Zvezda naše estradne scene, Zorica Brunclik, iza sebe ima karijeru od skoro pola veka, i mnogobrojne hitove i pune koncertne sale. Međutim, nije uvek bilo tako.
Brunclikova je u nekoliko navrata pričala o svom teškom detinjstvu, i kako ga se ne seća po lepom.
– Mama Zlatija je sama brinula o meni i trojici braće. Živeli smo u najvećoj bedi jer je majka imala jadnu platu. Ne postoji ništa čega bih volela da se setim iz tog perioda, što ne znači da ga se stidim. Bila sam najstarija i jedino žensko u porodici. Pošto su se moji roditelji veoma rano rastali, mama je živela u Smederevu, otac u Beogradu, a ja sam rasla okružena siromaštvom ali i bogatstvom. Otac me je odvodio i ostavljao po nekoliko meseci kod svoje prebogate familije, samo da bi mami napakostio. Kod njegovih sam živela kao bubreg u loju, nosila najbolju odeću, jela najfiniju hranu…Posle određenog vremena mama bi dolazila po mene da me vrati kući, a ja sam je tada najviše mrzela, jer me vraćala u siromaštvo – priznala je Zorica svojevremeno.
Popularna pevačica je tada priznala da je tek nakon nekog vremena shvatila da ju je otac vodio kod sebe da bi napakostio njenoj majci.
– Nije mi bilo jasno zašto sam joj baš ja bila potrebna, kada je imala još dece. Tek kasnije sam shvatila da je moj otac, tako što me je dovodio kod sebe, želeo samo mami da napakosti. Svojim očima sam mogla da se uverim koliko je težak posao radila u ciglani, jer sam joj nosila doručak koji se sastojao samo od hleba i flaše vode. Pošto u očevoj familiji dugo nije bilo dece, njegovi roditelji, koji su bili veoma mladi i insistirali na tome da ih ne zovem baba i deda, želeli su da me usvoje, ali me mama nije dala. Kasnije se majka udala po drugi put, kako mi se čini, samo da bi mom ocu stavila do znanja da ne može da dolazi kad god poželi – rekla je pevačica.
Podsećanja radi, pevačka legenda Zorica Brunclik i slavni harmonikaš Miroslav Aranđelović Kemiš već decenijama su u skladnom braku. Oni su se venčali davne 1985. godine, a svoj mir pronašli su u velikoj porodičnoj kući koju su sagradili u Krnjači.
Učesnici su nastavili biranje najbeskrupuloznije osobe. Naredni na redu je bio Lazar Čolić Zola, ali je prilikom njegovog izlaganja došlo do svađe Marka Janjuševića Janjuša i Aneli Ahmić, prilikom čega je na stranu svoje rivalke stala Maja Marinković.
Njih dve su se udriužile i oplele po Janjuševiću.
– Slađo, nemon da se ljutiš, ti si prema meni ispala beskrupulozna. Aneli mi deluje kao da se folira zbog svega što priča. Ne mogu da je navedem, ali se dvoumim. Nije mi jasno ako ima emocije prema Janjušu, uvek te nešto koči, svaki put imaš neki problem sa njim – kazao je Zola.
Aneli je zatim najavila otkrivanje Janjuševe tajne:
– Kako da nemam problem? Čovek priča jedno, a radi drugo. Janjuše, makni mi se. Večeras ću reći celu istinu – rekla je Aneli.
– U toj istini mi popušiš ku*ac – rekao je Janjuš.
– To će neko drugi – rekla je Aneli.
– Smeće jedno, meni si našla da glumiš žrtvicu?! Sram da te bude i stid – rekao je Janjuš.
– Janjuše, kako te nije sramota? Vređaš prvo mene, pa sad i nju – dodala je Maja.
– Beži i ti, ku*vetino jedna. Aneli, nisi ni svesna koliko si ti mala. Mislio sam da si pravi jedan mangup, družio sam se tbog toga, a zapravo si ništa – kazao je Janjuš.
– Ona je veći mangup od nekih muškaraca ovde – dodala je Maja.
– Ćuti ti, ti si od Aneli budalu napravila. Ne mogu da verujem da si toliko smeće. Ti si ljubomorna na nju. Majo, ku**vice mala, skloni se od mene – rekao je Janjuš.
