Month: November 2023

Bliži se suđenje roditeljima dečaka ubice koji je ubio devetoro dece i čuvara škole 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru. Njegov otac je uhapšen istog dana, a zatim je iz pritvora pokušavao da svoju imovinu prepiše na drugoga, negirao je krivicu, što je potvrdila i majka jednog od ubijenih dečaka tog trećeg maja.

Ona je gostovala na televiziji K1 i u tom gostovanju govorila o prvom Memorijalnom takmičenju za najbolje mlade kompozitore koje je održano ove nedelje u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu. Posetioci su, pored koncerta, imali priliku da pogledaju i izložbu fotografija koje potpisuje ubijeni dečak, jedan od učenika koji su ubijeni u masovnom ubistvu 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar”.

“Nakon koncerta sam se osećala beskrajno ponosno, tužno u isto vreme, ali beskrajno ponosno. Koncert je bio predivan. Bilo je mnogo emocija i u meni i drugim roditeljima. Mogla sam da vidim suze, ponos, radost”, rekla je majka o koncertu, a onda je pomenula i kakav je odnos imala sa sinom.

“Uvek smo se voleli beskrajno od samog rođenja. On kad je imao 3,4 godine, dok se igrao ja sam mu rekla: ‘Znaš da me sam Bog pitao kakvo dete želim, ja bih rekla ovakvo kao ti”, on tad to nije shvatao, tu dubinu. Kada je porastao ja sam mu to ispričala, i rekla da ja zaista to mislim. On me onda pitao: ‘Baš ovakvog kao ja, a ja mu kažem baš takvog, ništa ne bih menjala. Ja nisam mogla da dočaram ljudima tu ljubav. Koliko je ona važna, lepa i nemerljiva. Nismo štedeli ljubav u našoj porodici i stalno skrećem roditeljima pažnju da neće razmaziti decu ljubavlju. Decu razmazimo kad počnemo da radimo nešto umesto njih, što bi već trebalo da rade sami.

U jednom gostovanju sam ispričala nešto o jednom našem običaju. Kada se neko zagleda u telefon ili udubi u neki posao, da ga prekine pitanjem: ‘Voliš li ti mene?’ A on kaže: ‘Najviše na svetu celom’. Tako i on kad vidi da se ja udubim u neki svoj posao isto mi kaže. Ono što je meni sada čudno sa ove distance, mesec dana pre tragedije on mene pita: ‘Mama voliš li ti mene’, a ja kažem ‘Beskrajno’. I tog momenta sam se pitala, zašto menjam nešto što je godinama isto, godinama smo govorili ‘najviše na svetu celom’. Ali neki unutrašnji glas mi je govorio da moram da izađem ‘van zemlje’, svet mi je bio mali, morala sam da kažem beskrajno. Do njega, do Boga…”, rekla je majka dečaka za K1.

Ona je rekla da nju u ovim teškim trenucima održava ljubav prema sinu, i da mu je stalno pričala da voli još po nekog, ali njega najviše.

“Nakon koncerta muž mi je rekao da sam bila dobra u uključenjima, ja sam se plašila da će me emocije možda poneti, a ja pogledam u njegovu sliku i kažem: ‘Sve za tebe’. Savladaju me emocije. Teške su večeri ili jutra, vikendom. Kod nas je uvek bilo živo, i fali mi to. Lagala bih kad bih rekla da ne plačem – plačem… Imam običaj da otvorim klavir i zamislim ga. Da pustim kompoziciju koju je voleo meni da svira, i mogu da ga zamislim.

Pored toga pomenula je i optužnicu koja je podignuta protiv oca maloletnog ubice.

