Čuveni psihijatar i seksolog prof. dr Jovan Marić je preminuo u 82 godini, a mnogi pamte da je upravo on bio u timu koji je vršio neuropsihijatrijsko veštačenje glumca Žarka Lauševića nakon ubistva.
Naime, glumac Žarko Laušević nedavno je objavio svoju četvrtu knjigu pod nazivom “Padre, idiote” koja, za razliku od prethodne tri knjige koje su predstavljale dnevnik iz njegovih zatvorskih dana, govori o prvim danima na slobodi, nakon 55 meseci provedenih u zatvoru.
I skoro 30 godina nakon tragedije čiji je akter bio, ovaj događaj intrigira ovdašnju javnost.
Kobne noći između 30. i 31. jula 1993. godine Žarko Laušević ubio je Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19), a Andriju Kažića ranio u predelu genitalija, nedaleko od podgoričkog kafića nakon tuče.
FOTO: ZORANA JEVTIĆ
Prema tadašnjim navodima medija, do sukoba je došlo kada su Laušević i njegov stariji brat Branimir napadnuti. Tom prilikom je Žarko pucnjima iz svog pištolja usmrtio napadače. Nakon incidenta, osuđen je na 15 godina zatvora za dvostruko ubistvo. Ova presuda je nakon žalbi potvrđena 1994. godine, a zatvorsku kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu.
Posle ukidanja presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998. godine Žarku je izrečena kazna od četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Pošto je u tom trenutku već izdržao 4,5 godine, oslobođen je.
Nakon toga je glumac napustio zemlju i preselio se u Njujork. Vrhovni sud Crne Gore je, po žalbi tužioca 30. marta 2001. godine, tu odluku o kazni preinačio i izrekao novu kaznu, od 13 godina zatvora.
Psihijatar Jovan Marić je ispričao da je bio u timu koji je vršio neuropsihijatrijsko veštačenje glumca nakon ubistva. Kako je jednom prilikom rekao, tada je pitao Lauševića da objasni kako je došlo do incidenta, odnosno, da li je ponašanjem ili gestikulacijom isprovocirao konflikt.
Marić je naveo da je Žarka Lauševića upitao sledeće: “Vi ste glumac, znate li da ste neverbalno mogli da omalovažite sagovornika, a da ništa ne kažete?”
FOTO: ATA IMAGES
Nakon pitanja je, kako je Marić tvrdio, usledio Lauševićev odgovor: “Ne sećam se”. On je potom dodao da je Laušević verovao da je u pitanju nesrećan slučaj.
“Verujem da je hteo da zaštiti brata, koji je od udarca pao na zemlju. Laušević je iz svoje torbe izvadio pištolj i pucao na dvojicu, dok je trećeg ranio. Očevici su kazali da Laušević nije prvi počeo raspravu, ali je pitanje da li je svojom gestikulacijom, pošto je on glumac možda svojim telom nešto poručio, pa ih je to iznerviralo i onda su napali njega i njegovog brata”, objasnio je jednom prilikom Marić, prenosi Mondo.
Kada je počelo suđenje Žarku Lauševiću, glumac je ispričao svoju stranu priče.
“Te večeri odlučili smo da, pre nego što odemo na spavanje u sestrin stan, da nešto pojedemo i popijemo po pivo. Svratili smo u kafić gde sam, kada smo naručili jelo, pitao konobaricu: ‘Kakva je ovo galama?’ Čula se neka buka. Mladić koji je sedeo na zidiću kafića upitao je: ‘Šta je bilo, momak?’, kazao sam: ‘Ništa, sve je u redu”, ispričao je Laušević, dodajući:
“Ovakav dijalog je ponovljen drugi, pa treći put. Nisam učinio ništa što bi moglo da isprovocira svađu. Prišao je još jedan momak i ja sam udaren. Guran sam, vučen, udaran…Za trenutak sam izgubio svest. Sve se, procenjujem, zbilo za najviše pola minuta. Sećam se samo delova događaja, jer mi je u glavi bilo sve pomešano. Osećao sam da mi se torba koju sam u poslednje vreme uvek nosio preko ramena i u kojoj je bio pištolj – otima. Uspeo sam da izvučem oružje, repetiram, ali napad nije prestao. Pucao sam ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha. Vidim zatim da moj brat leži na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak koji ga bez prestanka udara nečim u glavu”, posvedočio je glumac na saslušanju.
Psihijatar Jovan Marić preminuo je u 82. godini, a u velikoj životnoj ispovesti za Kurir pre dve godine, govorio je o svom ranom detinjstvu, odrastanju, školovanju, kako je završio na psihijatriji, kako se venčavao i ravodio tri puta, ali i drugim događajima iz svog burnog života.
POČETAK Rođen sam 11. avgusta 1941. u Bijeljini. Oca Krsta nisam zapamtio, tri godine sam imao kad je streljan kao državni neprijatelj. Pre Drugog svetskog rata bio je poslanik Radikalne stranke, pravni fakultet je završio u Parizu. Majka Milica, ćerka bogatog trgovca iz Doboja, završila je Filozofski fakultet u Gracu.
Četnici su oslobodili grad, otac je održao govor, streljan je na dan oslobođenja. Majka je ostala sama sa mnom i mojim starijim bratom Draganom. Nisu joj dozvolili da radi ni u biblioteci, a kamoli u školi. Tetka, njena sestra, koja je bila učiteljica i nije se udavala, došla je kod nas. Živeli smo teško.
