Month: January 2024

Iako spasioci još pretražuju korito i priobalje Zapadne Morave od žene (40) koja se u ponedeljak veče bacila sa brane još nema ni traga.

Incident se dogodio u 20.30 a žena je došla do trećeg čepa na brani, spustila tašnu i prekoračila zaštitnu ogradu. Potom je izvadila telefon i napravila selfi. Nekome je poslala poruku i ubrzo bacila telefon u reku. Par trenutaka kasnije je skočila u vodu, saznaje Kurir od izvora iz istrage.

– Iste večeri policiji je prijavljen nestanak ženske osobe – potvrdili su u Policijskoj upravi u Čačku, čiji pripadnici zajedno sa članovima vatrogasno-spasilačke jedinice pretražuju teren.

Na brani, koja je i pešački most i spaja Čačak i Ljubić kej, ostala je tašna sa dokumentima, pa je njen identitet utvrđen odmah po dolasku policije.

Porodica i prijatelji ove žene još su u šoku i uvereni su da će se ona odnekud pojaviti živa i zdrava. Kažu da je imala dobro plaćen posao, putovala i volela život i svoju porodicu. Međutim, članovi njene najuže familije kažu da je imala i navodnih problema u partnerskim odnosima.

– Više puta je prijavljivala nasilje u porodici. Svi smo bili na njenoj strani i pokušavali smo da pomognemo. Jednom je čak imala i povredu bubne opne, pa je ležala i u bolnici – priča rođak ove žene rekavši da im je pričala o svojim navodnim problemima u braku.

Kaže da sa zebnjom iščekuju vesti od spasilaca i nadaju se da je živa. Kako nezvanično saznajemo, ova Čačanka jeste više puta prijavljivala nasilje u porodici, ali bez osnova.

– Na svaku se prijavu adekvatno postupilo, međutim, nasilje u porodici nije dokazano. Tokom postupka dokazivanja na snazi su bile i mere izrečene u cilju prevencije i suzbijanja nasilja. U ovom slučaju je ipak neka druga stvar u pitanju…- kaže naš izvor i dodaje da telefon kojim je žena napravila selfi nije vađen iz reke.

Spasioci su u ponedeljak veče, odmah po saznanju da se žena bacila sa brane, krenuli u pretragu terena. Čamcima pretražuju reku i priobalje, a posao im otežava visok vodostaj Zapadne Morave. Pretraga je nastavljena i u utorak, ali bezuspešno.

Iz Policijske uprave u Čačku se ovim povodom nisu oglašavali, budući da je u pitanju “lični čin”. O slučaju je obavešteno Više javno tužilaštvo u Čačku.

Prijavite nasilje

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da svaki vid nasilja u porodici prijave policiji besplatnim pozivom na broj telefona 0800 100 600 ili 192 koji su sve vreme dostupni (0-24h, besplatan poziv).

SOS telefoni Autonomni Ženski Centar – SOS telefon 0800-100-007, radnim danima 10-20h

ASTRA Akcija protiv trgovine ženama – SOS telefon 011 785-0000, 065 3347-817, dostupan 24h Evropski broj za nestalu decu 116-000

Incest trauma centar – SOS telefon 011 3441-737, 011 3861-332, dostupan 24h

Savetovalište protiv nasilja u porodici – SOS telefon i sigurna kuća 0800-011-011, besplatan poziv, radnim danima 10-19h 011 2769-466, radnim danima 10-19h 062 304-560, noću 19-10h SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Trudnica Andrea R. (17) i partner Svetislav S. (19) poginuli su u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 11. decembra u selu Kobišnica kod Negotina. Skoro mesec dana kasnije, njihovi najbliži ne mogu da se pomire sa njihovim gubitkom.

Na društvenim mrežama objavljen je snimak od njihovih fotografija, uz potresni opis.

“Otišli ste pre nego što je trebalo. Otišli ste kada vam je život tek počeo, a zašto? Niko ne zna.. Bili ste anđeli koji nas sada čuvaju i bili ste jedan najdivniji par koji je u skorije vreme trebalo da postane porodica. Otišli ste na daleko bolje mesto i sada nas od tamo posmatrate kao i mi vas. Kad god pogledam u nebo setim se vas i naših uspomena kada smo pravili gluposti, a i neke pametne stvari koje su nam bile potrebne. Volim vas i vidimo se na putu ka vama kada dođe vreme”, piše u objavi.

– Oni su bili na večeri uoči slave u kući u Bukovču, posle toga su krenuli kolima koje je on pozajmio od nekog druga. On nije bio vičan vozač, ali ne znam ni kola u kom su stanju. On nije bio pijan, popio je možda dva piva. Ono što znam je da je udario u banderu, pa u kuću.. Ne znam šta da vam kažem. Njih dvoje su zajedno od osnovne škole.. čekali smo unuče – rekao je ranije tinejdžerkin otac

Podsetimo, nesreća se dogodila 11. decembra u selu Kobišnica kod Negotina.

