Month: November 2023

– Živeo sam za svoje uloge – jedna je od poslednjih rečenica, kako saznaje Kurir, koje je Žarko Laušević rekao pre nego što je nas je prerano napustio.

Bio je svestan koliko je teško bolestan i u jednom momentu je i čak i kazao:

– Želim samo dostojanstveno da odem – rekao je Laušević.

Proslavljeni glumac je, kako Kurir nezvaničnoi saznaje, poslednje dve nedelje života proveo u KBC “Bežanijska kosa”, gde ga svi pamte kao izuzetnog gospodina.1 / 8 FOTO: DAMIR DERVIŠAGIĆ

Podsetimo, Laušević je bolovao od karcinoma pluća. I pored teške dijagnoze i teške terapije, do skoro poslednjeg dana života je snimao i bio aktivan. Što je pokazao i pojavljivanjem na premijeri filma “Heroji Halijarda” pre 37 dana, gde je dočekan sa najvećim ovacijama.

Oglasila se porodica

Porodica proslavljenog glumca oglasila se saopštenjem:

“Obaveštavamo javnost da je danas 15.11.2023. godine u 63. godini života, posle kraće i teške bolesti, preminuo naš suprug i otac Žarko Laušević. O datumu i mestu sahrane javnost će biti blagovremeno obaveštena. U ime porodice Anita Laušević”, stoji u saopštenju ožalošćene porodice.

Sestra Lauševićeve supruge Anite je ispričala kako su izgledali poslednji dani čuvenog glumca, koji nije uspeo da se izbori sa opakom bolešću.

“Preminuo je danas oko 12 časova. Ležao je u bolnici “KBC Bezanijska kosa”. Bio je loše i na kraju eto, nije uspeo da se izbori. Anita je dobro, dobro je ovo podnela, svaka joj čast. Valjda joj je lakše kada vidi dete, ne znam” – kazala je ona za medije.

Kurir.rs

Velika tuga.

Glumac Irfan Mensur oglasio se povodom smrti legendarnog Žarka Lauševića koji je izgubio životu bitku u 63. godini.

Ovo je biografija Žarka Lauševića, život mu je obeležilo suđenje za ubistvo.

Foto: ATA images

– Pamtim ga kao brata jer smo bili isti po razmišljanju, ljudima koji nas okružuju, interesovanjima. Našli smo se nenamerno i zauvek ostali povezani. Znao sam šta se događa, znao sam da je bio bolestan. Znao sam da je kraj blizu, ali nadao sam se Božijem čudu – rekao je Mensur.

Kako je istakao, Laušević se nikada nije predavao, ponašao se kao čovek koji nije bolestan.

– Imao je bogat život, znao je da iz sebe ostavlja mnogo toga i u svom stvaralaštvu, ali i svoju decu, svoju suprugu Anitu – rekao je glumac.

Lauševićeva supruga Anita ispred porodice izdala je saopštenje povodom njegove smrti.

“Obaveštavamo javnost da je danas 15.11.2023. godine u 63. godini života, posle kraće i teške bolesti, preminuo naš suprug i otac Žarko Laušević. O datumu i mestu sahrane javnost će biti blagovremeno obaveštena. U ime porodice Anita Laušević”, saopštila je porodica, prenosi Tanjug.

Žarko Laušević rođen je 19. januara 1960. godine na Cetinju. Završio je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1982. godine, kada postaje i član Jugoslavenskog dramskog kazališta. Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u filmu “Progon”. Takođe, ostvario je značajne uloge u filmovima “Savamala” i “Direktan prenos”. Vrlo brzo je dobio jednu od glavnih uloga u TV seriji “Sivi dom” (1984), koja mu je donela veliku popularnost. 

Foto: Facebook printscreen/Zarko Lausevic

Nakon toga, igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su: “Šmeker” (1985), “Svečana obaveza” (TV) (1986), “Dogodilo se na današnji dan” (1987), “Oficir s ružom” (1987), “Braća po materi” (1988), “Boj na Kosovu” (1989), “Original falsifikata” (1991), “Bolje od bekstva” (1993), “Kaži zašto me ostavi” (1993), “Nož” (1999).

Potvrđena optužnica protiv majke i oca dečaka-ubice iz Ribnikara.

Krivično vanpretesno veće Višeg suda u Beogradu potvrdilo je optužnicu koja je 10. oktobra podignuta protiv oca dečaka ubice koji je 3.maja počinio masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, njegove majke, vlasnika streljane i instruktora gađanja.

