Month: December 2023

“Paraćinski masakr” koji je zavio bivšu SFRJ u crno i dalje bez odgovora na mnoga pitanja.

Mnogi zločini počinjeni na teritorije Srbije uznemirili su javnost. Neki od njih su toliko surovi da se i godinama, ali i decenijama kasnije sa jezom govori o njima, a akteri krvavih pirova služe dugogodišnje robije ili su sami presudili sebi. U kategoriji Najjeziviji zločini u Srbiji podsećamo vas na neka monstruozna dela koja su odnela nevine živote i zavila u crno mnoge porodice, ali i cela mesta u kojima su se desili.

Jedan od takvih dogodio se 3. septembra 1987. godine u Paraćinu, kada je Aziz Keljmendi, vojnik poreklom sa Kosova i etnički Albanac, izvršio je strašan napad u kasarni “Branko Krsmanović”. On je tada uz korišćenje automatske puške ubio četiri vojnika, dok je petoricu ranio.

 “Paraćinski masakr”

Incident, poznat kao “Paraćinski masakr”, desio se u kasarni JNA “Branko Krsmanović” malo nakon 3 sata ujutro. Tog tragičnog jutra, vojnik Aziz Keljmendi, etnički Albanac sa Kosova, nekoliko nedelja pre nego što je trebalo da završi služenje vojnog roka, otvorio je vatru iz automatske puške u spavaonici kasarne, usmrtivši četiri vojnika, dok je petoricu ranio. Među stradalima, dvojica su bila iz Bosne i Hercegovine, a po jedan iz Hrvatske i Srbije.

Oko podneva, objavljen je izveštaj, u kojem se navodi da je “Noćas, 3. septembra, u 03.05 časova, vojnik Keljmendi Sadika Aziz… na spavanju ubio Simić Srđana iz Beograda, Đananović Hazima iz sela Kočice u opštini Vitez, Dudaković Safeta iz sela Orahova u opštini Bosanska Gradiška i Begić Gorana iz Zagreba…” Takođe, navedeni su i povređeni: Jažić Ante, Dekić Petar, Prešeren Andrej, Kovačević Huso i Memedović Nedžip.

MASAKR KOD PARAĆINA: Vojnik izvršio strašan napad u kasarni, obio ormar i ukrao pušku, pa POBIO VOJNIKE NA SPAVANJU

U sobi 41, u trenutku tragedije, nalazili su se vojnici koji su pripadali vojnoj pošti 7518, što je isturena skladišna jedinica sa sedištem u Nišu. U drugoj sobi su boravili pripadnici paraćinske vojne pošte 5313. Važno je napomenuti da su već 4. septembra iz druge sobe izneti svi kreveti, osim onih na kojima su bili vojnici koje su pogodili pucnji Aziza Keljmendija.

Radmila Petrović, stanovnica Paraćina, zajedno sa suprugom Milijem, slučajno je naišla na telo Aziza Keljmendija tog jutra. Uprkos intenzivnoj potrazi velikog broja ljudi koja je trajala više od tri sata, veliki broj ljudi, uključujući vojne, policijske i civilne snage, nije uspeo pronaći ubicu, kako je zabeleženo u članku objavljenom u listu “Vreme”.

“Imamo ovdena malo zemlje i neku krovinjaru, gde gajimo dve koze i tovimo svinju… Moglo je biti oko pola sedam kada smo ja i moj Milija s motokultivator odvezli slamu za stoku. Tek kad smo se vrćali, primetila sam. Najpre cipele, al’ nisam bila sigurna je l’ jes il’ nije, te kažem mužu: “stani”! Kad tamo, ima šta i da vidim: oprućio se čovek, to jes’ vojnik, na leđa. S pušku, da prostiš, među noge, ruke razbacane, ispod glavu malko ugrušane krvi. Vidim: mrtav dečak. Žalosna mu majka koja ga u vojsku ispratila.”

