Miljana Kulić, koja se vratila u Elitu pošto je prvo pobegla sa Lazarom Čolićem Zolom iz rijalitija, sad je cimerima rekla da misli da je u drugom stanju, a ako se to ispostavi kao tačno zadržaće Zolino dete.
– Od danas se osećam rasterećeno jer sam sa njim opet gubila vreme. Hvala Bogu dao mi je pamet u glavu i nije mi dozvolio da odem. On me je navukao da skinem bubicu, šatro je kupovao mir koji je imao. Šan i Pablo su svedoci kako je pričao da želi svadbu, apartman, da radi sa mnom na bebi jer želi da budem majka njegovog deteta. Ja nisam želela zbog antidepresiva i lekova za spavanje to. Ja sa, svesno sve radila jer sam ga volela i sve sam svesno radila. Bilo mi je drago jer nema moje mame – rekla je Miljana i nastavila svoje izlaganje.
FOTO: PRINTSCREEN
– On je tražio i da dobijemo psa malog, ja sam rekla da je to budalaština. Krišom smo uzeli Beku i igrali se sa njom u vešeraju. Da se igraš sa nečijim emocijama možeš ali da se igraš sa nečijim životom… Ja sam želela drugo dete sa njim, ali Bog mi je poslao signal da ne treba da idem. Pomislila sam da li ću opet staviti Zolu ispred deteta i odmah sam presekla. Mislim sa sam trudna, moliću Boga da nisam trudna, ali dete ću zadržati ako jesam. On je odrastao bez oca i postoji mogućnost da bude isti kao svoj roditelj i da ne bi hteo da vidi dete – rekla je Miljana.
FOTO: ANTONIO AHEL/ATAIMAGES
Inače, Miljana Kulić i Lazar Čolić Zola pobegli su iz rijalitija, Miljana se vratila u “Elitu” i tom prilikom je cimerima otkrila šta se desilo.
– Diskvalifikovao se. Trebali smo da odemo da pregovaramo za apartman, ili Rajsko ostrvo, pošto smo radili neke stvari. Međutim, on je tražio 100.000 evra da mu se daju odmah iste sekunde do kraja rijalitija. Naravno, niko ne pristaje na ucene – rekla je Miljana.
Podsetimo, Miljana je i ranije ostajala u drugom stanju sa Zolom, ali nijednom nije zadržala trudnoću. Jednom je čak izašla iz rijalitija kako bi imala intervenciju.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Badnji dan koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik Božić.
Badnji dan prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću. Prate ga monogobrojni običaji koji ulepšavaju pripeme čovekove duše za rođenje sina Božjeg. Predstavlja poslednji i najstroži dan velikog posta.
Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.
Badnji dan i Božić su nerazdvojni ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.
Sečenje badnjaka
Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska Sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji, biran je cer, na zapadu, zavisno od kraja, to su hrast ili bukva, u smedrevskim selima, na primer, seče se samo hrastova grana. Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja.
Običaj koji su praktikovali naši preci je da se u praskozorje, pod udarcima sekire, jedan se mladi hrast oprašta sa suncem. Seče se sa tri udarca, tako da padne ka istoku.
Negde se seče jedan badnjak, negde dva, tri, devet, a ponegde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Kad se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, odnosno badnjake, prislanja ih na kućni zid, a tek s prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište. Dok su badnjačari još u šumi, iz kuće se posakrivaju tronožne stolice, metle, kudelje, vretena i igle.
Badnjak je simbol onog drveta, koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist.
Njegovo loženje je glavni deo ovog praznika, ali će badnjak od zore, do sumraka, ostati prislonjen uz kuću, i tek potom biti unet, uz posipanje žitom. Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir.
Ukrašavanje doma i trpeze
Na badnje jutro kuća se čisti, ukrašava sa slamom, na sto se stavlja suvo i koštunjavo voće, slavska sveća – započinje post koji za cilj ima čišćenje duše. Potom se priprema posna večera, peče pečenica i ide u crkvu na bdenje.