– Okrivljeni i njihovi branioci, nisu podnosili pisani odgovor sudu na optužnicu i ona je danas potvrđena – otkriva izvor Kurira.

Podsetimo, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović 10. oktobra je, saopštio da je tužilaštvo sudu podnelo optužnicu protiv oca dečaka koji je 3. maja u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” ubio devetoro učenika i radnika obezbeđenja i ranio još šest osoba. Stefanović je tada rekao i da da su optužnicom obuhvaćeni majka dečaka, vlasnik streljačkog kluba u kom je dečak vežbao gađanje, kao i instruktor u tom klubu.

Stefanović je istakao da je u optužnici koja je napisana na 267 strana predloženo da sud oca dečaka ubice osudi na kaznu zatvora od 12 godina, majku na kaznu zatvora od dve i po godine, dok je za vlasnika streljačkog kluba “Partizan praktikal šuting” i instruktora u tom klubu predložena kazna zatvora od po tri godine.

– Želim da se u ime Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zahvalim svim državnim organima koji su bili uključeni istragu, kao i svom timu koji je danonoćno predano radio na ovom slučaju tako da imamo optužnicu koja je napisana na 267 strana. Ovaj slučaj je sam po sebi veoma specifičan. Sproveli smo istragu koju su vodila dva javna tužioca i pripadnici MUP – rekao je na dan podizanja optužnice glavni jani tužilac.

Otac dečaka, podsetimo, optužen je za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti. On se sumnjiči da je u periodu od godinu dana obučavao svog sina da rukuje oružjem i municijum te da gađa u mete silueta ljude, kako da stoji i kako da diše prilikom upotrebe oružja.

Takođe, sumnja se da je oružje kojim je počinjen masakr čuvao suprotno Zakonu o oružju i municiji. U istrazi je utvrđeno da je oružje držao u transportnim koferima, umesto u sefu. Oružje i okvir je bio sa katancem i šiform, a drugi je bio bez katanca i u njemu je bila municija.

Omogućio je, kako se sumnja, detetu da dođa do dva pištolja za koje ga je prethodno obučavao da puca u streljačkom klubu. Sin okrivljenog je došao u posed oružja 1. maja 2023. godine, kada je napunio šest okvira sa ukupno 92 metka. U ranac ih je prebacio 3. maja i poneo u školu. Prvo je pucao u obezbeđenje, pa u dve učenice za stolom za dežurstvo i jednu koja je bila pored klavira. Potom je otišao do kabineta istorije u odeljenje 7/2 i ispalio 45 projektila. Tu je ubio šestoro dece, a ranio petoro i nastavnicu istorije.

VTJ podiglo je optužnicu i protiv majke dečaka ubice.

– Zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava. Ona je optužena jer je neovlašćeno držala municiju, s obzirom na to da je tokom istrage na jednom od metaka pronađen njen DNK – na jednoj čauri u kabinetu istorije – naveo je glavni tužilac.

Zbog davanja lažnog iskaza optuženi su vlasnik i instruktor u streljani.

– Svi učenici odeljenja 7/2 su dobili status oštećenih, bilo da su ranjeni ili ne, jer su preživeli traumu gledajući kako njihov školski drug puca u njihove drugare. Radi zaštite njihovih prava, tužilaštvo je sudu predložilo da se isključi javnost tokom javnog pretresa – zaključio je glavni tužilac.

Otac dečaka uhapšen je istog dana kada je njegov sin počinio zločin i na predlog tužilaštva sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu odredio mu je pritvor u kom se i dalje nalazi.

Dečak ubica, s obzirom na to da u vreme masovnog ubistva nije imao 14 godina, nije krivično odgovoran i smešten je u psihijatrijsku ustanovu.

Velikan našeg glumišta, Žarko Laušević, zauvek nas je napustio danas u 63. godini, a vest o njegovoj smrti saopštila je supruga Anita.

“Obaveštavamo javnost da je danas 15.11.2023. godine u 63. godini života, posle kraće i teške bolesti, preminuo naš suprug i otac Žarko Laušević. O datumu i mestu sahrane javnost će biti blagovremeno obaveštena. U ime porodice Anita Laušević”, stoji u saopštenju ožalošćene porodice.

Kako su mediji pisali, Lauševiću je nedavno dijagniostikovan rak pluća zbog čega je pre tri meseca bio i hospitalizovan u bolnici “Bežanijska kosa”.

Rođen je 19. januara 1960. godine na Cetinju. Gimnaziju je pohađao u Podgorici i na jednom času književnosti je poželeo da se bavi glumom.