– To ti je ona kod kuće – rekla je Maja.
– Ti si prvi počeo. Osećaš koliko si jadan, jer Aneli ne želi da bude sa tobom, ja sam te odavno prebolelela, svestan si toga koliko nikom nisi bitan – dodala je Maja.
Nakon vesti o smrti Žarka Lauševića, čitav region ne prestaje da se oprašta od legendarnog glumca.
Prijatelji i porodica oprostili su se putem poruka i čitulja, ali jedna se posebno izdvojila i svi su se pitali ko je poslao tragičnu posvetu.
Poslata je srceparajuća poruka:
– Otišao je moj dragi, dragi, dobri Žarko. Eh, bre… bre… – a u potpisu stoji Džu.
Naime, svi su se danima pitali šta se krije iza poruke i ko je autor ove misteriozne čitulje. Iza svega se krije prijateljstvo koje je trajalo godinama.
Misterioznu čitulju Žarku Lauševiću dala je njegova prijateljica glumica Dubravka Živković. Njihovo prijateljstvo počelo je na FDU, gde su zajedno bili u klasi Minje Dedića, koju su tada kolokvijalno zvali “klasa visokog rizika”.
Ona je u to vreme dobila nadimak Dubi Džu, a s godinama je ostalo samo Džu, kako se i potpsiala u čitulji.
Podsećamo, slika čuvene klase koju je Laušević objavio u svojoj knjizi, danima se širila društvenim mrežama, a evo i svih polaznika iste.
U prvom redu su Gordana Šuvak, Olivera Ježina, Zoran Cvijanović, Žarko Laušević i Suzana Petričević.
U drugom redu su Vladimir Ilić, Dubravka Živković, Sonja Savić, profesor Dedić i asistent dr Vladimir Jevtović, a iznad njih stoje Svetislav Goncić, Branimir Brstina i Andreja Maričić.
Bila je to 82. klasa profesora Minje Dedića, koju su navodno zvali „klasa visokog rizika“.
Dubravka je srpska glumica koja je domaćoj publici poznata po ulogama u ostvarenjima “Živeti kao sav normalan svet”, “Usijane glave” i “Tv teatar”.
Živi i radi na Malti, ali i dalje nastupa u Pozorištu na Terazijama i drugim beogradskim scenama, kao i na pozorišnim scenama u unutrašnjosti.
Bliska prijateljica legendarnog glumca iznela šokantne tvrdnje iz njegovog privatnog života!
Pozorišna rediteljka i pisac Vida Ognjenović podelila je svoje utiske o pokojnom glumcu Žarku Lauševiću, koga opisuje kao mitsku ličnost. Prema njenim rečima, buduće generacije će biti začuđene i verovaće da takva raskošna, svestrana i neobična ličnost nije mogla postojati. Ognjenović naglašava da nikada nije mogla da mu se obraća sa “ti”, i da smatra ”da nije umro od bolesti već od – tuge”.
– Bio je neobično osetljiva osoba. Stalno se bojao da je u autobiografskom pisanju u nečem preterivao, sebi popuštao, da nije negde sebe stavio u prvi plan i ulepšavao stvarnost i svoju ličnost – rekla Ognjenović.
Vida Ognjenović o Žarku Lauševiću
Prema njenim rečima, Laušević je “u svemu voleo meru, imao je vrhunski ukus i smisao za finu ravnotežu u odnosu sa javnošću”.Dobivši na čitanje prvi Lauševićevu knjigu “Godina prođe, dan nikad”, Ognjenović se bojala da će naići na “nekakvu žalopojku, pravdanje, neku zbirku pokajničkog samoranjavanja”.
– Međutim, videla sam da to piše zrela, stabilna osoba, koja analizira taj događaj. Ne zovem ga krivicom, ispostavilo se da to nije krivica, ali on ga je tako tretirao. Živeo je sa tim događajem u srcu, u ponašanju, na usnama – navela je Ognjenović.
Žarko Laušević
Kako kaže, to je bio “tako otvoren tekst, pročišćen, oslobođen svakog preterivanja, maštarenja i bilo koje vrste nekog emocionalnog diskursa, koji bi izazvao sažaljenje ili suze, ili stanje kao da treba da praštamo ili da mu opravdamo, naprotiv”.