Domaćice prave posnu trpezu, ali raznovrsnu, koja bi trebalo da sasdrži: pasulj, ribu, baklavu, pogaču, pitu…Veruje se da će tako i nova godina biti bogata i plodna.
Podovi se posipaju slamom, baš kao u Vitlejemskoj pećini, deca pijuču, da bi se živina množila i umolilo blagostanje.
U ovim običajima leži pronalaženje smisla praznika Hristovog rođenja. Nije sve u trpezi i jelu, jer se sve to može spremiti bilo koji dan. Bitno je da se ovaj praznik provede u svom domaćinstvu u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju.
I dok se u domovima pali sveća, kao simbol Isusove svetlosti koju je doneo svetu, ove su večeri sokaci i ulice pusti. Ne ide se u goste, niti se išta uzima od drugih. Praznuje se u porodici, a svi običaji upućuju na ljubav, praštanje i težnju da se sve zavade prekinu.
Loženje badnjaka
Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom, itd.
Deca „džaraju“ vatru odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći Koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica… nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.
Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori „Dobro veče, čestiti vi i badnje veče“ a ukućani odgovaraju „Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica“. Posle završetka ovoga domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.
Badnja večera
Badnja večera je raznovrsna i obilna, ali posna. Na njoj, pre svega, mora učestvovati sva čeljad. Jede se, ne sa stola, već s poda, po kojem je prostrta slama, ili s prostrte velike vreće u koju je stavljena slama, tanak sloj… Badnjački kolač se ne seče nožem već se lomi rukom. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće nego se ponešto ostavlja da prenoći, na onom mestu s koga se večeralo. Na Badnje veče, isto tako ni na prvi ni na drugi dan Božića, trpeza se ne diže, ne sklanja, čak se ni đubre ne izbacuje iz kuće. Od ovog pravila danas se odstupa, naročito u gradu gde se Badnjačka večera jede sa stola ispod kog je prostrta slama ili samo čak zavežljajčić slame s drenovom grančicom.
Na badnjoj trpezi treba da se nađe:
Pogača badnjačka (hleb) označava Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. On je sam za sebe rekao: “Ja sam hleb živi (hleb života) koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće va vek; i hleb koji ću ja dati za život sveta” (Jn 6,51).
Riba, kao i hleb, označava Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. Na grčkom jeziku, riba je IHTIS (IHΘΙΣ), a to je skup inicijala od reči Isus Hristos Božji Sin Spasitelj: I = Isus; X = Hristos; O = Božji, U = Sin; S = Spasitelj. Dakle, IHTIS znači RIBA. Zato je u prvim vremenima Hrišćanstva, riba bila znak raspoznavanja za hrišćane i crtala se po katakombama u kojima su prvi hrišćani obavljali svoja zajednička bogosluženja i učestvovali u “lomljenju hleba” i “večerama ljubavi”.
So označava silu, Božansku, blagodat Božju, koja čuva delo Božje kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.
Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske.
Med – proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom – pčele. Znači sladost večnog života, onog koji nam je osigurao Gospod Isus Hristos svojim rođenjem, u pećini vitlejemskoj, slava Mu.
Sveća koja se pali na Badnje veče i na Božić, u mnogim domaćinstvima, naročito na selu, dvokraka je ili trokraka. Ona je spremljena od čistog voska. Sveća svojom svetlošću predstavlja svetlost carstva Božjeg. Sam Hristos za sebe kaže: “Ja sam svetlost svetu!” (Jn 8, 12) “Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti.” (Jn 12, 36)
Posle večere, spava se na slami, a izjutra, rano, po rasporedu, dok jedni idu u crkvu u svečanoj odeći (obično domaćin kuće), drugi za vodu na izvor, kladenac, bunar, česmu, vrelo, treći u štalu, kod stoke, svako za svojim poslom. A domaćica sačeka najmilijeg Božićnjeg gosta “Polažajnika”.
