su pištolji bili legalno registrovani, ali su očigledno bili dostupni dečaku.

Trenutno se dečak nalazi pod policijskim nadzorom i veštačenjem, a sudbina mu zavisi od izveštaja stručnog tima. Iako zakon ne prepoznaje krivičnu odgovornost za maloletnike, postavlja se pitanje da li bi trebalo promeniti pristup, kao što su to učinile druge zemlje.

Na primer, u slučaju pucnjave u srednjoj školi “Westside” u Arkanzasu 1998. godine, dvojica maloletnih počinilaca osuđena su na zatvorsku kaznu do 21. godine života, što je maksimalna kazna za maloletnike u toj državi.

Ova situacija pokreće debatu o tome da li bi Srbija trebalo da razmotri slične zakonske mere kako bi se osigurala odgovornost maloletnih počinilaca teških krivičnih dela.

Kako su se druge zemlje izborile sa ovakvim zločinom?

I dok je i dalje motiv za surova ubistva koje je počinio nepoznat, i dok u jednoj klinici dečak ne pokazuje znake kajanja za svoja zlodela, i dok se raspreda koja je odgovornost njegovih roditelja i da li ona postoji… možemo da vidimo kako su se druge zemlje izborile sa ovakvim zločinom.

24. marta 1998. godine dogodila se pucnjava u srednjoj školi “Westside” u Arkanzasu (poznata kao “pucnjava u Jonesboru”). Počinioci su bili Mičel Džonson, 13 godina, i Andru Golden, 11 godina – naoružani raznim oružjem, uključujući puške i pištolje, upucali su i usmrtili četvoricu učenika i jednog učitelja. Takođe su ranili desetoro ljudi.. Prilikom pokušaja bekstva sa mesta zločina obojica su uhapšena. Deset drugih osoba je povređeno.

S obzirom na to da su bili maloletnici u vreme izvršenja zločina, njihova kazna je bila specifična. Dvojica klinaca su osuđeni za pet ubistava i deset napada i to na zatvorsku kaznu do svoje 21. godine. To je maksimalna kazna za maloletnike prema zakonima savezne države Arkansas.

Ovo je bio jedan od najsmrtonosnijih napada u školi u Sjedinjenim Američkim Državama u to vreme, sve do pucnjave u srednjoj školi Kolumbin koja se dogodila godinu kasnije. 

Kako se sve dogodilo?

Džonson je odneo oružje u šumu u blizini škole. Kada su deca i nastavnici izlazili iz škole, dvojica dečaka su otvorila vatru, pri čemu su zvaničnici izjavili da je pucnjava počela u 12:41 popodne. Tokom incidenta, mnogi su bili zbunjeni na početku zbog izveštaja o uzvicima “Sve je lažno”, jer su prijatelji povređenih učenika pokušavali da ih evakuišu, dok je nastavnica Šanon Vrajt koristila svoje telo kako bi zaštila povređenog učenika. Druga nastavnica je proveravala prisustvo učenika na svom spisku, kada je čula pucnjeve koji su zvučali “kao petarde” i pomislila da je to neumesan pokušaj zastrašivanja dece, potencijalno kako bi ih naterali da shvate vežbu ozbiljno. Jedan učenik je izvestio da su zvuci na početku bili odbačeni jer su radnici na izgradnji nove zgrade za peti razred bili blizu i mislilo se da dolaze od njih.

Učenici su evakuisani u školsku halu gde su mogli da čuju kako meci odjekuju o spoljašnje cigle i zidove.

Tokom suđenja, Džonson je spustio glavu i pročitao pismo izvinjenja koje je napisao porodicama žrtava. Rekao je da nije imao nameru da cilja bilo koga.

– Zdravo. Zovem se Mičel. Moje misli i molitve su sa onim ljudima koji su ubijeni ili ranjeni i sa njihovim porodicama. Stvarno sam tužan zbog svega. Moje misli i molitve su sa decom s kojom idem u školu. Stvarno želim da ljudi jednog dana upoznaju pravog Mičela. Iskreno, Mičel Džonson.”

U Arkanzasu, kao i u većini američkih država, postoji mogućnost da maloletnim počiniocima bude suđeno kao odraslim osobama, posebno u slučajevima teških zločina kao što je ubistvo. Međutim, kada maloletniku bude suđeno kao maloletnoj osobi, kazne se obično izriču u skladu sa zakonima i smernicama koje regulišu kazneni sistem za maloletnike. U Arkanzasu, maksimalna kazna koja se može izreći maloletnom počiniocu je zatvorska kazna do 21. godine života. Ova kazna može obuhvatati period proveden u maloletničkom popravnom domu, maloletničkom zatvoru ili drugom odgovarajućem institucionalnom okruženju.

Postavlja se pitanje da li u Srbiji može zaživeti ovakav zakon kojim bi se maloletni izvršioci najtežnih krivičnih dela sproveli pravdi.