Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, PS Palilula, uhapsili su A. N. (29) iz Beograda zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio tri krivična dela razbojništvo.
On se sumnjiči da je u poslednjih mesec dana, na teritoriji opštine Palilula, u tri trgovinske radnje izvršio ova krivična dela.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, PS Palilula, uhapsili su A. N. (29) iz Beograda zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio tri krivična dela razbojništvo.
On se sumnjiči da je u poslednjih mesec dana, na teritoriji opštine Palilula, u tri trgovinske radnje izvršio ova krivična dela.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Marko Janjušević Janjuš je napustio Beograd, kako bi pronašao mir, nakon gubitka rođenog brata.
Rijaliti učesnik Marko Janjušević Janjuš je nedavno doživeo tešku porodičnu tragediju, kada je njegov mlađi brat Mihailo iznenada preminuo, odnosno izvršio samoubistvo. Ova vest ga je zatekla dok je boravio u rijalitiju “Elita”, te je odlučio da napusti šou i spakuje kofere, a sada je potražio mir i tišinu na Zlatiboru, kako prenosi Informer.
Nakon smrti brata, Janjušević je bio jako potresen i svakodnevno je na svom Instagram profilu delio emotivne statuse posvećene pokojnom Mihailu. Očigledno je da je ovaj gubitak ostavio dubok trag u njegovom srcu i da mu je potrebno vreme da se nosi sa ovom teškom situacijom.
Sada se Marko nalazi na Zlatiboru, gde pokušava da pronađe mir nakon tragičnog gubitka brata. Iako nije bio u društvu svoje partnerke Ene i njihove ćerkice Krune, Janjuš se opuštao u društvu svog prijatelja.
Marko Janjušević Janjuš i Mihailo Janjušević
Očigledno je da je Janjušu sada potrebna podrška porodice i prijatelja dok prolazi kroz period tuge i bola. Odlazak na Zlatibor može biti korak ka isceljenju i pronalaženju snage da se nosi sa ovim velikim gubitkom.
Podsetimo, Mihailo je samoubistvo izvršio vešanjem u stanu, nakon čega je Janjuš napustio Elitu i otišao u Prijepolje, kako bi, zajedno sa porodicom, sahranio preminulog brata. Svi željno iščekuju Janjušev povratak u Elitu, ali niko još ne zna da li i kada će se to dogoditi, s obzirom da zadrugar sada nije ni u Beogradu, a pitanje je šta će se dogoditi sa njegovom vezom sa Aneli Ahmić.
U novembru 2019., Veljko Ražnatović i Bogdana su ozvaničili svoj brak izmjenjujući zavjete, što je predstavljalo snažan temelj za njihovu budućnost zajedno. Njihova ljubav je procvjetala i donijela radost u obliku malenog Željka, koji se rodio u junu 2020. godine. Ovaj srećan događaj označio je početak nove faze u njihovim životima, ispunjenoj roditeljstvom.
Veljko Ražnatović, poznati boksač, nije samo dijelio svoje sportske uspjehe, već i intimne detalje svog bračnog života s Bogdanom. Izrazio je kako je pronađena ljubav značajno utjecala na njegov karakter, čineći ga novim čovjekom. On vjeruje da mu je Bogdana donijela transformaciju i da je postao superioran pojedinac zbog njezine izvanrednosti.
Nedavni povratak u Beograd, nakon dvogodišnjeg boravka u Bogdanovom rodnom Titelu, bio je motiviran potrebom za promjenom. Veljko je otkrio kako su dugi putovi između Titela, Beograda i drugih destinacija stvarali nesklad u njihovom životu. Iako je Titel bio ugodno mjesto, nije ispunio njihova očekivanja, što je dovelo do odluke o preseljenju.