Obilaženje kuća
U Vojvodini se deca okupljaju, predveče, pre večere, prazne đačke torbe i idu u korinđanje. Ovaj običaj je veoma sličan koledarskim običajima kod drugih naroda. Mali korinđaši obilaze u kuće u komšiluku i pevaju (korinđaju) pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića, a od domaćina očekuju da ih daruje nekom prigodnom sitnicom. Domaćini kuće daruju decu jabukama, slatkišima, kolačima, suvim voćem, orasima, a ređe novcem.
Narodna verovanja
Sledeća tri verovanja su naši preci obavezno poštovali:
– Mak valja jesti na Badnji dan, jer se veruje da će doneti mnogo novca onima koji ga jedu.
– Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.
– Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.
Na današnji dan slavimo i svetu prepodobno mučenicu Evgenija
Ćerka Filipa, eparha celog Misira. Rođena u Rimu. U to vreme hrišćani su bili izgnani iz Aleksandrije i živeli su van grada. Devica Evgenija posećivala je hrišćane i svim srcem primila je njihovu veru. Pobegla je od svojih roditelja sa dva verna evnuha, krstio je episkop Elije i prerušena u muško odelo stupila u muški manastir, gde primi monaški čin.
Toliko je očistila srce svojim podvigom, da je od Boga primila blagodat isceljenja bolnih. Tako je i iscelila neku bogatu ženu Melantiju. No posle je ova žena htela da izvuče Evgeniju na telesni greh i ne sluteći, da je Evgenija žensko. Pa kako bi odlučno odbijena od strane Evgenije, ova zla žena iz osvete ode eparhu i okleveta Evgeniju onako isto kao nekad žena Pentefrijeva celomudrenog Josifa. Eparh naredi da sve te monahe stave u okove i u tamnicu zajedno s Evgenijom.
Međutim, kada je bila izvedena na sud, sveta Evgenija pokazala se svome ocu kao njegova ćerka. Obradovani Filip tada krsti se sa celim domom svojim i bi izabran za episkopa aleksandrijskog. Čuvši za ovo, rimski car poslao je nekog opakog vojvodu Terencija, koji došavši u Aleksandriju tajno ubi Filipa. Tada se sveta Evgenija preselila u Rim sa majkom i braćom.
U Rimu je neustrašivo i revnosno prevodila neznabošce u hrišćansku veru, naročito devojke. Tako prevede u veru i neku krasnu devicu Vasiliju. Uskoro Vasilija bi posečena za Hrista, kako joj Evgenija i predskaza. Tada biše posečeni i oba ona evnuha, Prot i Jakint. Najzad dođe mučenička končina i svetoj Evgeniji. Od njene blizine pade hram Dijanin i razruši se. Mučitelji baciše je najpre u vodu, potom u oganj, no Bog je spase. Javi joj se sam Gospod Isus u tamnici i reče joj, da će ona postradati na sam dan Njegovog Roždestva. Tako i bi. Mačem je posekoše 25. decembra 262. godine u Rimu.
Radujte se
Kada posle toga majka jedne noći plakaše na njenom grobu, javi joj se sveta Evgenija sa mnoštvom devojaka u velikoj slavi, i reče joj: “Raduj se i veseli se, majko moja, što Gospod Hristos uvede i mene u radost svetih, a oca moga uvrsti u red patrijaraha; u nedelju pak On će i tebe primiti u večnu radost. Zapovedi sinovima tvojim a braći mojoj, da oni do kraja sveto očuvaju znamenje Hristovo koje su primili u krštenju, te da mi budu braća ne samo po telu nego i po duhu, i da tako sav rod naš prinesemo na dar prijatan Bogu”.
Kada sveta Evgenija govoraše to svojoj majci, čuše se glasovi mnoštva svetih anđela koji pevahu i slavljahu Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednoga u Trojici Boga, kome i od nas grešnih neka je slava i hvala.
Avion “Alaska erlajnsa” prinudno je sinoć sleteo u Portland u američkoj saveznoj državi Oregon nakon što je osoblje prijavilo problem sa pritiskom u letelici.
CNN prenosi da su to naveli zvaničnici, dok je jedan od putnika kazao da je prozor aviona otpao tokom leta.
U letelici je bio 171 putnik i šest članova posade.