“Ne znam ni da li je prikladno sada govoriti o tome. Podignuta je optužnica protiv oca koja je za delo protiv opšte bezbednosti, ili kako se već to pravno kaže. Ono što nas roditelje sve dodiruje jeste ko je odgovoran za 10 ugašenih života? Ono što nas kao roditelje isto dodiruje jeste ono što smo imali prilike da vidimo, a to je ta neka nemerljiva, neopisiva hladnoća cele porodice. Otac kaže ‘Za šta vi mene krivite, ja se ne osećam odgovornim’. On je taj koji je dete odveo u streljanu, oružje je njegovo. On je dao dozvolu da dete trenira vatrenim oružjem”, rekla je majka ubijenog dečaka za K1, pa dodala:

“Ja sam bila jedna od majki koja je ispitivala dečaka na ročištu protiv oca. Imala sam prilike da čujem, a kasnije i da vidim snimak. Ja sam između ostalog pitala da li on zna da je ubio mog sina? On je rekao da zna… bez ikakve emocije. Njegov glas je četiri sata bio isti. Kasnije sam videla snimak. Njegova majka je sedela pored njega i nije reagovala na moje pitanje, samo je sedela. To sve nas ‘pomera’. Volela bih da se neka pravda ipak zadovolji, što zbog nas, naše dece, što zbog celog društva. Mislim da mi kao društvo nismo još uvek potpuno svesni šta se desilo…”, rekla je majka dečaka koji je tragično nastradao.

(Kurir.rs/K1)

Potresne scene na Novom groblju nikoga nisu ostavile ravnodušnim!

Jedan od najvećih glumaca jugoslovenske kinematografije, Žarko Laušević, preminuo je u 63. godini posle kratke borbe sa teškom bolešću, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag u svetu glume. Legendarni Lauš ispraćen je na večni počinak juče na Novom groblju uz nebrojanu povorku ljudi, koji su došli da odaju počast i upute mu poslednje “zbogom”.

Iako se nikad nisu pojavljivali u javnosti, članovi porodice su se najpre u privatnosti, iza zatvorenih vrata kapele, oprostili od Žarka, a zatim i primali saučešća od rodbine, prijatelja i kolega. Nakon ispraćaja, kolona tuge napustila je kapelu, a Laušev sin, Dušan, po izlasku uputio je pokojnom ocu oproštajni gest koji kida dušu na komade.

Naime, Lauševićev naslednik jednom rukom je stezao svoju izabranicu, dok je drugu, desnu ruku stavio na srce i spustio glavu, kako bi odao počast svom ocu.

ZNAČENJE DESNE RUKE NA SRCU

Desna ruka na srce se uglavnom koristi kao znak poštovanja, ali je i odraz velike patnje i boli. Međutim, u nekim situacijama, desna ruka se stavlja na srce i kako bi se iskazala velika zahvalnost i privrženost nekome, kao i saučešće i vernost, ali i divljenje.

Proslavio je ovu formu, ali je bio nezadovoljan u šta se to pretvorilo.

Britanski reditelj preminuo je u 81. godini.

Priznati britanski dokumentarista, ali i čovek prozvan „ocem rijaliti TV-a“ umro je za vikend nakon duge borbe s demencijom.

Pol Votson najpoznatiji je po nizu dokumentaraca, među kojima su „Porodica“, „Silvanija Voters“ i „Malkolm i Barbara“, a sin reditelja Danijel Votson podsetio je kako je njegov otac „putovao svetom, upoznajući ogroman broj ljudi i prikupljajući priče svojom kamerom“.

– Svojim dokumentarcima otvorio je prozore za pogled u živote često zanemarenih ljude, koje je sretao. A takve priče nam danas nedostaju. Gde god da je sada, siguran sam da će imati istu, neiscrpnu fascinaciju u svom okruženju i onima koji ih nastanjuju.

Pol Votson je rođen u Londonu, a karijeru je započeo šezdesetih godina na britanskom javnom servisu BBC. Iza njega je ostalo na stotine filmova, kao i brojne nagrade, među kojima su Bafta, priznanje Kraljevskog televizijskog društva, Priks Evropa…

Nametnuo se dokumentarnim serijalom „Family“ (Porodica), koji je 1974. godine uradio za BBC One. Taj dokumentarac smatra se prekretnicom, odnosno jednim od prvih televizijskih eksperimenata znanih kao „muva na zidu“, koji će utrti put rijaliti programima. Tim dokumentarcem o porodici Vilkins iz Redinga, koji je producirao, izazvao je pometnju, pa i kontroverze jer je na više nego iskren način dočarao život radničke klase.