Glumac Žarko Laušević, veliku slavu stekao je 80-ih godina prošlog veka, nakon uloge Miloša Oblilića u kultnom filmu “Boj na Kosovu”.

(Kurir.rs)

Posle borbe sa teškom bolešću, glumac Žarko Laušević nas je napustio u 63. godini.

“Obaveštavamo javnost da je danas 15.11.2023. godine u 63. godini života, posle kraće i teške bolesti, preminuo naš suprug i otac Žarko Laušević. O datumu i mestu sahrane javnost će biti blagovremeno obaveštena. U ime porodice Anita Laušević”, stoji u saopštenju ožalošćene porodice.

Žarko Laušević uživao je status miljenika lepšeg pola, ali njegovo srce pripadalo je samo dvema damama, čiji su se putevi i te kako zapleli. On iza sebe ima dva braka. Prvi put se oženio Majom, sa kojom ima dvoje dece: ćerku Maju i sina Dušana.

Dva braka

Njih dvoje bili su u braku od 1982. do 1998. godine. Glumac je drugu suprugu Anitu Roganović sa kojom ima ćerku Janu, upoznao na snimanju ostvarenja „Boj na Kosovu“, zaljubili su se, a on je tada još uvek bio u braku.

Laušević je u svojim knjigama pisao kako se već tada rodila ljubav, ali mu je Anita „spasila brak“ tako što se udala i rodila ćerku. Glumac se od prve supruge razveo dok je bio u zatvoru.

– 23. januar. Utorak, 907 dan: Danas se razvodim posle trinaest i po godina braka ili sedamnaest godina i četiri dana zajedničkog života… Od danas će Anita moći legalno da me posećuje – pisao je Laušević.

Laušević se u svojoj knjizi posebno osvrnuo na odnos sa Anitom.

– Poseta – Anita. Anita. Anita. Zašto sam je zavoleo? Zato i što je čitavim bićem svojim uz mene. Ne dovodi u pitanje nijedan moj potez. Ona ume da se veseli mom uspehu duže od trajanja aplauza koji bih dobio. I pati sa mnom mnogo duže od trajanja zvuka koji je moj pad izazvao. Nju drži i raduje uspeh, ništa manje ni kraće od bola koji prati neuspeh. Ne navikava se ni na uspon, ni na pad – piše Žarko.

A da stvar bude još neverovatnija, broj 7, kao lajtmotiv, pratio je njihovu ljubav stalno. Sve se vrtelo oko njega!

– Anita mi javlja neke datume… Ona se razvela 22. juna 1995. Ja, 22. januara 1996. Posle sedam meseci. Njen otac je umro 30. oktobra 1996. Moj, 30. maja 1997. posle sedam meseci. Predstava “Sveti Sava” je prekinuta 30. maja 1990. Otac je umro na taj dan. Posle sedam godina – zaključio je glumac.

Ko je Anita Roganović?

Anita Roganović (sada Laušević) godinama unazad je živela i radila u Americi. Rođena je 1966. godine u Ljubljani, a svoj prvi veliki angažman u Americi imala je 2004. godine. Ona je tada radila na snimanju filma „Spajdermen 2“, gde je sarađivala sa velikim holivudskim zvezdama poput Leonarda Dikaprija, Kejt Vinslet… Dobila je nagradu i pohvalu za svoj rad u serijama “Hronike Tajms skvera”, “Privatni doktor”, “Instikt” . Radila je i na seriji “Seks i grad” i to nekoliko sezona, a 2018. Godine je za svoj rad dobila i nagradu u Njujorku.

– Nikog nisam poznavala i krenula sam od nule. Bavila sam se raznim teškim poslovima ne bih li svojojoj porodici pomogla da preživi. Onda sam, kad sam skoro izgubila svaku nadu, našla oglas u novinama da se traži scenski šminker za jednu predstavu u Linkoln Centru. Javila sam se … i dobila sam posao – izjavila je ranije. Deca

Nijedno od troje dece Žarka Lauševića nisu skloni medijskom eksponiranju i o njima se malo zna.

Poznato je da se Asja bavi fotografijom, a na njenim slikama često se mogu videti predeli iz Crne Gore, rodne zemlje njenog oca. Tamo je upoznala i sadašnjeg supruga, muzičara Nikolu Boškovića. Oni su se venčali 2014. godine, a potom su se preselili u Ameriku, gde je Asja provela najveći deo svog detinjstva, a gde i danas žive.