Međunarodni aerodrom u Portlandu je potvrdio prinudno sletanje aviona na letu 1282 koji je iz Portlanda krenuo u Ontario u Kaliforniji.
(Kurir.rs/CNN/Preveo: N. V.)
Avion “Alaska erlajnsa” prinudno je sinoć sleteo u Portland u američkoj saveznoj državi Oregon nakon što je osoblje prijavilo problem sa pritiskom u letelici.
CNN prenosi da su to naveli zvaničnici, dok je jedan od putnika kazao da je prozor aviona otpao tokom leta.
U letelici je bio 171 putnik i šest članova posade.
Međunarodni aerodrom u Portlandu je potvrdio prinudno sletanje aviona na letu 1282 koji je iz Portlanda krenuo u Ontario u Kaliforniji.
Prate ga monogobrojni običaji koji ulepšavaju pripreme čovekove duše za rođenje sina Božjeg. Predstavlja posljednji i najstroži dan velikog posta.
U praskozorje, pod udarcima sjekire, jedan se mladi hrast oprašta sa suncem. Sječe se sa tri udarca, tako da padne ka istoku.
Badnjak je simbol onog drveta, koje su, prema predanju, pastiri donijeli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagriju pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist.
Njegovo loženje je glavni dio ovog praznika, ali će badnjak od zore, do sumraka, ostati prislonjen uz kuću, i tek potom biti unijet, uz posipanje žitom. Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir, prenosi Stil.
Na badnje jutro kuća se čisti, ukrašava sa slamom, na sto se stavlja suvo i koštunjavo voće, slavska sveća – započinje post koji za cilj ima čišćenje duše. Potom se priprema posna večera, peče pečenica i ide u crkvu na bdenje.
Domaćice prave posnu trpezu, ali raznovrsnu, koja bi trebalo da sasdrži: pasulj, ribu, baklavu, pogaču, pitu…Veruje se da će tako i nova godina biti bogata i plodna.
Podovi se posipaju slamom, baš kao u Vitlejemskoj pećini, deca pijuču, da bi se živina množila i umolilo blagostanje.
U ovim običajima leži pronalaženje smisla praznika Hristovog rođenja. Nije sve u trpezi i jelu, jer se sve to može spremiti bilo koji dan. Bitno je da se ovaj praznik provede u svom domaćinstvu u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju.
I dok se u domovima pali sveća, kao simbol Isusove svetlosti koju je doneo svetu, ove su večeri sokaci i ulice pusti. Ne ide se u goste, niti se išta uzima od drugih. Praznuje se u porodici, a svi običaji upućuju na ljubav, praštanje i težnju da se sve zavade prekinu.
Mnogi običaji vezani za Badnji dan su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje.
Sledeća 3 verovanja su naši preci obavezno poštovali:
– Mak valja jesti na Badnji dan, jer se vjeruje da će donijeti mnogo novca onima koji ga jedu.
– Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.
– Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.
Milan Čubrić, otac četvoro dece iz sela Goračići kod Lučana, postao je simbol borbe i predanosti za svoju porodicu. Njegova odlučnost da provede gotovo dva dana prodajući badnjake preko puta kafane “Car Lazar” nije proizvela samo divljenje, već i duboku emotivnu reakciju kod mnogih ljudi. Ono što ovog hrabrog čoveka pokreće je želja da obezbedi najlepše trenutke za svoje najmilije tokom božićnih praznika.
Nesebična borba za bližnje Ono što posebno dira u srce jeste činjenica da Milan nije postavio cenu na svoje badnjake, već je odlučio da svako da koliko može.
“Ostajem celu noć i sutra ceo dan da prodajem. Na kraju se to sve lepo očisti, sredi i uljudi se”, poručio je Milan, pokazujući svoju neizmernu predanost i požrtvovanost.
Teškoće i izazovi Finansijski problemi su glavni razlog zbog kojeg se Milan našao u ulozi prodavca badnjaka.
“Treba mi novca za kuću i decu. Žena i najstarija ćerka Sanja imaju zdravstvene probleme, imaju epilepsiju. One nisu mogle da dođu da mi pomognu”, objasnio je on.