Krvavi pohod

Ishod događaja se, prema svemu sudeći razvijao na sledeći način: Nešto iza ponoći, bilo je planirano da se na svakom od tri stražarska mesta u kasarni pojave pomoćnici: Desetar Mate Dodig bio je zadužen za nivo celokupne kasarne, Aziz Keljmendi za VP7518 (što je i ispunio), dok je Safet Dudaković trebao da bude pomoćnik u drugoj jedinici, što se nije dogodilo. Razlog zbog kojeg je Dudaković spavao umesto da obavlja svoje dužnosti i to čak u tuđem krevetu gde će nažalost biti pronađen mrtav ostaje nepoznat. Takođe, postoji nepoznanica oko toga šta se dešavalo sa vatrogasnom službom u obe jedinice u to  vreme. Međutim, na oba stražarska mesta bila je prisutna “redovna smena”: na prvom je bio Abdidžemilj Alimani, dok je na drugom bio Enver Beljulji.

Komandir straže, desetar Riza Alibašić, odmarao se u svom šatoru, dok je ostatak straže bio smešten u svojim šatorima. Izgleda da je Goran Kegelj, koji je nadgledao stražu, nije obavljao svoju dužnost na adekvatan način. Ostatak vojske je spavao, dok je Aziz Keljmendi započeo svoj krvavi pohod.

Detalji o tome kada je Keljmendi otvorio metalni ormar u kojem se čuvala municija za kurire i na koji način je to učinio to je samo on znao. Pretpostavka je da je to uradio uz pomoć ašova oko jedan sat posle ponoći, uzimajući 10 metaka kalibra 7,62 mm. Nakon punjenja puške, tiho se spustio do šatora u kojem je spavao komandir straže, bez da ga iko primeti. Pomoću pretnji prisilio je desetara Rizu Alibašića da mu preda dva okvira sa po 30 metaka pod pretnjom da će biti ubijen ako napravi i najmanju grešku. Zatim je naredio desetaru da krene prema spavaćim sobama ispred puščane cevi.

Keljmendi se popeo na sprat stambenog objekta, tiho pitajući Alibašića gde se nalazi Safet Dudaković. Zatim je naredio Alibašiću da se povuče, a sam je ušao u prvu spavaonicu, odnosno, spavaonicu br. 42. Tamo je pronašao vojnika Dudakovića dok je spavao, otvorio vatru i ubio ga, nakon čega je izvršio rafalnu paljbu na ostale vojnike. Tom prilikom ubio je Srđana Simića i ranio dva vojnika. Odmah nakon toga, ušao je u sledeću spavaonicu i nasumično otvorio vatru, ubivši Hazima Đananovića, dok je trojicu vojnika ranio…

Ovaj tragičan događaj duboko je potresao Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, izazivajući i negativne reakcije prema Albancima u nekim delovima Srbije.  

Psihiloški portret

Aziz Keljmendi, rodom iz sela Karašica, opština Lipljan, bio je etnički Albanac i vojnik koji se pridružio vojsci u septembru 1986. godine. Nakon osnovne obuke, premešten je u Paraćin.

Keljmendi je bio student prava na Pravnom fakultetu u Prištini, rođen 15. januara 1967. godine. Fizički je opisan kao osoba nižeg rasta (167 cm) i vitke građe (63 kg), s asketskim licem koje je uvek delovalo ozbiljno.

Foto: Wikimedia

Psihološki portret ove osobe sugeriše da je bio povučen i introvertiran, s naglaskom na povezanosti s albanskom zajednicom. Osećaj manje vrednosti, delimično izazvan njegovom fizičkom građom, činilo se da je nosio sa sobom.

Paraćinski masakr i dalje ostavlja mnoga pitanja bez odgovora, uključujući motive Keljmendija i okolnosti koje su dovele do nezapamćene tragedije.

Tim ombudsmana ušao je u zatvor u Šutki, kako bi provjerio u kakvom su stanju osumnjičeni za otmicu i ubistvo Vanje G. i Pančea Žežovskog, kao i lica osumnjičena da su pomagala u ubistvu, kao i bjekstvu osumnjičenog Ljupča Palevskog.

“Skoplje1” je zatražilo objašnjenje od ombudsmana Nasera ​​Ziberija zašto su odlučili da prate osumnjičene za dva ubistva. Pitanja su upućena i njegovom timu, odakle se čeka njihov stav po tom pitanju – opravdan je utisak da oni vrše nadzor samo nad pritvorenicima iz poznatih slučajeva, kao i nad pritvorenicima visokog profila. Odatle su se oglasili i čeka se odgovor.

