Bivši rijaliti učesnik Marko Janjušević Janjuš nedavno se suočio sa velikom porodičnom tragedijom, zbog čega mu ovaj Božić jako teško pada.
Naime, Mihailo Janjušević (27) je oduzeo sebi život, a Janjuša je ova vest zatekla dok je boravio u rijalitiju “Elita”, u koji se do daljnjeg neće vraćati.
Cela njegova porodica je zavijena u crno, a na svom Instagram profilu je umesto nasmejanih lica članova svoje porodice objavio sveću i dva emotikona koja plaču, uz pesmu “Evo već je Božić”.
“Počinju snegovi, zime i praznici, evo već je Božić, a tebe još nema, počinju snegovi…” – glase stihovi pomenute pesme.
Svima je potpuno jasno da je Janjuš i dalje slomljen zbog bratovljeve smrti od koje nije prošlo ni 40 dana, te da mu na današnji dan Mihailo sigurno još više nedostaje.
Podsetimo, Janjušević se bavio modelingom, redovno je trenirao u teretani, bio je aktivan na društvenim mrežama, na kojima je svojevremeno, kako je sam priznao, dobijao pretnje i uvrede.
Bivši košarkaš i zadrugar Marko Janjušević Janjuš ostao je iznenada bez rođenog brata Mihajla Janjuševića, koji je pronađen mrtav u svom stanu 25. decembra. Janjuš je odmah iste večeri izveden iz rijalitija “Elita”, kako bi mu bile saopštene tragične vesti. Mediji su pisali da je njegov brat izvršio samoubistvo vešanjem u svom stanu.
Janjuša je slomio ovaj tragičan gubitak brata. On ne krije svoju tugu i bol i prethodnih par dana mu se neretko obraća putem svog Instagrama.
Ovo je prvi Božić koji će Janjuš provodi u svom domu nakon tragične Mihajlove smrti. Sada je objavio na društvenim mrežama sliku sveće sa emotikonom koji plače i podelio je pesmu “Evo već je Božić”.
Foto: Instagram Printscreen/mali_janjus
– Počinju snegovi, zime i praznici.. Evo, već je Božić, a tebe još nema, počinju snegovi – glasi tekst pesme koju je Janjuš okačio.
Janjuš je potom podelio još jednu objavu i zahvalio se svima koji su mu pružili podršku u ovim najtežim momentima.
Foto: Instagram Printscreen/mali_janjus
– Srećan Božić od srca želim svima koji danas slave, da uživate sa svojim najvoljenijima u ovom najlepšem danu u godini. Hvala vam svima na podršci koju pružate meni i mojoj porodici u danima koji su iza nas… Želim vam svu sreću, mir, ljubav, a najviše zdravlja – napisao je Janjuš na svom Instagramu.
U mnoštvu vesti koje nas svakodnevno okružuju, izdvaja se priča o humanosti, koja između crtica života, otkriva koliko veličanstvena može biti ljudska duša. Petar Ristić, vlasnik kompanije „Ristić gradnja“, odabrao je put dobrote, deleći svoje bogatstvo s onima kojima je to najpotrebnije. Ključevi od stana koji je Petar odlučio da pokloni stigli su u ruke porodici Đure Đalinca.
Petar Ristić nije došao do svog uspeha bez borbe. Njegov život je bio putovanje puno borbi i uspona. Sa posvećenom porodicom, Ristić je stvorio firmu i izgradio zdrave vrednosti. Upravo ta snaga u porodici i poštovanje prema drugima usmerila ga je ka neverovatnom činu – odluci da pokloni svoj stan porodici koja je bila bez krova nad glavom.
„Čovek je onoliko bogat koliko može da da drugima.“ Ovo je moto koji vodi život Petra Ristića. Ideja o poklanjanju stana nije proistekla iz trenutka, već iz Ristićevog životnog puta. Svoje iskustvo teškog života, borbe i samoostvarenja želi preneti na decu i unuke. Ovo nije samo gest pomoći, već filozofija koju želi da nastavi i širi njegova porodica.