Sin Dušan je doktorirao i bavi se umetnošću, a za najmlađu Janu kažu da je slika i prilika svog oca, a poznato je da se u inostranstvu bavi medijima. Inače svo troje dece Žarka Lauševića žive i rade u Americi.

(Kurir.rs)

Žarko Laušević preminuo je u 63. godini posle duge borbe s teškom bolešću.

Ostaće upamćen kao jedan od najtalentovanijih glumaca na prostorima bivše Jugoslavije. On se osim svojim talentom istakao i posebnim šarmom i tajanstvenošću svojstvenom melanholicima, što ga je činilo jednim od naših najboljih glumaca svih vremena.

Kada bismo nabrajali sve likove koje je utelovio, spisak bi bio i te kako dug. Međutim, jedno je sigurno – Laušević nije bio šmeker samo u filmu “Šmeker”, nego i u gotovo svim ostvarenjima u kojima se našao, bilo da je u pitanju sporedna ili glavna uloga.

Šmeker (1986)

Radnja filma u kome Laušević igra glavnu ulogu smeštena je na periferiji grada gde jedan mladić i njegova devojka, kroz životnu školu prolaze u kafani i na ulici. Kada on polazi na odsluženje vojnog roka, ona pokušava da se na sve moguće načine izvuče iz takve sredine, i ne prezajući ni od čega, ulaže u to čak i sebe – svoj lepi izgled i pozira naga za jedan časopis.

Njen mladić ugleda tu fotografiju i, da bi se razjasnio sa njom, beži iz vojske. Vraća se u sredinu u kojoj je do juče i sam bio, i tu počinje njegovo sopstveno preispitivanje. Dolazi u sukob sa svojim dojučerašnjim prijateljima, i na kraju se objašnjava i sa svojom devojkom.

Sivi dom (1986)

U već bogatom ansamblu ove kultne serije, dotad široj publici nepoznati Laušević, bio je za stepenicu iznad drugih, prvi među jednakima. Igrao je metodski najtežu ulogu – Šilju – lik koji gotovo ne progovara, ali je zahvaljujući svojoj harizmi munjevitom brzinom postao zvezda.

Šilja je bio tragičan lik – uz internatski, pratimo i njegov život bivšeg domca koji je odlučio da se uklopi u društvo. Odbegli Crni, pokušavajući da ga vrati na stari put, vidi ovu determinaciju i u nemoći ga prebija, a Šilja se ne brani, odlučan u svom nenasilju. Kad, kasnije, nađe majku u modricama dobijenim od nasilnog očuha – slama se, nalazi očuha i masakrira ga batinama.

Oficir s ružom (1987)

Radnja filma prati život partizanskog oficira koji se u prvim posleratnim danima zaljubljuje u Matildu, udovicu iz više klase čiji je muž radio za NOB. Ljubav počinje da se razvija obostrano, pa poručnik Horvat ostavlja svoju devojku i počinje da živi s Matildom.

Društvene okolnosti, ljudske slabosti i ljubomora vode Petra u pogibiju, a obe žene koje je voleo i koje su njega volele ostaju same.

Naslov filma izveden je iz scene u kojoj Petar donosi dve ruže, po jednu za Ljiljanu i Matildu.

Braća po materi (1988)

Isprovociran, Veselin na maturskoj večeri ubija svog vršnjaka. U zatvoru dobija pismo od polubrata, političkog emigranta iz Austrije. Počinje dopisivanje i polubrat mu priča o Dalmatinskoj zagori tridesetih godina kada je rođen iz braka Vranke i Antiše, koji se 1941. godine pridružuje ustašama i gine. Posle rata majka se udaje za prvoborca iz srpskog sela i rađa Veselina, a njega i dalje prati obeležje sina ustaše. Beži preko granice i pridružuje se ustaškom pokretu u Austriji. Kroz te kontakte njihovi odnosi evoluiraju: od nepoverenja i odbojnosti pripadnika dva različita sveta i sistema, do onoga što ih vezuje, a to je da su braća po materi i da se svaki na svoj način ogrešio o zakone društva.

Dva brata, jedan Hrvat a drugi Srbin, od iste majke a različitih očeva, ustaše i partizana, odrastaju u surovom vremenu i još surovijem podneblju kninskog krša. Roditelji im ginu, a njihovi putevi se razilaze pre nego što upoznaju jedan drugog.

