Month: December 2023

Prvu zbirku pesama (Samizdat), “Zrno bibera”, objavila je 2020. godine

Foto: Rina

Pesnikinja Mirjana M. Prokić iz Topole preminula je u 64. godini, piše RINA.

Prvu zbirku pesama (Samizdat), “Zrno bibera”, objavila je 2020. godine.

Pesmarica “Koreni” je njena druga zbirka pesama. Živela je i stvarala u rodnoj Topoli, u porodičnom okruženju, a najveću radost su joj pružali njeni unuci.

Nedavno je održala promociju svoje knjige u sklopu poetske večeri u Topoli.

Mirjana je sahranjena danas na groblju na Oplencu.

(Telegraf.rs)

Marija ne može da sakrije emocije

Pop pevačica Marija Šerifović ne krije sreću nakon dolaska prinove, tačnije njenog sina Maria, kog je dobila putem surogat majke.

Ona je, u više navrata, na svom Instagramu istakla koliko je on zapravo upotpunio njen život, a sada je to još jednom i pokazala, najnovijom objavom.

Jasno je da je Mario svojim dolaskom na svet upotpunio sve njene praznine, te je Marija sada kompletna, srećna i ispunjena.

Pevačica Marija Šerifović uživa trenutno u Americi gde provodi vreme sa svojim naslednikom, kog je dobila putem surogat majke, i to upravo na pomenutom kontinentu. 

Marija je na svom Instagram profilu podelila pesmu koju je snimila za svog sina Maria.

– Moj spokoj je dobio lice, a moje srce sada ima sigurnu luku. Muzika je uvek bila moj jedini način da objasnim sebe, da podelim komad svoje duše. Pesmu “Dolazi ljubav” pisala sam njemu, dok sam ga čekala i sanjala. Zato je danas delim sa svima vama, da uz nju sanjete sve one koji vama donose ljubav i spokoj. Moja Ljubav je došla – ime joj je Mario. Sine moj, ovo je prvi poklon za tebe – poručila je Šerifovićeva tim povodom.

Đ. I. (15) iz Šapca nastradao je juče u Valjevu u blizini pruge, kada se našao u strujnom kolu visokog napona i zadobio opekotine opasne po život, a njegova majka, koja je i prepoznala telo svog sina, potresnim rečima se oprtostila od njega.

– Sine majkin, dušo moja nikad prežaljena. Oči majkine skopile su se pre vremena. Sunce moje, anđele moj. Izvini, oprosti majci što nisam bila uz tebe da te čuvam. Da ima Boga uzeo bi mene, a ne tebe, ali ja nisam anđeo – napisala je majka i dodala:

– Sigurno mu je trebao neko kao ti, ali samo se pitam zašto? Moram da nastavim dalje bez tebe. Moram da budem jaka zbog tate i seke. Sine, čekaj me gore, doći će majka. Opet ćemo nas dvoje biti zajedno.

Ona je objavila i nekoliko fotografija na kojima je njen sin, učenik Tehničke škole u Valjevu, a u jednom od oproštaja napisala je da je dečak prvi put u vestima bio kao učesnik na krosu.

– Sine moj, prvi put si izašao u vestima kao učesnik u krosu, a drugi put i poslednji izašao si u crnoj hronici – napisala je majka.

Kako je istakla Nataša, ona je otišla po telo svog sina, a sahrana će se održati sutra u 13 časova.

– Krenula sam po svog Đ., dovodim ga kući poslednji put – napisala je uz slomljena srca.

Od dečaka Đ.I. oprostila se i njegova tetka koja je objavila njegovu fotografiju i napisala da će ga čekati da dođe i ušeta kroz njihovu kapiju kako je to uvek radio.

– Lepo tetkino sunce. Anđeo, duša deteta ode među anđele i ostavi nas sa velikom prazninom u srcu. I da pogledamo na kapiju kad ćeš nam doći – napisala je ona.

Podsetimo Đ.I. je oko 23 sata izašao da prošeta u Valjevu i nesreća se dogodila na pruzi kada ga je udarila struja, a od visokog napona zadobio je i opekotine po telu. Prema pisanju pojedinih medija dečak se popeo na vagon voza.

(Kurir.rs – S.S. – D. A.)