Kuća, klavir i drug Alija
Naša kuća je lepa i velika, a u dvorištu je bila i kuća za poslugu. Po streljanju postala je državna, ali su majci dozvolili da živi u njoj do smrti. Odmah su tu ubačeni razni stanari 1945, pa i jedna muslimanska porodica. S Alijom sam se igrao svaki dan. To su mi i prva sećanja iz detinjstva. Alija je morao da posti za vreme ramazana, a smeo je da jede tek kad se upale kandilji na džamiji, koja se videla iz dvorišta. I prvi ja gledam, znam da je gladan, pa kad se upale, kažem: “Alija, idi večeraj, pa se vrati da se igramo.” Kuća još postoji, uspeo sam da je vratim jer je otac streljan nepravedno. Na njoj je i dalje tabla “Marića kuća”. Izdajem je, tu je sada restoran, a u njemu i moj klavir. Svirao sam u orkestru, koji je bio prava mala filharmonija. Pobedili smo na takmičenju muzičkih škola BiH u Sarajevu. Bio sam najbolji klavirista, ne što sam talentovan, već zato što sam imao klavir u kući. Jedina dva klavira u Bijeljini bila su u muzičkoj školi i mojoj kući.
Prvi poljubac
Sa šest godina sam pošao u školu, bio sam najbolji učenik, kao i posle u gimnaziji u Bijeljini. Prvak sam grada bio u šahu, igrao folklor, bio sportista, glumac… Prvo zaljubljivanje dogodilo mi se u 14. godini, u osnovnoj školi. Bijeljina je imala profesionalno pozorište, a ja glumac u omladinskoj sekciji. U “Izbiračici” sam bio Tošica, smešan i glup, a zaljubljen u Malčiku, koja je gledala malo bolje muškarce. I Nada je imala 14 godina. Crnka. Prvi poljubac pao je iza pozorišne zavese, u nekoj pauzi.
Cezar, tetke, trudnoća…
Latinski sam učio četiri godine u gimnaziji i dopala mi se ona izreka Aut Cezar, aut nihili – ili si Cezar ili si ništa. To me je odredilo. Majka je stalno govorila da je očeva želja bila da jedan sin bude pravnik, kao i on, što je postao moj brat, a da ja idem na medicinu. Shvatio sam da ako ste u umetnosti ili sportu, morate biti vrh, među deset najboljih. A čak iako ste najobičniji lekar, uspeli ste na neki način, svi traže lekara. I dolazim u Beograd, na medicinu.
Imao sam neke tetke po Beogradu, mesec dana sam bio kod njih. Ali one kontrolišu kad dolazim, pa se selim u studentski dom da bih mogao da dovodim devojke. Tu je pao i prvi seks. Imao sam 18 godina, a ona je bila godinu starija. I kaže mi da je ostala u drugom stanju. Skupio sam neke pare da uradi kiretažu. Prođe dva-tri meseca, kad će meni neki mladić: “Vidim te, ‘odaš s onom. Čuvaj se, ona prijavljuje da je u drugom stanju, a nije, pa muškarcima mažnjava pare.” “U”, reko, “gde si bio pre, dao sam joj sve što sam imao!”
FOTO: KURIR TELEVIZIJA
Završio sam na psihijatriji
Kao odličan student tri godine sam bio demonstrator na anatomiji i to me je školovalo, imao sam neki svoj novac. Medicina je trajala pet godina, završio sam je za četiri godine i deset meseci. Zvao sam sebe junac – sve ispite sam polagao u junu, nijedan nisam ostavljao za septembar. Diplomirao sam u junu 1964, kao prvi od 700 nas u sjajnoj generaciji, nisam imao ni pune 23 godine.
Potom sam tri godine radio u bolnici u Bijeljini na hirurgiji, asistirao na operacijama, pa i na ginekologiji porađao žene. I tu sam shvatio da je hirurgija užasno naporna, a da ja ipak želim da budem bonvivan. A to znači da u dva sata završim posao i razmišljam o organizaciji svog života, a ne da zovem da bih video kako je pacijent koga sam tog jutra operisao. Kopao sam i nogama i rukama da pređem u Beograd, javljao se na sve moguće konkurse, za leva mesta, okolna sela, ali niko me nije primao. I za divno čudo pojavi se konkurs za specijalizaciju na neuropsihijatriji. Nikoga nisam poznavao, prime me. Smatrao sam da ću biti neurolog, a ne pshijatar. Ali završim na psihijatriji te 1969.
Sin narodnog neprijatelja
Prvi sam asistent i jedini od 18 nastavnika na katedri psihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu koji nije bio član Saveza komunista, a još sam bio i sin državnog neprijatelja. I možete misliti, Titova Jugoslavija pošalje baš mene na svetski psihijatrijski kongres na Havaje. Ali imao sam sjajan naučni rad. Inače, bio sam i godinu dana na specijalizaciji u Njujorku. To je prestonica čovečanstva, a bilo je to vreme kada se psihijatrijski slučajevi nisu lečili u bolnicama, pa su goli i svakakvi šetali Njujorkom. Sjajno.
Prvi brak
Mirjana je moja prva velika ljubav. Bila je učenica, nije imala ni 18 godina, uzimala je tuđu ličnu kartu da bi mogla da uđe u Studenjak i viđa se sa mnom. Meni je bila 21 godina. Moja majka je mog oca upoznala u vozu. I ja sam nju upoznao u vozu, na putovanju za Makarsku. Tamo šatori, muškarci nisu smeli da budu u istom s devojkama, ali su naši bili jedan do drugog. Posle sam s njom bio i u mraku. Ona mi je prva supruga. Nenormalna je situacija kad ste nekom prvi, ta žena obavezno mora biti i s nekim drugim. Prešao sam preko svih problema i prevara. I ja sam bio s drugim devojkama, ona je to znala i to nije kvarilo naš odnos.