Kako su tada pisali mediji, policajac koji živi nedaleko od mesta nesreće, čim je čuo za nesreću, istrčao je iz kuće i sa sobom pajser s kojim je pokušao da razvali vrata automobila kako bi došao do trudnice i njenog supruga. Oni međutim nisu davali znake života. Iz smrskanog automobila su ih izvukli vatrogasci.

Kurir.rs/Blic

Većinu svog mladog života je dvanaestogodišnji Andres Camilo Romanja proveo skupljajući otpad u siromašnim četvrtima gradića Kibdoa u kolumbijskoj regiji Čoko uz Tihi okean.

Nije voleo školu jer su ga tamo maltretirali, već je radije lutao ulicama i prebirao po kantama tražeći bilo šta vredno.

‘Bio je dobar dečak. Naporno je radio‘, rekla je njegova majka Hasinta Romanja za The Telegraph. ‘Nikad nije pao u iskušenje da se zbog lake zarade priključi nekoj nasilnoj bandi.‘

Miran dečak Andres i njegova majka prehranjivali su se tako što su reciklirali sve što su mogli da sakupe, a najčešće su jeli samo rižu i jaja. Njegova majka kaže da je Andres bio miran dečak koji je sanjao da jednog dana ode u Kanadu. Želeo je da vidi sneg i oseti hladnoću na svojoj koži, ali u aprilu 2021. nasmrt ga je izbola grupa tinejdžera.

Andres i dvojica njegovih prijatelja, starosti od devet i 17 godina, prešli su nevidljivu granicu teritorija bandi. Optužili su ih da su suparničkoj grupi davali osetljive podatke. Trojicu dečaka brutalno su napali mačetom jer cena koju ćete platiti ako zalutate na neprijateljsku teritoriju je ubistvo.

‘Andres je preminuo od teških povreda stomaka. Rastrgli su ga. Sigurno je jako patio‘, rekla je njegova majka.

Baš kao i mnogi gradovi Latinske Amerike, Kibdo je na udaru organizovanog kriminala i bandi te je jedno od najnasilnijih mesta na svetu. Ima stopu ubistava od 127 na 100.000 ljudi pa je prema globalnoj lestvici ubistava na drugom mestu nakon Tihuane u Meksiku. Takođe, više od polovine žrtava ubistava mlađe je od 30 godina, a mnogi od njih su deca.

Nasilje bandi

Prema nedavnoj studiji koju je objavila Panamerička zdravstvena organizacija, ubistvo je glavni uzrok smrti među muškarcima starosti od 10 do 24 godine u Latinskoj Americi i na Karibima. To je takođe drugi glavni uzrok smrti među ženama iste starosti. Kancelarija UN-a za droge i kriminal (UNODC) kaže da je većina ovih ubistava verovatno povezana s nasiljem bandi. Latinsku Ameriku zahvatila je epidemija ubistava, a stručnjaci kažu da znaju zašto je tako.

‘Nasilje i dalje postoji širom Latinske Amerike i Kariba zbog visokih prihoda i društvene nejednakosti‘, rekao je dr. Robert Muga, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za ubistva.

‘Visoka nezaposlenost mladih muškaraca i niz drugih strukturnih faktora povezanih s nepovoljnim položajem mladih ljudi u urbanim okruženjima, neujednačenim pristupom kvalitetnom obrazovanju i smanjenim prilikama za normalan život takođe su faktori koji doprinose ovako visokoj stopi nasilja i ubistava.‘

U Kibdou su zarobili tri dečaka i mučili ih nekoliko sati. Prvo su ih osakatili, a onda i upucali pa njihova tela bacili na ulicu da ih svi vide.

Svetsko žarište ubistava

Za divno čudo, devetogodišnji Kristijan David Mena ostao je živ uprkos teškim povredama. Banda mu je odsekla jednu ruku i imao je nekoliko rana od vatrenog oružja na gornjem delu tela. Ostavili su ga da umre, ali stigao je policiji da ispriča šta se dogodilo pre nego što je nakon tri dana ipak umro na operacionom stolu.

Globalno, stope ubistava dramatično su pale tokom pandemije Covid-19, ali kako je svet izlazio iz karantina, broj ljudi koji su namerno ubijeni ponovo je počeo da raste, posebno u Americi, koja je i dalje svetsko žarište ubistava.

Brazil je zemlja s najviše ubica na planeti u smislu apsolutnih brojki (2022. godine bilo ih je 40.800), ali Jamajka je zemlja s najvećom stopom po glavi stanovnika (52,9 na 100.000 ljudi), a zaraza ubistava se širi. Čak i karipska ostrva poput Turks i Kaikosa, koji se obično smatraju tropskim rajem, prijavljuju povećan stepen nasilja. Jedna od najstabilnijih zemalja u regiji, Kostarika, takođe beleži rekordan broj ubistava u poslednjih dvanaest meseci.

