On je preminuo danas. 16. decembra
Prvibitni bubnjar čuvene grupe AC/DC, Kolin Burdžes, umro je u 77. godini.
Bend je danas, u subotu 16. decembra, saopštio da je muzičar preminuo.
– Veoma je tužno čuti za smrt Kolina Burdžesa. Bio je naš prvi bubnjar i veoma cenjen muzičar. Srećne uspomene, ljuljaj se u miru Koline – naveli su u saopštenju.
Uzrok smrti još nije poznat.
Motiv za pucnjavu za sada nije poznat.
Jedna osoba je poginula, a četiri su povređene u pucnjavi u tržnom centru u Viloubruku u američkoj državi Ilinois, saopštila je policija.
Jedna od povređenih osoba je navodno u kritičnom stanju, a sve četiri su hospitalizovane, objavio je En-Bi-Si (NBC).
Motiv za pucnjavu za sada nije poznat.
Motiv za pucnjavu za sada nije poznat.
Jedna osoba je poginula, a četiri su povređene u pucnjavi u tržnom centru u Viloubruku u američkoj državi Ilinois, saopštila je policija.
Jedna od povređenih osoba je navodno u kritičnom stanju, a sve četiri su hospitalizovane, objavio je En-Bi-Si (NBC).
Motiv za pucnjavu za sada nije poznat.
Stanovnici Šajahanpura na sjeveru Indije čuli su tokom večeri krike djeteta. U tom trenutku temperatura je već bila pala na tri stepena. Brzo su je otkopali i odveli u bolnicu u kojoj je njeno stanje stabilizovano.
U hladnoj zemlji je provela otprilike tri sata. Darmendra Kumar je igrom slučaja prvi čuo bebin krik.
– Prolazio sam blizu ribnjaka oko pola sedam uveče kad sam čuo bebu kako plače. Njeni krici su me doveli do mjesta gdje je bila zakopana. Brzo sam iskopao zemlju i našao je živu – kaže Kumar.
Dijete je odveo u obližnju državnu bolnicu i obavestio policiju.
– To je tako okrutno delo. Ne mogu da vjerujem da neko može da ostavi bebu na ovako hladnom vremenu – dodaje Kumar.
Policijska istraga je otkrila da su otac (30) i majka (28) sahranili svoje trećerođeno dijete zajedno sa dva rođaka i to po nalogu lokalnog šamana koji je tvrdio da je beba zaposednuta zlim duhovima. Policija je saopštila da su pored oca uhapšeni tetka i teča i šaman dok se majka nalazi u bekstvu.
– Bebu je sahranila tetka nakon što su je roditelji djeteta zamolili da to učini. Na ovaj korak su se odlučili na nagovor tantrika koji je tvrdio da je djevojčica opsednuta i da njeno prisustvo u kući može da im svima uništi život – saopštila je policija.
Tantrik je praktikant tantre koja je još jedna grana hinduističkih i budističkih sistema verovanja. Tantra je širok pojam koji obuhvata mnoge teorije i tekstove o metodama i praksi vere. (titox.net)
Budući da se u javnosti pokrenula polemika oko teme surogat materinstva, te je svako imao nešto da kaže na istu, portal SrbijaDanas je odlučio da stručno mišljenje potraži od onih koji su za to, ipak školovani. Nikada se nismo bavili nagađanjima i spekulacijama, već samo činjenicama, a teolog, embriolog i psiholog su nam u tome pomogli.
Tokom jučerašnjeg dana je kao bomba u medijima odjeknula vest da je naša proslavljena pop pevačica i za sada jedina srpska evrovizijska pobednica Marija Šerifović dobila dete pomoću surogat majke, te se odmah postavilo mnoštvo pitanja. Šta? Kako? Sa kim? Upravo pomenuta pitanja zbunjenih ljudi, ali i razna nagađanja po socijalnim mrežama, navela su porta SrbijaDanas da malo dublje istraži ovu temu i pojavu surogat materinstva, sa psihološkog, teološkog ali i medicinskog aspekta.