Zastrašujuća scena

Jedna osoba teško je ranjena u bolnici u američkoj saveznoj državi Virdžiniji kada je muškarac koji je došao na psihijatrijsku procenu počeo da puca.

Šef policije Ričmonda Rik Edvards rekao je novinarima da je poziv policiji stigao jutros oko 4 sati po lokalnom vremenu, kada su se čuli pucnji u bolnici Čipenam, preneo je AP.

Policajci koji su došli u bolnicu pronašli su muškarca sa teškim prostrelnim ranama, ali njegov život nije ugrožen. Edvards je otkrio da je policajac iz obližnjeg Česterfilda, koji se slučajno zatekao u bolnici, uzvratio paljbu tokom incidenta, ali da osumnjičeni nije povređen.

Osumnjičeni 27-godišnji muškarac iz grada Glen Alen u Virdžiniji predao se i odveden je u pritvor. Motiv pucnjave za sada nije poznat.

Stanica duše

Autobus stade u centru grada
polako sidjoh sa koferom u ruci na stanici dobro poznatoj.

Vetar je hladan duvao tog dana
I kiša sitna ledila mi ruke
Na stanici niko čekao me nije
Pa krenuh sama ulicom pustom stegnutog srca
jer više ništa kao pre bilo nije.

Vratih se kući sa bolom u duši. Na kapiji katanac stoji.
Ko kazna na kapiji godine broji.
U dvorištu stabla opalog lišća
što nekad posadismo otac i ja.
Stoje ko straža ogolela tužna ko da mi sa vetrom kažu “pusta je ova avlija”

Otključavam vrata oronule kuće
Uspomene me sačekaše već na samom pragu.
U sobi orman, krevet, sto i stolice.
Na zidu porodična slika i ikona krsne slave.

Nema više milih lica sa porodične slike. Nema majke, nema oca da mi kažu dobro došla kući sine.

U duši sve pusto kao u kući
Boli tišina roditeljskog doma
Uzimam sliku grlim je stežem
Roditelji mili evo ja sam došla ali šta vredi kada vas nema.

Svetlana Stanković
16.06.2023

Stanko je bio domaćin. Prvi u selu. Oženio je Vidu mlad. Izrodiše se deca, petoro. Tri sina i dve ćerke.

Dobra i časna porodica. Radili su koliko svi u neka srećno-nesrećna vremena. Mnogo, teško i pošteno. Jedno po jedno dete su ispraćali u svet, na škole, fakultete. Osta prazna kuća. Dece nigde, a posao isti. Prelazilo je preko njihove kičme tereta za petoro, taman za onoliko koliko ih je to ognjište zaljuljalo. Govorili su im ljudi: „Smanji Stanko posao, prodaj livade i goveda, dani malo, ne možeš sam, a i Vida više ne može. Proživite ovo malo što je ostalo bez kose, grabulje, muže, mlekara i štale.“
Vazda im je odgovarao : „Evo samo Jovo da zavrsi školu, Mira da se uda, Janko da se zaposli, Branka da završi fakultet, Goranu svadbu da napravim.”

Svojim ispucalim rukama su plaćali neke studenske sobice po Beogradu, prve temelje kuća svoje dece, dizali im krovove, udavali, ženili… Deca zaživeše neke svoje živote… i zaboraviše ih.

Ostadoše sami, negde gore, na vrhu planine. Slali su svojoj deci sira i kajmaka autobusima… svaka kanta i kriška zalivena suzama. Svaka, bas svaka je trebalo da ih seti… da su gore, jos uvek živi… Da su dobro, da im ništa ne treba, sem njih… njihovih glava i osmeha, njihove ljubavi, poziva, pisma… Niko od njih petoro nije primetio tu čudnu slanoću sira od majke i oca… Svaka oplakana i presoljena tugom, nedostajanjem i samoćom.

Vida je umrla jednog septembarskoj jutra. Na sred kuće, srce joj je puklo. Dušu je ispustila taman onde gde je dušu dala.
Osta Stanko sam. Gledao je zidove, prizivao dečiju ciku i radost, Vidin miris hleba i njene tople oči. Tišina mu je cepala grudi. Noću bi dugo sedeo na basamaku puste kuće… Gledao u nebo… Slike su promicale… Samo je njima razbijao muk koji mu se uvukao u srce i dušu.