‘Ljudi koje ubijem zaslužuju smrt‘

Generacija za generacijom u Latinskoj Americi izložena je nezamislivim novoima nasilja i mnogima je nasilje postalo način života. Džoni je plaćeni ubica – tzv. ‘sicario‘ – u gradiću Kaukasia u severnoj Kolumbiji. Imao je petnaest godina kad ga je 2013. upoznao Matju Čarles, reporter britanskog Telegrapha. Tada je već dve godine bio ubica. Bio je član Zalivskog klana i stekao je reputaciju jednog od njihovih najboljih ljudi. Zalivski klan je jedna od najvećih organizovanih kriminalnih grupa u zemlji koja, između ostalog, trguje drogom, ljudima i zlatom, ali u Kaukasiji su zapravo zasebna država. Zalivski klan i vojska njihovih plaćenih ubica uspostavili su kulturu ćtanja kako bi zaštitili svoje nezakonite poslove. To je grad pod opsadom u kojem možete ostati živi samo ako ćutite i ništa ne vidite i ne čujete.

Džoni ima 15 godina, ali izgleda mlađe, a taj je njegov izgled suprotan njegovim užasnim rečima.

‘Ono što radim ne smatram ubistvom. Ljudi koje ubijem zaslužuju smrt.‘

Sikariosi, tj. plaćene ubice, reaguju i na najmanje nepoštovanje autoriteta Zalivskog klana. To uključuje ubijanje onih koji neovlašćeno prodaju drogu, kao i onih koji odbijaju da plate iznude i doušnike.

Izopačeni moralni kodeks

Sikariosi obavljaju poslove društvenog čišćenja. Lopovi, zavisnici o drogama i pripadnici LGBT zajednice najčešće su mete jer Zalivski klan zajednici nameće izopačeni moralni kodeks kako bi potvrdio svoj autoritet. Džoni veruje da je ispravno da podržava ovakav sastav kriminalnog upravljanja.

‘Održavamo red‘, kaže Džoni.

Baš poput kovida, i zaraza ubistava najbrže se širi među najranjivijom populacijom. To siromaštvo i društvenu isključenost iskorištavaju naoružane bande koje se međusobno takmiče ko će kontrolisati trgovinu ljudima i hvataju ranjive tinejdžere i regrutuju ih u svoje redove.

‘To je lov na laki novac. Većina male dece koja se pridruže je gladna i samo žele da zarade za hranu za svoje porodice‘, kaže Džoni

Očajnicima je nasilje beg, a članstvo u bandi se doživljava kao brzo rešenje za taj očaj i neimaštinu.

‘To je izlaz iz sveta ništavila u kojem odrastamo, a i lakše je povući okidač nego čitav dan crnčiti za sitniš‘, kaže Džoni.

Postati gangster donosi novac i motore, obećava opstanak i status.

‘Postao sam neko ko radi kao sicario. Neko važan.‘

Kad je reporter Čarles prvi put video Džonija, nosio je skupe patike i debeli zlatni lanac, što je sve nabavio zahvaljujući lakom gangsterskom novcu.

‘Odrastali smo gladni‘

‘U mojoj porodici nismo imali ništa. Odrastali smo gladni. Sećam se da do svoje osme godine nisam imao ni par cipela. Kad sam video da dečko moje sestre ima novac, hteo sam da budem toga. Znao sam da je gangster”, objašnjava Džoni.

Džonijev kriminalni put sledi poznati obrazac. Upoznali su ga s lokalnim zapovednikom Zalivskog klana i brzo je napredovao od dostave paketa i obavljanja malih poslova do prikupljanja novca od reketa i na kraju ubistava.

‘Što ti više veruju, to možeš više da radiš i više novca zarađuješ.‘

Džoni je ogorčen i ljut. Ogorčen je na svet jer mu nije pružio pravednu priliku u životu.

‘Nikad nisam razumeo zašto neki ljudi mogu da imaju sve, a drugi nemaju ništa.‘

Rezultat takvog razmišljanja je i to što se čini da Džoni nema problem s činom ubijanja.

‘To je posao. Da ja to nisam učinio, neko drugi bi. Radim to da zaradim novac. Svi moramo zaraditi za život‘, kaže Džoni.

Ubistvo je za Džonija i neki oblik osvete. To je odmazda prema svetu koji mu je dao tako malo prilika.

‘Niko ne mari za mene. Niko mi nije pomogao kad nisam imao hrane i obuće, pa zašto bih onda mario za svet? Zašto bih mario za društvo koje me isključilo.‘

Sicariosi često pokazuju čudnu mešavinu naivnosti i hrabrosti, ali Džoni pokazuje i distanciranost koja je očito skrenula njegov moralni kompas.

‘Želim da nateram ljude da me se boje. Želim moć. Želim poštovanje. Zar to ne zaslužujem?‘

‘Prvo ubistvo je teško, ali posle postaje lakše‘

Život u Kaukasiji pod kontrolom bandi je jeftin. Sicariosi obično dobijaju platu između stotinu i trista dolara svaki miesec.

‘Prvi put kad ubiješ je teško. Ali svaki sledeći put je lakše. To je navala adrenalina. To postaje zavisnost. Ključno je ne razmišljati o osobi, već o novcu‘, kaže Džoni.