Veljko nije pridržavao nikakve posebne rituale prije svojih boksačkih mečeva, ističući svoje oslanjanje isključivo na vjeru u Boga. Bez obzira na nedostatak praznovjerja, njegova čvrsta vjera ostaje nepokolebljiva. Otkrio je kako nema specifičnih rituala prije utakmica i da se oslanja na unutarnju snagu i podršku supruge.
Bogdana i Veljko Ražnatović također aktivno sudjeluju u roditeljskim ulogama, podržavajući tradiciju prilagođavanja društvenom krugu kako bi uključili druge koji dijele slično putovanje roditeljstva. Nedavno su se družili s bliskom prijateljicom Bogdane, Tinom Raičević, na rođendanskoj svečanosti. Fotografija njihove zajedničke sreće postala je posebna uspomena.
Par je također izrazio želju za proširenjem obitelji u bliskoj budućnosti, otkrivajući svoju naklonost mirnom i skromnom životu u Titelu. U 2020. godini, obitelj Ražnatović je doživjela novo radosti, sa sinom koji se rodio u beogradskoj klinici. Veljko i Bogdana su prisustvovali porođaju, svjedočeći dolasku djeteta u njihov život. Njihov sin je dobio ime Željko, što je bilo počast Veljkovom preminulom ocu. Ova nova generacija donosi još više radosti i ljubavi u već sretnu obitelj Ražnatović.
Glumac Adan Canto preminuo je u 42. godini života.
Holivudskom glumcu, koji je karijeru započeo u svom rodnom Meksiku, dijagnostikovan je rak slepog creva kroz koji je prolazio privatno.
FOTO: Youtube printscreen/Popsugar TV
Njegovu smrt objavili su njegovi predstavnici koji su rekli da ima „dubinu duha koju je malo ko zaista znao“.
Dodali su Deadline-u: „Oni koji su to videli promenjeni su zauvek. Mnogima će jako nedostajati.”
Kanto je poznat po svojim ulogama u filmu Preživeli, serijama Foks, Čistačica i The Folloving, a imao je i ulogu u Narkosima.
Adan je na velikom platnu tumačio uloge u filmovima Ks-Men: Dais of Future Past i rediteljskom debiju Hale Beri, Modrica.
Kanto je igrao glavnu mušku ulogu u američkoj kriminalističkoj drami nakon što je karijeru započeo kao tinejdžer u Meksiko Sitiju pojavljivanjem u TV reklamama.
Takođe se i sam bavio filmskim stvaralaštvom, a napisao je i režirao svoj prvi kratki film “Pre sutra” 2014. godine.
Njegov kratki film The Shot dobio je nekoliko festivalskih priznanja za najbolji narativni kratki film po izlasku 2020.
Iskrena ispovest žene koja je smestila majku u starački dom ali je muči pitanje da li je uradila pravu stvar
Kada roditelji ostare, a posebno kada više nisu u mogućnosti brinuti se sami o sebi, mnogi razmatraju opciju smeštaja roditelja u dom za starije osobe.
Ove odluke nikada nisu jednostavne, a često se suočavamo s osudom društva. Jedna žena je odlučila da podeli svoje razloge zašto je odlučila da smesti svoju majku u dom za starije, te kako joj je ta odluka unapredila život.
foto: Shutterstock
“Jednog dana sam se vratila s posla i zatekla vrata širom otvorena. Utrčala sam u stan, čula vodu kako curi iz kade na pod i već se širila po hodniku. Vikala sam majci, no niko mi nije odgovarao.
Što sada? Gde je? Gde je pronaćila? pitala sam se se.