– Ljudi iz radničke klase nisu do tada nikada bili na tako direktan način predstavljani na televiziji – rekao je jednom Votson.

A u tom serijalu šestočlanu porodicu Vilkins pratio je iz dana u dan, sve njihove uspone i padove, da bi sve kulminiralo udajom jedne od ćerki, koju su zbog nenadane popularnosti serijala, pratili i paparaci.

– Tokom emitovanja dobijali smo onoliko odvratnih pisama pripadnika srednje klase u kojima su protestovali, pitali nas kako se samo usuđujemo da javno „pokažemo“ te ljude… Evo Vilkinsovih, koji žive neuslovno, a čak uče dete kako da prevarom da dođe do bodova za dobijanje stana. Takve stvari nikada nisu viđene na jednom mejnstrim TV kanalu do tada – pričao je Votson.

No, dokumentarac koji je, takođe za BBC One, uradio 1992. godine, „Sylvania Waters“ (Silvanija Voters) smatra se prvim rijaliti šou programom u istoriji televizije. U tom dokumentarnom serijalu pratio je život australijske porodice iz predgrađa Sidneja. I opet je izazvao kontroverze, naročito kad je jedan od članova porodice otkrio da se suočavao s uznemiravanjem i maltretiranjem zbog dokumentaca.

Ogromnu pažnju, ali i kritike na sebe je Votson navukao kad je za britanski kanal ITV 2007. uradio film „Malcolm and Barbara: Love’s Farewell“. U filmu, koji je radio čak 11 godina, pratio je sredovečnog muškarca Malkolma Pointona, kojem je dijagnostikovana Alchajmerova bolesti. I kako bolest sve više uzima maha, odražava se to i na njegov brak. I pre nego što je film emitovan na televiziji, izazvao je negativne reakcije u britanskoj javnosti, zbog pogrešne pretpostavke da prikazuje i trenutak smrti glavnog junaka.

Votson je potpisao i dokumentarce „The Fishing Party“, „The Dinner Party“ i „Rain in My Heart“.

– Rijaliti televizija je prekršila sva pravila – i u tome nema ničeg lošeg… Impresionisti su to uradili, kubisti isto. To je priroda umetnosti. Pa, pogledajte mene. Kada sam došao na televiziju bio sam dosadan mladi levičar i umoran od onih koji su do tada pričali u kameru. Ali, pustili su me da snimim i da ljudi sami govore u svoje ime – priznao je 2006.

Međutim, kao „otac rijalitija“ uputio je kasnije, kako podseća „Gardijan„, oštre kritike na račun ovog TV formata:

– Rijaliti televizija se pretvorila u jeftinu, bazičnu stvar. Snishodljivi gadovi koji su stali iza nje, mislili su da javnost ne zna ništa o snimanju filmova, ali publika upija TV. Televizija je dragocena roba i jedan od velikih izuma 20. veka. Televizija vas može uvesti u svaki dom – smatrao je dokumentarista.

Ovenčan je 2008. Bafta nagradom za izuzetan doprinos industriji, uz obrazloženje da je „jedan od giganata dokumentarnog filma, koji je uradio niz nezaboravnih i često kontroverznih dokumentaraca, uvek težio inovacijama u formi i sadržaju i uvek u tom poduhvatu uspeo“.

Na snimku se vidi i policijski kombi, ali napadači su neometano ušli natrag u svoj auto i nastavili vožnju u suprotnom smeru.

Na dan kada se u Vukovaru održala Kolona sećanja, napadnuti su studenti koji su se pokraj Nuštra vozili u automobilu srpskih registracija. Portal Novosti je objavio snimak na kom se vidi kako četvorica mladića izlaze iz automobila vukovarskih registarskih oznaka, viču i nasrću rukama i nogama na automobil somborske registracije, prenosi Jutarnji.hr.