Braću deli u krvi plaćen danak kninskog stradanja, ali ih ujedno i spaja to gorko iskustvo, patnja siročadi i činjenica da su braća. Priča nije izmišljena, već je surova stvarnost balkanskog podneblja pretočena u dirljivu priču o dvojici braće, ispričana u velikom stilu i tradiciji najboljih evropskih filmova sa nezaboravnim scenama.

Boj na Kosovu (1989)

Lik Miloša Obilića koga je Laušević tumačio u kultnom filmu „Boj na Kosovu“ postao je njegova glumačka lična karta, te je tako postao i svojevrstan simbol ovog epskog junaka.

Srpski knez Lazar Hrebeljanović 1389. godine odbija da se pokori turskom sultanu Muratu, koji sa velikom vojskom nadire prema Srbiji, da bi preko nje nastavio da osvaja Evropu. Iako svestan da je slabiji, bez dovoljno opremljene vojske, knez Lazar odlučuje da mu se suprotstavi. Srpski velikaši su nejedinstveni. Većina je za borbu makar i po cenu poraza, ali se neki kolebaju. Sve što je za oružje sposobno upućuje se na Kosovo.

Bitka na Kosovu, 1389. godine završena je bez pobednika – obe su vojske iskrvarile i posustale. Ginu i Lazar i Murat. Ali ipak, boj na Kosovu je dobijen – ne za srpsku državu koja je uskoro pala u turske ruke – već za Evropu, koju je telima svojih junaka spasila od prvog i najjačeg naleta turske najezde.

Bolje od bekstva (1993)

Stamena, Amerikanka jugoslovenskog porekla dolazi prvi put u zemlju svojih predaka da bi učila jezik. Slučajno upoznaje mladog beogradskog glumca Aleksu (Žarko Laušević), u koga se zaljubljuje. Oni se venčaju u Pravoslavnoj crkvi i uskoro nakon toga dobijaji sina. Jedno vreme su srećni. I tada kad je izgledalo da će se sve srećno završiti, stvari počinju da bivaju loše.

Glumčeva identifikacija sa likom koji tumači i iznenadno osamostaljenje njegove žene nakon što je našla posao, razaraju njegov identitet i on počinje da pije. Oni ulaze u novu fazu svojih odnosa i života.

Glumac prestaje da pije i pojavljuje se u seriji koja mu donosi dosta problema, ali i novca. Premijera njegovog novog komada je vrlo uspešna, ali je zbog negativne političke poruke skinuta sa repertoara. Jaz u mentalitetima ponovo počinje da stvara sve veće probleme. Glumac ponovo počinje da pije i zbog saobraćajne nesreće, koju izaziva u pijanom stanju, dospeva u zatvor. Supruga sa detetom odlazi u Ameriku. Njihov poslednji sastanak koji se odvija u Americi znači lament nad prošlošću i kraj veze.

Nož (1999)

Glavna nit filma prati život Ilije Jugovića/Alije Osmanovića, dok sporedna radnja prati događaje iz života Atif-age Tanovića.

Događaji počinju u jednom selu kod Gacka tokom Drugog svetskog rata. Jugovići (pravoslavci) i Osmanovići (muslimani) su komšije i kumovi zavađeni oko granice između njihovih imanja. Hodža Vehbija je svestan da Osmanovići potiču od Jugovića, ali na njegovo insistiranje Osmanovići na pravoslavni Božić 1942. naoružani upadaju u dom Jugovića. Tu izvrše stravičan pokolj cele porodice koja se bila okupila da proslavi svoj praznik, ali poštede malog Iliju, tek rođenu nekrštenu bebu. Njega odnesu u svoje selo i predaju ga Rabiji, čiji je muž poginuo te noći u pohodu na Jugoviće. Namera im je da Rabija odgaja malog kao svoje dete i da naprave od njega Muslimana koji će da mrzi i ubija Srbe.

Međutim, u Osmanoviće upadaju četnici i pobiju Muslimane, ali Rabija uspeva da se sakrije na tavanu kuće sa malim Ilijom, a četnici odnose njenog pravog sina, verujući da je to srpsko dete koje su Osmanovići oteli Jugovićima.

Mali Ilija preživljava rat i odrasta kao Alija Osmanović uz Rabiju, vjerujući da mu je ona prava majka, a da su četnici odneli njegovog brata. Alija kasnije odlazi u Sarajevo na studije, ali ga sudbina njegovog nerođenog brata proganja i on odlučuje da ga pronađe. Prilikom jedne posete Osmanovićima gotovo slučajno susreće seoskog hodžu, tajanstvenog čoveka poznatog kao „Sikter“ Efendija. Od njega Alija, tj. Ilija, saznaje strašnu istinu o svom poreklu i istina počinje da se otkriva.