Dete mnogim parovima predstavlja krunu i plod njihove ljubavi, onoga za šta su se borili od samog početka kada su zasnovali svoj odnos, svoju vezu. Mnogim, slobodno možemo reći srećnicima u današnje vreme, začeće deteta polazi za rukom baš u momentu kada to i zamisle. No, sa druge strane postoji mnoštvo parova, ali i pojedinaca koji muku muče u borbi za pomenuto potomstvo i iz različitih razloga ne uspevaju da se ostvare u roditeljskoj ulozi. Da li će surogat materinstvo biti prihvaćen koncept u našoj državi i da li će naš zakon početi da prepoznaje isti kao dozvoljen?
Kako izgleda procedura koju prolaze surogat i biološke majke? Da li se prolazi hormonska terapija?
– Surogat materinstvo imamo u dva aspekta. U zavisnosti od toga da li je genetski materijal od buduće majke koja će se brinuti o detetu ili od one koja iznosi trudnoću. Treba naglasiti da tu ima dosta pravnih stavki, ali kod nas postoji samo prednacrt zakona, no ipak zakonska regulativa ne. Što se tiče hormonske terapije, ukoliko se daju genetičke ćelije majke naručioca, svakako da prolazi kroz taj proces, osim ukoliko nije genetski materijal preuzet u spontanim ciklusima, ali i tada može doći do stimulacje. Potpuno je drugačija priprema, sve zavisi od slučaja do slučaja.
U kojim slučajevima se pribegava ovoj metodi začeća?
– Ako bi postojale indikacije, da žena ne može da iznese nikakvu trudnoću, ukoliko se često dešavaju spontani pobačaji ili je smrtno ugrožena, nema matericu itd… To bi mogli da budu neki razlozi, no danas postoje i razlozi pomodarstva.Poznato je da u Sbiji za parove postoji neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje o trošku države. Kakva je situacija sa singl ženama?
– Singl žene svakako mogu da pokušavaju vantelesnu oplodnju. Postoje donacije semena njihovog partnera, jajnih ćelija i semena ukoliko nema partnera.Mnoge zanima, čije gene poprima dete ukoliko ga nosi surogat majka i da li se može odrediti pol deteta pre embriotransfera?
– Zavisi čije su jajne ćelije. Ukoliko su od žene koja nosi trudnoću, onda su geni od te žene – surogat majke. No, postoje genetika i epigenetika. U stomaku se poprima epigenetika surogat majke, ali na odrastanje utiču spoljašnji faktori, ali DNK se svakako dobija od majke čija je jajna ćelija. Što se tiče određivanja pola deteta pre embriotransfera, u Srbiji to nije dozvoljeno. Međutim, postoji mogućnost da se pol odredi, baš kao i detektovanje raznih abnormalnosti – rekla je embriolog Tamara Živić.
Foto: Shutterstock
– Pravoslavna crkva veruje da ljudsko biće nije prost skup ćelija, kosti i organa, niti da je čovek definisan isključivo biološkim faktorima. Čovek je stvoren po liku Božjem… – navodi se u dokumentu “Misija pravoslavne crkve u savremenom svetu” koji su potpisali poglavari i velikodostojnici deset pravoslavnih crkava, među njima i SPC.
Dostojanstvo čoveka, ali i Božja volja, narušavaju se, smatraju pravoslavne crkve, kao i druge hrišćanske denominacije, surogat materinstvom jer kidaju biološku vezu majke i deteta, pre svega, dok se na eutanaziju gleda kao na ubistvo ili samoubistvo i takođe mešanje u volju jedinog ko može da da i oduzme život – Boga. (link prednacrta Građanskog zakonika, koji se odnosi na pomenuto).
U cilju da nam bliže približi napisano, kontaktirali smo teologa, koji je bio voljan da za naš portal govori:Kako crkva gleda na surogat materinstvo? Činjenica je da smo u 21. veku i da mnogi parovi/pojedinci ne mogu prirodnim putem da dobiju dete, te se čini da ova metoda ide u prilog borbi za natalitet, ali i ispunjenju želje pomenutih da se ostvare u ulozi roditelja. No, da li se navedeno kosi sa onim što crkva propoveda?