Sicariosi ne deluju sami. Ljude najčešće napadaju s motocikla. Prva faza je ispitivanje mete, što je posao koji obavljaju promatrači, obično mreža tinejdžera s mobilnima. Na dan ubistva promatrači će koordinirati akciju i obavestiti ‘pilota‘ ili vozača koji je zadužen za beg ne samo gde je meta, već i gde da se nađe s osobom koja skriva oružje.

Sicario obično ima oružje samo onoliko vremena koliko mu je potrebno da počini ubistvo. Pilot će dovesti sicarija dovoljno blizu mesta događaja da identifikuje metu. Sicario će zapucati iz svog oružja i onda pobeći i vratiti pištolj da ga ponovno sakriju. Takav je sastav karakterističan za ubistva širom Latinske Amerike.

Godine 2015. Džoni je uhapšen zbog ubistva mladića homoseksualca. U zatvoru je proveo neko kratko vreme i onda je pušten. Pokazalo se da je ključni svedok u njegovom slučaju bio lažan i optužbe su odbačene. Nije neuobičajeno da policija u Kolumbiji podmetne dokaze ili plati lažne svedoke u pokušaju da dođu do osuđujuće presude.

Zastrašujuća arogancija

Nakon što su ga pustili na slobodu, Džoni je dobio naviku da se smeška preteći.

‘Prepametan sam da bi me uhvatili. Znam da sam to učinio, oni znaju da sam to učinio, samo oni nisu u stanju obaviti svoj posao kako treba‘, kaže Džoni.

To što je uspešno izmakao ruci pravde, kod njega je podstaklo zastrašujuću aroganciju. ‘Sada sam nepobediv‘, kaže.

Prema podacima UNICEF-a, u Latinskoj Americi i na Karibima ima više dece i tinejdžera u zatvorima nego bilo gde drugde u svetu. Stopa zatvaranja mladih u toj regiji je druga iza SAD-a i gotovo tri puta veća od svetskog proseka od 77 zatvorenih mladih na njih 100.000. U centru za pritvor mladih u gradu Monteria na severu Kolumbije, smešteno je 18 tinejdžera. Ima mesta i za mnogo više, ali zatvor je tek nedavno ponovo otvoren nakon što su ga pre nekoliko godina zatvorili zbog niza samoubistava. Većina zatvorenika su sicariosi i članovi Zalivskog klana, baš poput Džonija.

Nije tako lako pucati… 17-godišnji gangster sedi na podu i petlja po rukama. Zove se Horhe i zbog ubistva je osuđen na maksimalno dopuštenih osam godina zatvora za maloletnika. Nakon odležane dve godine kazne, i dalje ga muče noćne more. Pucanje nije tako lako kao što se na prvi pogled čini, objašnjava. Lak novac ima posledice.

‘Nisam mogao da se pomirim s onim što sam učinio. Plačem. Ne spavam‘, kaže.

Mlade prestupnike podstiču da započnu s komplikovanim procesom samorefleksije. U jednoj vežbi slikaju maske za lice kako bi istražili svoj identitet, koristeći boje kako bi prikazali svoju prošlost, sadašnjost i budućnost.

‘To što sam bio u zatvoru nateralo me da dobro razmislim o svojim postupcima i patnji koju sam prouzrokovao‘, kaže Jorge.

Moises, njegov 15-godišnji cimer iz ćelije, slaže se.

‘Napolju se osećaš velikim, osećaš se važnim. Ne razmišljaš ni o čemu dok te ne uhvate i ne zatvore. Novac je lak, ali da li se to dugoročno isplati? Sada mislim da ne.‘

Teško je znati govore li Horhe i njegove kolege iz zatvora istinu kada tvrde da su se promenili. Potpuno su svesni da će pokazivanjem kajanja i znakova uspešne rehabilitacije ranije izaći iz zatvora, pa ne čudi ako padnu u iskušenje i lažu. Ali Horhe pokazuje znakove emocionalne zrelosti koje mnogi njegovi vršnjaci ne pokazuju.

‘Moram da oprostim sebi pre nego što mogu da tražim oprost od drugih. Prouzrokovao sam mnogo zla.‘

Džoni sedi u prljavoj hotelskoj sobi i piše popis imena u beležnicu. On to naziva popisom svojih postignuća, ali svako ime koje napiše, život je koji je oduzeo. Tokom svoje karijere kriminalca Džoni je ubio više od 30 ljudi, ali ni pet godina nakon prvog ubistva ne pokazuje nimalo srama ni krivice.

Cinkaroš

‘Neću u zatvor ni za jedno od tih ubistava‘, kaže on.

Naime, 2017. Džoni je postigao dogovor s tužiocima i postao cinkaroš, jedan od onakvih kakve je ubijao.

‘Nisam imao izbora. Bio je to najlakši način da ih skinem s vrata‘, kaže.