Otišla sam do komšija, koji su mi rekli da su je videli kako sedi na klupi s drugim bakama ispred ulaza u zgradu. Otrčala sam tamo i pronašla je kako priča s tim ženama. Pogledale su me kao da nisam normalna. Na prvi pogled, mama je izgledala normalno, ali nisu znale da boluje od Alchajmerove bolesti i da već ima puno agresivnih epizoda. Nagovorila sam je da krenemo kući, razmišljajući šta sada da učinim. Ne mogu je ostaviti samu. Ne mogu biti uvek uz nju. Radim, a iskreno, nisam željela da posvećujem svaki slobodan trenutak samo njoj, imala sam i svoj život.
foto: Shutterstock
Dugo sam se borila s osećajem izdaje, osećala sam se loše, pogotovo kad pomislim da bi zbog bolesti mogla negde da se izgubi. Tada bi me strašno nervirala. Kada je napunila 84 godine, počeli su češći napadi i agresija. Kada nam neko dođe u goste, gađala je ljude čime god stigne. Svaki dan je ostavljala otvorenu vodu na česmama, bacala odeću u kadu, sudoperu…
Odlučila sam – moram da je smestim u starački dom. Pronašla sam dom za problematične starije osobe. Pomislila sam da će tamo imati stalni nadzor koji joj ja ne mogu pružiti.
foto: Shutterstock
Mama je tamo već godinu dana. Počela sam kvalitetnije raditi jer sam psihički mirnija i odmornija. Društveni život mi se počeo poboljšavati. Misli su mi konačno jasnije…
Posećujem majku svaki vikend i znam da je tamo dobro. Ipak, nešto me i dalje muči… Jesam li mogla učiniti više za nju? Da li sam napravila veliki greh?”
Umesto porodičnog veselja, baka iz Niša doživela je užasan trenutak za Božić od sina i njegove porodice
Praznici su vreme kad se porodica okuplja oko svečane trpeze, radujući se vremenu koje će provesti zajedno. Ali, nije retkost da su upravo praznici vreme kad shvatimo koliko su nam, zapravo, daleki one koje smatramo najbližima. U to se uverila i Danica iz Niša, koja je za Božić ugostila svog sina Aleksandra i snaju Darju. Njoj će ovaj Božić ostati u tužnom sećanju jer je, kaže, od svog jedinca doživela ono što nijednoj majci ne bi poželela.
– Ostala sam bez supruga veoma mlada, kad je moj Aleksandar imao svega četiri godine. Suprug koji je bio moja prva ljubav poginuo je vraćajući se sa službenog puta, zbog pijanog vozača. Posle njegove tragične smrti nisam htela ponovo da se udajem; moja misija bila je da ceo život posvetim našem sinu, da ga vaspitavam, uložim u njegovo obrazovanje, vodim ga na letovanja i zimovanja… Očinsku figuru donekle su mu zamenili moj otac i moj brat koji žive u okolini Niša. Kad je Aleksandar diplomirao, bila sam jako ponosna, a kad se oženio bila sam najsrećnija žena na svetu. Radila sam dva posla da bih mu pomogla da napravi svadbu, ali on nije hteo ni da čuje da svadba bude po starinskim običajima, iako je to bila i moja želja, i želja mog oca i brata. Aleksandar je studirao u Beogradu, tamo je i upoznao sadašnju ženu, a ona je iz stare beogradske porodice i nije želela da se, kako je govorila, vraća u prošlost praćenjem svadbenih običaja iz unutrašnjosti. To mi je otvoreno rekla nekoliko meseci pred svadbu, a ja se nisam pobunila, jer mi je sreća mog sina i tada, kao i sada, bila na prvom mestu – započinje priču Danica.
Kad je Danica postala baka, njen život je dobio novu dimenziju i, kako kaže, novi smisao. Aleksandar i Darja su dobili blizance, pa dok mališani nisu napunili četiri godine nisu ni dolazili u Niš.
– Sin mi je objašnjavao kako su deca mala i vrlo nežnog zdravlja, pa se zbog toga ne usuđuje da krene sa njima iz Beograda kod mene. Viđala sam ih samo jednom godišnje, za rođendan, i to tako što bih ujutro krenula autobusom iz Niša, odnela tortu i poklone, a popodne se autobusom iz Beograda vraćala kući. Sin i snaja žive u relativno malom stanu, pa nisam mogla da prespavam kod njih, ali mi ni to nije smetalo – nastavlja Danica.