– Crkva se protivi iz jednog razloga. Smatra da cilj braka nisu deca već odnos dvoje ljudi, u Bogu i sa Bogom. Sa druge strane, naravno da svaki doprinos natalitetu podržava, samo što ovde može da se posmatra i raskidanje veze surogat majke sa detetom koje rodi i kakve posledice to ostavlja na nju – rekao je teolog za portal SrbijaDanas, koji je predočio da je ova tema prilično kompleksna, te da se ne može samo kroz jednu prizmu sagledati, već iz više aspekata.
CrkvaFoto: Srbija Danas / Saša Džambić
Posmatrano sa psihološkog aspekta, zbog čega je ljudima teško prihvatljiva ova tema?
– Nije to samo kod nas teško prihvatljivo, u mnogim zemljama sveta je tako. Nije to svuda ni zakonskim putem regulisano, niti dozvoljeno. Teško je prihvatanje i samim ženama koje nose decu, što zbog rizika, što zbog zloupotreba. Njima je takođe teško da se nekada odvoje od deteta.Da li će naše društvo ikada biti dovoljno osvešćeno da ovakve stvari prihvate kao nešto prihvatljivo?
– Sve zavisi da li će ljudi imati poverenje u sam proces. Na prvom mestu je poverenje, zavisi od načina na koji se to radi. Da li se radi na klinici ili će surogat majka biti neko ko je član rodbine. Recimo u Ukrajini je određeni broj surogat majki rodio decu, za vrlo mali novac. Zbog svega toga su mnoge države oprezne, zbog svih zloupotreba koje potencijalno mogu da se dogode.Koliko je važna psihološka podrška onima koji prolaze kroz sam proces?
– Vrlo je važna. Od one žene koja je surogat majka, do žene čije dete treba da se rodi. Veliki je broj sudskih sporova postoji, te je samim tim zavladao i strah. Ipak, kao što je pomenuto, taj strah je manji kada je surogat neko ko je član rodbine ili poznanik. Važno je definisati zbog čega se takvo rešenje odabira. Zašto neko želi dete da dobije na takav način – rekla je za portal SrbijaDanas psihološkinja Dragana Ivanović.
Foto: Shutterstock
Bilo kako bilo, surogat materinstvo je tema o kojoj treba pričati, jedna od opcija koju treba razmatrati i na taj način dati šansu svim onim parovima, muškarcima i ženama da ostvare svoje snove i želje, te postanu roditelji. Kao i za sve u životu, potrebno je vreme da se određene opcije prihvate. Verujemo da će nakon sagledavanja ove teme iz više različitih uglova, svaki dan biti korak bliže, da se ova opcija zakonski reguliše i u našoj zemlji. Činjenica je i ta, da određene grupacije ne vide ništa pozitivno u pomenutom i zbog toga je važno saslušati obe strane, nakon čega zdravorazumski treba doneti ispravno rešenje, koje će po sve aktere imati pozitivan ishod.
Srbija Danas/Aleksa Rakić, Ivana Stojanović
Pevačica i jedan od naših najlepših vokala, Marija Šerifović, dobila je sina pomoću surogat majke.
Dečak Mario rođen je na klinici u Los Anđelesu početkom decembra 2023. godine.
Marija u tajnosti drži informaciju ko je otac, ali i ko je žena koja je rodila njeno dete.
Ipak, o odnosu sa surogat majkom je rešila da progovori, kada je istakla da su imale veoma blizak odnos.
– To je žena koja je pomogla da se ispuni moja najveća životna želja. Imale smo najbliži mogući odnos, čule se svakodnevno, zajedno prolazile kroz sve izazove trudnoće, zajedno išle na preglede… – rekla je Marija i otkrila kako je došlo do toga da se odluči za surogat majku.
Pre toga je i sama pokušavala da se ostvari u ulozi majke, ali joj, nažalost, nije uspelo.
– Pre nego što sam se odlučila za surogat materinstvo, više puta sam pokušala da iznesem trudnoću i nisam u tome uspela, na moju veliku žalost. Zaista ne želim javno da objašnjavam medicinske razloge za to, ali surogat materinstvo je konačno bio moj jedini izbor – ispričala je ona za Blic.