Stan koji je poklonio ima 40 kvadrata i kompletno je sređen i sa podnim grejanjem. Nakon posete mnogim porodicama, odluka je pala na porodicu Đure Đalinca. Ova porodica, koja se sastojala od šestoro članova, sada se sastoji od majke Biljane i četvoro dece. Decenijama su živeli kao podstanari, pokušavajući sastaviti kraj s krajem, a kada se Đura razboleo i izgubio posao, situacija se dodatno zakomplikovala.
U svetu materijalnih darova, često zaboravljamo da su najdragoceniji pokloni oni koji dolaze iz srca. Biljana Đalinac, dobila je više od ključeva stana od Petra Ristića. Uz ove ključeve, ona će nositi sa sobom još jedan dar – pismo koje je njen suprug napisao dva meseca pre nego što je izgubio bitku sa teškom bolešću.
Reči iz ovog pisma, napisane s ljubavlju i saosećanjem, sada će dodatno obasjati Biljanin put. Suprugovo izvinjenje zbog toga što je „iz voza morao da izađe koju stanicu ranije“ postaje simbol njihove nezaboravne ljubavi.
Ovo pismo, prepuno topline i osećaja, svedoči o jednom posebnom životu koji je oblikovao hrabar, pažljiv, i brižan čovek. Iako je prošlo vreme od njegovog odlaska, poruka koju nosi ovo pismo ostaje neuništiva.
Nije samo stan, nisu samo ključevi, već je to i ovo pismo, oživljenje uspomena i emocija koje će Biljanu pratiti na svakom koraku njenog puta. Darovanje stana jeste čin velikodušnosti, ali darivanje ovog pisma iz srca prenosi poruku koja prevazilazi materijalno. To je dar ljubavi, snage, i sećanja koji će podsticati i oblikovati život porodice Đalinac.
Đura i Biljana su živeli srećno do dana kada je onizgubio bitku sa kancerom. Njihova priča nosi teret izuzetne tuge i borbe, ali gest Petra Ristića doneo je svetlo u njihovu tamu.
Njihova priča je puna izuzetne hrabrosti i snage. “Nismo se predali teškoćama koje nam je život postavo pred noge, već smo svi zajedno hrabro koračali napred noseći na leđima brigu o porodici i bolesti. Đura se do kraja borio… još uvek nisam svesna šta se dešava, srećna sam, a mislim da ću biti potpuno sigurna u ovu bajku, kada prvi put ne moram da platim sledeću kiriju. Živim od plate i od Đurine penzije, nije lako podstanari smo godinama. Svašta smo planirali u životu, ali život ne ide baš onako kao želiš. Neke stvari u životu nisu bitne, Bog te demantuje i ti živiš kako moraš.”
Trenuci kao ovaj, kad se jedna takva velikodušnost dogodi, donose nadu i veru da dobrota i ljubav prema ljudima još uvek postoje u svetu.
Ovaj čin dobročinstva i solidarnosti oslikava snagu ljudskog duha i ljubav koja može da prevaziđe izazove života. Petar Ristić i porodica su pokazali da veličina nije u posedovanju, već u darivanju. Ovo je priča koja nam, uprkos izazovima, pokazuje da uvek postoji prostor za ljubav i dobrotu.
BANJALUKA – Iako na samom početku trudnoće nisu bile dobre prognoze, Banjalučanka Maja Krupljanin (34), koja je prije mjesec i po rodila trojke u Beogradu, u petak je iz bolnice izvela i drugu bebu, dječaka Marka, s tim da je djevojčica Marija izašla nešto ranije, a sreća će biti potpuna kada im se pridruži i najmanji Luka.
Njena porodica ove praznike dočekuje sa još većom radošću, bogatiji su za tri nova člana, a to im je i najveći poklon u novoj godini.
Kako za “Nezavisne novine” priča ova ponosna i hrabra majka, ona je cijeli život maštala da ima mnogobrojnu porodicu, a to se sada i ostvarilo.
“Ja sam učiteljica, volim djecu, rad s njima, i baš se radujem tom danu kad ćemo svi biti na okupu. Oduvijek sam željela da imam nekoliko djece, jer sam odrasla sama sa majkom, ali se nisam nadala da će to biti tako brzo”, priča kroz smijeh ova Banjalučanka.