Njen otac je bio sveštenik i trebalo je da nas te 1970. venča patrijarh German, jer je on u to vreme venčavao decu sveštenika. I moje neko čulo, iako nisam bio član partije, kazalo mi je da će se na to loše gledati i odbio sam venčanje u crkvi. Još dok nisam postao asistent, honorarno sam predavao medicinsku etiku na Višoj medicinskoj, a morao sam da potpišem ugovor sa školom da neću javno ispoljavati verska ubeđenja, ići u crkvu, slaviti slave…
Nismo imali dece i to nas je udaljilo. A opet mi je voz presudio. Krene ona u Trst da šopinguje i u vozu upozna jednu devojku, dogovore se da uzmu dvokrevetnu soba jer im je jeftinije. I dva dana šetaju i kupuju po Trstu, pa se pred spavanje raspričaju:
– Ko ti je muž?
– Psihijatar Jovan Marić.
– Znam ga, on je moj dečko.
To je bilo strašno! I onda je, naravno, pukla i jedna i druga veza. S Mirjanom se ponekad čujem, zvala me kad sam bio teško bolestan od kovida.
FOTO: ZORANA JEVTIĆ
U ZATVOR ZBOG PRIVOĐENJA DEVOJAKA
U vojsku sam otišao 1967. Svi lekari su išli u SOŠ, sanitetsku školu, pa dobiju čin. Pošto nisam bio član partije i politički pravovernik, bio sam običan vojnik, u četi vojnika lekara u Novom Sadu.
Posle tri meseca prekomanda u Šabac na devet meseci. I, naravno, garnizonska ambulanta. Bio sam cenjen kao lekar, ali smo privodili devojke, pa sam bio dva dana u zatvoru zbog nevojničkog ponašanja. Izvadi me jedan oficir da bih mu pregledao dete. Pronelo se da sam u zatvoru jer sam bio s oficirskim ženama, a ja mlad, što bih bio s njima, privodio sam učenice medicinske škole koje su dolazile na praksu, imale su već 18 godina.
Prvo dete
Prvo dete mi je vanbračno – Vojna, rođena 1974, dok sam još bio u braku. Ta žena je htela da rodi dete i rodila ga je, a ja sam ga u to vreme prihvatio. Vojna je ime od slova moga imena, ali nisam ga ja birao, već njena majka. Interesantno, moja prva supruga je slikarka, a i Vojna je završila likovnu akademiju. Živi u Teksasu, udala se za Amerikanca. Kad sam imao koronu, došla je da me vidi dok sam još živ. Ali, eto, pretekao sam.
Erotski filmovi
Inače, tih sedamdesetih godina kupio sam kino-projektor i pravio šou. Pravio sam erotske filmove, po 20-30 ljudi je dolazilo kod mene u stan – do ponoći puštam moje filmove, posle ponoći porniće. Tada se za to išlo u zatvor. Snimao sam krišom ljude na nudističkoj plaži i pravio razne filmove. Jedan je, recimo, bio “Ženske grudi”. Izoštrim i snimam samo grudi devojaka. Ceo film, pola sata samo grudi, najrazličitije. Puštao sam čuveni porno-film “Duboko grlo”, najgledaniji u istoriji kinematografije. Zanimali su me komentari publike, tu sam mnogo toga naučio o seksologiji.
Znate, ja sam razmišljao o tome zašto mi je seksualnost značajan faktor u životu i zaključio da je to od viška hormona. Svi smo maljavi – brat, otac, pa i majka. Kosmatost je karakteristika testosterona i muškog seksualiteta. To je dokazano. U mladosti sam brojao recke. Ali više se i ne sećam broja, ni gde sam stao.
Drugi brak
Drugu suprugu upoznao sam na mojim žurkama i projekcijama. Aleksandra, pravnica, razlika je bila 18 godina, imao sam 40 i neku. Ona je s majkom gledala TV i videla me: “Eno ga onaj kod koga smo gledali porniće!” Tako je moja tašta saznala ko joj je budući zet. Uzeli smo se posle godinu dana. Ljudi moraju da provedu zajedno bar godinu dana da bi se upoznali – četiri godišnja doba, jer nije isto ponašanje zimi i leti. I važno je spavati zajedno. Niži nivo intimnosti je voditi ljubav s nekim, viši je ljubiti se u usta, pa se zato uzgred prostitutke nikad ne ljube u usta, a najviši je spavati s nekim celu noć. Krevet je čudo.
Brak bez dece je osuđen na propast, pa sam posle prvog uveo novo pravilo – pred matičara se ne ide praznoga stomaka. Bila je u četvrtom mesecu trudnoće kad smo se venčali te 1986. Potom se rodila Joana, opet je majka birala ime. Ona je danas psihijatar, podarila mi je unuka Andriju, ima 13 godina. Drugi brak je potrajao, bogami, 17 godina. Bio je otvoren, prećutno smo znali i tolerisali izlete. A uvek su inicijatori mojih razvoda bile žene.
