Month: December 2023

Devojčica je ubijena jer su se “stvari otele kontroli”.

Policija je na današnjoj konferenciji otkrila sve detalje ubistva male Vanje Gorčevske (14), čije telo je pronađeno juče nadomak Skoplja, sedam dana nakon što je prijavljen njen nestanak.

Za njenu otmicu i ubistvo sumnjiči se pet osoba, među kojima je i njen otac.

Devojčica je oteta 27. novembra kada je krenula u školu. Motiv za zločin je koristoljublje. Plan je bio da traže novac od njene majke.

Vanjin otac je, prema navodima policije, ubicama otkrio kuda se dete kreće.

– Zgrabili su je u zgradi. Vezali su joj ruke i noge i strpali u vreću za spavanje i stavili je u automobil “citroen”. Odveli su je van Skoplja, gde je ubijena, a vozilo zapaljeno – naveo je ministar policije Spasovski.

Veruje se da je dete ubijeno istog dana kada je oteta, oko 10 časova.

Ubistvo je izvršeno u selu Brazda, a prema istrazi, dete je ubijeno jer su “stvari izmakle kontroli” kada je organizovana opsežna potraga za devojčicom, pa su osumnjičeni odlučili da je ubiju, pa da razmišljaju o novcu.

Njeno telo pronađeno je juče u jednom zaseoku na obodu glavnog grada Severne Makedonije.

Glavni osumnjičeni za njeno ubistvo je u bekstvu. Veruje se da je 30. novembra automobilom napustio Severnu Makedoniju i otišao u Beograd.

Ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije Oliver Spasovski otkrio je jezive detalje na konferenciji za medije, na kojoj je rekao da je otac 14-godišnje Vanje Đorčevske učestvovao u njenoj otmici.

Kako se saznaje, otac još uvek daje izjavu policiji, ali čvrsto negira sve navode, iako se on sumnjiči na osnovu iskaza jednog od osumnjičenih.

Vanja je oteta ispred ulaza u stan, monstruozno su joj bile vezane ruke i noge, nakon čega je gurnuta u vreću za spavanje.

– Dva lica koja su vozila Citroen dobila su informaciju dan pre nego što će da se desi da će devojčica biti sama u to vreme. Osumnjičeni su u pritvoru i sada istražujemo njihove veze sa ocem. Samo posredni dokazi ukazuju da je otac rekao kada će ona izaći iz kuće, pa je imao neku komunikaciju sa njima. Dvojica od trojice osumnjičenih rekli su da su sanjali kada će, gde i u koje vreme devojčica napustiti kuću – objasnio je Bubevski.

Vozilo Citroen pripadao je ubijenom iz Velesa, prvi put je uhvaćen u Skoplju na kamerama.

Nakon toga su odvezli devojčicu na periferiju Skoplja i tamo je ubijena u panici. Nesrećnu devojčicu kidnapovali su nakon što je majka prodala stan.

Podsetimo, u Tužilaštvu je potvrđeno da je priveden otac kidnapovane i ubijene Vanje Đorčevske. Za sada mu nije određen pritvor, a saslušanje još traje.

Podsećanja radi, otac je druga osoba koja je sada ubijenog Vanju prijavila kao nestala.

Kurir.rs/Republika

Da li je ovo moguće?!

Otmicu Vanje Gorčevske (14) organizovao je njen otac, rekao je na konferenciji za medije ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski.

– Ministarstvo unutrašnjih poslova je u koordinaciji i pod rukovodstvom javnog tužilaštva tokom protekle noći rasvetlilo slučaj, dokazi su obezbeđeni. Nismo došli do ishoda koji smo svi želeli, već su dva lica, maloletnik i lice iz Velesa, koji su sahranjeni jedno u okolini Skoplja, drugo u okolini Velesa – rekao je ministar Oliver Spasovski na konferenciji za novinare koja još traje.

– Preduzete mere nisu nas dovele do izvršilaca ovog gnusnog dela. Petoro osoba je osumnjičeno, trojici je određen pritvor, jedno je van zemlje, a otac maloletnice je priveden i saslušan – rekao je Spasovski.

– Motiv je koristoljublje, gde je jedno lice u dogovoru i sa znanjem člana porodice, organizovalo izvršenj dela kako bi se iznudio novacod majke, i kako bi svi imali koristi od toga – dodao je on.