Džonijeva arogancija ga je naterala da prkosi naredbama svojih zapovednika. Uvideli su da ne mogu da ga kontrolišu i poželeli da ga ubiju. Znajući da mu nema spasa jer je za njegovu glavu bila raspisana nagrada, odlučio da se preda vlastima. Reći će im sve što zna u zamenu za imunitet od kaznenog progona, uključujući i imena svih svojih žrtava. Tužitelji su njegovu ponudu prihvatili nakon čega je uhapšena i osuđena čitava jedna grupa Zalivskog klana.

Džoni je proveo skoro pet godina u programu zaštite svedoka i tokom tog vremena uspeo je da završi srednju školu i pronađe posao inženjera za telekomunikacionu firmu. Ipak, život policijskog doušnika je usamljenički.

‘Ne izlazim puno. Previše je opasno‘, kaže Džoni.

Kako zaustaviti epidemiju?

Mnogi latinoamerički političari u El Salvadoru traže načine kako da zaustave epidemiju ubistava u regiji.

U posebnoj akciji predsednika Najiba Bukelea nazvanoj ‘Mano dura‘, odnosno ‘čvrsta ruka‘, početkom ove godine uhapšeni su desetine hiljada gangstera pa je stopa ubojstava u zemlji pala na nulu. Ali ta je strategija naišla na žestoke kritike organizacija za ljudska prava i stručnjaka za sigurnost koji su rekli da takve politike funkcionišu samo kratkoročno zbog silnih grešaka u procesuiranju kriminalaca.

‘Ova politika je neučinkovita, jer samo sprovođenje takvog zakona ne može ni smanjiti nasilje bandi ni sprečiti nezadovoljnu mladež da im se pridruži‘, kaže Sonja Volf, meksička akademkinja i autorka knjige The Politics of Gang Control in El Salvador.

‘Suzbijanje uličnih bandi zahteva celovit pristup koji se bavi društvenim korenima bandi i koja omogućuje članovima bandi da kasnije nastave normalan život.‘

No ubistva su ipak izlečiva bolest. Iako se imunitet na ubistvo ne može postići vakcinom, može se izlečiti učinkovitim vodstvom i politikom, kažu stručnjaci.

‘Život mi ništa nije dao‘

Grad Palmira na jugu Kolumbije je među najnasilnijima u svetu, ali novi program smanjio je stopu ubistava u gradu za 29 odsto na 42,9 ubistava na 100.000 stanovnika, što je najniža stopa u 17 godina. I dalje je viša od nacionalne stope od 26,8, ali lokalne vlasti kažu da je to značajno poboljšanje.

S proračunom od nešto više od milion evra, gradonačelnik i njegov tim kažu da su uspeli da proteraju bande iz gradskih prostora i transformišu živote oko 30.000 mladih ljudi u dobi od 15 do 29 godina.

Kurir.rs/Jutarnji

Бањалучка полиција ухапсила је Стефана Г. осумњиченог да је пуцао на комшију у засеоку Јаворани код Љубачева.

Како сазнаје АТВ, у 01:10 часова ПУ Бањалука је обавијештена од стране раднице Службе хитне медицинске помоћи, да су запримили пријаву да је у мјесту Љубачево, засеок Јаворани, у близини пилане дошло до употребе ватреног оружја те да је том приликом нанесена повреда непознатом лицу у предјелу главе.

Убрзо након тога, ПУ Бањалука, путем телефона се обратило лице које се представило као Стефан Г. и пријавио да је у  наведеном мјесту убио комшију, сазнаје АТВ.

На мјесто догађаја су упућени полицијски службеници ПС Лауш и Полицијске станице за интервенције.

Убрзо потом Стефан Г. је лишен слободе..

Лице (идентитет познат редакцији АТВ-а) је  довезено у просторије Службе хитне медицинске помоћи са прострелном раном између грудног коша и абдомена, након чега превезен на УКЦ РС и животно је угрожен.

Amalija Knavs, majka bivše prve dame SAD Melanije Tramp, umrla je, objavila je njena ćerka na društvenoj mreži Iks.

“Amalija Knavs je bila snažna žena koja se uvek nosila sa gracioznošću, toplinom i dostojanstvom. Bila je u potpunosti posvećena svom mužu, ćerkama, unuku i zetu. Nedostajaće nam i nastavićemo da poštujemo i volimo njeno nasleđe”, napisala je Melanija.

Savetnik za kampanju bivšeg predsednika Donalda Trampa potvrdio je CNN smrt Knavs.

Knavs je bila iz Slovenije i bila je tekstilni radnik. Ona i njen suprug Viktor živeli su u Americi i često su viđani u Vašingtonu nakon što je njihov zet postao predsednik 2017.

Penzionisani par je održavao redovne kontakte sa porodicom Tramp tokom predsednikovanja i često su putovali sa njima u Mar-a-Lago i Nju Džersi.

Knavsi su posedovali kuću u Sevnici, mirnom industrijskom gradu od 5.000 stanovnika, smeštenom u bujnoj dolini sa drvećem na obalama reke Save u centralnoj Sloveniji, gde je Melanija Tramp pohađala osnovnu školu.