Vest iz okoline Laktaša potresla je javnost. Pojavila se informacija da 43-godišnja žena iz sela Šeškovci 17 godina nije izlazila iz kuće. Prve informacije ukazivale su da je bila zatočena i da joj to neko nije dozvoljavao. Primljena je na UKC u kritičnom stanju.
Danima se leči u ovoj ustanovi. Njena porodica tvrdi da je zatočenu niko nije držao. Kažu sama je tako odlučila. Njen brat pristao je da stane pred kameru, ali ipak se predomislio. Međutim, otkrio je šta se dešavalo u njihova četiri zida.
Žena u porodičnoj kući živi sa dva brata i majkom. Život je nije mazio. Iako je bila dobar đak, kažu, nije uspela da završi školu. Dodatno su je uzdrmale i porodične tragedije, smrt oca, bake, strica. Kretala se samo oko kuće a poslednjih meseci, kako nam je jedan od braće rekao, naročito se povukla u sebe. Predlagali su joj da ide doktoru ali tvrde da nije htela. Tako je bilo sve do trenutka dok nije u potpunosti ostala bez snage i pala. Tada su pozvali Hitnu pomoć. Uspeli su da je spasu, ali u poslednjem času. Porodica tvrdi, nisu pratili šta se o njihovoj sestri i njima piše u medijima, jer istinu znaju. Za ovi porodicu i komšije imaju samo reči hvale. Ali mimo kamera.
Komšije u selu pričaju da je ovo domaćinska porodica. Kažu, bore se i rade. Svašta se u medijima o njima pisalo a ništa od toga, kažu, nije istina. Ono što je najgore, niko u selo nije došao ni da proveri šta se ovde stvarno dešavalo.
Šta se stvarno dešavalo raspitala se naša ekipa. Žena je spasena u zadnji momenat. Neizbežno je pitanje zašto porodica nije reagovala pre i zatražila pomoć jer je za to itekako bilo potrebe. Njeno stanje, kažu na UKC-u, još uvek je neizvesno. Sa stravičnim ranama na telu, lošeg, zapuštenog zdravstvenog stanja ali i fizičkog izgleda u nesvesnom stanju na Urgentni centar dovezena je 11. septembra.
„Po premu to je bila pacijentkinja izrazito lošeg opšteg stanja sa poremećenim vitalnim parametrima, životno ugrožena, sa jasnim znakovima higijenske i opšte zapuštenosti sa velikim defektima i ranama na koži do kosti, pothranjena, u jednom zaista teškom opštem stanju primljena kod nas odmah u reanimaciju“, izjavila je za Dosije Slavica Zeljković, načelnik Urgentnog centra.
FOTO: SHUTTERSTOCK, ILUSTRACIJA
Tim lekara odmah je formiran. Oni brinu o njoj i svakodnevno prate njeno stanje. Po tome koliko ih ima jasno je koliko je ovaj slučaj težak. Ovo je priča Slavica Zeljković za “Dosije” jedan od najekstremnijih slučajeva koje su ikada imali. G.K. je zahvalan pacijent i terapije ne odbija. Njene rane svakodnevno previjaju. A ima ih. Njeno stanje za nijasnu je bolje ali daleko od dobrog.
„Ona je specifičan slučaj po svemu i odluka je bila da ona ostane da se leči u Urgentnom centru zato što tu radi multidisciplinarni tim lekara a u Urgentnom centru su inače uključene sve discipline lekara koji rade u Kliničkom centru. Odmah po prijemu su u njeno lečenje i zbrinjavanje uključeni svi lekari, lekari različitih hirurških disciplina, internističkih, infektolozi, fizijatri, nutricionisti. Među njima bih naročito izdvojila Maju Slijepčević, doktoricu sa plastične hirurgije koja svakodnevno previja njene rane i brine se o tome. Trenutno je to bolje nego što je bilo ali još uvijek daleko od zadovoljavajućeg“, istakla je Zeljkovićeva.
Specifičan, težak i strašan je ovo slučaj po mnogo čemu. Nikada radnije nije lečena. Nema lična dokumenta. Gotovo da ne postoji.