– Starija osoba iz Velesa nema nikakve veze sa maloletnicom, ali mu je zbog povezanosti sa jednim od osumnjičenih oduzeto vozilo, pa je maloletnica odvedena sa ulaza u rezidenciju nakon što je otac prethodno podelio informacije o “vremenu kada je bila sama kod kuće – rekao je Spasovski.

– Glavni organizator i izvršilac koji je 27.11.2023. godine negde oko 11 časova ubio maloletnicu iz pištolja u strahu od dokaza do kojih bi Ministarstvo unutrašnjih poslova moglo doći, počinio je ovaj zločin. Učiniću sve da ovo čudovište dovedem pravdi čim kroči na naše tlo – rekao je Spasovski.

Vanja Gorčevska ubijena je hicem iz pištolja, saznaje TV “Telma”. Jedan od uhapšenih priznao je zločin, javlja “Skoplje1” pozivajući se na izvore iz istrage.

“Skoplje1” javlja da je Velibor M, jedan od trojice uhapšenih zbog Vanjinog ubistva, priznao krivicu. Navodi se i da Vanjin otac imam status osumnjičenog.Vezane vijesti:

Prema izvorima TV “Telma” bliskim istrazi, Lj.P. je 22. novembra kidnapovao frizera Panča Ž. iz Velesa, s kojim je bio povezan oko navodnog iskopavanja zlata.

On je ubijen, a njegovo vozilo je isto ono kojim su ubica i njegovi osumnjičeni saučesnici kasnije kidnapovali Vanju. Njena otmica se desila pred ulazom zgrade koju je glavnoosumnjičeni Lj.P. poznavao veoma dobro.

Motiv za otmicu je vezan za favorizovanje i isplatu novca i druge imovine.

Vanja je upucana iz pištolja u 10 sati istog dana kada je oteta.

Istog dana, 27. novembra, policija je pronašla Pančov “Citroen”, zapaljen u ataru sela Brazda kod Skoplja.

Vanjino telo pronađeno je jutros u ataru Brazde u Skoplju.

Istraga smatra da su Lj.P. pomogli njegov vozač i još trojica za koje je predložen pritvor.

Anita Stanojlović razgovarala je sa Darkom Tanasijevićem i otkrila da će slati signale Matoro, ali i da se nada da će na kraju doći do uspostavljanja boljeg odnosa izmešu njih dve.

Voditelj Darko Tanasijević je u Šiša baru ugostio Anitu Stanojlović, kako bi porazgovarali na sve aktuelne teme.

Ona je progovorila o tome da neće odustati od Matore, ali i da će joj slati signale.

– Smejem se, ali mi nije do toga. Ovo je zatišje pred buru – rekla je Anita.

– Vratila si burmu – dodao je Darko.

– Da. Do kraja života ću je nositi. Ako ne na ruci, onda ću je nositi na ogrlici – istakla je Anita.

– Da li ti znači jer se Matora raspravlja sa devojakama koje si optužila da su te pokrale? – upitao je Darko.

– Znači mi, ali ja to ne gledam kao nadu. Ona govori da je samo pravedna, da to nema veze sa njenim emocijama, ali ja verujem da ipak oseća nešto. Ja ću Jovani dati signale da od nje nisam odustala. Pre neki dan sam izgledala kao da me baš briga, ali nije tako. Svi koji me znaju, vide i jasno im je kako se osećam. Ne nada se pomirenju, ali ne odustajem od nje – kazala je Anita.

– Šta se desilo sa Anđelom? Ti si je optužila da te je pokrala, a Bojana je odmah skočila u njenu odbranu – kazao je Darko.

– Istina. Ne znam kako se samo Mileni nije zamerila kao meni – rekla je Anita.

– Rekla si da znaš ko te krade, a da si sa tim ljudima dobra – kazao je Darko.

– Munja je taj koji je dobar sa mnom, a uzima sve od mene. Znam ko je pored mene zbog kadra, a ko jer mu je do mene stalo – istakla je Anita.

Detaljnije pogledajte na video-klipu u nastavku:

Igor Jurić izjavio je sučešće porodici ubijene devojčice.

