Month: December 2023

Sutra je 16. decembar i navršava se prva godišnjica smrti Siniše Mihajlovića.

Njegov sin Dušan (21) dao je intervju za “Gazzetta detlo Sport”, samo dan posle kada se istim povodom oglasio i njegov brat Miroslav.

Dušan Mihajlović vrlo emotivno govorio je o svom ocu, fudbalskoj i ljudskoj veličini Siniši Mihajloviću.

– Za mene on nije bio samo tata. On je bio superheroj, idol. Bio je sve. Gledao sam ga sa ljubavlju i divljenjem. Ovo je bila godina sra…, ne znam kako da nađem drugi izraz. Ali pokušaj da kreneš napred razmisli šta bi rekao ili uradio – rekao je Dušan Mihajlović.

Jedan od četvorice Sinišinih sinova otkriva kako se porodica bori sa gubitkom voljene osobe.

– U porodici smo već bili veoma bliski, sada smo još bliži. A tu je majka koja je svima nama velika zaštita. Pričati o ocu nije teret, već čast. A kad mi kažu da ličim na njega, da pravim iste gestove kao on, srce mi se puni. Sve ovo važi za svu Sinišinu decu. Divno je ponovo čuti njegov glas, videti slike. Ali i bol jača… Tata je svuda u mojoj sobi. Na zidovima, na noćnom ormariću, svuda. Ako jednog dana budem imao sina zvaće se Siniša.

Porodica Mihajlović biće u nedelju od 18.00 časova na stadionu “Renato Dalara”, gde će Bolonja ugostiti Romu. Bog je uredio da na godišnjicu smrti Siniše Mihajlovića igraju njegov prvi klub u karijeru u Italiji – Roma i poslednji koji je vodio kao trener – Bolonja. Istog dana, u večernjem terminu od 20.45 sati igraće Lacio i Inter, dva kluba u kojima je igrao Siniša Mihajlović.

– Bolonja i Roma igraju u nedelju. Mama, sestra Viktorija i ja ćemo biti na stadionu “Dal’Ara”. Navijači Lacija spremaju neke stvari i hvala im. Uvek sam bio navijač Lacija, ali takođe i Crvene zvezde. Od navijača sam dobio zastavu sa tatinim likom na poklon. Nosim je svake nedelje da se vijori.

Dušan Mihajlović otkrio je i jednu zanimljivost vezanu za ponudu koju je dobio njegov otac pre četiri godine.

– Bilo je to 2019. godine. Sinišu je kontaktirala Roma… Rekoh mu – tata jesi li poludeo? Ako odeš u Romu, ja više neću moći da izađem na ulicu! A on mi je odgovorio – bolje da ostaneš kod kuće i ne praviš gluposti.

Setio se Mihin sin kako su oni kao deca saznali za tešku bolest.

– U julu 2019. bili smo na odmoru na Sardiniji. Tata je bio u Bolonji i trebalo je da krene da nam se pridruži. Pozvao je mamu, rekao joj da ima leukemiju. Tada se srušio ceo svet oko nas. Znao sam da je ozbiljno, ali poznavajući ga nisam sumnjao nijednog trenutka da se neće boriti. Za mene je uvek bio nepobediv! Neranjiv.

Opisao je Dušan i kako je Siniša podneo lečenje.

– Posle prve transplantacije se odlično oporavio. U Bolonji se probudio u 6.00 sati ujutru. Odmah je otišao na trčanje, gde je prešao 11 kilometara. Trenirao je tim i onda išao u teretanu. Pazio je na ishranu. Izgledao je kao robot. Onda se bolest vratila… A ni tada nisam mislio da neće uspeti.

Poslednji dani bili su najteži za Mihajloviće.

-Tata je imao apsurdnu snagu. Nedelju dana pre nego što je umro, iako umoran i iscrpljen, hodao je kilometrima. A ako bih mu, videvši ga umornog, ponudio ruku ili hteo da mu pomognem, rekao mi je: ne, mrdaj, ja ću sam. Nikada ga nisam video tako bespomoćnog, ali i takav, nije se predavao.