„Ono što je posebno za tu pacijentkinju ona je mlađe životne dobi, 1980. godište. Nije imala ličnu kartu, zdravstveno osiguranje, nije nigde registrovana kao pacijent. Nije nikada lečena do tada i u nizu teških pacijenata, socijalnih slučajeva, pacijenata različite patologije možda je ovo jedan od najekstremnijih slučajeva koje smo imali. Odmah smo konsultovali Centar za socijalni rad i pokrenuli i tu aktivnost i mi nju svakodnevno zbrinjavamo. Njeno stanje je još uvek teško, kritično i ishod je neizvestan“, istakla je doktorka.
U ceo slučaj uključila se i policija. Sve su prijavili lekari. Odmah su preduzete i sve neophodne mere. Obavešten je Centar za socijalni rad u Laktašima a izveštaj o preduzetim merama i radnjama dostavljen Okružnom javnom tužilaštvu.
Tužilaštvo čeka na medicinsku dokumentaciju. Uzrok povreda znaće se, kažu tek tada. Više informacija ne mogu dati.
Nakon lekara i policije za ovaj slučaj prvi put je čuo i Centar za socijalni rad u Laktašima. Iznenađeni, za stanje u kome se žena nalazila kažu nisu znali. Porodica im se nikada nije ni obraćala za pomoć. Saznanja, priča, direktor Suzana Ćelić nisu imali ni od komšija koji žive u njihovoj okolini. Zaduženja koja su dobili, odmah su ispunili.
„Saznanja o slučaju smo dobili od Univerzitetskog kliničkog centra Banjaluka 14.9.2023. i tada smo preduzeli sve mere i radnje iz oblasti našeg delovanja u cilju pružanja podrške radnicima na kliničkom centru. Naša zaduženja su bila prvo da rešimo lična dokumenta, pre toga jedinstven matični broj i zdravstveno osiguranje i sve te aktivnosti su privedene kraju. Obezbedili smo sve što je Klinički centar od nas zahtevao u smislu podrške lekova i ostale medicinske opreme koja je trebala“, rekla je Suzana Ćelić, diketror Javne ustanove „Centar za socijalni rad Laktaši“.
Da su za sve ovo znali odmah bi reagovali tvrde u Centru za socijali rad. U ovaj slučaj biće uključeni koliko god bude potrebno. Podrška obećavaju neće izostati.
Ovakvi slučajevi ne smeju se dešavati. Jasno je svima. Ipak pitanje ko je kriv, ostaje u vazduhu. Lekari kažu nagledali su se svega i svačega ali ovaj slučaj će ostati jedan od onih koji se pamti.
– Ovo je stvarno jedan od ekstremnijih slučajeva ali to je znak da mi imamo svi u svojoj neposrednoj blizini, ulici, zgradi, selu ponekog za koga znamo da mu treba naša pomoć. Apel građanima ako znaju da postoje takva lica bolesna nemoćna, stara da ukažu na to, da obaveste socijalne službe da zatraže pomoć i od nas zdravstvenih radnika jer nekad to bude kasno i mi se onda iznenadimo kako je neko umro, bio nekoliko dana mrtav u kući niko nije znao. Imali smo tih sktremnih slučajeva i u našem gradu nažalost i apel evo jedan na sve građane da svi malo više povedemo brigu o takvim licima – apeluje doktorica Zeljković.
Luka Jovović stradao je u saobraćajnoj nesreći 2022. godine u Ratkovu kod Odžaka, kada se njegov motor sudario sa automobilom, a njegova porodica se bori da pravda u ovom slučaju bude zadovoljena.
– Ime je dobio po našoj krsnoj slavi, a pošto sam 10 godina starija od njega briga o njemu je delom pala na mene. On je rođen 2007. godine i samim svojim rođenjem dao nam je sve, pogotovo što pre njega nismo imali mnogo muškaraca u porodici. Sa njim sam prošla lep period njegove kratke fudbalske karijere i proputovali smo mnogo zajedno. Kada je izrazio da želju da vozi neki dvotočkaš majka, sestra i ja smo ga podržale, jer nije imao vremena da se poigra i uživa kao dete zbog treninga.Luka je tog dana čekao drugaricu da mu se odazove na poziv, međutim kada se ona nije javila verovatno je krenuo nazad u kafić gde se sedeo sa drugom. Nezgoda se dogodila u 21.32 kada je izašao na glavni put devojka koja je išla iz suprotnog smera, htela je da skrene u svoje dvorište bez pokazivača pravca. Luka je nju uočio međutim bilo je kasno, jer je telom udario vozilo i ostaje da leži pored puta – rekla je njegova sestra Dijana.