Povodom tragične vesti koja stiže iz Severne Makedonije, a u kojoj je saopšteno da je pronađeno telo nestale Vanje Gorčevske (14) za kojom je tragao ceo Balkan, oglasio se i Igor Jurić.

Osnivač fondacije “Tijana Jurić” i otac stradale devojčice, po kojoj fondacija i nosi ime, na svom twiter nalogu izjavio je saučešće porodici i poručio:

– Ovo se nije smelo dogoditi. Kada su kriminalne otmice u pitanju, životni vek deteta je u proseku 4 sata nakon otmice. Zato je važna brza potraga. Neka se dobro zamisle i države u regionu oko unapređenja sistema potrage za nestalom decom. Saučešće porodici – napisao je Jurić.

Podsetimo, utvrđeno je da je Vanja vozilom odvedena sa ulaza u stan, a iz datih podataka sa saslušanja je utvrđeno da je ubijena istog dana, odnosno 27.11.2023. godine, oko 10.00 časova.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci.

Vavedenje, ili kako ga još zovu Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica je obeleženo crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru. Spada među 12 najvećih hrišćanskih praznika.

Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.

U Srbiji je ovo usečni dan što znači da se danas ne počinju nikakvi važniji poslovi. Vavedenje je u našim krajevima slava stočara koji veruju da im Bogorodica štiti stoku od zveri.

Na današnji dan, narod kaže, nije dobro uzimati noževe, makaze ili bilo kakva sečiva. Tako će i čeljusti zveri preko predstojeće zime ostati zatvorena.

U Srbiji na ovaj dan prestaju svadbe. U nekim krajevima se do danas zadržao običaj da se na Vavedenje, nakon službe, kod crkava okupe sve mlade koje su se udale te jeseni. One treba da se svečano obuku i okite cvećem jer simbolizuju bračnu sreću i slogu. Po tradiciji, svadbe će se nastaviti narednog proleća.

Ako je sudeći po tome kakvo je jutro osvanulo na današnje Vavedenje, 2020. biće dobra godina. Stariji ljudi kažu: “Ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna naredna godina. Ako duva jak vetar – biće nerodna. Ako bude hladno i sa snegom – sledeća godina bile blaga i topla”.

Vavedenje je slava Hilandara, srpskog manastira na Svetoj Gori, a slave ga i mnoge porodice u Srbiji kao krsnu slavu.

Darko Lazić je poznat po tome da voli brzu vožnju zbog čega mu je u nekoliko navrata i bila oduzimana vozačka dozvola. Pevačica Milica Todorović se prisetila jedne situacije koja je mogla da bude kobna po njih.

Milica Todorović svojevremeno je ispričala kako je Darko Lazić na auto-putu vozio brže nego što je dozvoljeno. Naime, on nije hteo da je posluša i usliši njene molbe da uspori.

Ona se prisetila njegove lude vožnje na putu za Jagodinu. 

– Bili smo put Jagodine, išli kod Palme da radimo i Lazić je vozio… Baš je bilo sunčano taj dan i odjednom kreće kiša, pljusak neverovatan i Darko je vozio negde 170-180. Ja ga sve vreme opominjem: “Uspori malo, uspori malo”, a on meni: “E, nemoj se sekiraš”. Kako je roknula kiša, upadne mu levi točak u onaj kanal pored bankine što prave kamioni i tu smo krenuli da se okrećemo – rekla je Milica i dodala:

– Bogu hvala, tog trenutka kao da je neko zaustavio autoput, nijednog vozila, rekoh: “Ako nas sad neko grune, odosmo do bugarske granice dole”. Ali, ništa nije bilo, Bogu hvala, ni ogrebotina. Ja se nadam da je naučio neku lekciju. Voleo je on tako da vozi brže – ispričala je svojevremeno Milica u “Amidži šouu”.

Podsetimo, Milica je sinoć bila specijalni gost na koncertu Aleksandre Prijović u Zagrebu, a na koju Prijinu pesmu posebno otkida, pogledajte u videu ispod teksta.

Osumnjičeni je tokom potrage na Fejsbuku slao nacionalističke poruke.

Na dan 1. decembra kada je, kako se sumnja, pobegao iz Severne Makedonije, Ljupčo Palevski, jedan od osumnjičenih za ubistvo Vanje Gorčevske (14), objavio je poslednji post na Fejsbuku, na kojem je bio veoma aktivan.