Stalno ih je, kaže, zvala da dođu sa decom kod nje, posebno za praznike, ali su Darjini roditelji uvek imali prednost. Otkako su se penzionisali preselili su se iz centra grada u veliku kuću sa dvorištem na periferiji, pa je Aleksandru, Darji i mališanima bilo bliže da odu do njenih roditelja nego da putuju do Niša.
Prošle godine za Božić Danici je sin obećao da će ovaj Božić dočekati zajedno u Nišu. Danica danima nije mogla da obuzda uzbuđenje zbog dolaska najvažnijih gostiju iz Beograda. Kuvala je, mesila, čistila kuću do iznemoglosti, samo da sina, snaju i unučiće dočeka u što lepšem ambijentu i u što toplijoj atmosferi.
– Rekli su mi da će doći na Badnji dan, a onda su se javili i rekli da će ipak doći na prvi dan Božića. Bila sam tužna, jer sam htela da sa unučićima unesem badnjak i slamu u kuću i da ih naučim tim običajima, ali sam se s druge strane radovala što ćemo se ipak videti, makar dan kasnije. Pa ima li veće sreće za roditelja nego da sa svojim sinom i njegovom porodicom bude za Božić? Nema, ali ako su ljudi normalni. A kod nas se ispostavilo da stvari nisu baš onakve kakvim sam se nadala – dodaje Danica.
Božićno jutro dočekala je na nogama već u pet sati. Iako je znala da će gosti iz Beograda stići verovatno u kasnim prepodnevnim satima, Danica je vredno umesila česnicu, stavila paricu, dren i zrnce kukuruza, i ispekla je dok nije svanulo. Prethodne večeri je u kesu stavila malo slame, pa je svezanu kesu stavila ispod trpezarijskog stola, a u svaki ćošak dnevne sobe pobacala je orahe, baš kao što je to naučila od svojih roditelja, baka i dedova. Na sto je stavila najlepši stolnjak od damasta, porcelanski servis za ručavanje i ulašten escajg, a iz ormara izvadila kristalne čaše koje je pre više od tri decenije dobila za svadbu od kumova. Koristila ih je samo u specijalnim prilikama, kakva je, verovala je, bila i ova – proslava Božića sa sinom i njegovom porodicom.
Božićfoto: Stefan Stojanović
– Kad su Aleksandar, Darja i deca došli, mojoj sreći nije bilo kraja. Pozdravila sam ih onako kako se na Božić pozdravljaju svi, uz reči:“ Hristos se rodi“. Snaja je stisnula zube i odgovorila mi: „Srećan Božić“, a sin se nasmešio i blago slegnuo ramenima. Unučići su me pitali šta znači to što sam im rekla i ja sam počela da objašnjavam da se tako pozdravlja svako koga sretnemo od dana Božića do Krstovdana. Snajka je počela da negoduje. Rekla mi je da ne zaluđujem deccu takvim stvarima koje se samo još po unutrašnjosti i selima pamte, i da je sasvim dovoljno da deca kažu onaj obični pozdrav: „Srećan Božić“. Nije mi bilo baš pravo, ali sam prećutala, jer ne znam u kakvom se društvu kreću moji unučići i kako beogradska deca čestitaju Božić – prepričava Danica.
Kad su mališani počeli da se igraju po bakinom stanu, u uglu sobe videli su orahe. Doneli su ih, stavili na sto, rekli da su ih našli u ćošku i pitali Danicu da li ih je izgubila.
– Tad je moja snajka Darja zgrabila orahe i rekla kako je baka, tj. ja aljkava i razbacuje stvari po kući, pa će se skupiti miševi. Opet sam se nasmejala, jer sam pretpostavila da i moji unučići ponekad razbacaju igračke po stanu, pa im Darja i Aleksandar „prete“ da će im u stan doći miševi ako i dalje budu bacali igračke. Tad nisam ni slutila da su zapravo sve te opaske upućene na moj račun i način kako obeležavam Božić – komentariše Danica.