Ovo je samo jedan od mnogobrojnih izazova s kojima se ova hrabra porodica suočava. Porodična sloga kroz teškoće Milanova porodica, koja broji šest članova, suočava se sa brojnim teškoćama, kako finansijskim, tako i stambenim.
“Gledajući i stambeno, mnogo očajno živimo, sobica jedna, brvnara, tri sa tri”, dodao je Milan, oslikavajući sliku teške materijalne situacije. Ovaj primer hrabrosti i odlučnosti poziva sve koji prolaze pored njegovog prodajnog mesta da podrže njegov trud kupovinom badnjaka. Milan Čubrić je istinski junak koji svojom posvećenošću i ljubavlju prema porodici inspiriše mnoge ljude da se okrenu bližnjima i pruže podršku u teškim vremenima.
Svako u nekom trenutku ima problem sa bolovima u vratu i morate priznati da su baš neugodni, pogotovo ako traju duži vremenski period. Probali ste sa lekovima, masažama, raznim kremama i melemima, ali ne pomaže sve da se ove nelagodnosti rešite. Trenutno olakšanje vam ne znači mnogo, jer se bol ponovo vraća. Možete imati slobodu u pokretima i rešenje koje će pomoći da se otarasite napetosti i bolova.
Kao rezutat višedecenijskog istraživanja, osmišljen je i kreiran vazdušno dekompresioni sistem (VDS) koji predstavlja najefikasniji način u oslobođenju ljudi bola prouzrokovanog nepravilnim držanjem, povredom ili oboljenjem. Ovaj svetski priznati revolucionarni sistem jedina je terapija za vratnu, kičmenu i regiju donjih leđa, koja na organizam deluje sistemski i ne uključuje upotrebu lekova i, što je takođe sjajno, možete je koristiti u udobnosti svoga doma.
Vratna kragna CD5 sa dekompresionim sistemom predstavlja revolucionarni pristup u tretiranju bola u vratu. Veoma laka i jednostavna za upotrebu, ona pomaže smanjenju pritiska na deo vratne kičme, zahvaljujući inovativnom longitudinalnom sistemu istezanja. Pumpanjem vazduha u vazdušnu komoru postižete funkciju podrške i istezanja vrata.
FOTO: PROMO
Vratna kragna:
Opušta napete mišiće, ukleštene nerve, bol u vratu i glavobolju
Lečenje osteoartritisa i nateklih diskova, ispravljanje vrata i diskova i zglobova zahvaćenih degenerativnim procesom
Pomaže u lečenju cervikalne spondiloze, korena nerva i kičmene arterije
Kod ovoga modela, ne postoji mogućnost manuelnog podešavanja sa prednje strane, i ceo vrat je obavijen sa vazdušnim komorama. Kada su vazdušne komore napumpane, vrat i glava su podupreti sa mekim delom kragne. Obezbeđuje bolji komfor i osećaj.
Milan Čubrić, otac četvoro dece iz sela Goračići kod Lučana, postao je simbol borbe i predanosti za svoju porodicu. Njegova odlučnost da provede gotovo dva dana prodajući badnjake preko puta kafane “Car Lazar” nije proizvela samo divljenje, već i duboku emotivnu reakciju kod mnogih ljudi. Ono što ovog hrabrog čoveka pokreće je želja da obezbedi najlepše trenutke za svoje najmilije tokom božićnih praznika.
Nesebična borba za bližnje Ono što posebno dira u srce jeste činjenica da Milan nije postavio cenu na svoje badnjake, već je odlučio da svako da koliko može.
“Ostajem celu noć i sutra ceo dan da prodajem. Na kraju se to sve lepo očisti, sredi i uljudi se”, poručio je Milan, pokazujući svoju neizmernu predanost i požrtvovanost.
Teškoće i izazovi Finansijski problemi su glavni razlog zbog kojeg se Milan našao u ulozi prodavca badnjaka.
“Treba mi novca za kuću i decu. Žena i najstarija ćerka Sanja imaju zdravstvene probleme, imaju epilepsiju. One nisu mogle da dođu da mi pomognu”, objasnio je on.