Dok je cela javnost u zemlji, ali i čitav Balkan, tragala za nestalom devojčicom, a ljudi šerovali apel na društvenim mrežama, osumnjičeni Palevski je dnevno objavljivao političke poruke sa nacionalističkim i antizapadnim sadržajem. Njegova poslednja objava bila je u petak, 1. decembra u 13.51.

U petak, kada se završavao samit OSCE u Skoplju, objavio je šest poruka na Fejsbuku u vezi sa politikom, prenose mediji.

Osumnjičeni je 29. novembra, dva dana nakon nestanka i ubistva devojke, objavio video obraćanje svojim pratiocima, opet vezano za politiku, kao i nekoliko drugih političkih objava.

Samo dan nakon ubistva devojčice, održao je govor od sat i po u kome je govorio o pranju novca u Makedoniji. Istog dana objavljuje i 2,5-časovnu video debatu. Postoji i nekoliko drugih političkih objava.

Foto: Printscreen Facebook

Na dan kada je Vanja oteta i ubijena, nije objavio ništa na Fejsbuku.

22. novembra, kada je nestao ubijeni Panče Žežovski iz Velesa, Palevski je imao nekoliko političkih objava na svojoj Fejsbuk stranici.

Ni u jednom trenutku nije spomenuo nestale ljude za kojima je tragala cela Makedonija.

Umesto apela, objavljivao je svoje političke stavove, kao i stavove svog političkog pokreta “Desna”. Sa ovim pokretom su povezani i ostali osumnjičeni za ubistvo 14-godišnje Vanje Gorčevske i 74-godišnjeg Pančea Žežovskog.

Nakon jednonedeljne potrage, Tužilaštvo je u nedelju saopštilo da je pronađeno beživotno telo devojčice, kao i 74-godišnjeg muškarca. Oboje su ubijeni.

Za ubistva je osumnjičeno pet osoba, a sumnja se da je Palevski pobegao iz zemlje. On je bivši građevinski preduzetnik, a sada politički aktivista iz Skoplja.

Boli me pomisao da nisam uspela da sačuvam tu decu, a svesna sam da nije bilo moguće!, kaže nastavnica istorije, ranjena u “Ribnikaru” prvi put posle sedam meseci od masakra u kome je ubijeno devetoro dece, radnik obezbeđenja i ranjeno petoro đaka. Ona ekskluzivno govori za Kurir o 3. maju, danu posle, svojim đacima, strahovima i očekivanjima

Ne mislim da sam heroj, to što sam preživela ne čini me herojem. Ja sam samo imala sreće da preživim, a nažalost, mnogi je nisu imali. To nije herojstvo. Stalno mi se čini, i sada posle sedam meseci, da sam možda mogla nešto da uradim .Ja sam bila jedina odrasla osoba u toj učionici. A, nisam uspela ništa da učinim…

Kada me pitate kako sam, osećam da nemam prava da kažem da mi nije dobro. Prvo, zato što sam ostala i zato što sam tu, a deset duša je otišlo. Nemam prava da kažem ni da mi nešto nedostaje. Kad god me neko pita kako sam, odgovaram: „Dobro sam“.

Nastavnica istorije Tatjana Stevanović ovim rečima prvi put posle masakra u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“ u kome je teško ranjena govori za Kurir o 3. maju, danu posle, svojim đacima, strahovima i očekivanjima. Priznaje da je dirnula nedavna priča o inicijativi da dobije nacionalnu penziju, koja je potekla od njenih koleginica, Nataše Vasić i Marije Crnojević.

Dirnula je inicijativa

Za samo nekoliko dana više od 13.000 ljudi stavilo je svoj potpis na inicijativu. Više od 13.000 kolega, bivših učenika, poznanika, znanih i neznanih pozvalo je ovom peticijom nadležne da reaguju i da Tanji posle svega ne pada teško neizvesnost. Da više ne postavlja sebi pitanja poput onih: „Gde sam ja uopšte? Šta će biti sa mnom? Koji je moj status?“

– Sigurna sam da više nikada neću moći da uđem u učionicu i da se bavim svojim poslom. Vreme prolazi i jasno mi je da ja tamo više ne pripadam. Ne mogu. Volela sam svoj poziv, uživala u radu sa decom. Iako je prosveta težak posao, svi smo mi uvek nalazili razloge da ostanemo. Tražili smo ih u našim i uspesima naše dece. Ali, ja sam sada sve to izgubila. I šta sad?