Nakon nemilog događaja, kada je sticajem nesrećnih okolnosti usmrtio dvojicu mladića, Lauševića smo gledali u filmovima „Rođen kao ratnik“, „Nož“, „Ranjena zemlja“. A onda je nastala duga pauza.

Domaćem filmu vratio se 2015. u „Smrdljivoj bajci“. Publika je skoro euforično dočekala njegov povratak. Njegovo pojavljivanje na filmskom platnu, stvaralo je različite utiske: izgledalo je kao da nikada i nije dolazio iz filma, a istovremeno je postajalo jasno koliko ga zapravo nije bilo.

U godinama koje su usledile, Laušević se istakao ulogama u serijama „Koreni“, „Senke nad Balkanom“, „Pet“ i „Državni službenik“.

Glumio je Nikolu I Petrovića Njegoša u seriji “Kralj”, zatim “Vreme zla”, da bi 2022. Igrao Nikolu u filmu “Leto kako sam naučila da letim” i serija “Kalkanski krugovi”.

Poslednja uloga koju je ostvario je u filmu “Herojima Halijarda” u režiji Radoša Bajića, čija se premijera očekuje na jesen. Ovo ostavrenje Bajić će pretočiti i u igranu seriju pod nazivom “Vazdušni most”.

(Kurir.rs)

Žarko Laušević je preminuo posle duge bolesti. Imao je 62 godine.

Rođen je 19. januara 1960. godine na Cetinju. Gimnaziju je pohađao u Podgorici i na jednom času književnosti je poželeo da se bavi glumom.

Glumac Žarko Laušević, veliku slavu stekao je 80-ih godina prošlog veka, nakon uloge Kneza Miloša u kultnom filmu “Boj na Kosovu”. U svojoj bogatoj karijeri odigrao je brojne role, a pamte se one u ostvarenjima: Šmeker (1985), Svečana obaveza (TV) (1986), Dogodilo se na današnji dan (1987), Oficir s ružom (1987), Braća po materi (1988), Boj na Kosovu (1989), Original falsifikata (1991), Bolje od bekstva (1993), Kaži zašto me ostavi (1993), Nož (1999).

Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostvario uloge u velikom broju predstava. 2015. godine je snimio film “Smrdljiva bajka” u kome se, posle šesnaest godina pauze, vratio na filmsko platno. Od tada je ostvario niz zapaženih uloga među kojima su one u serijama: “Koreni”, Vreme zla”, “Kalkanski krugovi“, “Državni službenik”, “Tajna nečiste krvi”..

U svojoj bogatoj karijeri ostvario je brojne nagrade među kojima su: Zlatna arena u Puli za najbolju mušku , nagrada lista Polet u Puli, nagrada Car Konstantin, nagrada “Grad teatar”, Zoran Radmilović, Sterijina nagrada, nagrada izdavačke kuće Dečje Novine, Gran Pri na Filmskim susretima u Nišu, nagrada lista Novost, nagrada u Herceg Novom, Zlatna Arena i mnoge druge…

(Kurir.rs)

Do nesreće je došlo kad je kamion udario školski autobus otpozadi, usled čega se vozilo sa učenicima zapalilo.

Najmanje šest osoba, od kojih je troje učenika, poginulo je u strašnoj saobraćajnoj nesreći koja se desila na auto-putu u američkoj državi Ohajo, kad se kamion zakucao u školski autobus. Mediji javljaju da u udesu ima i 18 povređenih putnika.

U nesreći je učestvovalo ukupno pet vozila, a desila se na auto-putu Interstate 70 West u okrugu Liking, nešto pre 9 sati ujutru po lokalnom vremenu.

Troje poginulih su učenici lokalne škole u gradiću Zorvilu, a troje su nastavnici, koji su putovali u drugom vozilu. Svi zajedno su putovali na konferenciju školskih odbora Ohaja u Kolambusu, a u autobusu je bio školski orkestar koji je trebalo da nastupi na konferenciji.

Objavljena su i imena učenika koji su poginuli: Džon Mozli (18), Džefri Vorel (18) i Kejtlin Ovens (15). Poginuli nastavnici su Dejv Kenat (56), Šenon Vigfild (45) i Kristi Gejnot (39).

Do nesreće je došlo kad je kamion udario školski autobus otpozadi, usled čega se vozilo sa učenicima zapalilo. Veruje se da je 15 od 18 povređenih osoba maloletno, a strahuje se da ima jako teških povreda među njima.