Otkrio je dušan, šta se to kod Siniše promenilo kada se borio sa leukemijom.

– Samo se jedna stvar promenila tokom njegove bolesti. Postao je otvoren za osećanja. Oklop koji je uvek nosio oko sebe je nestao. Dozvolio je sebi da izrazi ono što je oduvek bio – mnogo dobar čovek – zaključio je Dušan Mihajlović.

Dušan Mihajlović sa bratom Nikolasom i stricom Draženom bio je gost Crvene zvezde na Marakani, kada se klub prigodnim programom oprostio od svog voljenog Mihe. Dušan i Nikolas primili su tada uramljene dresove sa brojevima “osam” i “jedanaest” koje je Siniša Mihajlović nosio u Crvenoj zvezdi.

Kurir sport/Gazzetta dello sport

Mark Zuckerberg je ili pomalo paranoičan ili zna što obični smrtnici ne znaju jer navodno gradi veliki podzemni bunker na Havajima.

Kako doznaje Wired, prvi čovjek Mete krenuo je u projekt izgradnje masivnog imanja na otoku Kuai, a u sklopu njega trebao bi biti bunker veličine 5000 četvornih metara. Bit će samodostatan u smislu vlastite energije, hrane i vode.

Izgradnja Zuckerbergova imanja, nazvanog Koolau Ranch, procjenjuje se na oko 100 milijuna dolara, uz 170 milijuna dolara potrošenih na zemljište za imanje. Dakle, ukupno je riječ o oko 270 milijuna dolara.

Imanje će imati barem 30 spavaćih soba i 30 kupaonica te mrežu od gotovo desetak kuća na stablima povezanih užetnim mostovima kako bi gosti mogli kretati između njih “boraveći među krošnjama drveća”.

Postoje planovi za dva dvorca povezana tunelom s podzemnim bunkerom, gdje će biti ljestve za bijeg i masivna metalna vrata ispunjena betonom. U knjižnici, Zuckerberg planira postaviti “slijepa vrata” dizajnirana da se stapaju s izgledom zidova.

Zuckerberg nije prvi milijarder koji gradi dom spreman za kraj svijeta. Otpušteni i ponovno imenovani izvršni direktor OpenAI-a, Sam Altman, ima zalihu oružja, zlata, antibiotika i plinskih maski.

Redditov šef Steve Huffman kupio je motocikle, oružje i streljivo kako bi bio spreman “zatvoriti se u kuću neko vrijeme ako bude potrebno”, a čak je dobio i lasersku operaciju očiju jer misli da bi mu to pomoglo u slučaju katastrofe.

Suosnivač LinkedIna, Reid Hoffman jednom je rekao da procjenjuje kako je više od polovice milijardera iz Silicijske doline uložilo u neku vrstu “osiguranja za apokalipsu”, poput podzemnog bunkera.

Манастир Тумане основан је у другој половини XIV века, као задужбина косовског јунака Милоша Обилића. Ловећи у густим шумама, Милош нехотице рањава светог пустињака Зосима. Поневши га ка своме двору да му извида ране, на месту где се данас налази црква, витез чу последње речи пустињака: „Ту ме мани и пусти ме да умрем“. У знак покајања за ненамерно убиство светитеља, Милош Обилић поче да зида цркву. Дошавши до крова, примио је писмо од кнеза Лазара у коме га владар позива да ту докле је стигао мане задужбину и пође у бој на Косово. По славној кнежевој и Милошевој смрти, побожан народ заврши манастир и даде му име Туман.

Манастир је био жив и у најтеже дане турскога ропства, као место на коме је народ долазио тражећи лекасвојим болестима и недузима. У њему су чак и у касном средњем веку преписиване књиге. Страдао је са својим народом у коћиној крајини, Првом и Другом устанку. Вољен и поштован увек је васкрсавао из рушевинама, обнављан рукама вредних верника и ходочасника. Стару манастирску цркву до темеља је срушио 1910. године председник голубачког среза, будући завистан развоју и напретку светиње. Минирао јецркву на празник Цвети. Сводови су се порушили на народ, но заштитом Светога Зосима нико од народа није повређен.