Oni provjeravaju da li se u zatvoru poštuju prava Velibora Maneva, Bore Videvskog i Vlatka Kešiševa, kao i osumnjičenih za pomaganje Aleksandra G. i Stefana D, samo osam dana nakon što su završili u pritvoru.

Njih trojica, odnosno Manev, Kešišev i Videvski priznali su krivicu i šta su radili tokom otmica i ubistava. Tužilaštvo je tražilo, sud je odobrio pritvor zbog opasnosti od bjekstva i utjecaja na svjedoke.

Tim ombudsmana ušao je u zatvor u Šutki, kako bi provjerio u kakvom su stanju osumnjičeni za otmicu i ubistvo Vanje G. i Pančea Žežovskog, kao i lica osumnjičena da su pomagala u ubistvu, kao i bjekstvu osumnjičenog Ljupča Palevskog.

“Skoplje1” je zatražilo objašnjenje od ombudsmana Nasera ​​Ziberija zašto su odlučili da prate osumnjičene za dva ubistva. Pitanja su upućena i njegovom timu, odakle se čeka njihov stav po tom pitanju – opravdan je utisak da oni vrše nadzor samo nad pritvorenicima iz poznatih slučajeva, kao i nad pritvorenicima visokog profila. Odatle su se oglasili i čeka se odgovor.

Oni provjeravaju da li se u zatvoru poštuju prava Velibora Maneva, Bore Videvskog i Vlatka Kešiševa, kao i osumnjičenih za pomaganje Aleksandra G. i Stefana D, samo osam dana nakon što su završili u pritvoru.

Njih trojica, odnosno Manev, Kešišev i Videvski priznali su krivicu i šta su radili tokom otmica i ubistava. Tužilaštvo je tražilo, sud je odobrio pritvor zbog opasnosti od bjekstva i utjecaja na svjedoke.

Jovan, Nemanja, Miloš, Anđela, Andrijana, Nevena, Ivan, samo su neki od mladića i devojaka koji su 4. maja teško ranjeni u masovnom ubistvu u Duboni i Malom Orašju. Mnogi od njih i dalje žive sa teškim posledicama, vezani za invalidska kolica ili druga ortopedska pomagala, a neki su još u bolnici. O njihovom zdravstvenom stanju se malo zna, a o egzistencijalnom još manje jer oni ne traže ništa, iako im je preko potrebna novčana pomoć za terapije, skupe lekove, suplemente, odlaske u Beograd na lečenje….

Porodice preminulih i ranjenih u selima Malo Orašje i Dubona ni posle 7 meseci ne žele da govore o bolu koji još traje i o borbi za preživljavanje.

Jer, oni zaista preživljavaju, sami, bez ičije pomoći bore se za svoju decu.

Specijalista za plućne bolesti dr Slavica Plavšić, koja u svojim autorskim tekstovima često piše o žrtvama masakra i o njihovim porodicama s kojima je u kontaktu, ukazuje na činjenicu da su ranjeni u potpunosti zaboravljeni i prepušteni sami sebi, uprkos izuzetno teškim povredama koje imaju.

Tako, ranjeni Jovan Ranković (21) iz Dubone kom je desna ruka van funkcije već sedam meseci, živi od samo 40 000 dinara. I ne samo on, nego i članovi njegove porodice: otac, baba i deda. Svi oni zavisili su od Jovanovih primanja koja su sada znatno manja.

„Jovan je radnik u jednoj pekari u Smederevu i pre ranjavanja, radio je uglavnom noćnu smenu. Posle toga je odmah išao u šumu po ceo dan, pa uveče ponovo na posao. Više od sedam meseci mu je desna ruka van funkcije. Pri tom ima i stomu. Oni jedva sastavljaju kraj sa krajem pošto sada prima samo 65 odsto od plate“, napominje dr Slavica za naš portal.

Nemanja Ilić i Miloš Jovanović iz Malog Orašja rade zajedno u jednoj pekari, a nažalost, zajedno su i povređeni u masakru. Zadobili su izuzetno teške povrede donjih ekstremiteta.

Miloš je zadobio prostrelnu ranu desnog kolena, koje je jako teško oštećeno, sa poremećenom anatomskom strukturom.