Incident se dogodio 18. novembra oko 10 ujutro, na izlazu iz Nuštra. Novosti pišu da se sve dogodilo u prisustvu policije, ali napadači nisu dobili nikakvu prijavu.

Svedok je za Novosti ispričao da je vozeći se u automobilu u koloni u suprotnoj traci vidio Audi vukovarskih registracija, iz kojeg su dvojica mladića virili sa zadnjeg sedišta. Naglo su promenili smer i ubacili se u drugu traku u kojoj je bio automobil iz Sombora.

– Auto koji je išao u suprotnoj traci se morao pomaknuti na stajalište za autobus. Da nije, dogodio bi se frontalni sudar. Ubacili su se ispred mene, a iza vozila sa srpskim registarskim oznakama. Tad su počeli s gestikulacijom, trubljenjem i nabijanjem na to vozilo, dali su im do znanja da stanu. Onda sam shvatio da nešto nije kako treba, kako zbog dana koji se obilježavao tako i srpske registracije. Zato sam iz predostrožnosti upalio kameru na mobitelu. Tamo se vidi da su psovali, lupali na auto i otkinuli retrovizor. Na snimku se vidi i da jedan od njih nosi crnu majicu s grbom HOS-a – ispričao je očevidac.

Na snimku se vidi i policijski kombi, ali napadači su neometano ušli natrag u svoj auto i nastavili vožnju u suprotnom smeru.

– Policijski kombi je bio pored, čak i jedan policijski auto, dva policajca su gledala u to. Napadači su seli u auto i otišli, a policajci stoje i gledaju. Nikome to ništa nije bilo čudno. Rekao sam policajcu da je nebitno ko sam ja i koje su tablice na mom autu, ali dozvoliti da netko nekoga tako brutalno napadne i da se ne reagira na to, zaista je sramotno – ispričao je svedok.

Napadnuti su rekli da su odustali od gonjenja i privatne tužbe jer se ne žele izlagati u javnosti.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu tragaju za muškarcem zbog postojanja osnova sumnje da je na području Beograda izvršio krivično delo razbojništvo.

Molimo građane da, ukoliko ga prepoznaju sa fotografije ili imaju informacije o njegovom kretanju, obaveste policiju na broj telefona 011/279-74-64 ili 066/8898- 246.

Pre nekoliko godina niko nije mislio da je moguće. Zapravo, niko nije ni razmišljao o tome, jer to nije postojalo kao realna opcija.

Kada je Novak Đoković prestigao Rodžera Federera, tadašnjeg rekordera i započeo 311. nedelju na vrhu ATP liste, mnogi to nisu uzeli kao relevantan podatak o njegovoj dominaciji.

Odjednom se našao u konkurenciji najboljih ženskih teniserki, a kada je konačno prestigao i Štefi Graf koja je 377 sedmica provela na vrhu, barem kada je ovaj segment u pitanju, ponestalo je argumenata onih koji ga ne vole.

Najbolji teniser svih vremena u ponedeljak je započeo 400. nedelju na prvom mestu ATP liste!

To je još jedan rekord koji je postavio, a koji će dugo, možda i zauvek, ostati netaknut.

Kada se sve sabere, duže od 7,5 godina je Srbin proveo na teniskom tronu, a put od prvog do 2.794. dana bio je psihički i fizički naporan. Toliko da niko drugi ne bi mogao da ga izdrži.

Deluje da je podjednako teško izdvojiti momente koji su obeležili period od trenutka kada je prvi put stigao na prvo mesto, pa do danas.

Ovo je naš pokušaj:

1. Prva titula na Vimbldonu (2011.)

Pobedom nad Žoom Vilfredom Congom u polufinalu VImbldona Novak je prvi put u karijeri obezbedio odlazak na prvo mesto, a za rivala u finalnom meču u Londonu imao je Rafaela Nadala.

U tom trenutku Novak je na najvećim turnirima imao dve titule sa Australijan opena. Ali, kako je sam Đoković isticao, pehar sa Vimbldona je ono o čemu je maštao kada je učio prve teniske korake.