У 1936. години у манастир долази 30 руских калуђера и са собом доносе знамениту светињу – Чудотворну икону Пресвете Богородице. Исте године откривају и мошти Светог Зосима. Због малобројног братства манастир је по први пут у својој историји постао женски 1966. године. Деведесетих година црква је комплетно живописана, по узору на старе немањићке задужбине. Због малобројних сестара, манастир је 2014. године поновно постао мушки. Данас у њему живи најбројније монашко братство у епархији браничевској.

Преподобни Зосим Тумански – светац који лечи најтеже болестиУ манастиру Тумане се као највећа светиња, чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца. Свети Зосим је са многобројним монасима Синаитима, дошао половином 14. века у Србију, тражећи тихо место за подвиг и молитву, заштићен покровитељством монахољубивогкнеза Лазара. Строго се подвизавао у испосници – пећини каменици све до смрти. Мошти му вековима почивају у манастирској цркви у Туману.

Народ им са многих страна притиче, молећи од светитеља лека својим болестима и избављење од невоља. У редовима за молитву има многих…. сви примају утеху и благослов светитеља и из Тумана одлазе као нови људи. У манастирском летопису записани су многи случајеви чудесних исцељења, од карцинома, леукемије, нечистих сила, бездетности… Светитељ се до данас јавља онима који га усрдо моле, дарујући мир, благослов и утеху.

Преподобни Јаков Тумански, свети ученик светога учитеља

На монашком гробљу у Туману у зиму 1946. године сахрањен је жички монах др Јаков Арсовић, некадашњи амбасадор Краљевине Југославије у Француској. Реч је о изузетно образованом дипломати, доктору филозофије на Сорбони и права у Момпељеу. Родом из околине Ивањице, рано се отиснуо усвет. Достигао је висока звања и функције у дипломатији.

Чудесно дотакнут руком Божијом, на једном богомољачком сабору у Врњачкој Бањи, преумио је своје погледе о животу и смислу постојања, слушајући беседе св. Владике Николаја и богомољаца из народа. У трену је оставио службу и звања, молећи владику Николаја да га прими у манастир. Као искушеник и монах, строго се подвизавао и одликовао се многобројним духовним даровима. Посебно је од савременика упамћен његов дар прозорљивости. Чудесно је предсказао бомбардовања Београда и манастира Жиче током Другог светског рата. Истакао се као велики мисионар и проповедник. Жестоко мучен од комуниста, мученички се упокојио почетком 1946. у једном побожном дому у Раброву. Од тада све до 2014. године када су му обретене мошти, његов гроб је био стециште богомољаца, свештеника, монаштва, владика, многи су са гроба односили земљу и добијали исцељења.

У октобру 2014. године, откривене су његове свете мошти. Пронађене суготово у целости сачуване. Народ из многих крајева свакодневно им притиче, молећи новога светитеља, Преподобног оца Јакова за помоћ и исцељење.

Чудотворна икона Пресвете Богородице „Курскаја“Руски монаси са собом 1936. године, доносе и трајно у Туману остављају древну и неколико векова стару Чудотворну икону Пресвете Богородице. По месту налажења у рушевинама манастира у близини града Курска названа је„Курскаја“. Ова света икона два пута је чудесно избављена из пожара. Пројавила је многа и дивна знамења, током рата у БиХ и НАТО бомбардовања, на очиглед монахиња, свештенства и верника померала је руку, показујући на тај начин своје свето заступништво. До данас теши верне, који сведоче, да се од ње излива велики благослов и духовна сила.