On je nedavno ponovo hospitalizovan u Kliničkom centru Srbije, gde mu je pre nekoliko dana urađena druga operacija kolena. Takođe dobija samo 65 odsto od plate koju je imao u pekari, a živi u višečlanoj porodici koja se bavi poljoprivredom.

I Miloš je pomagao svojoj porodici, doprinosio zajednici, a sada je u tome sprečen. Sada porodica pomaže njemu da prebrodi ovu „noćnu moru“ i da se oporavi.

I dvadesetogodišnji Nemanja Ilić iz Malog Orašja ima izuzetno ozbiljnu povredu leve noge. On je takođe jedan od najteže povređenih u ovom krvavom masakru.

Svi ovi momci sprečeni su da rade. Njihove porodice se same snalaze za svoje i potrebe svoje teško povređene dece.

Ne traže ničiju pomoć.

Na to ukazuje naša sagovornica dr Plavšić.

„Porodice ne žele da govore o tome jer su ponosne, dostojanstvene i naviknute na takav život i nepravde. One ne treba ništa da traže i da prolaze kroz komplikovane procedure i zahteve, nego je država dužna da se brine o njima i da na mesečnom nivou dobijaju prihode koji će pokriti njihove troškove“, smatra ona.

Mlada Andrijana Mitrović je jedna od tri devojke koje su te kobne večeri povređene. Ona je zajedno sa drugaricama Anđelom i Teodorom otišla iz Malog Orašja u Dubonu, gde ih je sačekala rafalna paljba u školskom dvorištu. I ona i Anđela su veoma teško povređene i dugo vremena su bile u kritičnom stanju.

Andrijana živi sa majkom sa 35 000 dinara mesečno
Andrijana živi sa majkom sa 35 000 dinara mesečno. I dalje se bori sa užasnim povredama koje je napravio masovni ubica, a nema nikakvu pomoć.

„Andrijana živi sa majkom. Ima sestru koja je udata. Otac im je poginuo kada je Andrijana imala 7 godina. Bila je zdrava devojka kojoj ništa nije falilo. a posle sto dana izašla je iz bolnice sa skoro 20 kilograma manje, bez jednog bubrega i žučne kese, sa teškom povredom jetre. Provela je kući mesec dana nakon čega je ponovo primljena na hirurško odeljenje. Taj ponovni boravak u bolnici ju je jako slomio psihički i ponovo fizički“, navodi njena sestra Andrijana.

Dodaje da je Andrijana ponovo krenula iz početka, uz pomoć majke i sestre i nekih dobrih ljudi koji su pomogli ovoj i drugim porodicama teško ranjenih u masakru.

„Andrijanin oporavak i ozdravljenje stradalih iz Dubone, Malog Orašja i Beograda, važni su koliko i pravda koju svi željno iščekujemo i kojoj se nadamo. Na svima nama je da pomognemo koliko možemo. Jedino tako ima nade za sve nas“, smatra dr Plavšić.

Andrijanina sestra je u tekstu koji je objavljen na portalu javniservis.net opisala ranjavanje, lečenje i rehabilitaciju svoje mlađe sestre, gde je, između ostalog istakla da roditelji povređene dece svakoga dana putuju po 100 kilometara da budu uz svoju decu po bolnicama.

A to niko nikada nije spomenuo, niti je ukazao na te troškove.

„Zašto niko nije spomenuo da možda treba da se pomogne tim roditeljima (članovi fudbalskog kluba Ravni gaj potrudili su se i zaista sakupili dosta novca za ranjene, ali tu i dalje izostaje pomoć države)? Gde je država sada, kada je potrebna? Ako je sistem zakazao i ako je kriv za ovo što se dogodilo, zašto okreću leđa sada, kada je potrebna pomoć toj deci?“, upitala je ona.

Pomoći države ni posle njenog apela nije bilo.

Još uvek na lečenju
Ivan je zadobio lakšu povredu leve ruke, dok mu je desna noga bila bukvalno raznesena i spašena od amputacije nadljudskim naporima lekarskih timova u bolnicama u Beogradu.

Proveo je u Urgentnom centru i na Vaskularnoj hirurgiji dva i po meseca, posle čega je prebačen u bolnicu Rudo, gde se i sada nalazi na rehabilitaciji, dok čeka da se steknu uslovi da se uradi ta važna i komplikovana operacija.