Treći brak
Sledi Danijela. Studentkinja došla na ispit, odmah mi se dopala. Naravno, tada još nisam bio razveden. Ali živeo sam sam u svom stanu. To je devedeset i neka. I onda moje fore – trebalo je da dam neki intervju, a njoj kažem da ostane, da vidi kako to izgleda. Sticajem okolnosti, ispit se otegne za sutra, a i sutradan sam imao neki intervju, pa opet njoj: “Ostanite…” Vidim, ima i sve desetke, pa joj kažem da ima trasiran put za asistenta ako je zanima, pošto sam šef katedre, naći ću joj mentora za radove. Tako je počelo…
FOTO: ZORANA JEVTIĆ, PRIVATNA ARHIVA
Mlađa je 32 godine. Velika razlika. Moj brat nije hteo da razgovara sa mnom, rekao mi je da je to osuđeno na neuspeh. I nije doživeo da vidi da jeste bio neuspeh. U tom braku smo dobili Mateju, a razveli smo se burno.
Čak sedam godina ga nisam video. I tu sebi stavljam minus što nisam uspostavio odnos sa sinom, što sam dozvolio da ga, pod uticajem njegove majke, sedam godina ne vidim. Čuo sam da studira FON. Ne znam gde stanuje, nemam kontakt sa njim. To mi je najveći žal. Rastao sam bez oca, a i moj sin na neki način odrasta bez oca.
Ja u politici
Otkud ja u politici? Jako sam bio blizak s Vukom Draškovićem. Veštačio sam Vuka i Danicu kad su dobili batine, štrajkovali glađu, za Ibarsku… pošto sam bio i sudski veštak i 12 godina predsednik sudskog psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta. I Danica me sretne, pita da budem njihov kandidat za poslanika. I budem broj dva za Novi Beograd, garantuju mi svi da ću sigurno biti poslanik. Dođe vreme da se slikamo za plakate. A majka nas je zaklela pokojnim ocem, stalno je govorila: “Deco, ne bavite se politikom, otac vam je glavu izgubio zbog politike.” Tada je još bila živa. A i brat mi kaže da ne smem da budem poslanik. Tri dana zvoni fiksni, sekretarica veli da me traži Vuk, a ja da mu kaže da sam kod majke u Bijeljini. Teško mi je bilo da kažem da sam se predomislio. Prošlo od tada, podignem slušalicu, kad ono Vuk: “Je*ote, Jovo, do tebe je teže doći nego do Klintona! Njega mogu da pozovem, a tebe ne mogu da dobijem.” Sve sam mu priznao i sišao s te liste.
Južnoafrička Republika
Ali posle lokalnih izbora 1996. uđem u Novu Srbiju, gde sam i dan-danas. Uvede me tadašnji predsednik nezavisnog sindikata lekara i farmaceuta Srbije, gde sam bio potpredsednik. Velja Ilić je gradonačelnik Čačka i postanem potpredsednik Nove Srbije. Majka umrla, a meni đavo ne da mira. Brat jeste bio živ, al’ nema veze. Voleo bih da budem poslanik, kao moj otac pre rata. Ali Velja kasnije kaže da idem u ambasadore.
Odem te 2006. kod Vuka Draškovića, bio je šef diplomatije, i kaže mi Južnoafrička Republika. A ja njemu: “Vuče, svi mi kažu da je tamo strašan kriminal, gde da idem sa ženom i detetom!” A on će: “Biće ti dobro, bio sam dole, imaš, bre, bazen. To je rezidencija, božanstvena.” I kupi me za bazen u dvorištu. Celu godinu može da se kupa u njemu. Tamo sam bio tri godine, pokrivao na nerezidencijalnoj osnovi još šest država. U Mozambiku, oni motociklisti, dva napred, dva sa strane, a ja u limuzini ko Tito, blokiram saobraćaj. Neverovatno.
CEO ŽIVOT JEDAN BRAK – NE MOŽE, ONDA MUŽ I ŽENA POSTANU SESTRE
Život je pre 100 godina u proseku trajao 43 godine, a danas 80. I po mom shvatanju, malo je jedan brak za 80 godina. Posle deset godina zadovoljstva u braku, to više nije to. To je već neki prijatelj s kojim imate decu, jenjava i ta seksulanost, teško je sve to negovati. Najpre budu momak i devojka, pa verenik i verenica, pa prođu godine i postanu muž i žena, pa kao brat i sestra, pa kad prođu godine su ko dve sestre. Znači, na kraju muž i žena budu kao dve sestre. Živeo sam s dve sestre – majkom i tetkom – i znam šta to znači.
Nigerija
Potom sam bio ambasador u Nigeriji od 2014. Tamo sam otišao već razveden. A sekselencija sam postao ovako. Snežanu, ženu jednog profesora, svi su zvali Nežana. Sretnem je jednom u nekom društvu, pa joj kažem: “Evo, od vas sam uzeo slovo S i više nisam ekselencija, biću sekselencija.” I to se svima dopalo.
Pre nego što sam otišao predsedniku Gane da predam akreditive, kažu mi da je švalerčina, da se razvodi. Znajući da ću imati dobrog sagovornika i da će me prihvatiti, kažem mu da sam psihijatar, uža oblast seksologija, pa i ovo: “Nismo mi ekselensi (ekselencija), nego sekselensi (sekselencija).” Oduševio se. Čak kad je dolazio u Nigeriju, spazi me, maše, vičući: “Sekselensi, sekselensi!”
Naravno, u Nigeriji sam bio s devojkama, to nije sporno. Jednu sam upoznao na prijemu ambasade Vatikana, posluživala je goste. Ime njeno neću reći. Mlađa je od mene 50 godina. Dopala mi se. Dao sam joj vizitkartu, pozvala me je. U ambasadi sam imao policu punu mojih knjiga, vidi ona da nisam neki političar glupi, već uman čovek.