Đoković je do pobede stigao u četiri seta (6:4, 6:1, 1:6, 6:3) u meču koji je trajao dva sata i 28 minuta. Nakon što je Španac izbacio poslednji bekhend u aut, Novak je bacio reket i pao na teren, a nakon pozdrava na mreži, prekrstio se i započeo tradiciju – isprobao je ukus vimbldonske trave.

2. Čudesni forhend i “suze” Federera (2011.)

Đoković je iste godine stigao i do prvog pehara na US openu, a put do titule bio je izuzetno težak.

Novak je u finalu pobedio Nadala u četiri seta, ali ono što je uradio u polufinalu, još uvek se pamti i prepričava. Srbin se suočio sa dve meč lopte u duelu protiv Rodžera Federera. Švajcarac je pri rezultatu 2:2 u setovima i 5:3 u petom delu igre imao 40:15 na svom servisu.

Novak je tada raspalio forhend i došao do direktnog poena iz riterna. Spasio je potom i drugu meč loptu, pošto se loptica nakon udarca njegovog rivala od mreže odbila u aut, uspeo je i da napravi brejk, a šokirani Federer do kraja meča nije mogao da osvoji nijedan gem.

– Pogodio je jedan udarac i cela stvar se promenila. Način na koji je vratio to… Izgubiti protiv takvog igrača je veoma razočaravajuće, osećao sam da je psihički bio van meča. Prošao mu je srećan udarac na kraju… Teško mi je da razumem kako možede ta odigrate takav udarac na meč lopti, ali vidite, možda on to radi već 20 godina pa je za njega to normalno – poručio je razočarani Federer posle meča.

3. Najduže i najbolje finale u istoriji grend slema (2012.)

Tada je već bilo jasno da će Australijan open biti njegov turnir, a Melburn njegov grad… U finalu je te godine Đoković igrao protiv Nadala, a taj meč ostaće upamćen kao jedan od najboljih svih vremena.

Ono što je činjenica – u pitanju je najduže grend slem finale ikada, a nakon 5 sati i 53 minuta Novak je stigao do pobede 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5:7), 7:5.

Nakon meča je viđena legendarna scena kada dvojica tenisera nisu mogla da stoje na svečanoj ceremoniji dodele pehara.

4. Nadrealnih 11 titula (2015.)

Demonstrirao je silu Novak i brutalno dominirao te godine. Osvojio je čak 11 titula, uključujući tri grend slema i šest masters turnira, kao i završni turnir.

Australijan open, Indijan Vels, Majami, Monte Karlo, Rim, Vimbldon, US open, Peking, Šangaj, Pariz, ATP finale London.

Pored toga igrao je u finalu Dubaija, Rolan Garosa, Montreala i Sinsinatija. Imao je 82 pobede i šest poraza.

5. Povreda i operacija lakta (2017/18)

Pao je Đoković na 22 mesto zbog pauze koju je morao da napravi. Dugo se mučio sa bolovima u laktu desne ruke, pokušao je da igra sa njima, ali na kraju je odlučio da napravi pauzu.

Na leto 2017. odlučio je da završi sezonu i pokuša da se oporavi prirodnim putem, bez operacije.

Međutim, u februaru 2018. godine, potvrdio je da je ipak išao “pod nož”.

– Nedostajalo mi je da se nadmećem, to je stvarno u mojoj krvi i morao sam da pokušam na Australijan openu. U svakom slučaju, s mojim timom sam se složio da ću pokušati različite metoda nakon što završim u Australiji, i pre nekoliko dana sam prihvatio da napravim malu medicinsku intervenciju na mom laktu. Izgleda da sam na dobrom putu do potpunog oporavka. Uvek sam se brinuo o svom telu i tražio najprirodnije načine za lečenje, a moje telo me je nagradilo sa nekoliko neverovatnih godina na turu – rekao je tada Đoković.

Pao je u junu 2018. godine na 22. mesto, ali je brzo uspeo da se vrati u Top 10, a već početkom novembra ponovo je bio prvi na svetu.