Kaže da niko iz porodice devojke koja je učestvovala u nesreći nije prišao da izajvi saučešće i da devojka tokom sudskog postupka nije pokazala empatiju i da je njena porodica glasnom muzikom provocirala njenog oca kad god bi došao da obiđe Lukinu spomen ploču.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Jovovićeva je dodala kako niko nije prišao da pomogne Luki nakon nesreće, a devojka koja ga je udarila uletela je u kuću i nije izašla dok njena porodica nije došla sa njom, ali da niko od njih nije pozvao hitnu pomoć.
– Devojka nije bila koncentrisana na vožnju, nakon što je došlo do sudara devojka je pobega u kuću i nije se pojavila dok nije izašla njena porodica koja mu takođe nije prišla. Ona kada je izašla počela je da histeriše govoreći kako on nju udario. Neko od komšija je pozvao hitnu pomoć, Luka je po prijemu u bolnicu bio već u komi i da se to desilo jer mozak nije dobijao dovoljno kiseonika što mu je presudilo. Sestra me je obavestila da je Luka pao sa motora, a ona je saznala to od njegovog drugara koji je takođe stradao sa motora nekoliko meseci kasnije. Lukina borba trajala je devet dana, poslednjeg dana su mama i tata otišli u posetu, kada im je neko od medicinskih radnika rekao da ga gube, posle smo saznali da je njegovo srce prestalo da radi dva minuta nakon što su roditelji došli, kao da ih je čekao da dođu – rekla je Jovovićeva.
Luka je, da podsetimo, poginuo u saobraćajnoj nesreći u aprilu prošle godine kada je na njega automobilom, kako se sumnja, naletela okrivljena i oborila ga sa motora, Luki nije pružila pomoć i otišla je sa lica mesta.
AMERIČKA glumica i rediteljka Suzan Šeferd umrla je u 89. godini, u subotu 17. novembra.
Tužnu vest potvrdila je unuka Izabela u ime porodice, za “The US Sun”, ali više detalja nije želela da otkriva.
Suzan je ostvarila veoma uspešne i zapažane uloge.
Poznata je kao “mafijaška majka” zahvaljujući ulogama u filmu “Gudfelas Martina Skorseza”, gde je igrala majku Karen Hll, i seriji Sopranovi, gde je glumila majku Carmele Soprano.
Uz unuku Izabelu, glumica je iza sebe ostavila ćerku Kejt, zeta Majlsa i snaju Džojs, preneo je Telegraf.
Policija intenzivno traži ubicu, zna se i kakav automobil vozi
Amerikanac nepoznatog identiteta tokom večeri ubio je četiri žene dok je jednu teško ranio u gradu Memfisu.
Policija Tenesija potpuno je angažovana oko potere, budući da ubica još nije pronađen.
Sudeći po vremenskom razmaku između ubistava žena, ubica je planski krenuo da ih likvidira, pa se ozbiljno uzima u obzir da ovo možda neće biti kraj njegovog smrtonosnog pohoda.
– Službenici su odgovorili na dojavu o pucnjavi na Hauard Drajvu oko 21:22 časa. Tokom istrage utvrđeno je da je ovaj incident povezan s još dve skorašnje pucnjave i da se radi o istom ubici – saopštila je policijska uprava Memfisa, prenosi ABC News.
Policija je kao osumnjičenog imenovala 52-godišnjeg Mevisa Kristijana Juniora. Otkriveno je da vozi beli Chevrolet Malibu iz 2017.
– Ako vidite njega ili njegovo vozilo, odmah nazovite 911 – navodi policija.
Otac dečaka ubice je preko advokata dao neobičnu izjavu.
Bliži se suđenje roditeljima dečaka ubice koji je ubio devetoro dece i čuvara škole 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru. Njegov otac je uhapšen istog dana, a zatim je iz pritvora pokušavao da svoju imovinu prepiše na drugoga, negirao je krivicu, a na kraju su njegovi advokati sazvali konferenciju na kojoj su preneli uznemirujuću poruku u kojoj otac poručuje: “Ako treba da me streljaju nije problem, samo neka mi porodicu ostave na miru”.