Kada je 2016. došlo vreme da se vratim u Srbiju, a nije to bilo zbog sekselencije, verujte, kažem joj da će mi trebati neko u kući da mi kuva, pere, pegla… Bila je tada na drugoj godini studija politehnike. Nije mogla da dobije vizu, imao sam velikih problema, pa je morala nešto da upiše. Mogla je da dobije vizu i ako bude moja žena, ali rano je za to. Tako je upisala Višu hotelijersku školu. Završila je tri godine, ostao joj je još francuski da položi. Pošto sam odgovoran i ozbiljan čovek, razmišljam šta ću da radim s njom. To me opterećuje, moram da mislim o njenoj budućnosti. Njen otac ima godina kao i ja, ona ima osmoro braće i sestara, i sad moram da je udam. Ima tu nekih sportista, Nigerijaca, njeni roditelji bi voleli da joj muž bude tamnoput.
O smrti
Smrt sam, definitivno, doživeo dva puta – na respiratoru s koronom. I vratio se. Levo od mene lekar tridesetak godina, desno doktor od 40. Umreše, a ja preživeh. Nema smrti bez sudnjega dana. Kad sam odvojen od respiratora, govorio sam da imam 70 godina. Stalno sam sebi davao deset godina manje. Nije mi jasno zašto, ali je tako.
O radosti života
Najveća radost su mi deca. Ljubav do smrti, to mogu samo deca. Svi su imali neke velike ljubavi, koje su trajale pet ili 50 godina, ali su se one ugasile. Sećate se lepih trenutaka s voljenom osobom, kako ste večerali, spavali, bili na letovanju… Ali da sa voljenom osobom imate dete je najlepše sećanje. Suočavanje s činjenicom da nema više onih koje volite mi je najveća tuga. Ali sve što se rodi mora da umre.
Za kraj života…
Do kraja života mi je ostalo da dovršim knjigu očevih tekstova, oko 130 sam ih našao, pisao ih je između dva rata. Hteo da napiše knjigu “Jugoslovenske tragedije”, a ja sam dopisao i srpske tragedije.
Ako ima boga, pogledao me je s pacijentima. Verujem da se dobro dobrim vraća. Čuo sam da pacijenti kažu da Marić svakoga prima, da je Marić učinljiv čovek. To je divna reč i mnogo bih voleo da budem upamćen kao učinljiv čovek.
A kada me ne bude, ostaće moje knjige. Neko će verovatno da ih čita. Ako niko, onda bar moja deca.
I NISU IZVRŠILI SAMOUBISTVO
Lečio sam i neke poznate političare, Vuka i Danicu Drašković, što su pisali mediji, pa mogu da kažem tu medicinsku tajnu. Lečio sam ih i nisu izvršili samoubistvo gladovanjem do smrti.
I kad je Tomislav Nikolić štrajkovao i glađu i žeđu, zvali su me. Naravno, dali su mu infuziju jer štrajk žeđu niko nije pokušao. Inače, za pet godina, koliko sam bio direktor klinike za psihijatriju, nijedan pacijent nije izvršio samoubistvo, što je uspeh.
LAUŠEVIĆU SMO DAVALI SAT DA VIDI ŽENU
Tri puta sam bio u Hagu, to je velika čast. Veštačio sam Dražena Erdemovića, prvog optuženika u Hagu. Hrvat koji je sa Srbima bio u streljačkom vodu u Srebrenici. Navodno je streljao od deset ujutro do četiri po podne i ubio oko 700-800 ljudi. Pošto je moj otac streljan, jako me je zanimalo kako se ponaša čovek koga treba da streljaju – da li beži, plače, moli ili ima neke reči.
Veštačio sam i u slučaju Lauševića. Žarko je potegao pištolj, on to nije smeo da uradi, nije smeo tako da puca da dvojicu ubije. I za to je morao da odgovara. Kad je dolazio iz Crne Gore kod nas na veštačenje, bila mu je želja da dođe iz CZ sat ranije da vidi ženu. Trudili smo se da pomognemo koliko možemo.
Vremenska prognoza za dan 14. novembra 2023. godine.
Utorak će biti natopliji dan ove sedmice, u proseku 5 stepeni toplije nego danas.
Veći deo dana pretežno vedro, osim na severu. Oblačnost iz Mađarske popodne će zahvatiti Vojvodinu donoseći kišu, a tek tokom naredne noći i krajnji jug zemlje.
Sa zapada će stizati ovaj topliji vazduh.
Jutarnja temperatura od 3 do 11 stepeni, najviša dnevna od 17 do 22.
U Beogradu sunčano, a kišobrani će zatrebati tek kasnije uveče.
Temperatura do 20 stepeni.
Pretežno sunčano uz malu i umerenu oblačnost, toplo i suvo.
Krajem dana i tokom noći u svim predelima dalje povećanje oblačnosti, uz intenziviranje padavina u Vojvodini, ali i širenje padavinske zone na zapadne, centralne i istočne predele Srbije.
Obezbeđenje je uletelo u Belu kuću ali haos je iapk nastao. Anita Stanojlović je klečala ispred jovane Tomić Matore i pokušavala da je ubedi u svoju verziju istine. Tom prilikom izbio haos, kada su obe zaurlale jedna na drugu. A Anita se navodno lažno zaklela u sopstveno dete, barem prema mišljenju Matore.
– Ne lažem te Jovana, kunem se u dete – rekla je Anita.