Na slikama koje stižu sa lica mesta vidi se da je školski autobus potpuno zahvaćen plamenom. Vide se i gusti oblaci dima na mestu nesreće, kao i vatrogasna vozila.

U državi Ohajo zastave su spuštene na pola koplja.

– Ovo je najgora noćna mora, da u udesu učestvuje autobus pun dece, najgora noćna mora za porodice ili za školu – rekao je guverner Ohaja Majk DeVajn.

Navodi se da je kamion koji je učestvovao u udesu iz firme Pajonir Trejls. Oni su se oglasili i objavili da “kompanija sarađuje sa vlastima u naporu da se otkrije uzrok nesreće”.

Najbolji teniser sveta Novak Đoković doživeo je poraz od Italijana Janika Sinera (2:1) u meču drugog kola Zelene grupe završnog mastersa u Torinu.

Posle prvog poraza Novaka Đokovića još od finala Vimbldona medije je interesovalo šta misli o Janikovom napretku u igri i koliko smatra da je sam doprineo svom porazu?

“Prošli put smo igrali u polufinalu Vimbldona, i iako sam do sada ostvario tri pobede u nizu protiv njega svi mečevi su bili neizvesni. Nekoliko poena odlučivalo je o ishodu svakog seta. U pogledu njegove igre, mislim da je igrao jednako dobro tada kao što je igrao i danas. Možda je u ovom meču bolje servirao, ali smatram da je glavna razlika bila u tome što je u važnim poenima bivao hrabriji”, ističe Novak, i nastavlja:

“Janik je zaslužio pobedu jer u važnim trenucima nisam bio, pretpostavljam, dovoljno agresivan, niti dovoljno odlučan. Dao sam mu priliku da preuzme kontrolu nad poenima. Pri rezultatu 5-5 u trećem setu, na 15-30 i njegovom drugom servisu, imali smo dugu razmenu i umesto da ja “uđem u teren” to je učinio on. Jednostavno, Janik zaslužuje sve čestitke, odigrao je fantastičan meč, što sam mu rekao na mreži. Mislim da je u najvažnijim trenucima odigrao najviši nivo svog tenisa i apsolutno zasluženo je pobedio”, konstatuje Novak.

Uz komentar da je dobro poznato da pomno uči iz svojih iiskustava na terenu, upitan je šta bi moglo da bude to što bi promenio u svojoj igri u budućnosti, pa možda i u njihovom ponovnom meču u finalu turnira za neki dan?

“Veoma dug put je do ostvarenja te mogućnosti pa hajdemo prvo da vidimo da li će se to desiti”, kaže Novak.

“Šta bih mogao iz ovog poraza da naučim? Očigledno je da se u ovakvim mečevima pruža vrlo malo prilika za prednost, brejkove i ako ih vi ne iskoristite, onda će to učiniti vaš protivnik. U suštini je to bio slučaj. Mislim da sam naučio da u nekim trenucima moram biti malo odlučniji, što danas nisam bio. I to je u redu jer ćete neke mečeve dobiti, a neke izgubiti. Većinu svoje karijere pobeđivao sam u ovakvim mečevima, ali sam neke izgubio, kao ovaj večeras. Ne mislim da sam načinio previše grešaka u koncepciji moje igre, već je Janik odlučniji odlučniji i hrabriji u trenucima kada je bilo najvažnije. Osvojio je nekoliko neverovatnih poena, odigrao tačno one udarce koje je trebalo da odigra i jedino što možete da uradite je da mu “skinete kapu”, odgovara Novak.

Na pitanje da prokomentariše činjenicu da je u publici možda imao i drugog protivnika, Đoković kaže:

“Mislim da je to bilo očekivano. Jasno je da je publika veoma motivisana da podrži jedinog učesnika turnira iz Italije, i pošto se nalazi u odličnoj formi, normalno je da je publika želela da on pobedi.”

Upitan da li oseća da su mladi izazivači poput Runea, Alkaraza ili Sinera posebno motivisani da odnesu pobedu protiv prvog igrača sveta, Novak se slaže:

“To je sasvim normalno, i mislim da u tome nema ničeg čudnog. Normalno je da žele da me pobede. I ranije u karijeri sam osećao to da je svaki igrač dodatno motivisan da me pobedi gde god igram u svetu i to je u redu i sasvim normalno. Žele da mi “uzmu skalp”, i Janik je to učinio večeras”, kaže Novak, i zaključuje:

“Normalno je da izgubim u ponekom od ovakvih mečeva, ali mislim da imam razloga da budem zadovoljan nivoom borbe koju sam prikazao večeras. Uspeo sam da se vratim u meč posle seta zaostatka i brejka u trećem setu igrajući u zaista izazovnim i teškim uslovima večeras. Ponosan sam na svoj trud i prikazanu borbenost,ali to jednostavno nije bilo dovoljno za pobedu večeras…” rekao je Novak na konferenciji za medije nakon meča.