Razboleo se… Tri sina i dve ćerke. Počeše da ga sele, od jednog do drugog. Svima je smetao. Svađale su se njegove snaje sa njegovim sinovima zbog njega… Kod ćerki isto nije moglo… Lomili su ga na živo, onako bolesnog… Svaki put kada su mu pakovali torbu za kod nekog drugog… lomili su mu dušu. Onu njegovu, gorštačku, veliku… Lomili su mu prste kojim ih je sve podigao, kičmu kojom im je škole završio i kuće napravio, oči su mu već davno oslepele gledajući preko brda, ne bi li ugledao lik… barem jednog od njih petoro… da mu dolazi.

Iz Mirine kuće je krenuo sa onom prokletom torbom, opet. Unuka Milica mu je poletela u zagrljaj, stegla ga jako i počela da plače…
“Nemoj lale… nemoj dedino…“
„Videćemo se uskoro, zar ne? Opet ćeš ti kod nas, mama jel tako? Mama?“

Koliko je brazdi na licu imao, niz svaku je suza lila… Drhtava brada ih je stresala, a oči… blage… plave… zamućene… Zagrlio je jako:
„Nećemo se lale više videti. Budi dobra… i ne zaboravi svog dedu.“
Gledala je u njegovu mačugu, povijena leđa, korak koji zastaje, težak, pretežak…

Ostala je Milica, nigde vazduha, nigde glasa… zalepljene dedine suze na licu za reči „nećemo se vise videti“… On je znao… Da će uskoro otići… ne kod jedno od svoje petoro dece… već u neki lepši svet… gde za njega ima mesta.

Odveli su ga u starački dom… Umro je sam, bolestan, ostavljen… Sve ruke i kičma izdrže za svoju decu… ali srce… srce nije izdržalo… Prepuklo je jedne noći… u nekoj memljivoj sobi, napušten od svih.

Zadnje reči: „Neka su mi samo deca dobro“.
Držao je ruku sestre… dok je ispuštao dušu… zadnja suza se sktorljala na ovom svetu. A u njoj 10 ruku, a ni jedna u njegovoj.
Postoje gresi… koje ni Bog ne može oprostiti…

Mnoge majke su žalosne jer su ih djeca zaboravila. Ne posjećuju ih, ne javljaju im se, ne brinu za njih… Nakon što pročitate ovaj tekst, bit će vam jasno zašto nikada ne smijete zaboraviti svoju majku!
Eh, draga moja djeco! Evo došlo je teško vrijeme, teže je od zemlje, a jače od kamena…
– Trpila je majka dok vas je hranila i odgajala, borila sam se za vašu svaku suzu, da mi ne budete gladni, žedni, bosi i bolesni.
– Dok sam vas ljuljala na rukama svojim, moje suze su bile radosnice, svu ljubav majka je vama podarila.
– Radila je majka, na leđima mnogo tereta nosila, stalno se kroz život za vas borila.
– Molila sam Boga za vaše zdravlje, da vas izvedem na pravi put, da vam pružim svu ljubav i pažnju…
– Eh, djeco moja draga…ali godine su se brzo nizale, mislila sam da neće majka više imati suza.
– Vidim vrijeme je učinilo svoje, svi ste svojim putem otišli…a ja, ostala sama, da čuvam vaše slike, pazim na ognjište vaše.
– Majka je zadovoljna i s komadom kruha, nisu moje suze od bolesti i gladi potekle, već od samoće i tuge.
– Moje su oči željne vas, moje ruke traže da vas grle…
– Plače majka i suze svoje briše, dođite djeco, ne može majka samoću da izdrži više…
”’Poštuj svoga oca i majku’ – to je prva zapovijed popraćena obećanjem: ‘da ti dobro bude i da dugo živiš na zemlji”