– Ne kuni se u njega, ništa ti nije vredan! Mrzim te! Kako ti je bilo kad ti je pi….u slala?! – urlala je Matora.
– Molim te, samo se smiri – ponavljala je Anita.
– Ti si smeće, ti si go..o, ti si bolesna! Ne mogu da te gledam, osramotila si me! Zašto?! – rekla je Matora.
Vlasnica jedne hrvatske kafane, Sonja Jović, tvrdi da je nakon navodnih pretnji pevač Sejo Kalač uhapšen, piše “Grand”.
Ona je otkrila šta je prethodilo sukobu sa Kalačem, zatim svedočila o njegovom navodnom sunovratu gde je iznela i jezive optužbe na račun pevača.
Na samom početku, vlasnica je otkrila da je Sejo kod njih u kafani svirao harmoniku, ali da je njihovo poverenje potpuno prokockao.
– Sejo je kod nas svirao harmoniku i u našem lokalu je i propevao. Mi se znamo 40 godina, bili smo dobri sve dok naše poverenje nije prokockao. Bio je jako bogat, jako slavan ali je došla droga, alkohol, kocka… Orgijalo se tu, bilo je svega i sada je beskućnik – tvrdi ona i otkriva kako je došlo do sukoba sa pevačem.
Sve je navodno krenulo od pevačevih dugova i kada je jedna porodica otkupila njegovu kuću u okolini Zagreba kako bi mu pomogla da vrati novac i kako njegovu porodicu ne bi izbacili na ulicu.
– Pre 12 godina je moj muž prodao stan u Beogradu i taj novac mi je dao kako bih ostvarila sebi želju da kupim kuću u Zagrebu ili okolini. Bila sam u potražnji za kućom i to je čuo Sejo Kalač. Inače, on je tada bio dužan nekom pevaču koji mu je pozajmio 55.000 ili 60.000 evra – navodi ona.
– Znao je da je Sejo pokvaren, zato se tokom pozajmice upisao kao vlasnik njegove kuće i stana, ukoliko mu ne vrati dug. Inače, kuća nije imala građevinsku dozvolu, dobila je dva naloga za rušenje, tako da nije zadovaljavala tu vrednost koju mu je pozajmio, zbog čega je taj pevač trebalo da uzme i Sejov stan i kuću – priča vlasnica i dodaje da je Kalač zbog duga završio na sudu sa kolegom, pa je pomoć potražio od jedne porodice iz Zagreba.
– Sejo je došao nama jer je čuo da tražimo da kupimo kuću i molio je da mu pomognemo i spasimo mu stan gde su mu živeli bivša žena i dvoje dece. Rekao nam je da njegova kuća u okolini Zagreba nema građevinsku dozvolu, ali ja sam otišla da je pogledam. Pozvala sam njegovu bivšu ženu i razgovarala sa njom. Rekla sam da ću otkupiti kuću i time isplatiti njegov dug, a stana u kom žive ću se odreći. Nije mi interesovao stan, samo kuća. Nisam želela nikog da izbacujem iz stana, a od kuće sam odmah videla da mogu da napravim svoju bajku nadomak Zagreba – priča 57-godišnja Zagrepčanka i dodaje da je cela porodica Kalač bila presrećna zbog toga.
– Prodala nam je kuću, a pevač kom je dugovao novac ispisao se kao vlasnik nekretnine jer je bio isplaćen sa naše strane. Sejo je bio presrećan, zahvalio nam se, plakao je od sreće, govorio da smo mu spasili stan. Ipak, dve godine od toga usledila je tužba od Seja i tražio je kuću nazad. Tužio je i nas i svoju bivšu ženu jer je ona nama navodno bez njegovog odobrenja prodala kuću. Dugo se vodio postupak i on je izgubio – priseća se vlasnica kaže i otkriva kako je došlo do obrta i žestokih pretnji od strane pevača.
Gospođa navodi da je pevačeva kuća koju je otkupila bila u očajnom stanju i da je u nju uložila preko 250.000 evra.
– Ja sam kuću bukvalno krenula da renoviram iz temelja, predala sam čak i papire za legalizaciju. Inače, to je nekretnina koja je pet godina bila otključana, svako je mogao da uđe, tu su se pravile zabave, bila je puna miševa, da vam ne pričam… Sejo je video da sam u tu kuću uložila, da sam sagradila i dve pomoćne zgrade i da je sve lepo i da sija. On je zloban jer vidi da je neko u toj kući srećan, a on je ostao bez svega. Imao je stan i u Beogradu, ali je ostao bez svega, sve je prodao kada su krenuli dugovi – priča ona i otkriva kako je prvi put došlo do pretnji.
– Prvo mi je došao u kuću po danu i to se pojavio sa dvojicom muškaraca u dvorištu. Pretrnula sam, ušao je bez pozdrava kao da je to i dalje njegovo. To je bilo klasično zastrašivanje. Došao je bahato, kretao se po kući, ali tada ništa nije ružno govorio – priseća se ona i tvrdi da je sledeći put bilo mnogo gore.
– Sejo je došao taksijem mrtav pijan, uralao je da mu vratim kuću, nazivao me je četničkom ….om, ali je pas bio pušten, pa nije mogao da uđe. Pljunuo je psa i gađao ga flašicom konjaka ili šta je već pio. Ja sam zvala policiju zbog pretnji i uvreda, ali dok su oni došli, seo je u taksi i otišao – priča Zagrepčanka i dodaje da je naredni pokušaj zastrašivanja od strane pevača bio ove godine u maju.