Ljudi su dobro odreagovali na peticiju i sada se čeka ishod, da vidimo šta će se dogoditi

– Čitala sam mnoge komentare i neki su mi jako teško pali. Stvarno ne bih volela da se ovaj neverovatan gest divnih ljudi, znanih i neznanih na bilo koji način iskoristi u političke svrhe. Stvarno bih želela da bude baš sve onako kako piše u tekstu peticije – kaže Tanja.

I ovim gestom su, kaže Tanja, kolege pokazale koliko su pažljive. Ne prođe dan da joj neko ne pošalje poruku, da je ne poseti.

– Mi smo u školi jedan dobar kolektiv, i tako je godinama unazad.

Idealno odeljenje

Tatjana je 20 godina provela u učionici, a od toga punih 18 u „Ribnikaru“. Otkriva da školu verovatno ne bi nikada napustila da se ovo nije dogodilo.

-Tužna sam zbog velikog pritiska koji su moje kolege morale da izdrže i koji i dalje trpe. Ne sme se zaboraviti da su i oni strašno potreseni. Verujem da će se nakon ovog užasnog događaja pronaći pravi način da se usaglase stavovi vezani za dalji život škole, izgled i koncept memorijalnog centra. Uprkos ogromnom bolu, ne smemo dozvoliti da žrtve budu predmet razdora, već ova strašna situacija treba da nas ujedini, da nas učini boljima. Žrtve nikada ne smemo zaboraviti, one su naš putokaz.

NIJE IMAO NIJEDNU ČETVORKU

– Svu tu decu sam poznavala od petog razreda, jako dobro sam ih znala. I on je, kao što mogu da potvrde sve ostale moje kolege, do 3.maja bio dobro i vaspitano dete. Pravi đak. Nije imao u rubrici nijednu četvorku. Išao je na takmičenja i bio je vešt u svemu čega se dohvati… Istina, bio je povučen, ali znate li koliko ima takve dece u školi? Nije se mnogo isticao u odeljenju, ali je redovno učio i izvršavao svoje obaveze. Kada je iz suprotne smene došao u 7/2 izuzetno su ga lepo prihvatili – priča Tanja.

Nijedan od nastavnika koji je ulazilo u to odeljenje nije mogao ništa da primeti, jednostavno ništa nije ukazivalo na bilo kakav problem. Ni njegove roditelje nastavnica istorije nikada nije upoznala, jednostavno za tim nije bilo potrebe.

– Sva ta deca su bili stvarno neverovatni dragulji kao i to celo odeljenje. Kada radite dugo u prosveti i zamišljate kako bi želeli da izgleda idealno odeljenje, onda imate sliku 7/2. Prepametna, radoznala deca, svako talentovano u nekoj oblasti, kulturni, čvrst kolektiv. Bilo je tu među njima i konkurencije, ali one pozitivne. Trudili su se da budu što bolji, i uvek su jedno drugo podržavali u svemu.

Otkriva nam da postoji plan da je preživela deca iz 7/2 posete u bolnici. Neće im više predavati istoriju, ali o upornosti i nadljudskoj snazi mogla bi naširoko da im priča. Ipak, čini se da njena skromnost prevazilazi njenu ljudsku veličinu i, kaže, važno joj je samo da ih vidi, ali za to moraju prvo da se pripeme i jedni i drugi.

– Sami su davno izrazili želju da hoće da dođu. Oni su prosto takvi…

Takvi su bili i tog 3. maja. Milina da uđete u učionicu. Ne znate da li se lepše osećate kada krenete kod njih na čas ili kada posle zvona iz njihove učionice izlazite. Za nastavnicu Tanju i dan u kome se desio masakr bio je kao i svaki drugi.