Prema njenim riječima, Luka je još na respiratoru, i to zbog problema koji inače imaju prijevremeno rođena djeca, ali je najbitnije da je stabilan.
“Marko je izašao u petak, dok će Luka sačekati još neko vrijeme da se pridruži bratu i sestri. Iako se nismo nadali, Marko nam se pridružuje baš sada za Božić, i srećni smo zbog toga, a tek ćemo biti kad budemo svi na okupu”, ističe Krupljaninova, koja se porodila 18. novembra u GAK “Narodni front”.
Kako kaže, tri godine su pokušavali da imaju djecu, a kada se odlučila za vantjelesnu oplodnju u Banjaluci, iz prvog pokušaja je uspjela da zatrudni. Ipak, mnogo strpljenja, borbe, suza i teških trenutaka je prošla, jer prognoze ljekara nisu bile dobre.
Kontrole, ležanje u bolnici po nekoliko dana, i to sve do trenutka kada je u 32. nedjelji trudnoće pukao vodenjak i kada je morala ići na hitan carski rez.
“Nakon što sam zatrudnjela, vrlo brzo sam saznala da se jedan embrion podijelio i da je to visokorizična trudnoća. Išla sam kod nekoliko ljekara u Banjaluci i svi su me savjetovali da izvršim embrioredukciju dva ploda, tj. jednojajčanih blizanaca, dječaka. Trudnoća je, inače, daleko rizičnija kada su u pitanju jednojajčani, nego dvojajčani blizanci. No, ja nisam mogla da se pomirim s tim, htjela sam da pokušam i da dam šansu za sve troje. Inače, dr Nenad Stevandić mi je dosta pomogao i uputio kad mi je bilo najteže. Nakon toga sam otišla u Beograd i počela paralelno voditi trudnoću u Beogradu i Banjaluci, i to na UKC RS kod dr Ećim, a u Beogradu kod profesora dr Željka Mikovića”, pojašnjava Krupljaninova.
Nakon sedam dana od porođaja Maja je zajedno sa bebama prebačena iz “Narodnog fronta” na Institut za neonatologiju u Beogradu, s tim da je djevojčica Marija, koja je bila i najnaprednija, izašla iz bolnice pred Novu godinu.
“Suprug i moja majka su s njom preko dana, a ja sam u tom periodu sa dječacima u dnevnoj bolnici, zatim naveče idem kući i budem s njom. Često je dosta teško, ali i lijepo. Najbitnije je da imam podršku najbližih, hvala Bogu. Čim su djeca dobro, i ja sam dobro”, priča kroz smijeh ponosna majka i dodaje da je samo bitno da su djeca živa i zdrava, i da sve ide u dobrom pravcu.
“Još samo čekamo Luku, čiji će oporavak vjerovatno biti dosta duži, jer je on bio u velikoj krizi, ali je ostao živ. On je na porođaju imao svega 940 grama, Marija 1.700, a Marko 1.440 grama. Ipak, dosta su napredovali, pa Luka sada ima već kilogram i po, a ostali već više od dva kg”, zaključila je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici,
Noćas oko se sata manji zemljotres pogodio je hrvatsko Zagorju, a osim što se osetio i u Zagrebu, zaljuljao je i Sloveniju, objavio je Jutarnji list.
Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC) je na svom nalogu na društvenoj mreži X (bivši Tviter) naveo da se radilo o potresu od 2,6 stepeni Rihterove skale koji je bio na dubini od deset kilometara, s epicentrom na oko 19 kilometara od Varaždina.
– Tri sekunde tutnjava – napisao je neko iz Dugog Sela na sajtu EMSC.
Oglasili su se iz meštani Cestice kod Varaždina.
– Cela kuća se talasasto zatresla. Sve nas je probudilo, dosta se osetilo – glasili su komentari ljudi koji su bili u blizini epicentra zemljotresa.
Navodi se da je o potresu izvestila i Hrvatska seizmološka služba, koja tvrdi da je bio jačine tri stepena po Rihteru.
Radnik S.Z. (54) iz sela Voluja preminuo je oko 22 sata na poslu u drugoj smeni u Rudniku bakra Majdanpek.