Испосница Светог Зосима

Око километар далеко од манастира, дубоко у густој шуми, недирнурта људском руком, векове броји испосница Светога Зосима. Испосницу чине две чудесно уклопљење пећине, у којима је живео и молио се Св. Зосим. Једна од њих, данас је преуређена у пећинску црквицу. Поред испоснице налази се предиван водопад.

Манастирска гостопримница

Преко пута манастирске цркве уз туманску реку налаи се стара воденица. Доласком братства током 2015. и 2016. године адаптирана је у предивну гостопримницу, са пастрмским рибњаком. У гостопримници се може пробати манастирска храна и пиће. Јединствена је по томе што у њој нема цена. Гости могу уколико желе оставити прилог за обнову манастирског комплекса. Недалеко од гостопримнице, налази се мини зоо врт у коме шетају лама, магарац, пони, ему птица, гуске, патке, црноглаве овце и златокриле утве. Диван и несвакидашњи амбијент, оаза духовног мира и природних лепота, који заиста вреди посетити.

Devojke u Srbiji rizikuju zdravlje zbog Tiktok trenda i usne lepe lepkom kako bi im izgledale veće, što prema rečima stručnjaka – može biti veoma opasno!

Mlađe generacije devojaka često isprobavaju nove sulude i opasne izazove s Tiktoka, a sve u nadi da će izgledati lepše i atraktivnije. Nakon lažnih pegica napravljenih sredstvom za kosu, mazanja sumnjivog ulja na grudi, na red su došli lepak i usne!

Naime, ovaj trend, ako ga možemo tako nazvati, zaludeo je mnoge u svetu, a stigao je i kod nas. Kako se može videti na snimcima nekih tiktokerki, one lepak nanesu na nausnicu ispod nosa, pa gornju usnu zavrnu i zalepe za to mesto. Isto ponove i s donjom usnom prema bradi, te im usta deluju napumpano kao silikonska.

Prim. dr Aleksandar Adamović, dermatovenerolog i direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu, istakao je da to što devojke rade sigurno može da im naškodi.

– Ne mogu da verujem da neko može to da radi, nisam za ovo čuo! Žene će svašta uraditi da budu lepše, ali da uzmu i lepe lepak, da to mažu, zaista ne mogu da verujem. Može da se javi alergijsko zapaljenje kože, izazvano nekom supstancom u tom lepku. Može da dođe do oštećenja kože, opet sve zavisi od čega sa sastoji lepak koji koriste – objašnjava dr Adamović.

Činjenice/ Posledice

1. alergijsko zapaljenje kože
2. oštećenje kože
3. hiperpigmentacija
4. oguljotine
5. opekotine

Kaže i da lepak može da im nagrize kožu.

– Apelujem na njih da to ne čine, jer je to ludost i može biti veoma opasno! Ne mogu da verujem da se neko dosetio i te gluposti.

Sve krenulo iz Brazila

Lepkom lepe uši, ali i cirkone

Osim usana, devojke su čak lepile lepkom i uši kako ne bi delovale klempavo. Ovaj trend posebno su pratile tinejdžerke, a pored toga lepile su lepkom i cirkone na teme glave. Trend s lepljenjem ušiju pokrenula je jedna Brazilka, koja je to učinila da bi izgleda, kako je rekla, savršeno na dan venčanja.

Dr Dubravka Đerić, specijalista dermatovenerologije, ističe da lepak sigurno može ostaviti posledice na koži.

– Može doći do oštećenja, alergijskih reakcija, hiperpigmentacije. Lepak može da skine površinski sloj kože, čak može da dođe i do površinskih oguljotina, koje kasnije mogu da rezultiraju trajnijom hiperpigmentacijom. To je protivprirodno i ne preporučuje se. Bolje da stave 1 ml hijaluronskog filera nego to da rade – napominje dr Đerić.