Vrhunac je usledio kad je trebalo da sednu za prazničnu trpezu.
– Pozvala sam ih za sto i rekla da stanu dok očitam „Očenaš“. Moj Aleksandar je rastao u pravoslavnom duhu i otkako zna za sebe pred svaki ručak dok je bio mali slušao je kako čitam „Očenaš“, a kad je i sam naučio ovu molitvu čitao ju je pre nego što bismo seli da jedemo, makar za Božić, Uskrs i krsnu slavu. To je deo naše porodične tradicije. Ali, snajka Darja očigledno nije navikla na takav početak prazničnog ručka, pa mi je odbrusila: „Danice, molim Vas, nemojte da nam bunite decu! Oni rastu u gradu, nemaju pojma šta je Bog i ne vidim da bi to trebalo da znaju dok ne odrastu. Možda ih ni tada neće zanimati, ali sada ne dozvoljavam da im opterećujete mozak takvim stvarima! Čuj, „Očenaš“ pred ručak“?! Pobacani orasi po kući! Pa je l’ ovo 21. vek i stan u Nišu ili čatrlja u nekoj selendri u 13. veku?! Aleksandre, gde si nas ovo doveo?!“ Bila sam šokirana. Zar je molitva razlog za takvo ponašanje? Zar su orasi, koje su naši stari bacali po kući za Badnje veče, razlog za takve reči? – pita se Danica kroz suze.
Ono što ju je mnogo više povredilo bila je reakcija njenog sina Aleksandra.
– Dok je Darja osipala paljbu po običajima koje sam htela da sprovedem, moj sin je ćutao kao zaliven. Progutala sam knedlu, rekla im da sednu da se posluže, a ja sam u sebi izgovorila molitvu, tražeći od Boga da nam podari mir i slogu. Ipak, novo poniženje sam doživela kad sam ponudila sinu, snajki i unučićima da odlome deo česnice. Desilo se da je moja snajka odlomila deo sa zrnom kukuruza. Odmah je odreagovala tako što je zabranila deci i Aleksandru da pojedu svoj deo česnice. „Nemojte ovo da jedete, možete da se zagrcnete. Stvarno ne razumem zašto česnica nije mogla da bude obična pogača, zašto ste morali da stavljate sve ove simbole? Danice, molim Vas, živimo u 21. veku, okanite se tih starinskih običaja, oni su prevaziđeni, a i deca bi mogla da se uguše paricom. Sigurno ste i paricu stavili, zar ne? Aleksandre, molim te, ti ionako ne bi trebalo da jedeš testo, a i deca su svakako navikla na kupovni hleb. Hajde, Danice, sklonite ovo sa stola i molim Vas, nemojte više ovakve stvari da radite kad dolazimo sa decom. Kad nismo tu, radite kako hoćete, ali kad nas pozovete da dođemo u goste molim Vas da to bude bez ovih gluposti“, rekla mi je snajka, a moj sin je pognute glave ćutao. Nije smeo da me pogleda u oči i to me je najviše zabolelo – dodaje Danica.
Ostatak prvog dana Božića protekao je jednako napeto, iako je Danica, tvrdi, uradila sve da njeni najmiliji gosti pamte taj dan po toplini porodičnog doma. Nepunih sat vremena po završetku ručka Aleksandar, Darja i mališani krenuli su put Beograda, pravdajući se da ne žele da ih „uhvati mrak“ na putu.