Postali su državljani SAD 2018. godine, kontroverzno dobijanje državljanstva kroz sponzorstvo njihove odrasle ćerke – kategorija viza koju je Trampova administracija nastojala da ukine. Donald Tramp je oštro kritikovao migraciju zasnovanu na porodici, redovno je nazivajući “lančanom migracijom”.

Melanija Tramp je dobila američko državljanstvo 2006. godine.

Poljska policija uhapsila je večeras dvojicu poslanika u predsedničkoj palati, dok tamošnji mediji javljaju da su nenaoružani policajci upali u palatu kada su bili sigurni da predsednik Andžej Duda nije unutra, kako ih ne bi zaštitio.

Uhapšeni su bivši ministar unutrašnjih poslova Marius Kaminski i njegov nekadašnji zamenik Maciej Vasik.

Sa druge strane, poljski mediji prenose da je predsednik bio na sastanku sa liderkom beloruske opozicije Svetlanom Tihanoskom u trenutku hapšenja. Policajci su pokazali nalog za hapšenje Vosiku i Kaminskom, koji su bili iznenađeni, ali nisu se opirali.

Pravosnažno osuđeni

Bivši šef CBA, koordinator tajnih službi i šef Ministarstva unutrašnjih poslova i uprave u Vladi PiS-a Marius Kaminski i njegov bivši zamenik Maciej Vasik osuđeni su na dve godine apsolutne zatvorske kazne zbog svojih radnji u skandalu sa zemljištem.

Pre osam godina izbegli su zatvor jer ih je pre pravosnažnosti presude pomilovao predsednik Andžej Duda. Godine 2023. održano je još jedno suđenje, u kojem su obojica osuđeni na po 2 godine zatvora i petogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija. Presuda je pravosnažna i sud nije uvažio zahteve odbrane za odbijanje pokretanja izvršnog postupka protiv osuđenih lica.

Sud je izdao naredbu da se osuđenici dovedu u samicu. Dokumenti su u utorak ujutro dostavljeni policiji, koja je, po nalogu suda, privela oba političara.

Kurir.rs/Blic

Sanja je tog 8. januara bila treća osoba koja je nastradala u saobraćajnim nesrećama širom Srbije

Sanja P. K. (40) iz Zmajeva, majka troje dece, poginula je u ponedeljak u stravičnoj saobraćajnoj nesreći na putu Kisač-Stepanovićevo kada je vozeći “zastavu koral in” sletela s puta, a vozilo se potom prevrnulo, prenosi Kurir.

Jeziva nesreća, dogodila se drugog dana Božića, 8. januara, oko osam sati ujutru kada je nesrećna žena krenula na posao u Novi Sad.

– Sumnja se da je do nesreće došlo usled neprilagođene brzine i loših vremenskih uslova. Tokom cele noći je padao sneg i kolovoz je i pored čišćenja putara bio klizav i poledio je. Sanja je bila sama u vozilu i uputila se tog jutra na posao – kažu meštani Zmajeva.

– Priča se da je kasnila na posao i da je zato vozila malo brže, žurila je da stigne što pre. Deonica na kojoj se dogodila saobraćajka je ravna kao pista, i obično svi vozači iz okolnih mesta voze malo brže jer misle da poznaju put – pričaju meštani.

Kako dalje objašnjavaju žitelji Zmajeva, nastradala žena, kako su čuli, u trenutku sletanja s puta nije bila vezana sigurnosnim pojasom.

– Sanja je u žurbi zaboravila da veže pojas. Kada su joj kola proklizala, pokušala je da uhvati pravac, ali nije uspela i sletela je s puta. Tokom prevrtanja vozila ona je izletetela kroz šoferšajbnu celim telom, tako da je nađena van vozila – navode oni i dodaju:

– Delovi auta su bili svuda pored puta. Nije imala u šta da se zakuca, ali je sa strane nagib zemlje, pa je verovatno udarila u to i usled udara je izletela.

Nesrećna majka troje dece je na mestu preminula.

– Slučajni prolaznicu su odmah pozvali policiju i Hitnu pomoć, ali nažalost lekari su samo mogli da konstatuju smrt mlade žene. Telo je prevezeno na obdukciju koja će utvrditi koje povrede su dovele do smrti – navodi izvor.

Sanja je tog 8. januara bila treća osoba koja je nastradala u saobraćajnim nesrećama širom Srbije, dok je njih nekoliko povređeno u sedam saobraćajnih nesreća.

– Jako smo se potresli zbog ovoga što se dogodilo. Dečica su u trenu ostala bez majke. Niko ovo nije mogao ni da zamisli, zaista nam je svima teško, ali najteže je njenoj porodici. Prerano nas je napustila, zavijeni smo u crno – zaključuju komšije.

Komšije Sanje Pilipović Kresoje kažu da su je videli samo dan pre nesreće, i to kako je sa porodicom slavila Božić.