Inače, Marija je još u novembru otputovala u Ameriku, kako bi bila uz surogat majku poslednjih mesec dana trudnoće.
(Telegraf.rs)
Marija Šerifović je dobila bebu uz pomoć surogat majke. Dete se rodilo početkom decembra u Los Anđelesu. Kako je otkrila u ekskluzivnom intervjuu za “Blic”, tokom ovog dugotrajnog i komplikovanog procesa, uz nju je sve vreme bila majka Verica. Mi smo majku i ćerku uhvatili na beogradskom aerodromu kada su se uputile u Ameriku kako bi dočekale Maria.
Marija Šerifović je sa majkom Vericom stigla aerodrom “Nikola Tesla” u ranim jutarnjim časovima. Uprkos činjenici da verovatno nije spavala duže od par sati, Marija je bila nasmejana i raspoložena kao nikad. Retko se dešava da čak i na snimanjima i javnim događajima ovako srdačno pozdravi novinarske ekipe kao što je tog jutra mahala našem snimatelju.
Marija i Verica su se ludo zabavljale i smejale dok su se čekirale, a primetno je bilo da su ponele toliko prtljaga da su ga jedva dogurale do pulta. O ovome je Marija kasnije pričala u svom vlogu na “Ju tjubu”. One su prvo provele nekoliko dana u Njujorku zbog Marijinog nastupa na jednoj gala večeri, odakle su nastavile u Los Anđeles gde se Marijin sin Mario i rodio dve nedelje nakon ovog snimka.
– Ponele smo osamdeset kilograma prtljaga. Vera je rekla da joj se ne sviđa Amerika, ali je promenila mišljenje kada smo bile u Central parku. Kaže da joj je samo to lepo od svega što je videla, rekla je Šerifovićka u svom vlogu, da bi na kraju snimka objavila da su se uputile u Los Anđeles.
U intervjuu koji je Marija dala za današnji broj “Blica” otvoreno je govorila o svom putu ka danu kada je u naručje uzela svoju bebu.
FOTO: RINGIERMarija i Verica Šerifović
– Neophodno je da se informišete, da okupite oko sebe prave ljude, iskrene i stručne. Bez želje da pojednostavljujem, jer je postupak zahtevan i emotivno i administrativno, ipak nije nemoguć. Na prvom mestu, važno je da pravno regulišete sve na vreme. Nakon toga dođe medicinski deo, terapije, vađenje jajnih ćelija, njihov transfer, zatim dobra agencija koja zastupa prava surogat majki i lekar koji prati trudnoću. Dugačak put, ali kada postoji velika želja, uvek postoji i način. Ogromna želja da nekome pružim svu ovu ljubav koju posedujem… Bezrezervno… To je na prvom mestu, bila je iskrena jedina srpska evrovizijska pobednica, a nije krila ni da se odlučila za surogat majčinstvo tek nakon što je nekoliko puta bezuspešno pokušala da iznese trudnoću.
Džejla Ramović saznala da je Marija dobila dete: Malom Mariu uputila dve posebne želje – detaljnije u odvojenom linku.
– Pre nego što sam se odlučila za surogat materinstvo, više puta sam pokušala da iznesem trudnoću i nisam u tome uspela, na moju veliku žalost. Zaista ne želim javno da objašnjavam medicinske razloge za to, ali surogat majčinstvo je konačno bio moj jedini izbor.
Marija je u ispovesti za “Blic” otkrila i da je ime dete izabrala tek nakon što se rodio, kao i da je razmišljala o još opcija pre nego što se definitivno odlučila da njena beba nosi ime Mario.
– Moram da budem iskrena. Ime koje je mom srcu bilo najdraže je Maks. Takođe, dvoumila sam se i između imena Luka i Matija. Ipak, želela sam da sačekam da ga vidim, i da mu u prvih 24 sata života dam ime… Za ime Mario sam se nekako odlučila i zbog simbolike – od latinske reči „mare“ – što znači more, zatim latinskog „marem“ – što znači muško, iliti glava porodice… Kažu da se čak povremeno i ime Marija uzima kao koren imena Mario.