Potvrđena je optužnica protiv roditelja dečaka ubice, koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo 10. oktobra, a njom su obuhvaćeni i predsednik streljane i instruktor. Ono što je iznenadilo javnost jeste da je optužnicom obuhvaćena i majka dečaka ubice, jer do sada o njoj nije bilo poznato toliko detalja. Sa druge strane, otac je od trenutka masakra u OŠ “Vladislav Ribnikar” bio u žiži javnosti.
Dok su roditelji u strahu čekali ispred škole tog 3. maja i tražili svoju decu, čekali bilo koju novu informaciju, na drugom mestu se odvijalo hapšenje oca. Sa lisicama na rukama, skrivajući lice, sproveden je iz zgrade u kojoj je živeo sa porodicom i ušao je u policijsku patrolu. Od tada se nalazi u pritvoru.
Negira krivicu
Ubrzo nakon hapšenja otac je pred tužiocem negirao krivicu i izneo je svoju odbranu. On se tereti za krivično delo teška dela protiv opšte sigurnosti, to jest da oružje nije držao obezbeđeno u skladu sa propisima, kao i da je obučavao svog sina da rukuje oružjem.
Više javno tužilaštvo u Beogradu je 10. oktobra saopštilo da je podignuta optužnica, a okrivljeni i odbrana nisu dostavili odgovor na istu. Umesto toga, organizovana je konferencija za medije na kojoj su govorili advokati porodice. Oni su tako za optuženje majke dečaka ubice, rekli da to za njih “nije iznenađenje” i preneli jezivu poruku oca.
– To je bio način da se izvrši pritisak na oca. On je sporazum apsolutno odbio, smatra da nije kriv u ovom postupku. Rekao je: ‘Ako treba da me streljaju nije problem, samo neka mi porodicu ostave na miru’. Dakle, braniće se pred sudom – preneo je advokat Borivoje Borović.
Šta se nalazi u optužnici protiv oca?
Kako je Nenad Stefanović, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, rekao na konferenciji za medije, postoji opravdana sumnja da je okrivljeni otac dečaka u periodu od godinu dana pre tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar” obučavao svog sina od 13 godina da rukuje vazdušnim i vatrenim oružjem, kao i pripadajućom municijom, te da gađa u mete u obliku koncentričnih krugova i silueta ljudi, da puni okvir, zatim kako da stoji i diše prilikom korišćenja vatrenog oružja.
– On ga je u tri navrata vodio u Streljački klub “Partizan Practical Shooting” i jednom u otvoreni prostor u Etno selo “Gostoljublje” u Mionici uprkos činjenici da takva aktivnost i obuka ne odgovaraju uzrastu njegovog sina – rekao je Stefanović.
Takođe, sumnja se da je okrivljeni postupio suprotno odredbama Zakona o oružju i municiji i Pravilnika o prostorno-tehničkim uslovima za bezbedno smeštanje i čuvanje oružja, jer nije obezbedio uslove za bezbedan smeštaj oružja i municije, odnosno držao je predmetno vatreno oružje sa pripadajućih šest okvira i pripadajućom municijom umesto u metalnom sefu sa ključem.
Otac dečaka je oružje držao u dva plastična kofera koja služe za prenošenje oružja, a ne za njihovo bezbedno smeštanje i čuvanje. Koferi su se nalazili u jednom rancu crne boje, tako što su oružje i pripadajući okviri bili upakovani u jednom plastičnom koferu sa katancem i šifrom, a pripadajuća municija u drugom plastičnom koferu bez katanca.
– U istrazi je utvrđeno da je okrivljeni držao neobezbeđeno oružje u koferima za transport oružja i municije, umesto u sefu koji se nalazio pričvršćen za zid u ormaru u hodniku, a koji je prethodno okrivljeni nabavio radi ostvarivanja uslova za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja u cilju dobijanja odobrenja nadležnog organa za za nabavljanje i držanje vatrenog oružja – rekao je glavni javni tužilac.