S.Z. je radio na poslovima bravara u pogonu drobljenja na Površinskom kopu kompanije “Zi Đin”.
Kako nezvanično saznajemo njegovo telo pronađeno je u prostoriji u kojoj su radnici za vreme pauze večerali.
– On je tamo ostao i pošto ga nije bilo duže vremena, kolega ga je zvao telefonom. Nažalost telefon mu je bio nedostupan. Tada je kolega krenuo da ga traži i u toj prostoriji ga je i našao – rekao je izvor Informera upoznat sa slučajem.
Prema njegovim rečima, S.Z. je kod sebe imao tablete koje koristio zbog visokog krvnog pritiska.
– Kolege su zvale Hitnu pomoć koja je stigla iz Doma zdravlja u Majdanpeku. Nažalost lekar je na mestu konstatovao smrt – rekao je naš sagovornik i dodao da je telo je prevezeno na obdukciju.
S.Z. je bio otac i iza sebe je ostavio dvoje dece.
Božić je najradosniji hrišćanski praznik koji sa sobom nosi određena verovanja i običaje koji treba da se ispoštuju.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik – Božić, dan rođenja Isusa Hrista. Prvi dan se uvek obeležava 7. januara i praznuje se tri dana.
Najradosniji praznik sa sobom nosi mnoštvo običaja koje bismo trebali ispoštovati. Naime, pravoslavni vernici rano ujutro odlaze na liturgiju, a oni koji su postili veliki božićni post, odlaze na pričest.
Položajnik
Na ovaj dan, prema starom narodnom običaju, u kuću dolazi specijalni gost koji porodici prvi čestita ovaj veliki praznik, a veruje se da je najbolje da ta osoba bude muškarac koji se naziva položajnik.
Ljubiša Marunović, Srbin koji živi i radi u Švajcarskoj godinama, postao je prepoznatljiv u komšiluku, pa i u medijima zbog načina na koji ide po Badnjak. Išao je po obavezno drvo za Božić i Badnji dan Ferarijem, Harlijem, pravio kruga do sedišta UN a sada je došao red na robota!
Nakon izrazito teške godine u kojoj je preživeo sudar iz koga je izašao sa težim povredama, Ljubiša je, kako kaže, želeo da praznike učini lepim porodici i sebi. Naime, novi član porodice Marunovic postao je pas – robot, zbog koga su najsrećniji njegova mlađa ćerka i on.
Ove godine, upravo im je robot pomogao da donesu badnjak iz šume u kuću.
Kako veli Ljubiša za “Blic” robota je nabavio pred praznike.
– Napravljen je u jednoj inžinjerskoj školi. Cena mu je oko 70.000 dolara. Sve ume, pa i u šumu da pođe, vidite po snimku – kaže on kroz smeh.
Budući da se još oporavlja od teških povreda koje je zadobio u sudaru jesenas, ljubimac njegove ćerkice lepo im je došao da donesu Badnjak.
Komšije koje su mislile da su videle sve – pomno su gledale kako “Žuća” iznosi Badnjak iz kola i unosi ga u kuću. Naravno, na leđima.
– Bila je ovo teška godina i želeo sam da uradim nešto lepo, neobično za celu moju porodicu. Pao je izbor na Žuću. Kako svake godine imam neki drugi način kako idem po Badnjak, ove godine sam smislio da idemo sa njim u šumu. Bio je od prave pomoći, kao što vidite – kaže nam Ljubiša.
Robot je svoju misiju ispunio, i badnjak je unet u dom Marunovića u švajcarskom gradiću Misi.
– I ove godine smo tradiciju ispoštovali, i proslavićemo Badnje veče i Božić kako se slavi i u Srbiji. Mnogi će možda zameriti na načinu, ali kao što sam rekao pre par godina. Ovde je odlazak po jelku fešta, i jednostavno, želeo sam da pokažem Švajcarcima da i mi imamo divne običaje. Znate kad bi primetili badnjak da ga samo stavim u gepek? Nikad. E, zato i Ferari, i Harli, pa sad i ovo. Da vide. Želeo bih svima u Srbiji da čestitam praznike, a od svega najviše bih im poručio i poželeo zdravlje. Ono je najbitnije, sve drugo lako bude kad je njega- zaključio je na kraju razgovora Ljubiša.