Veliku ispovest Marije Šerifović o surogat majčistvu pročitajte u našem odvojenom tekstu.
Marija je otkrila i da li će sada napustiti Zvezde Granda.
Čiji je DNK bebe Marije Šerifović pročitajte u narednom tekstu.
Zavejan je i put prema ski-centru.
Snežne padavine pokrile su planinske predele na Kosovu i Metohiji. Na krajnjem jugu, na Šar planini, zadale su velike probleme žiteljima sela opština Štrpce i Dragaš, koja su bez struje, prenose lokalni mediji i aktivisti društvenih mreža.
U Ski-centru Brezovica na Šar-planini snežni nanosi su veći od metar, zavejan je put prema ski-centru.
Sneg na planinama na KiM, više sela oko Brezovice i Dragaša bez struje, pišu mediji.
Kretanje automobilima je otežano, jer je očišćena samo jedna kolovozna traka, pa se apeluje na skijaše i rekreativce da danas odustanu od odlaska na ski-staze na Brezovici.
Obilne snežne padavine praćene olujnom vetrom zadale su velike probleme žiteljima više sela na Gori.
Vetar je oborio električne stubove, tako da su neka sela bez struje od juče u 16 časova.
Predsednik opštine Dragaš Bedžet Dželjadini potvrdio je da su sela Gornji i Donji Krstac, Rapča i druga bez struje, zbog čega je zatražio hitnu intervenciju ekipa elektrodistribucije.
I žitelji sela Sušiće u opštini Štrpce su zbog neprohodnog puta odsečeni od sveta i dva dana bez struje. Mole za pomoć, jer u selu ima starih i bolesnih.
Pričala je o mnogim detaljima iz svoje karijere i važnim odlukama u životu i velikim ambicijama na OI.
Ono što je Novak Đoković za srpski sport u muškoj konkurenciji, to je Ivana Španović Vuleta u kategoriji dama.
Najbolja srpska atletičarka svih vremena osvojila je sve što se moglo osvojiti i nedostaje joj samo još olimpijsko zlato, koje će juriti u Parizu 2024. godine, koje bi bilo kruna veličanstvene karijere.
Prošla sezona i osvajanje prvog zlata na Svetskom prvensvu na otvorenom daje optimizam da će i olimpijsko zlato zasijati oko Ivaninog vrata u Parizu.
Povodom predstojećih velikih planova, Ivana je dala ekskluzivan intervju za Telegraf.rs u kojem je pričala o ambicijama i pripremama za najvažnije takmičenje gde je ultimativni cilj zlato u Parizu, otkrila je kako izgleda običan dan kraljice srpske atletike, ali i ono što retko čini, ispričala je i neke detalje o svom privatnom životu i bitnim životnim odlukama.
Ivana ŠpanovićFoto: Profimedia
Šta bi rekla Ivana, ko je zapravo Ivana?
– Borac, žena svesna prolaznosti vremena i svojih nesavršenosti – počela je Ivana u intervuju za Telegraf.
Šta bi ova Ivana rekla 10-godišnjoj Ivani?
– Kada napravi izbor za koji smatra da je predodređena i koji je u potpunosti ispunjava, onda nema kompromisa i ne sme biti straha od teškoća i sopstvenih ograničenja jer to postaju onda izazovi i inspiracija. Tamo gde je strah – tamo je cilj.
Koja tri dana u životu možete da izdvojite kao stubove svega onoga što jeste?
– Dan kada sam se rodila (hvala majko, hvala tajo) kada sam krenula sa atletikom, prvi neuspeh sa 15. godina.
Svetsko zlato, dva svetska dvoranska zlata, dva evropska zlata, tri dvoranska evropska zata, pet zlatnih u Dijamantskoj ligi – da li je ultimativni cilj zlatna medalja na OI?
– Apsolutno. Ceo moj fokus za 2024. je samo na osvajanju poslednje zlatne medalje koja mi nedostaje. Svesna sam svojih prednosti koje godine i iskustvo nose i sasvim opravdano se oslanjam na to kao najbolje saveznike da bih to postigla. Pored tima sa kojim radim i uz koje sam ostvarila sve do sada.