Okrivljeni je tako omogućio detetu da dođe u posed dva pištolja, za koja ga je prethodno obučavao da puca u streljačkom klubu, i to pištolja marki “Češka zbrojevka” i “Ruger”, za čije nabavljanje i držanje je on posedovao odobrenje nadležnog organa.
Dva dana nije primetio da nema oružja?!
Sin okrivljenog je, kako se sumnja, došao u posed neadekvatno obezbeđenog oružja dana 1. maja 2023. godine, kada je napunio šest pripadajućih okvira sa municijom za pištolje “Češka zbrojevka” i “Ruger” sa ukupno 92 metka i stavio ih kod sebe, a zatim ih 3. maja prebacio u svoj ranac i poneo sa sobom u OŠ “Vladislav Ribnikar”, koju je pohađao.
Kod dečaka ubice oružje je bilo čak dva dana, a da otac nije primetio da pištolji nisu na svom mestu.
– Ušavši u prizemlje škole, dečak je najpre pucao u radnika obezbeđenja, a zatim je pucao u dve učenice koje su sedele za stolom za dežurstvo, kao i još jednu učenicu koja se nalazila ispred klavira – podsetio je tužilac Stefanović.
Potom je hodnikom otišao do kabineta istorije, u kojem su se na času nalazili nastavnica istorije, student istorije na praksi, kao i 23 oštećena maloletna učenika odeljenja VII/2 u koje je ispalio ukupno 45 projektila. Tu je lišio života šestoro dece i ranio petoro dece, kao i nastavnicu istorije. Tužilaštvo je predložilo da se otac proglasi krivim i osudi na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina.
Zabranjeno raspolaganje imovinom
Ocu i majci dečaka ubice je privremeno zabranjeno da raspolažu nekretninama i novcem. Ovo je, po predlogu porodica ubijenih u OŠ “Vladislav Ribnikar” usvojio Viši sud u Beogradu. Ipak, ovo je samo privremeno rešenje, koje za cilj ima da “obezbedi” sredstva kojima bi se isplatila naknada štete porodicama oštećenih, za smrt njihovih najbližih.
Zatim, 7. jula je ocu, takođe na predlog oštećenih, doneta privremena mera zabrane raspolaganja novcem. Ovo je učinjeno da bi bilo moguće da se obezbede njihovi zahtevi. U pitanju nije sav novac oca dečaka ubice, već samo iznos koji je potreban za imovinsko pravni zahtev, kako bi bilo obezbeđeno da će on moći da isplati štetu porodicama stradalih.
Pre nego što je doneto ovo rešenje suda, otac je iz pritvora tražio notara, a sa slobode je to radila i majka dečaka.Pokušavali su da svoju imovinu prenesu na druge članove porodice, pretpostavlja se kako bi je “zaštitili”. U međuvremenu, 4 člana jedne porodice i 27 članova drugih porodica ubijenih u Ribnikaru podneli su tužbe protiv roditelja dečaka ubice i protiv njih je započeo parnični postupak.
Porodice traže naknadu nematerijalne štete, a u jednom parničnom postupku u kojoj je tužbu podnelo 27 članova porodica zakazana su ročišta za decembar, kada će započeti saslušanje porodica ubijene dece i čuvara škole Dragana Vlahovića.
Državna sekretarka u Ministarstvu turizma i omladine Milena Popović, udovica mučki ubijenog političkog lidera Srba s KiM Olivera Ivanovića, oglasila se noćas u sitne sate posle 50. jubilarnog rođendana partnera s kojim je u vezi Igora Jurića, osnivača Fondacije “Tijana Jurić”.
Ona se na Instagram storiju oglasila sa nekoliko snimaka ali je poslednji objavila noćas posle ponoći a na kojem se vidi kako Jurić gasi svećice na torti na kojoj je broj 50.00:08
Igor Jurić proslavio 50. rođendan
Na snimku se ne čuje šta on govori ali se vidi da je rođendan slavljen u domaćoj atmosferi, a kako se čini i torta je domaća, mada se domaćica nije pohvalila da je njenih ruku delo.
Ona je u jednoj od noćašnjih poruka uz zajedničku sliku napisala i sledeće: Srećan ti rođendan, radosti moja. Hvala ti što si me oživeo. Voli te tvoja žena. ❤️ Zauvek.