Česnica na božićnoj trpezi simbolizuje sreću, blagostanje i tradiciju, dok se njeno pripremanje i deljenje vezuje za priču o mudracima koji su se poklonili Isusu, čime se svaka porodica nada sreći i plodnoj godini.
Vreme darivanja, ali i skromnosti i trenutak da se malo zaustavimo, okrenemo oko sebe i zahvalimo na svemu što imamo.
Takođe, svima sa ovih prostora je dobro poznato da se za Božić i Badnje veče valja pripremiti i bogata trpeza u kojoj će uživati svi ukućani i gosti.
Šta predstavlja česnica?
Rano ujutru na božićno jutro se mesi pogača, poznatija kao česnica.
Ona se, po narodnom verovanju, priprema kako bi doprinela sreći i blagostanju ukućana.
U nju se stavljaju novčić i ona osoba koja ga izvuče imaće sreću i novac cele godine, zrno žita koji predstavlja plodnu i rodnu godinu, kao i grančica badnjaka za koju se veruje da donosi dobro zdravlje i plodnost.
Česnica je ime dobila po rečima “čest, deo, sreća jer se lomi na delove i svakome daje po deo, po kome se i sreća proriče.”
Otkud česnica za Božić?
Česnica ima i simbolično značenje, jer podseća na noć kada su mudraci došli na poklonjenje.
Marija im je ponudila hleb i otuda običaj da se na božićnoj trpezi obavezno nađe česnica.
Pre ručka se porodica okuplja oko stola i pogača se vrti 3 puta u krug, a onda se lomi.
Po predanju svi članovi porodice moraju da pojedu svoj deo česnice kako bi u njihov dom ušla snaga i zdravlje, a onaj koji pronađe novčić nikako ne sme da ga baci ili zaboravi, već da ga čuva na posebnom mestu.
Svim vernicima koji danas slave rođenje Hristovo želi srećan Božić. Hristos se rodi!
Božić je praznik kada sve ružno i loše ostavljamo iza sebe, a nastupa vreme ljubavi i praštanja. Provedite praznik u porodičnoj atmosferi, u miru i slozi, a kako narodna tradicija nalaže na Božić započnite nešto novo i podsetite se nečeg starog. Na Božić radite ono što biste želeli da radite tokom cele godine, a preporuka je da ostanete uz naš portal i da zajedno čitamo – SVE VESTI NA JEDNOM MESTU!
Ostanite zdravi, čuvajte sebe i svoje najmilije! Hvala vam na poverenju!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Božić, jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika kojim se obeležava rođenje Isusa Hrista.
Crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić obeležavaju 7. januara. Božić po julijanskom kalendaru slave Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, egipatski Kopti i neki manastiri na Svetoj gori u Grčkoj. Božić je porodični praznik i obeležava se u kući i u crkvama. Ljudi se na Božić pozdravljaju sa “Hristos se rodi”, a odgovor je “Vaistinu se rodi”.
Mir Božji, Hristos se rodi!Foto: Srbija Danas/Milana Pavković/Shutterstock
Na Božić se mesi česnica u koju se stavljaju novčić i razni drugi simboli. Ko od ukućana nađe neki od simbola, veruje se da će na tom polju biti najuspešniji. Mladići su devojkama često kao tradicionalni božićni poklon poklanjali tzv. božićnicu, ukrašenu jabuku. Prvi posetilac koji bi posetio kuću na Božić, tzv. polaznik ili položajnik, trebao bi biti zdrav, krepak, veseo što bi domu donelo sreću, a često su se unapred domovi dogovarali o “slučajnom” posetiocu kako se ne bi izazvala nesreća. Ako bi pak na Božić padala kiša, verovalo se da će uroditi sve što se okopa motikom. Vernici se pozdravljaju sa rečima “Mir Božji. Hristos se rodi” i otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”. Posle 40 posnih dana, ovaj je prvi ”mrsni” dan.