Na koji skok i momenat u karijeri prvo pomislite kada zamislite najveću sreću?
– Neopisiva je sreća da sam više puta, prvi put osvajala neke od zlatnih medalja i svaka koja bi se desila opet bila je vredna ponosa i divljenja ali prva seniorska, iako bronzana sa Svetskog prvenstva u Moskvi 2013. je bez premca. Trenutak koji je bio potvrda nečemu iz proslosti i neki nov početak bez ikakvog obećanja ili predstave u tom trenutku o verovatnoći da će/kada će se to opet ponoviti.
Najteži trenutak u životu? Nešto što vam je možda promenilo filozofiju u jednom momentu, put kojim ste zacrtali da idete?
– Sport me je naučio da imam prava da proslavim ali i da tugujem posle takmičenja ali dan, dva. Sve brzo prolazi i neophodno je prebaciti fokus na ono sledeće, opet i opet. Filozofija koju imam u životu je samo prenesena i na ovu sferu života ali sve je vrlo usko povezano. Poverenje u svakom odnosu, jasan cilj, doslednost, i naravno nikada ne zaboraviti da uživam u celom procesu. To je bio i prvobitan osećaj koji me je obuzeo kada sam počinjala i ni nakon 25 godina treniranja i takmicenja, nisam sebi dozvolila da bilo šta drugo postane bitnije od toga.
Kako balansirate privatni i profesionalni život? Ipak je bavljenje sportom veliko ulaganje vremena i žrtva koja se mora podneti za uspeh.
– Svako od nas svesno pravi izbore u životu, svaki izbor sa sobom nosi i određenu cenu i uslove. Atletika je bila isključivo moj izbor, tako i sve ono sa čime sam se susretala skoro tri decenije. Ja, ali i moja porodica, prijatelji, partneri. Podrška i razumevanje svih njih je bila ključna, da bih ja ostvarila svoj maksimalan potencijal. Bilo je jedino bitno da niko ne pomisli da bolje od mene zna šta je bolje za mene kao i šta ce me kao osobu ispuniti.
Možete li da nam opišete jedan radni dan svetske šampionke? Kako to izgleda kada se pripremate za trening i ono što ćete raditi na treningu?
– Volim dan da iskoristim maksimalno jer odlazim na spavanje između 21/22h pa tako ustajem između 5/6h. Ako vreme dopušta, u dvorištu uz tišinu i uz kafu volim da zapisem nešto i pročitam knjigu bar 30 minuta, posle čega se spremam za trening ako je pre podne. Vožnja ili šetnja do parka sa psima, spremam kod kuće sve obroke koje jedem u toku dana i koji su isplanirani u odnosu na težinu treninga tog dana. Ne započinjem trening ukoliko ne znam unapred sve, do tančina šta se radi jer mi je mentalna priprema najvažnija da bi kvalitet treninga bio koji je neophodan.
Ivana VuletaFoto: Profimedia
Da li ima nešto za čim žalite u privatnom ili poslovnom životu, nešto što bi želeli da popravite ili da učinite u nastavku?
– Iako razumem javni interes, privatan život sam se uvek trudila da bude privatan ali, kako se Marko i ja razvodimo, oboje se suočavamo sa vrlo emotivnim periodom jer oboje smatramo ovo zajedničnim neuspehom. Potreban nam je oboma lični prostor i poštovanje intime kako bi se oboje, što brže i bezbolnije vratili mirnijim tokovima života. Ne želimo ni jednog trenutka da poreknemo ljudske vrednosti jednog u odnosu na drugog, u brak smo oboje ušli sa istim željama i potrebama, koje su se, uz obostrane lične ambicije, poglede na budućnost, prioritete i izbore promenili u različitim pravcima. Na ovu temu se više nećemo obraćati.
– Različite situacije prate i odabir muzike. Volim da slušam klasičnu muziku kada mi je potrebno da se umirim, pred takmičenje volim miks rok, pop, dance, stare ali i trenutne hitove ali je pokojni Đoka Balašević neko koga slušam nevezano od raspoloženja ili prilike, za mene su njegove pesme vanvremenske i u njima uživam najviše.