Do sada njegovi roditelji nisu tražili nikakvu pomoć i mogli su da priušte i kupe svaki lek koji je Ivanu potreban, a ima ih mnogo i mnogo koštaju. Međutim, rezerve se iscrpljuju i postaje sve teže da se na mesečnom nivou odvoji 25-30.000 dinara, koliko plaćaju lekove koji ne idu na recept i o trošku RFZO.

Roditelji smatraju da bi država trebalo da osnuje fond koji bi za sve povređene pokrivao makar troškove lečenja koji su vrlo visoki. Ne traže oni pomoć samo za svoje dete, nego i za sve druge koji su, posredno ili neposredno, povređeni u ovom zločinu.

Dr Plavšić je za naš portal ukazala na nelogičnost neravnomerne jednokratne pomoći koju je država odredila porodicama preminulih i povređenih u Malom Orašju i Duboni.

„Porodice preminulih i ranjenih iz Malog Orašja dobile su po 250.000 dinara jednokratne pomoći, dok je porodicama u selu Dubona uručena znatno veća suma. Da li je razlika napravljena zbog toga što Dubona pripada Beogradu, a Malo Orašje Smederevu? Nema logike, svakako. Svi trpe podjednaku bol i svi imaju iste potrebe“, smatra ona.

Dodaje da je ta pomoć uvredljivo mala u odnosu na stvarne potrebe porodica.

„Roditelji su potrošli taj novac za mesec-dva dana dok su ih obilazili, kupovali im šta treba i nosili im u Beograd nekad čak i po dva puta dnevno. Država je obećala da će nadoknaditi tu razliku između porodica, ali se to nikada nije desilo. Ti ljudi žive od poljoprirvede, njihova deca su im pomagala u obavljanju poslova, svi su bili vredni i radni. A sada su sprečeni da im pomažu, tako da su neke porodice i egzistencijalno ugrožene“, ističe dr Plavšić.

Pogođene porodice se nikada nisu žalile, niti su tražile pomoć, iako je država bila dužna da im je pruži.

„Država bi trebalo da osnuje jedinstveni Fond iz kog bi oštećene porodice dobijale stalne prihode. Jer, konstantna pomoć im je potrebna s obzirom da su mnogi od njih još uvek na lečenju. Ali porodice ne žele da o tome govore. Snalaze se kako znaju i umeju. Više su zabrinuti zbog suđenja, pitaju se zašto se odugovlači, šta se čeka? Boli ih nepravda. Kada će se država setiti svih ovih ljudi koji se u tišini bore sa svojim bolom i problemima koji se nižu jedan za drugim? Kada će početi i zašto još nije ?“, pita dr Plavšić. nova.rs

Maloljetno dijete je poginulo u stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u Crnoj Rijeci kod Mrkonjić Grada kada je došlo do sudara “pežoa” i kamiona ”skanija”.

Povrijeđeno je ukupno šest osoba , od čega su četvoro maloljetna djeca, te njihovi roditelji. Svi su prevezeni u UKC Republike Srpske i jedno dijete je nažalost preminulo, dok su ostali članovi porodice zadržani na liječenju i stepen njihovih povreda zasada nije poznat.

U Okružnom javnom tužilaštvu u Banjaluci navode da se nesreća dogodila u 13.25 na magistralnom putu Banjaluka – Jajce.

– U nesreći su učestvovali ‘pežo’ kojim je upravo Rales Sulejmanović (19) iz Gradiške i kamion ‘skania’ za čijim volanom je bio Nikolče Miloševski iz Makedonije. U nesreći je tjelesne povrede zadobio vozač automobila, njegovo četvoro maloljetne djece i supruga. Nažalost, jedno dijete je podleglo – navode u OJT Banjaluka, piše ATV.

Dodaju da je uviđaj na licu mjesta izvršio dežurni tužilac Miroslav Kotur, zajedno sa policijskim službenicima PU Mrkonjić Grad.

– Tužilac je naložio da se sprovedu sve istražne mjere i radnje kako bi se utvrdio tačan uzrok i okolnosti nesreće. Naložena je i obdukcija preminulog djeteta koja će biti obavljena u Zavodu za sudsku medicinu Republike Srpske – navode u OJT Banjaluka.srpskainfo.com

Njene kolege su skrhane njenom iznenadom smrću. Postoji čak 12 razloga zbog čega se može desiti iznenadna smrt.