– Mi smo bili u odeljenju i čuli smo nešto…sada znamo da su pucnji, ali tada smo mislili da su petarde. Grize me što u tom trenutku nisam shvatila da je situacija ozbiljna. Pomislila sam, imamo našeg Dragana u koga smo svi imali beskrajno poverenje, to je bio anđeo među nama. Znao je poimence svu decu iz A i B smene. Osećala sam neku sigurnost, pa Dragan je tu. Čak sam se i šalila sa odeljenjem kada smo čuli buku…

Prvo je pucao u mene

Održala je Tanja gotovo čitav prvi čas u 7/2. On tog jutra nije došao. Njegovo mesto u drugoj klupi bilo je prazno. Sve do 8.40.

-Tada je naglo otvorio vrata i prvo je mene upucao. Pretpostavljam da sam ja kolateralna šteta, da me ukloni sa puta da bi mogao da uradi ono što je zamislio. Sećam se da sam prvo upucana u stomak. Odletela sam i pala… Onda je nastupio strahovit bol. Toga se dobro sećam, kao i uplašenog pogleda učenice iz druge klupe koja više nije među nama. Izgubila sam dah i pomislila – to je to. To je kraj…

Ono čega se Tanja ne seća je kako je zadobila rane na rukama. Verovatno je zato krenula priča u medijima da je pokušala da ga zaustavi… Ona se toga ne seća.

– Da sam samo naslutila da je situacija ozbiljna, možda bi se nešto drugačije desilo. Svi mi pričaju da je to nemoguće, naravno… ali ne mogu da se oslobodim tih misli. Ne mogu… Muči me odgovor na pitanje: Da li sam mogla drugačije? Da li bi bilo drugačije da sam shvatila šta se dešava? Ili bi možda bilo još gore. Da sam krenula ka vratima verovatno bih nastradala kao devojčica koja je izašla iz toaleta kada je čula zvuke. Nisam shvatila situaciju. Niko od nas nije…

Samo pucnji, bez dečjeg glasa

Seća se da je čula pucnje po učionici dok je ležala na podu. Samo pucnje. Bez ikakavog dečjeg glasa… Jezivo…

– Onda je neko dete došlo do mene. Zagrlila sam ga. Ne znam kako se to desilo. Jedno vreme smo tako ležale zajedno. I onda je ona otišla. Nije ranjena, kasnije sam saznala ko je devojčica. Verovatno je došla do mene da je zaštitim… i znam da smo zagrljene ležale neko vreme…. Toga se sećam, maglovito. Dok sam ležala jedino što sam videla je bledo lice teško ranjenog učenika koji me je uplašeno pogledao. On se sada nalazi na bolničkom lečenju u Americi i svi se molimo za njegov oporavak. Onda mrak… pa ulazak prvog kolege u učionicu, kada je zatekao to što je zatekao…

Tada je već učenik koji je počinio masakr iskočio kroz prozor. Predao se…

– To su neki trenuci koje uopšte ne možete da objasnite. Kada sam tako pogođena ležala gotovo bez vazduha samo su mi moja deca bila pred očima. Ne može se to objasniti ni sebi, niti bilo kome drugom. Ti trenuci, ta četiri minuta to je neko vreme koje je u mojoj svesti rastegnuto do beskonačnosti. Nisam stigla da obuhvatim situaciju u glavi šta se u stvari događa. Kada sam u jednom trenutku došla svesti i videla na rukama rane, pomislila sam da nisu prave. Govorila sam sebi, ma to je nešto drugo. A, onda saznanje, aha to, ipak, jeste prava krv. Koliko god vreme ide, i dalje ne mogu racionalno da objasnim šta se u tim momentima dešavalo, iako sam bila u tome.

Kada se probudila 4. maja najsrećnija je bila kada je videla svoju porodicu, kada je ugledala svoju decu. To je mnogo teško… I oni su nekada prošli kroz Ribnikar. Sada su veliki…

Bolničku sobu Tanja je delila sa dva svoja đaka. Dečak ubrzo odlazi, ostaje devojčica. Preživela šest metaka. Obe nepokretne, pričaju, ali otežano. Jedna drugoj ogromna podrška. Devojčica je sada dobro, vratila se na nastavu. Kažu da je živahna, vesela i da se dobro oporavlja. Povrede stomaka i obe ruke su dobro, ali duša?

– Ovde sam otkad se sve desilo. Da bih bila dobro psihički, postavila sam prioritete. Fokusirana sam na svoje telo i oporavak. Trudim se da glavu ne uključujem, koliko god više mogu. To je dobar put. Pokušavam da najpre oporavim svoje telo kako bih mogla kasnije da se bavim svojom dušom. A toga će biti. Dokle god sam ovde, to mi je prioritet.