Kaže da je Kalač znao da je suprug od vlasnice u bolnici, a sin da radi u kafani, te da je ona sama, što je iskoristio kao priliku da ponovo navrati i uznemiri je.
– Nakon nastupa je došao u deset uveče i ponovo je bio mrtav pijan. Vređao me je, govorio da će me iseliti i da ću sve da mu vratim, ali psi su bili u dvorištu pa nije mogao da uđe. Tog dana je dolazio tri puta, u deset uveče, u četiri ujutru, pa u šest. Posle toga sam otišla u policiju i prijavila – kaže ona i dodaje da su pretnje nastavljene samo dva meseca kasnije.
U julu ove godine usledilo je zastrašivanje, kada se pevač pojavio ispred njene kuće i kako kaže, urlao.
– Po lavežu svojih pasa sam shvatila da se nešto dešava u dvorištu. Izašla sam i samo sam čula reči “Ubiću te, sve ću zapaliti, zaklaću te, k..o četnička”. Odmah sam pozvala policiju i htela sam da snimim njegove pretnje telefonom, ali kako sam izvadila mobilni, tako je prestao. Policija je ubrzo došla, možda pola sata nakon što je on otišao i rekli su mi da podnesem krivičnu prijavu jer su to ozbiljne pretnje smrću. Tako da sam to uradila – ističe ona i dodaje da je zbog pretnji smrću navodno Sejo Kalač uhapšen.
– Juče me je policajac zvao i obavestio da su ga uhapsili. Sad će da se vodi sudski postupak. Da li će mu sud odrediti samo opomenu ili će ga zatvoriti, to nije na meni, neka sudstvo radi svoje – kaže vlasnica za Grand i dodaje da Sejo odavno ima problem i da se lečio od poroka.
– On je zavisnik od alkohola, droge i kocke. I kad zaradi od nastupa, napije se i onda luduje. Imam kafanu 40 godina i nagledala sam se svega i svačega, tako da znam da su ljudi pod dejstvom alkohola i droge drugi ljudi. Ne znam šta je on u stanju sad da uradi. Ne spavam noćima, na svaki zvuk, lavež pasa se okrećem i gledam ko mi je u dvorištu. Oko mene su napuštene kuće i livada, dovoljno da baci nešto da mi olako zapali sve. Ne znam šta da radim sa njim, ja samo želim mir – tvrdi ona za “Grand”.
Ovim povodom više puta su novinari pokušali da kontaktiraju brojeve telefona koji su istaknuti na njegovim društvenim mrežama, a koji su navedeni za angažovanje nastupa, ali niko nije odgovarao na pozive.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik u čast Svetih Kozme i Damjana.
Kozma i Damjan bili su braća iz Azije, čija je majka bila hrišćanka, a otac neznabožac. Iako ih otac nije učio hrišćanskim pravilima, budući čudotvorci sledili su majku, a nakon očeve smrti zajedno sa njom su se posvetili služenju Isusu Hristu.
Braća su otkrila da su od Boga dobila dar za isceljivanje ljudi, bilo da je u pitanju bolesno telo ili duh. Postoje zapisi da su Sveti Kozma i Damjan mnoge izlečili od različitih bolesti i isterivali duhove iz ljudi, a bili su poznati po tome što nikada nikome nisu naplatili usluge lečenja, kao i po svojoj mantri: “Zabadava dobiste, zabadava dajite”. Zbog toga su ih u narodu prozvali “besrebrenici”.
Posle smrti sahranjeni su onako kako su i živeli – zajedno, u mestu Feremanu.
Legenda kaže da su svoja čuda nastavili da čine i posle smrti i da su se mnogi vernici izlečili nakon poklonjenja njihovim moštima.
Zato je i do danas ostalo verovanje da se ovi sveci prizivaju u pomoć kod svake bolesti i nevolje.
Vračati znači lečiti, pa se tako Sveti Vrači smatraju zaštitnicima lekara.
Svetom Kozmi i Damjanu posvećene su mnoge crkve, manastiri i bolnice, a na ovaj dan se veruje da braća čudotvorci leče bolesne koji im se iskreno mole.
Običaji i verovanja
Praznik, kažu stari, treba provesti kraj voljenih i u krugu najbližih, pa dan nije pogodan za putovanja. Narod kaže da je ovo dan koji se posvećuje molitvama za zdravlje i ozdravljanje bolesnih.
– Sveti besrebrenici i čudotvorci, Kozmo i Damjane, iscelite nemoći naše, besplatno ste dobili dar isceljenja, besplatno nam ga i darujte.
Ovu molitvu trebalo bi čitati počev od današnjeg dana, 40 dana za redom, i bićete zdravi onoliko koliko verujete da vam to može pomoći.
Takođe, na praznik Vrači bolesni daju zavet Svetom Kozmi i Damjanu da će ih posebno slaviti nakon ozdravljenja. Običaj je da se i zdravi ljudi na ovaj dan pomole Bogu i Vračima za zdravlje svojih bližnjih, a veruje se i da Sveti Kozma i Damjan čuvaju od udara groma.
Bogomolje posvećene Svetim Kozmi i Damjanu
Svetim besrebrenicima posvećene su crkve i hramovi širom teritorije koja je pod kanonskom jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Tako se iste mogu naći u Beogradu, Kruševcu, okolini Topole, Prijepolja, Žitorađe ali i Prizrenu, Zočištu kraj Orahovca, Ugljeviku i dr.