Ovo je samo jedan od mnogobrojnih izazova s kojima se ova hrabra porodica suočava. Porodična sloga kroz teškoće Milanova porodica, koja broji šest članova, suočava se sa brojnim teškoćama, kako finansijskim, tako i stambenim.
“Gledajući i stambeno, mnogo očajno živimo, sobica jedna, brvnara, tri sa tri”, dodao je Milan, oslikavajući sliku teške materijalne situacije. Ovaj primer hrabrosti i odlučnosti poziva sve koji prolaze pored njegovog prodajnog mesta da podrže njegov trud kupovinom badnjaka. Milan Čubrić je istinski junak koji svojom posvećenošću i ljubavlju prema porodici inspiriše mnoge ljude da se okrenu bližnjima i pruže podršku u teškim vremenima.
Ana Korać, otvorila je vrata svog porodičnog doma, pa otkrila kako će provesti praznik u krugu porodice, priznala da ju je majčinstvo mnogo promenilo, kao i na koga liči beba.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Ana Korać uživa u majčinstvu i harmoničnom životu sa svojim partnerom, te otkriva da Božić uvek provodi u krugu porodice, ali ovoga puta praznik za nju ima posebnu važnost budući da ga prvi put dočekuje sa sinom i suprugom.
– Božić kao i svake godine, provešćemo u krugu porodice, s’tim što nam je ovo prvi Bozić sa najomiljenijim članom, tako da će najmlađi član biti u centru pažnje.
Da li se suprug i ti držite tradicije, idete li na božićnu liturgiju, da li postite?
– Oboje smo iz izuzetno tradicionalnih porodica i odgajani smo u tom duhu, gde su porodica, srpstvo i vera na prvom mestu. Postimo, s’ tim što smo neki istrajni, a neki i ne baš tako, pa nalaze opravdanje kako od posla ne mogu da istraju u celom postu. Ovo je na suprugov račun.
Šta Božić predstavlja u vašem domu?
– Božić kao najradosniji hrišćanski praznik u našoj porodici predstavlja jedan od najlepših dana u godini, gde se svi okupljamo, družimo, sumiramo prethodnu godinu, pravimo planove za narednu i naravno uživamo u prazničnoj trpezi nakon posta.
Koliko te je majčinstvo promenilo?
– Potpuno. Mislim da žena tek kad postane majka, shvati svoju životnu ulogu. Sve što je do tada bilo bitno, bilo prioritet sada je nebitno. Tek kada se postane roditelj, čovek vidi šta su prave vrednosti, šta je prava sreća i shvati šta je najiskrenija bezgranična ljubav
Koji su ti planovi u ovoj godini, te da li imalj neku neostvarenu ćelju?
– Planovi su mi da ove godine što više kvalitetnog vremena provodim sa porodicom i da supruga ubedim da sebi skrati malo radno vreme. A što se želja tiče, sve moje želje su se ostvarile, s’ tim što bih želela da se ove godine ostvari jedan moj projekat koji je vezan za humanitarni rad sa nezbrinutom decom, ali ne bih nista otkrivala dalje dok ne dođe vreme za to.
Koja je prva reč tvog sina, mama ili tata?
– Nerado ću priznati, ali sin je prvo rekao “tata”.
Ko je strožiji roditelj, tvoj partner ili ti?
– Tata je autoritet, a mama je tu da razmazi dete.
Koliko često ideš u Ivanjicu kod majke?
– Svaku priliku rado iskoristim da odem da posetim mamu, baku, deku i ostalu rodbinu.
Šta kažu oni koje te poznaju čitav život, da li sin podseća na tebe kada si bila klinka?
– Sin je isti tata. Ja se tešim da ima nešto na mene, ali kao što rekoh, samo se tešim. Ima moje okice.
Jovana Tomić Matora, učesnica rijaliti programa “Elita”, upala je u novi klinč sa bivšom suprugom Anitom Stanojlović i njenim sadašnjim dečkom Anđelom Rankovićem.
FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ, PETAR ALEKSIĆ
Matora je naime istakla kako ne želi svoje stvari da drži pored Anitinih i Anđelovih, a onda je izjavila da je svesna da je bivša supruga mrzi.