Psiholog Radmila Vulić Bojović kaže da je ljudska mašta nepresušna i u pozitivnom i u negativnom smislu:

– Ovo je svakako negativan trend koji može izazvati i niz zdravstvenih posledica. Trebalo bi da nas podstakne i da razmislimo o pritisku koji se nameće kako treba da izgledaju žene i devojke i da ta slika treba da se menja. Svakako da ne treba lepiti lepak kako bi usta izgledala veće, to je opasno i glupo. Kratkovido, na duge staze ne može ništa dobro doneti.

Kurir.rs

Direktor Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite tvrdi da je požar u staračkom domu bio nesrećni slučaj, ističući da je licitiranje uzrokama nepotrebno, dok pravila i procedura postojanju, ali naglašava da je dom, koji je nedavno dobio produženje licence, morao ispunjavati uslove MUP-a kako bi izbegao još veću tragediju.

Radoslav Milovanović, direktor Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, rekao je da ne treba licitirati da li je do požara u staračkom domu u Malom Mokrom Lugu, u kojem su nastradale dve osobe a petoro povređeno, došlo zbog opuška ili upaljača, već da je ovo bio nesrećni slučaj.

Milovanović je za RTS rekao  da će nadležni organi i ljudi čiji je to posao na kraju reći šta je tačno bilo.

“Mislim da sada previše licitiramo da li je to bio neki opušak ili upaljač“, rekao je Milovanović.

Odgovarajući na pitanje da li je u domovima dozvoljeno pušenje, Milovanović kaže da u svakom slučaju postoji ono što je normativ i što je procedura.

“Ali svaka ustanova ima svoje odgovorno lice i svoj upravni odbor koji može da donese nekakve odluke u skladu sa zakonom. A to je i da li ima pušenje ili nema. A tamo gde ima, na koji način se ta prostorija eventualno koristi. Ovde je sada bilo priče da je instalacija, da je neki produžni kabl, da je možda monitor nekog kompjutera. Mi smo svi pomalo nepažljivi i u kućnim uslovima – ostavljamo punjače za mobilne telefone u struji“, naveo je kao primer.

U avgustu produženje licence

Što se tiče Doma za stare u Malom Mokrom Lugu, Milovanović je napomenuo da je reč o novom delu objekta.

– Ljudi su u avgustu dobili licencu, tj. produženje licence. Dom nije nov, dom postoji, imaju puno iskustva. I onda su dodali još nekoliko soba i spratova, jedan dobar deo objekta i baš u tom novom se desilo ovo što se desilo – ispričao je Milovanović.

Podvlači da su pravila stroga, stroge su norme – šta se sme, šta se ne sme, kako se dobija licenca.

– Ovo je jedan nemili događaj, prvi zvaničan događaj sa nastradalima u ovoj profesiji, a moram da vam ukažem i na to: da dom nije ispunjavao sve uslove prema MUP-u, odnosno Sektoru za vanredne situacije – bilo bi mnogo više nastradalih – kaže direktor Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite.

Navodi da je u zemljama regiona i Evrope zabeleženo da desetine i desetine ljudi, čak i do 70 do 80 odsto od korisnika, nastrada u takvom incidentu.

– Ovo je jedan nesrećni slučaj, izazvan ili nekom lošom opremom, ili je u trenutku bio pad napona, ili se nešto desilo, bukvalno se može shvatati kao nesrećni slučaj – zaključio je Milovanović.

Stanojlovićeva više ne vidi razlog da krije svoja osećanja, te je prišla Rankoviću i učinila prvi korak ka njihovom zbližavanju.

U toku emisije “Gledanje snimaka” učesnici su mogli da vide sve ono što se skrivalo od njih u proteklom periodu.

Baš sinoć, Anita i Anđelo su otišli korak dalje,  priznali za crnim stolom emocije koje gaje jedno prema drugom. 

Anita StanojlovićFOTO: Youtube printscreen/Zadruga Official

Stanojlovićeva više ne sedi preko puta Matore, već pored Lepog Miće. A sasvim “slučajno”, Ranković je tu našao svoje mesto odmah po ulasku. Njih dvoje su sedeli i neobavezno ćaskali, do momenta kad je Anita preuzela inicijativu. 