Eh, draga moja djeco! Evo došao je težak vakat, teži je od zemlje, a jači od kamena…
– Trpila je majka dok vas je hranila i odgajala, borila sam se za vašu svaku suzu, da mi nebudete gladni, žedni, bosi i bolestni.
– Dok sam vas ljuljala na rukama svojim, moje suze su bile radosnice, svu ljubav majka je vama podarila.
– Radila je majka, na leđima mnogi teret nosila, stalno se kroz život za vas borila.
– Molila sam Boga za vaše zdravlje, da vas izvedem na pravi put, da vam pružim svu ljubav i pažnju…
– Eh, djeco moja draga…ali godine su brzo se nizale, mislila sam da neće majka više imati suza.
– Vidim vrijme je učinilo svoje, svi ste svojim putem otišli…a ja, ostala sama, da čuvam vaše slike, da pazim na ognjište vaše.
– Majka je zadovoljna i sa komad kruha, nisu moje suze od bolesti i gladi potekle, već od samoće i tuge.
– Moje su oči željne vas, moje ruke traže da vas grle…
– Plače majka i suze svoje briše, dođ`te djeco ne može majka samoću da izdrži više…

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Smederevu policija je uhapsila oca i sina iz okoline Velike Plane zbog pokušaja ubistva i nelegalnog posedovanja oružja.

Naime, kako se sumnja A.M. je juče ranio druga u stomak jednim hicem iz puške.

– Sumnja se da je nakon zločina pozvao oca i rekao mu šta je uradio. V.M. ga je, zatim, stavio u kola i odvezao ga kod druga u Beograd. Otac je zatim do Velike Morave odneo i bacio pušku. Međutim, nakon privođenja inspektore je odveo na mesto gde je i nađeno oružje. Tada je i rekao da je to njegova puška i da je u noj bio samo jedan hitac – objašnjava sagovornik blizak istrazi.

Kako se saznaje, ranjeni (19) je sa još jednim drugom došao kod A.M. Nakon svađe, navodno, oko devojke mladić je izvadio pušku i ranio ga u stomak.

Povređeni je u bolnici u kritičnom stanju.

Oglasila se policija

Policija u Velikoj Plani, u saradnji sa policijom u Beogradu i Višim javnim tužilaštvom u Smederevu, uhapsili su noćas A. M. (23) iz okoline Velike Plane, zbog ubistva u pokušaju i nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i promet oružja i eksplozivnih materija.

Uhapšen je i njegov otac V. M. (54), koji se tereti da je izvršio krivična dela pomaganje i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Sumnja se da je A. M. sinoć, ispred svoje kuće, nakon rasprave, iz puške u nelegalnom posedu pucao u stomak mladiću (19) i naneo mu teške telesne povrede opasne po život, nakon čega je pobegao.

Ranjeni mladić zbrinut je u Opštoj bolnici u Smederevskoj Palanci.

Intenzivnim operativnim radom, policijski službenici su ubrzo uhapsili V. M. zbog sumnje da je pomogao sinu da pobegne, tako što ga je odvezao do Beograda i pronašli pušku, koju je pokušao da sakrije.

Zatim je uhapšen i A. M., koji se skrivao u jednom stanu u Beogradu.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni višem javnom tužiocu u Smederevu.

(Kurir.rs/Telegraf)

Preneo: R.J.

Bivši rijaliti učesnik David Dragojević nedavno je kupio luksuzni apartman, a kako je nedavno otkrio planira uskoro useljenje.

Naime, David Dragojević je nedavno kupio stan u Novom Sadu i to za pola miliona evra. On je sada pokazao kako teku pripreme, i po svemu sudeći, uživaće u luksuzu i to sa stilom.

David je najpre pokazao spavaću sobu u kojoj su majstori postavljali veliki krevet, a potom i dnevnu u kojoj se prostirala velika ugaona garnitura. Takođe, kupatilo kao i ostale prostorije bile su u procesu pripreme.

David je nedavno progovorio o svom stanu te otkrio da se nada da će se useliti do Nove Godine.

– Stan je prelep, u Novom Sadu, do Nove Godine se nadam da ću se useliti, pa da slavimo tamo – otkrio je David.

Podsetimo, devojka Davida Dragojevića, Tamara, je iz Ulcinja, a bila je i sa dečkom koji je bio dobar Davidov drugar.

– Iz Ulcinja je, ima “Only fans”, prošlog leta je ostavila momka koji joj je baš bio posvećen i malo nakon toga je ušla u vezu sa Davidom. Pre tri godine je bila sa Davidovim dobrim drugarom, fitnes instruktorom – rekao je izvor za “Blic”.

Kurir.rs/ Blic/ preneo/ N.K.