FOTO: PRINTSCREEN
– Najmirnije sam je pozvala da razdvojimo stvari, jer neću da se svo troje presvlačimo jedno pored drugog. Moja greška je što sam je uopšte pozvala. Ja sam svoje stvari odvojila i to je to – rekla je Matora.
– Anita, ti si odmah otrčala kod Anđela – rekla je Ivana.
– Jeste, kad sam videla da je ona prebacila stvari, rekla sam mu da imamo slobodne još dve police – rekla je Anita.
– Bilo mi je neugodno da se presvlačimo tamo zajedno.Ide moja pidžama, pa Anđelov mantil, pa njene tangice. To mi je bilo suludo da vidim. Ne znam kako joj to nije smetalo, nego namerno hoće. Bilo prošlo – rekla je Matora.
– Meni ne smeta, jer je ne primećujem – rekla je Anita.
FOTO: PRINTSCREEN PINK TV
– Ja sam rekao da nije bilo potrebe da reaguje tako burno. Jeste malo glupo da delimo ormar. Možemo zameniti – rekao je Anđelo
– Ja definitivno u njenom pogledu vidim mržnju, a ništa joj nisam uradila. Kao da je sve radila na silu – rekla je Matora.
– Ne mrzim je, ali nemam empatiju, nebitna mi je – rekla je Anita.
– Najmanje što sam mogla da uradim je da je pljunem, nakon što me je udarila par puta. Ona je uvek plakala nad sobom, nikada se nije pokajala. Ja znam šta me tek čeka ovde, ide na sve samo da me diskvalifikuje – rekla je Matora.
– Anita ima bol u onoj stvari. Ima nedostatak ljubavi, jer nisu u pravom vremenu proživljavale ono što je trebalo. Ona i dalje pati za pažnjom. Njoj su se i Zola i Anđelo svideli sa vrata, što je nemoguće – rekao je Ivan.
FOTO: PRINTSCREEN YT
– Ja sam siguran da bi ona volela da Matora nije tu – rekao je Lakić.
– On se uvek javlja posle Ivana i ponavlja njegove reči – rekla je Aneli.
– Daleko od toga da je Anita ikada volela Matoru. Ona za svoje godine ima pogrešne stavove. Ja sam joj rekao da ne treba da vređa Matoru i da je ponižava, sada Anđelo treba da je usmerava, ali biće tu još dosta dešavanja – rekao je Mića.
Voditeljka „Zvezda Granda“, Sanja Kužet nedavno je objavila srećne vesti. Ona čeka treću bebu, što je obradovalo javnost, s obzirom da je jedna od omiljenih domaćih voditeljki.
Sanja svojom prirodnom lepotom i neposrednošću sve ostavlja bez teksta, a malo ko zna da ima podjednako lepu sestru.
Ona je u poslednje vreme i veoma aktivna na društvenim mrežama, a svojevremeno je sa svojim pratiocima na društvenoj mreži Instagram podelila nekoliko fotografija sa svojom sestrom i pokazala svima kako ona izgleda.
Naime, sestre su se tada uputile na hiking u jednom nacionalnom parku u Rumuniji gde su uživale u aktivnostima i prirodi odakle je voditeljka ponela najlepše uspomene.
FOTO: ANTONIO AHEL/ATAIMAGES
– Još jedno novo iskustvo – hiking! Blago-intenzivnu šetnju od 20km iskusila sam u Rumuniji u Nacionalnom parku Nera. Sestra mi je bila idealan partner za ovu avanturu! Pored uživanja u prirodnim lepotama i fizičkoj aktivnosti, imale smo sve vreme ovog sveta da se ispričamo. Adrenalin je činio svoje prolazeći strmim kozjim stazama, klisurama, pećinama. Viseći most bio je izazov! – napisala je Kužet.
FOTO: PRINTSCREEN/INSTAGRAM
Inače, Sanjina sestra ima plavu kosu, te sestre na prvi pogled nemaju puno sličnosti, ali je očigledno da su obe prave lepotice.