– Ne mogu više da izdržim u štiklama, naporno mi je. Inače ne volim haljine i tako da se sređujem – priznala je Anita.

– Pa nema veze, mnogo ti dobro stoji – rekao je Anđelo. 

Stanojlovićeva je počela da ga mazi i češka, a Anđelu se to očigledno svidelo, te je pogledao zaljubljenim okicama. 

Anita i AnđeloFOTO: Youtube printscreen/Zadruga Official

Detaljnije pogledajte na snimku ispod:

Medicinska sestra Ketrin Hadson osuđena zbog nelegalnog davanja sedativa pacijentima, dok je njena koleginica Šarlot Vilmot dobila kaznu od 3 godine.

Medicinska sestra se u dogovoru sa 48-godišnjom koleginicom Šarlot Vilmot bavila nedozvoljenim radnjama u bolnici Blekpul Viktorija u periodu od aprilu 2017. godine do novembra 2018. godine.

Porota je Ketrin osudila u oktobru, od kada se nalazi u pritvoru, dok je Šarlot oslobođena uz kauciju i bila je na slobodi do današnjeg ročišta gde joj je izrečena kazna zatvora od tri godine.

– Bili ste na poziciji koja sa sobom nosi veliku odgovornost i poverenje. Povredili ste već ranjive ljude o kojima je trebalo da brinete tokom značajnog perioda. Bili ste glavni prestupnik. Tražili ste pomoć od studenta kojima ste bili nadređeni. U svakom slučaju je postojao rizik od komplikacija, pogotovo kod pacijenata koji su primili sedativ a imali su moždani udar. Rođaci svih tih pacijenata će zauvek sumnjati u medicinske radnike zbog ovakvih radnji. Nakon ovoga, doći će do gubitka poverenja javnosti zdravstevni sistem – saopštio je sudija Robert Altam tokom izricanja presude.

Policija je pokrenula istragu nakon što je jedna studentkinja, medicinska sestra na praksi, rekla da je videla kako Hadson daje pacijentu Zopiklon, tabletu za spavanje, bez recepta.

Inače, Zopiklon je tableta za spavanje koja se daje kod kratkotrajnih terapija za teže oblike nesanice i zabranjeno je njeno korišćenje bez medicinskog naloga.

Policijski službenici su došli i do dopisivanja koje su koleginice imale, a u kojem se jasno navodi da su jedna drugoj sugerisale da drogiraju pacijente i kojom jačinom.

“Večeras ga uspavaj do neba” i “Već razmišljam da mu duplu dozu dam” glasile su neke od poruka.

Nepoznate osobe upale su noćas u policijsku stanicu na jugoistoku Irana i ubile 11 osoba i više ljudi ranile.

Zamenik guvernera provincije Sistan i Beludžistan, Ali Reza Marhemati, rekao je da su ubijeni u ranjeni visokorangirani pripadnici policije i vojske. Napad se dogodio u 2 sata ujutro u gradu Rask, oko 1.400 kilometara jugozapadno od Teherana.

Marhemati je rekao da je policija ubila nekoliko napadača u razmeni vatre.

Državna televizija je za napad okrivila separatističku grupu Jaiš al-Adl. Grupa je 2019. preuzela odgovornost za samoubilački napad na autobus u kojem je ubijeno 27 pripadnika iranske Revolucionarne garde.

Poslednjih meseci, militanti i male separatističke grupe u pretežno sunitskom regionu više puta su izvršile napade na policijske stanice.

Provincije Sistan i Belučestan su među najnerazvijenijim oblastima Irana. To je bilo mesto žestokih gušenja protesta koji su održavani širom zemlje zbog smrti 22-godišnje Mahse Amini u Teheranu u policijskom pritvoru, a koja je bila privedena zbog navodnog nepropisnog nošenja hidžaba.