– Ona je bila jedna divna žena, požrtvovana majka i supruga koja je i pored svih porodičnih obaveza radila u Novom Sadu u jednoj firmi. Videli smo je kako na Badnji dan kako uživa sa dečicom napolju, svi su bili veseli, a sada cela porodica ne može da poveruje da je više nema – kažu oni i dodaju:

– Jadan njen muž, ostao je sam sa dečicom… Juče su primali saučešća, a danas je sahranjuju. Mnogo ljudi je bilo da njenom suprugu pruži utehu.

(Telegraf.rs)

Do kraja sedmice umeren i jak jutarnji mraz i poledica, od nedelje porast temperature, saopštio je večeras RHMZ.

U sredu (10.01.) ujutro umeren do jak mraz, mestimično magla i niska oblačnost, koja će se ponegde u Vojvodini, zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji zadržavati duže tokom dana.

U ostalim krajevima pretežno sunčano, ali hladno. Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura u većem delu od -10 do -5 °S, lokalno i niža, a najviša od -4 do 1 °S. Uveče i u toku noći mestimično stvaranje magle.

Foto: RHMZ Printscreen

Od četvrtka do kraja sedmice u jutarnjim satima će se zadržati umeren do jak mraz, u većini krajeva sa temperaturom od -10 do -4 °S, lokalno i nižom.

Tokom dana u četvrtak (11.01.) po kotlinama, nizijama i dolinama reka maglovito i hladno uz kratkotrajno razvedravanje sredinom dana.

U brdsko-planinskim predelima sunčano. Krajem dana na severu, a tokom noći i u petak (12.01.) u svim krajevima novo naoblačenje uz povremeno provejavanje slabog snega.

Za vikend (13-14.01.) suvo uz delimično razvedravanje i uz manji porast dnevnih temperatura, a otopljenje će biti izraženije u prvom delu naredne sedmice (15-17.01.), kada se očekuju i nova naoblačenja sa mešovitim padavinama (i kišom i snegom).

Srbija Danas/Kurir

Devojčica sahranjena na šesti rođendan

Stravični zločin dogodio se u Kruševcu pre 11 godina, kada je Radoslav Marinković (67) svirepo ubio majku i ćerku Danijelu (42) i Milicu (6) Milićević. Njih dve su život izgubile u holu zgrade u kojoj je Danijela živela sa decom. Marinković je tada pucao na njih, a devojčicu je pogodio direktno u srce. Danijela je sa Marinkovićem navodno bila u emotivnoj vezi, u koju je stupila kada se razvela.

– Video sam tog čoveka, dva sata je tumarao ulicom i tražio telefon, a onda je u jednom trenutku pitao i mene da li imam mobilni. Pitao sam ga šta će mu, rekao mi je da je ubio jednu ženu i da hoće da se prijavi – ispričao je u vreme ubistva jedan od komšija koji je dodao da nije ni slutio da Marinković zapravo govori istinu.

Tela majke i ćerke pronađena su na mestu na kojima je zapucao na njih, na samom ulazu u zgradu. Njima niko nije odmah pritrčao u pomoć, jer su komšije koje su čule pucnje pomislile da deca bacaju petarde, s obzirom na to da je bio period praznika.

– Zatekla sam ih kako leže. Isprva sam pomislila da su možda pucale petarde pa su se one uplašile, a da je Danijela pala i povredila glavu. Kada sam prišla videla sam da je stanje teško – ispričala je tada komšinica, koja je izletela da pomogne ženi i detetu, iako je bila operisana samo 10 dana ranije.

Kada su ekipe Hitne pomoći došle na lica mesta, bilo je evidentno da su šanse majke i ćerke da prežive slabe. Devojčica je pogođena direktno u srce, a majka je imala prostrelnu ranu na stomaku. Pokušaji reanimacije bili su bezuspešni.

Marinković je nakon ubistva otišao u obližnju kafanu, gde je od konobara zatražio telefon. Pozvao je policiju i prijavio se. Pištolj je bacio u blizini. Oružje je nešto kasnije pronašla policija i saopšteno je da su žrtve podlegle povredama u kruševačkoj bolnici.

Marinković je u prvoj izjavi nakon hapšenja priznao zločin i rekao da nije hteo da puca u devojčicu. Naloženo je neuropsihijatrijsko veštačenje, kako bi bilo utvrđeno da li je uzgajivač koza u trenutku izvršenja zločina bio u stanju uračunljivosti. Suočavao se sa mogućnošću kazne od 35 do 40 godina zatvora.

Devojčica sahranjena na šesti rođendan

Kako je u vreme zločina ispričao Danijelin otac, unuk ga je kobne večeri pozvao i rekao da su mu majka i sestra ranjene.

– Samo sam se nadao da će se sve dobro završiti i da će njih dve biti dobro. Moj unuk je držao sestricu u rukama, ali joj nije bilo spasa. Ćerka me je negovala, prala mi, kuvala… Sve sam izgubio. Sad više nikoga nemam. Dok je brat držao Milicu u rukama, ona je tiho rekla: “Dajte mi vode”, a onda umrla. Moja unuka u subotu je trebalo da proslavi šesti rođendan. Radovali smo se, a sada ću na taj dan da sahranim mog anđela – rekao je tada Miličin deda.