Omiljena voditeljka vesti Emili Matson preminula je u 42. godini. Ona je radila za Erie News Now gotovo 20 godina, navodi Lilly Broadcasting u izjavi, prenosi “Njujork post”.

– Teška srca smo saznali da je preminula naša voljena voditeljka vesti Erie News Now Emily Matson – rekla je matična kompanija u izjavi objavljenoj na web stranici i dodaju:

– Emili je bila svetlo u našoj redakciji, a vesti je govorila puna strasti i ljubavi koju je gajila prema zajednici Erie i severozapadnoj Pansilveniji. Mnogo smo je voleli i naša srca su uz porodicu Matson i njenog supruga Rajana.

Njene kolege su skrhane njenom iznenadom smrću. Postoji čak 12 razloga zbog čega se može desiti iznenadna smrt.

1. Srčani zastoj

Problemi sa srcem, uključujući iznenadni srčani zastoj, su uzrok velikog dela iznenadne smrti. Procenjuje se da se 15 – 20 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu može se pripisati iznenadnoj smrti. Srčani problemi koji mogu da uzrokuju smrt u snu je srčani udar, srčana aritmija i iznenadni srčani zastoj.

2. Moždani udar

Kada neko doživi moždani udar, krvni ugrušak blokira dotok krvi u mozak, što dovodi do smrti moždanih ćelija. Prema UK Stroke Association, 1 od 7 moždanih udara događa se tokom spavanja, piše “AED leader”.

3. Opstruktivna apneja za vreme spavanja

To je faktor rizika sam po sebi. Osobe s opstruktivnom apnejom prestaju da dišu 5 do 30 ili više puta po satu dok spavaju i imaju više od 2,5 puta veću verovatnoću da će doživeti iznenadnu srčanu smrt između 12 i 6 sati u odnosu na opštu populaciju.

Ako se ne leči, apneja za vreme spavanja povećava rizik od zatajenja srca, moždanog udara, koronarne bolesti srca i srčanih aritmija. Prema Nacionalnoj komisiji za istraživanje poremećaja spavanja, više od 38 000 ljudi u Sjedinjenim Državama svake godine umre od srčanih bolesti koje su se iskomplikovale apnejom za vreme spavanja.

Drugi uzroci umiranja u snu

Problemi sa srcem, moždani udar i apneja za vreme spavanja su tri najčešća uzroka umiranja u snu. Međutim, postoji nekoliko drugih razloga zašto se neko ne probudi, a to su: problemi sa plućima, oni koji imaju napade u snu zbog čega mogu preminuti od niskog nivoa kiseonika u krvi, poremećaju spavanja, gušenje u snu, ako se neko predozira sedativima ili uguši.

Takođe, od uzorka je izdvojeno i upotreba narkotika jer mogu uzrokovati depresiju disanja, što dalje dovodi do zastoja disanja i srčanog zastoja ako se ne leči.

Nakupljanje ugljen monoksida u vazduhu tokom isparavanja može uzrokovati smrt u snu.

Takođe, ugroženi su i oni koji dugo spavaju, a može se desiti i gušenje kod beba koje je poznato kao sindrom iznenadne smrti dojenčadi (SIDS).

Dramatičan prizor snimili su prolaznici

Deo sedmospratnice u Bronksu u Njujorku, urušio se juče, saopštile su lokalne vlasti. Kako piše Njujork tajms, dve osobe zadobile su lakše povrede.

Radnik u obližnjoj prodavnici, Julijan Rodrigez, rekao je da je bio iza pulta kada je čuo ljude kako vrište na ulici.

– Kada sam izašao napolje, sve što ste mogli da vidite su krhotine i oblak dima na ulici – rekao je Rodrigez.

 – I mogli ste da vidite unutrašnju strukturu: krevete ljudi, njihova vrata, ormare, svetla, sve. 

Odeljenje za građevine njujorške gradske vlade prošlog meseca je izreklo kaznu od 2.400 dolara vlasniku zgrade zbog oštećenja koja bi mogla da utiču na stabilnost zgrade i izazovu „potencijalni kolaps“.

Maloletno dete je poginulo u stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u Crnoj Rijeci kod Mrkonjić Grada kada je došlo do sudara “pežoa” i kamiona ”skanija”.