Radoš Bajić jedan je od naših najuspešnijih glumaca, reditelja i scenarista. U svojoj dugogodišnjoj karijeri, koja traje od sredine sedamdesetih, ostvario je mnogo zapaženih i velikih uloga, ali ipak ono po čemu će ostati najviše upamćen jeste projekat “Selo gori, a baba se češlja”. To je serija koja je već na samom početku emitovanja, u oktobru 2006, ostvarila najveću, dotad nezabeleženu gledanost na medijskom prostoru Srbije i nekadašnje Jugoslavije.

Radoša su za uloge odbili njegovi klasići Bogdan Diklić i Lazar Ristovski.

– Odbili su me neki glumci. Na primer, imao sam veliku želju da u seriji igraju moji drugovi i klasići koji su danas veliki glumci, Bogdan Diklić i Lazar Ristovski, ali oni nisu bili zainteresovani. Kasnije je čuveni Dragan Nikolić prihvatio da igra ulogu Žote koju Dik nije hteo, a kada je “Selo gori” krenulo da hara, zvao me je Lazar i zamolio da mu napišem ulogu… što sam sa zadovoljstvom i učinio – ispričao je glumac gostujući u emisiji “Sceniranje” na Kurir televiziji.

Milašina je trebao da igra Marko Nikolić

Ipak, postoji još jedna tajna, a to je da je uloga čuvenog Milašina bila ponuđena nekom drugom, ali suđena legendarnom Mandi.

– Neka mi Bog oprosti, ulogu Milašina prvo sam ponudio kolegi Marku Nikoliću. Kad je on odbio da je igra, pozvao sam sjajnog i nenadmašnog Mandu, bez kojeg “Selo gori” nikada ne bi bilo ono što jeste, neka mu je laka crna zemlja, večno hvala i vječnaja pamjat – rekao je glumac i reditelj.

Milorad Mandić Manda će ostati zauvek urezan u srcima televizijske publike kao Milašin iz serije “Selo gori, a baba se češlja”, uz čije zgode i nezgode i danas uživaju gledaoci Kurir televizije i RTS, gde se reprizira.

Bajić objasnio zašto više neće biti nastavka snimanja.

– Ja sam doneo racionalnu odluku da stanem na 101. epizodi, a mogli smo da snimimo i 400. Hteo sam da stanem kad smo najjači. Sigurno bi Radašin imao šta da kaže danas, da ode u Petlovac da vidi šta se desilo s ljudima u tom selu. Ali s kim to da radim kad tih ljudi više nema? To je moja duboka žalost, ja ih nosim u svom srcu, Mandu, Gagu Nikolića i sve njih – kaže glumac.

Kurir.rs

Aleksandra Prijović doživela je pravu dramu u bekstejdžu zagrebačke Arene, kada se na poslednjem, petom koncertu našla na meti manijaka!

Međutim, hrvatski “Večernji list” u tekstu s naslovom: “Neugodan incident obilježio je koncert hrvatske pjevačice iz Bijelog Samostana, Aleksandre Prijović”, u kome piše o ovom incidentu, našu Priju nazivaju “hrvatskom pevačicom na privremenom radu u Srbiji”.

– Neprijatan incident obeležio je poslednji koncert hrvatske pevačice iz Belog Samostana (Manastira) Aleksandre Prijović. Prija, koja se nalazi na privremenom radu u Srbiji, održala je u svojoj otadžbini, svojoj rodnoj zemlji Hrvatskoj, pet uzastopnih koncerata koje su posećivali i stari i mladi i nikome do večeras nije pala dlaka s glave – pišu hrvatski novinari u članku.

Kako smo već pisali, na petom zagrebačkom koncertu, muškarac sa inicijalima G.G. R. (65) uspeo je da zaobiđe nekoliko prstenova obezbeđenja u areni i da dođe do same pevačice, koju je hteo da poljubi na silu. Na svu sreću, u tome nije uspeo, a on je uz upotrebu fizičke sile izbačen napolje iz dvorane, a policija je tada postupila po dužnosti i zakonu.

Kurir.rs/Večernji list