Jedan komšija dodao je da su devojčicu umotali u ćebe i da je ona tražila vodu, dok je njena majka poslednjim atomom snage izgovorila: “Pomozite mojoj ćerki, pomozite nam”.

Oduzeo sebi život

U maju iste godine Radoslav je sebi oduzeo život u bolničkoj sobi pri Kazneno-popravnom zavodu u Beogradu.

Advokat Rade Vujčić, koji je osumnjčenom bio dodeljen kao branilac po službenoj dužnosti, predočio je tada da je nasilna smrt nastupila vešanjem. Marinković je imao status pritvorenika, u Beogradu je bio zbog psihijatrijskih veštačenja koja još nisu bila završena.

Optužnica u tom trenutku nije bila podignuta. Rađena su i balistička veštačenja, kako bi preciznije bio rekonstruisan sled događaja kobne večeri. Tako je zločin u kom su nastradale majka i šestogodišnja ćerka prošao nekažnjeno.

(Srbija Danas/Telegraf.rs)

Zorica Brunclik, pevačica i njen suprug Miroljub Aranđelović Kemiš, estradni umetnik, dugi niz godinama žive u skladnom braku,a pevačica je priznala kako je njihova romansa otpočela i priznala da joj se na prvi pogled nije nimalo dopao.

Danas, posle toliko vremena Zorica sa ponosom govori o suprugu za kog smatra da je ljubav njenog života.

– Uvek sam govorila da je Miroljub bolji čovek od mene, međutim sada u poslednje vreme mislim da sam ja bolji čovek od njega zato što je mene Bog nagradio njime! Kada dobijete takvu kompletnu ličnost, dobrog čoveka i čoveka na koga možete da računate, da se oslonite, da vam bude i mama i tata, muž, prijatelj i drug, ljubavnik i brat, e onda sam sigurno mnogo dobar čovek – izjavila je Zorica koja se svojevremeno u emisiji „Iz profila“ prisetila kako je počela njihova ljubav.

– Kad sam ga srela nisam znala da je on čovek za mene. Nisam mogla da ga smislim. Mnogo je bio prepotentan, bio je i mršav za moj ukus. O njemu se pričalo u svim krugovima, a na mene nije obraćao pažnju. Ljubio mi ruku kao tetki!– prisetila se pevačica i otkrila da je ona napravila prvi korak, iako su u to vreme bili samo kolege.

– Bili smo zajedno na koncertu a moje kolege i ja ga čekamo u kolima da krenemo u hotel. Ustanem ja i zateknem ga kako sedi na koferu od harmonike, onako zgodan do bola a oko njega deset lepotica i ja ih pitam šta radite vi sa mojim mužem?– objasnila je Zorica u emisiji na Grand televiziji.

Ipak, presudan susret dogodio se u Parizu 1980. godine.

– U grad svetlosti stigla sam sa najstarijom ćerkom Marijom, a pošto smo on i ja bili smešteni u dva različita hotela u istoj ulici, zajedno su nam organizovali prevoz do mesta na kojem je održan koncert – pričala je svojevremeno pevačica koja je dve nedelje nakon povratka iz Pariza, otišla na aerodrom da sačeka Kemiša.

Međutim, pevačica je doživela iznenađenje kada je shvatila da ga na aerodromu čeka verenica i njen otac.

– Kada je izašao iz aviona, prošao je pored njih, zaputio se ka meni i poljubio me, ne obazirući se na začuđene poglede. Navodna verenica, kako mi je rekao, nikada nije bila zaprošena, nego je to samo priželjkivala. Pošto je ona bila iz Beča, kao džentlmen, smestio ju je sa ocem u svoj stan kako bi razrešili neprijatnu situaciju, a ja sam kod kuće imala troje dece i majku, pa nismo znali gde da provedemo veče. Mamu sam prethodno slagala da idem na koncert, predočivši joj da postoji mogućnost da prespavam u Vršcu- ispričala je Zorica.

Kako je izjavila, zbog ranijih pogrešnih izbora, nije smela da kaže majci za Kemiša.

– Zbog prethodnih pogrešnih izbora, bilo me je sramota da joj kažem da idem na sastanak na kojem sam se u stvari i smuvala sa Kemišem. U hotel nismo mogli jer smo oboje poznati, jednako kao ni u restoran. Vozili smo se po Beogradu i okolini, kad nas je u Grockoj zaustavio policajac i zamolio da ga povezemo do zubara jer trpi bolove. Toliko smo se spetljali objašnjavajući da idemo iz nekog studija, a potom, kad smo ga ostavili, Miroljub je predložio da ipak odemo do jednog hotela, gde će naš boravak uz pomoć jednog njegovog prijatelja biti diskretan. Iako je obećao da će se skloniti sa ulaza dok ja ne prođem, virio je iza recepcionarskog stola, ali nikada nije otkrio tajnu. Tako je počela naša ljubav -govorila je Zorica za domaće medije.

Kurir.rs/Grand/preneo/N.K.