Španski teniser Karlos Alkaraz prokomentarisao je neveoravatan podvih srpskog tenisera Novaka Đokovića, koji će rekordni osmi put u karijeri godinu završiti na prvom mestu ATP liste.
Nakon poraza od Aleksandra Zvereva (2:1) u prvom kolu Završnog mastersa, Alkaraz je na konferenciji za medije u superlativima pričao o svom velikom rivalu iz Srbije.
“Pa, on je zaslužio. Sigurno. Osvojio je tri grend slema i stigao do finala na četvrtom. Osvojio je dva ili tri mastersa 1000. Mislim, zaslužio je da bude prvi na kraju godine. Izgubio je samo pet mečeva u ovoj godini. To je neverovatno. Čuo sam da je rekao da ovo nije njegova najbolja sezona u karijeri. Zapanjujuće… Borio sam se za prvo mesto na ATP listi, imao sam šanse na poslednjem turniru koji sam igrao i nisam ih iskoristio. Sada samo mogu da mu čestitam jer osmi put završava godinu na prvom mestu. Ja ću se boriti da imam šansu naredne godine”, rekao je Kalros Alkaraz.
Alkaraz se dotakao i Novakove dugovečnosti u belom sportu i činjenice da u poznim igračkim godinama dominira na terenu.
“Mislim da je on igrač koji najbolje od svih vodi računa o svom telu. Svaki dan prolazi kroz svoje rituale, brine o sebi i to mu je prioritet broj jedan. Smatram da to izuzetno dobro radi tokom prethodnih nekoliko godina. Mislim, on ima 36 godina i izgleda kao da ima 26 ili 27. Možda je i u boljoj formi nego pre 10 godina. Stvarno ne izgleda kao da će uskoro prestati”, smatra Španac.
Milan Milošević započeo je odmah razgovor sa novom učesnicom “Elite” Majom Marinković o Aneli Ahmić.
– Šta se to izdešavalo u studiju?! Rekla si da si ti najveća Janjuševa ljubav, da je ona lažni moralista. Hajde odmah da se otvore sve karte – rekao je Milan.
FOTO: PRINTSCREEN
– Ja kada nešto govorim, ja govorim iskreno i samo argumentima baratam. Ova dva meseca što nisam bila, kao da sam bila jer me spominju. Aneli je više puta u toku rasprava sa Janjušem komentarisala mene. Ne bih ja to zamerila, jer Janjuš i ja nismo dosta dugo zajedno. Ko ne zna, Aneli okačila si me na tiktoku kada sam bila sa Filipom u vezi, kada smo se posvađali, prozvala si me i napisala: “Poslao te je da te je*u ljudi”. Ja to nisam znala dok mi ljudi nisu poslali. Nije mi jasno na osnovu čega, s obzirom na to da me ne poznaješ…Nikada nemam predrasude ni o kome dok čoveka ne upoznam, ali isto tako kada neko moje ime uzme u usta i krene sa tom namerom da me uvredi, neće biti dobro.
– Hoćeš da kažeš da ona ima problem s tobom i pre Janjuša – pitao je Milan.
– Ne, ne, ne, ja mislim da je moj fan – rekla je Maja.
FOTO: PRINTSCREEN
– Nije baš lako da izgledam kao ti, jer si se i ti namučila – rekla je Aneli.
– Ne dopada mi se to, mislim da si folirant i da igraš na kartu žrtve. Nema mene šta ko da podučava, ne vodim se nikada tuđim mišljenjem…Meni je Uroš presladak, ali ga mnogi izigravaju, na primer njegova rijaliti mama. Ako već kažeš da ti je neka žena otela muža, da ti devojčica plače, moraš da razumeš da i on kod kuće ima devojčicu i ženu. Situacija je takva da i kada sam radila neke loše stvari, ne mogu da se žalim da mi je neko oteo muža, a ja to radim. Mislim da u tom razgovoru deluješ tako naivno i fino – rekla je Maja.
– Moj muž je patološki lažov – rekla je Aneli.
– To je sa tvoje tačke gledišta…Rekla mi je da je Asmin njoj pričao da je Aneli po ceo dan sedela kući, gledala “Zadrugu”, nisam sigurna da kada šalješ poruku Asminu da ti treba jedna linija. Ti si majka, ovde si predstavila priču takvu – rekla je Maja.
– Dobro, ja sam svašta prošla u životu – rekla je Aneli.
– Ne znači da si fina, moralna i poštena…Koja je to tuga za mužem?! Kao: “Muž me je ostavio”, a posle sedam dana kod Jaška. Dva i dva su četiri, prva si spominjala i komentarisala – rekla je Maja.
Adam Đogani sinoć je pokušao da pobegne iz “Elite”. Ipak, obezbeđenje je Adama sprečilo da pređe rampu, ali je ipak došlo do povrede, o čemu zadrugari i te kako pričaju.
FOTO: DAMIR DERVIŠAGIĆ
– Šta je bilo, pobegao, pa se vratio? – pitala je Milena Kačavenda.
– Jao, ženo, da vidiš kakva su mu kolena. Pozdravio je Darka i samo vidiš, kako se spušta. Adrenalin. Izvukao se, sav se ogulio, stigao do rampe. Da je prešao rampu, bio bi diskvalifikovan. Uspeo je da ga uhvati jedan iz obezbeđenja, pa su ga vratili. Samo da je preskočio, ovaj ne bi ništa mogao da mu uradi – ispričala je Irina.
– Brate, 50.000 evra da se baci tek tako… On se i prošle godine ugasio, ima on neki problem – dodala je Milena.