Kolege, sadašnji i bivši učenici, pokrenuli su peticiju sa zahtevom da ona dobije nacionalnu penziju, na koju je do sada stavljeno 8.000 potpisa

Samo za jednu, prilično tanku nit, oporavak nastavnice istorije T.S. (52), pomerio se nabolje posle šest meseci od tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar”, 3. maja, kada su je pogodila tri od 57 metaka koje je ispalio dečak ubica.

U Klinici za rehablitaciju u Sokobanjskoj, gde je od juna, zaključili su da nervi leve noge, ipak, možda, mogu da se regenerišu. Još je rano za procene da li će ona moći da se oslanja na tu nogu, ali skoro pa definitivno je da ekstremitet neće biti bez ikakve funkcije.

To su Novostima potvrdili članovi njene porodice, koji zajedno s njom sve ovo vreme preživljavaju traumu, male pomake nabolje, i velike psihičke lomove.

Za teško ranjenu nastavnicu kolege, sadašnji i bivši učenici, pokrenuli su peticiju sa zahtevom da ona dobije nacionalnu penziju, na koju je do sada stavljeno 8.000 potpisa.

Pored saosećanja, razlog za to je što oni koji su sa njom u kontaktu, vide da joj je najveći problem upravo ta neizvesnost – šta će biti?

Da li će se, koliko i kada oporaviti, kakva joj je perspektiva, da li će više ikad moći makar i samo da prođe pored škole u kojoj je ubijeno devetoro njenih đaka i čuvar? To su pitanja na koja Tatjana nema odgovor, a jedino što je izvesno, kako tvrde članovi porodice, jeste da ona više u prosvetu neće moći da se vrati. Za to, kažu, nije sposobna.

– Pored nade da će uspeti da povrati levu nogu, ima šanse da joj se na proleće radi i operacija kuka – priča jedan od članova porodice.

– A, sledeće godine, s jeseni, lekari bi, kako su nam rekli, mogli da joj ponovo operišu i desnu ruku, gde joj je umesto dela kosti ugrađena šipka.

Nastavnicu istorije u “Ribnikaru” dečak ubica koji je tada imao 13 godina, ranio je u levu šaku, desnu potkolenicu i u stomak, a taj metak joj je oštetio desni kuk. Oštećenje nerava leve noge je upravo posledica prostrelnog ranjavanja u stomak. Ona je u UKC Srbije triput operisana: prvi dan po prijemu imala je operaciju stomaka, posle desne potkolenice i leve šake. Spasavali su joj život, pa je kuk koji se rasprsnuo od metka kojim je pogođena u stomak, ostavljen “da se rešava” kasnije, kad se ona stabilizuje. Tako je osuđena na krevet i kolica.

– Nadamo se, jer se u fizičkom oporavku naziru mali pomaci, ali ne možemo da očekujemo da će do sledeće Nove godine, 2025. to biti sve u redu. Neće. Ne znamo ni kada će moći da izađe iz Sokobanjske, da eventualno ode u neku banju. Svakodnevno je obilazimo. Još je pod terapijom koju za psihičko stanje prima otkako se dogodila tragedija, ali recimo da je sada koliko-toliko stabilno, iako nam se čini da bi, kada bi samo neko zalupio vrata, i u takvom stanju odskočila do plafona. Ova borba je sad drugačija od one kad su joj lekari spasavali život, a mi strepeli posle svakog njenog udaha, da li će uopšte uslediti novi, ali nije lakša – rekao je njen suprug.

Njen suprug i dvoje dece sve ovo vreme žive kao u agoniji.

U bolnici je posećuju kolege, učenici i to su posebno emotivni trenuci, svedoči član porodice.

– Nedavno se čula sa dečakom koji se od posledica ranjavanja u “Ribnikaru” leči u Čikagu, i to je za nju bio bukvalno emotivni potres. Priča ona ponekad o tragediji, onoliko koliko se seća. To su bile samo sekunde i svi smo uvereni da ona to još nije do kraja rasvetlila – govori član porodice.