Još uvek sve traje

Na pitanje, a kad je sve prošlo, tiho odgovara:

– Ništa nije prošlo. Još uvek sve traje.. .Bila sam dugo odsečena od bilo kakvih vesti i informacija. Nisam ni znala šta se sve dogodilo. Bila sam i svesna i nisam kada se to dogadjalo. Kada sam se probudila u bolnici nisam imala sliku celog događaja. Nisam znala koliko je dece stradalo, da li je uopšte neko stradao. Plašila sam se da jeste, ali nisam znala. Po reakciji moje porodice sam shvatila da je strašno. Oni su se radovali što sam ja iz tog događaja nekako Božjom promišlju, izašla živa. Mesec dana sam bila u bolnici bez ikakave informacije. Bez telefona, jedina veza sa spoljnim svetom bila je moja porodica i ljudi koji su brinuli o meni.

Onda su počeli da joj otkrivaju celu istinu, ali ne odjednom.

– Ne znam ni kako bih odreagovala da su mi odmah sve rekli. Znala sam prvo broj stradalih ali ne i imena. Porodica mi je odmah rekla da je Dragan ubijen. Posle toga su mi postepeno govorili imena. I svako to saznanje je bilo jako bolno… Strašno saosećam sa tugom i bolom svih porodica stradalih, za njih nema reči utehe. Dodatno me boli pomisao da nisam uspela da sačuvam tu decu, iako sam svesna da nije bilo moguće.

Desilo se čudo

Tatjana sada čeka operaciju ruke da joj se izvadi metal koji menja kost, jer po rečima doktora, umesto kosti od prostrelne rane, imala je kašu. Osam meseci treba da zaraste da bi se izvadila. Kuk joj posle ranjavanja nije odmah operisan već je srećom sam zarastao, ali i on propada, pa bi u nekom trenutku morao da se ugradi veštački.

IZLJUBIMO SE KAO ROD NAJROĐENIJI

Peticija i veliki odziv su nešto što nastavnicu ohrabruju. Ta empatičnost, iskonska, iskrena briga ljudska je nešto što Tanji daje neverovatnu snagu, naravno uz ogromnu podršku njene porodice..

– Bila sam nedavno na previjanju kod doktorki koje su mi operisale ruke. Kada dođem tamo izgrlimo se kao rod rođeni. Toliku bliskost osećam prema tim ženama. To je nešto neopisivo. Prezahvalna sam na pomoći i brizi koju mi je pružio čitav tim doktora i medicinskog osoblja Urgentnog centra, i kasnije na Klinici za rehabulitaciju dr. Zotović. Zahvaljujući tim ljudima ja sam živa i oporavljam se. To su divni ljudi i sa nekima od njih ću održati prijateljstvo i kasnije.

Pošto je metak ušao bočno u stomak, oštećen joj je i nerv koji kontroliše kvadriceps i taj deo noge. Zbog toga Tanja dugo nije mogla da pomeri levu nogu i to je bilo najopasnije. Prognoze lekara su bile obeshrabrujuće. Tvdili su da postoji samo pet odsto šansi da se oporavi. Ali, desilo se čudo.

– Malo po malo vraćam se. Dugo nisam smela da se pomerim uopšte. Važno je da sada nemam bolove i radimo da i ova leva noga proradi. Još uvek sam nesigurna, samo u jednom trenutku noga može da mi klecne i ja padam, a ne smem da padnem. Stomak koji je bio prioritet, sada je u redu. Sve sam jača i jača. Pravim veće krugove. Krećem se u zatvorenom prostoru bez pomagala, moram još uvek da se pridržavam za nekog, ali važno je da hodam.

Tatjana misli da će uspeti da vrati telo kako je bilo, a što se tiče psihe ima snažnu podršku. Sada ima neočekivane reakcije na neke iznenadne zvuke, štrecne se za nešto što je nikada nije plašilo. Ali polako…

– Moja najsnažnija psihološka podrška je vreme koje provodim sa porodicom i prijateljima, a mnogo mi znači i podrška koju osećam od mnogih ljudi koje i ne poznajem. Moja porodica je moja najveća snaga.