– Trudila sam se da budem dobar domaćin, da sinu, snajki i unučićima učinim boravak kod mene nezaboravnim, a u grlu mi je sve vreme stajala knedla, što zbog snajkinih reči, što zbog Aleksandrovog ćutanja. Da mi je pre dolaska rekao da ne praktikujem običaje, ja bih ga poslušala. Da je rekao bilo šta kad je Darja onako ružno prokomentarisala za orahe, razumela bih i ne bi mi bilo ovoliko teško. Ali, da on sve vreme ćuti i drži joj stranu, kao da nije odrastao u ovoj kući i kao da nije naučen običajima od malih nogu, e to ne mogu da razumem. Ispratila sam ih i ostatak dan provela plačući. I sad mi se po glavi roji milion pitanja, a ono glavno je da li se to mene moj sin stidi? Pa ljudi odu u inostranstvo, pa gledaju da ispoštuju sve običaje koje su naučili u Srbiji, a on ćuti ko zaliven dok snajka vređa ne samo mene, već i njegov način života i odrastanja pre nego što je otišao u Beograd – jada se Danica, pitajući se gde je pogrešila.
Policija u Minesoti saopštila je da su tri osobe mrtve, uključujući osumnjičenog, nakon pucnjave u ponedeljak uveče na parkingu hotela Super 8.
Policija je dobila prijavu o pucnjavi oko 18.30 sati po lokalnom vremenu nakon što je zaposleni u hotelu rekao da je pronašao ranjenog kolegu.
Po dolasku policajci su pronašli 22-godišnju ženu sa ranom od vatrenog oružja. Ona je kasnije preminula u bolnici. Tokom istrage policija je rekla da je pronašla 35-godišnjeg muškarca mrtvog u automobilu na parkingu hotela.
Nakon toga je lociran osumnjičeni, koji je pronađen mrtav izvan hotela, a sumnja se da je izvršio samoubistvo. Za sada nije poznato zašto je došlo do pucnjave, a istraga se nastavlja.
Vest o smrti popularne glumice potresla je javnost.
Mnoge je vest o smrti Taine Filds, ostavila u šoku i tugi. U svojoj 24. godini života, Taina je pronađena mrtva u svom stanu u Truhilju, Peruu, ostavljajući iza sebe tugu i pitanja bez odgovora.
Iako je vest o smrti mlade glumice potresla mnoge, uzrok smrti još uvek nije objavljen. Javnost je i dalje u neizvesnosti iščekujući zvanične informacije o tome šta se tačno dogodilo kobnog 6. januara, kada je pronađeno njeno beživotno telo u stanu.
Fanovi Taine Filds aktivno se opraštaju od svoje omiljene glumice putem društvenih mreža. Poruke saučešća, sećanja na njene najbolje uloge i izrazi tuge preplavili su internet, dok se javnost zajedno suočava sa gubitkom mlade talenatovane glumice, koja je prerano preminula.
Uz tugu i pitanja bez odgovora, javnost se oprašta od mlade glumice, čiji je život prerano okončan, a fanovi ne dolaze sebi, nakon ove informacije, a neprestano se traži više detalja i odgovor ko zapravo stoji iza ove tragedije. Novih informacija za sada nema, a ljudi non-stop izjavljuju saučešće i traže odgovore.
Haos u Ekvadoru: Naoružani napadi i bekstvo vođe bande
Grupa naoružanih ljudi izazvala je haos u Ekvadoru upadom u uživo program televizijskog kanala TC u lučkom gradu Gvajakilu. Maskirani muškarci su pretili bombama, dok su u pozadini odzvanjali zvuci slični pucnjavi. Ovi napadi su samo deo niza incidenata koji su potresli zemlju, uključujući eksplozije i otmicu nekoliko policajaca.
Bekstvo vođe bande iz zatvora
Zemlja je bila u vanrednom stanju nakon bekstva moćnog vođe bande Los Čoneros, Adolfa Masijasa, iz zatvora niske bezbednosti. Iako su vlasti uhapsile dve osobe zbog posedovanja eksploziva i povezale ih sa napadima, još uvek nije jasno ko stoji iza ovih incidenata.