Povređeno je ukupno šest osoba, od čega su četvoro maloletna deca, te njihovi roditelji. Svi su prevezeni u UKC Republike Srpske i jedno dete je nažalost preminulo, dok su ostali članovi porodice zadržani na lečenju i stepen njihovih povreda zasada nije poznat.

Kako piše ATV u Okružnom javnom tužilaštvu u Banjaluci navode da se nesreća dogodila u 13.25 na magistralnom putu Banjaluka – Jajce, prenosi Srpskainfo.

– U nesreći su učestvovali ‘pežo’ kojim je upravo Rales Sulejmanović (19) iz Gradiške i kamion ‘skania’ za čijim volanom je bio Nikolče Miloševski iz Makedonije. U nesreći je telesne povrede zadobio vozač automobila, njegovo četvoro maloletne djece i supruga. Nažalost, jedno dete je podleglo – navode u OJT Banjaluka.

Dodaju da je uviđaj na licu mesta izvršio dežurni tužilac Miroslav Kotur, zajedno sa policijskim službenicima PU Mrkonjić Grad.

– Tužilac je naložio da se sprovedu sve istražne mere i radnje kako bi se utvrdio tačan uzrok i okolnosti nesreće. Naložena je i obdukcija preminulog deteta koja će biti obavljena u Zavodu za sudsku medicinu Republike Srpske – navode u OJT Banjaluka.

Još se radi na identifikovanju svih žrtava, a u toku je tehnička istraga mesta nesreće

Najmanje pet osoba poginulo je kada se srušio montažni lift na građevinskoj konstrukciji u predgrađu Stokholma, a švedsko tužilaštvo je pokrenulo istragu.

– U pitanju je krivično delo smrtni ishod na radnom mestu, uključujući i delo izazivanje smrti drugog lica – navodi se u saopštenju tužilaštva, preneo je Rojters. Još se radi na identifikovanju svih žrtava, a u toku je tehnička istraga mesta nesreće.

Švedska policija je u ponedeljak, prvobitno, saopštila da su najmanje četiri osobe povređene kada se srušio montažni lift sa visine od 20 metara. Policija je tada navela da u tom trenutku nije bilo sumnje da je postojala namera da dođe do nesreće.

Pevačica Sanja Lazić biće zadužena za večerašnju atmosferu na žurki zajedno sa Gagi bendom i DJ Nebom.

Utorak veče rezervisano je za žurke u “Eliti” a televizija “Pink” je izdala zvanično saopštenje i najavila da publiku večeras očekuje nešto posebno.

Naime, u čast legendarnog folkera Džeja Ramadanovskog, večeras će Gagi bend izvoditi najveće hitove boema sa Dorćola, a žurka će biti posvećena upravo njemu. Pored Gagi benda, u “Elitu” će ući i DJ Neba, koji svake nedelje zabavlja učesnike ovog rijalitija, ali i atraktivna pevačica Sanja Lazić.

Podsetimo, sinoć se u “Elitu” uselio maneken Anđelo Ranković koji je odmah napravio pometnju svojim ulaskom u rijaliti. On je odmah počeo da flertuju sa Anitom Stanojlović, suprugom Jovane Tomić Matore. Anđelov flert sa Anitom će zasigurno izazvati novi potres u Beloj kući, a da li će se nešto više dogoditi na večerašnjoj žurki, ostaje da ispratimo.

Srbija Danas.

Policija je odmah reagovala

Policija u Beogradu je u saradnji sa Trećim osnovnim javnim tužilaštvom uhapsila u nedelju, 10. decembra žensku osobu (28).

Njoj je napisana prijava za nasilje u porodici. Kako se sumnja, ona je u stanu u Zemunu, u alhoholisanom stanju, posle svađe sa majkom (58) ženu udarala nogama u telo, nanevši joj lake telesne povrede.

Policija je odmah reagovala

Policija u Beogradu je u saradnji sa Trećim osnovnim javnim tužilaštvom uhapsila u nedelju, 10. decembra žensku osobu (28).

Njoj je napisana prijava za nasilje u porodici. Kako se sumnja, ona je u stanu u Zemunu, u alhoholisanom stanju, posle svađe sa majkom (58) ženu udarala nogama u telo, nanevši joj lake telesne povrede.