Da niste postali atletičarka, koji je drugi pravac kojim bi možda vaš život išao?
– Ako bi bio drugi sport, nastavila bih sa rukometom. Van sporta, sportska psihologija i menadžment, preduzetništvo. Sve sem rukometa u ovom trenutku stoji samo na čekanju dok je profesionalni sport u toku.
Kakva je ishrana jednog vrhunskog sportiste? Da li možete da ponekad da “varate” sa hranom i ako možete, šta je to što najviše volite od “nezdrave” hrane?
– Koliko god težila da se približim perfekcionizmu i takvom pristupu sportskoj karijeri, na kraju se oslanjam na potrebe tela i na osnovu toga kreiram i ishranu. Posle dugih sezona, volim da se počastim domaćim palačinkama od kinoe i namazima koje pravim, a ukusima podsećaju na nutelu, i krem od pistaća – bez izuzetka. Šećeri su moja slaba tačka, kada je ishrana u pitanju.
Savet devojčicama koje bi volele da postanu svetske šampionke u skoku udalj?
– Da se zabavljaju. Da istražuju u čemu su najbolje, prikupe sto više znanja i praktičnih trikova kojim mogu da se posluže i prave napredak. Da poštuju rad svih ostalih u istoj meri koliko poštuju i cene svoj.
Koju boju zamišljate kada vam neko kaže reč “sreća”, a koju kada vam kažu reč “tuga”?
– Tirkizno zelenu/plavu za mir i sreću dok me jesenji tonovi uvek asociraju na prolaznost vremena, što mi, kao i većini, verovatno izaziva neku dozu tuge.
Šta je Ivanin recept za sreću?
– Apsolutna iskrenost prema sebi i drugima. U slučaju bliskih i dragih osoba, opcija je nekada prećutati ako nisam sigurna kako će je doživeti a u slučaju da zatraže moje mišljenje, istina je jedina konstanta koje se držim.
Marija Šerifović ostvarila je svoj san da postane roditelj uz pomoć surogat-majke, a kompletna procedura je, kako Kurir saznaje, koštala 200.000 dolara. Prosečni troškovi za ovaj proces uključuju kliničke naknade, surogat-nadoknadu, pravne troškove i agencijske naknade.
Deo budžeta ide i za kompenzaciju donatorima jajnih ćelija i lekove za plodnost, kao i putne troškove. Konkretno, proces doniranja jajnih ćelija i formiranje embriona košta do 50.000 dolara, a proces surogata je još oko 150.000, pri čemu surogat-majka dobija 50.000 dolara.
S obzirom na to da se Marijin naslednik rodio 2. decembra u Americi, odmah je dobio njihovo državljanstvo. Nakon što se pop zvezda i sama oglasila na svom Instagram profilu objavivši prvu fotografiju bebe, počele su spekulacije o tome kada će Marija i Mario doći u Srbiju. Šerifovićeva nije želela da otkriva tačan datum povratka iz Amerike, rekavši da će sina dovesti u Beograd uskoro.
Budući da je na Marijinim profilima na društvenim mrežama najavljen njen novogodišnji koncert 31. decembra na trgu u Zenici, izvesno je da će upravo zbog poslovnih obaveza krajem meseca morati da se vrati kući, a samim tim i da će sin Mario doći sa njom, kao i majka Verica Šerifović, koja je sve vreme uz Mariju u Americi.
Pevačica se posvetila svom unuku i ne odvaja se od njega. Presrećna je jer joj se ispunila najveća želja da njena ćerka postane majka. I Marijin otac Rajko Šerifović ne krije uzbuđenje, a kako je rekao u izjavi za Kurir, rođenje Marija je najveći i najsrećniji događaj u njihovoj porodici. – U šoku sam. Ovim putem želim da vam kažem da sam najsrećniji čovek na svetu i da je ona sve to uradila a da ništa nismo znali. Srećan sam što me je zvala da vidim dete. Posle 18 godina nekako smo uspostavili odnose i ona, a i njena majka Verica su me pozvale da ga vidim – rekao je Rajko.
Ljiljana Stanišić