6. Opet Federer i meč lopte… (2019)

Ovaj put su igrali finale Vimbldona, a rezultat je u petom setu bio 8:7. Federer je servirao i stigao do 40:15, nakon čega je praktično čitav stadion skočio.

Švajcarac je nakon Novakovog riterna izbacio lopticu u aut, a onda nova majstorija Srbina. Izašao je Rodžer na mrežu, ali se na osnovnu liniju vratio pognute glave nakon sjajnog forhenda Đokovića.

Ni tada Federer nije izdržao nalet rivala koji je vratio brejk, stigao do 8:8, a peti set, odnosno meč je završio u taj-brejku.

Posle 4 sata i 57 minuta igre rezultat je bio 7:6(7:5), 1:6, 7:6(7:4), 4:6, 13:12(7:3).

7. Zlatni masters… drugi put (2020.)

U avgustu 2020. godine titulom na Sinsinatiju, Novak je postao prvi teniser u istoriji koji je osvojio svaki masters turnir barem dva puta.

U finalu je posle preokreta pobedio Miloša Raonića rezultatom 1:6, 6:3, 6:4.

Prvi put je zlatni masters postigao 2018. godine.

8. Diskvalifikacija na US openu (2020.)

Trenutak kada sudije govore Novaku da je diskvalifikovan zauvek će ostati upamćen u svetu tenisa. Đoković je u četvrtom kolu grend slema u Njujorku igrao protiv Pabla Karenja Buste.

Španac je u završnici prvog seta napravio brejk za 6:5, a dok je išao prema stolici, Đoković je izvadio lopticu iz džepa, udario je nerazmišljajući gde ona može da završi i pogodio je linijsku sudiju.

Žena je pala i uhvatila se za vrat, a nakon nekoliko minuta većanja doneta je odluka da Đoković bude diskvalifikovan.

9. Povratak u zemlju koja ga je “izdala” (2022 – 2023)

Zbog odluke da ne primi vakcinu protiv korona virusa, Đoković je propustio veliki broj turnira, ali je smatrao da je stekao uslove da dođe u Australiju u januaru 2022. godine i zaigra na Australijan openu. Od prvog trenutka kada je sleteo u Melburn došlo je do problema.

Ubrzo je Novak praktično zatvoren u hotel u blizini aerodroma, zajedno sa brojnim emigrantima, a nakon odlaska na sud dobio je dozvolu da ostane u Australiji.

Ipak, tadašnji imigracioni ministar Aleks Houk odlučio je da iskoristi pravo i donese odluku o Novakovoj deportaciji. Nakon ponovnog odlaska na sud doneta je odluka da Srbinu ipak ne bude odobrena viza, nakon čega je on deportovan.

Vratio se 2023. u zemlju u kojoj je ostvario puno uspeha, stigao je još jednom do vrha, osvojio je Australijan open po 10. put, a nakon meča se popeo na tribine u ložu u kojoj se nalazila njegova porodica, legao je na pod i plakao kao nikada ranije.

10. Nema više rekorda (2023)

Prestigao je Đoković Rafaela Nadala po broju osvojenih grend slemova. Sada ih ima 24, Španac 22, a Federer 20.

Postao je titulom na Rolan Garosu i jedini teniser u istoriji koji je svaki grend slem osvojio barem tri puta.

Takođe, oborio je ove godine i rekord Štefi Graf po broju nedelja na prvom mestu.

Gotovo i da nema više rekorda koje bi Đoković mogao da obori…

U Zadru je jutros u sat vremena palo preko 50 litara kiše na metru kvadratnom!

Kiša je padala tokom noći, ali od 7 do 8.15 sati izlila se najveća količina, preko 50 litara po metru kvadratnom. Tolika količina kiše ne padne ni u mesec dana – kazala je Ana Vidović, meteorolog. Zbog obilnih padavina morali su da se sprovedu vanredna merenja, a preciznije podatke znaće posle podneva, piše Zadarski.hr.

Pljusak koji je u utorak ujutro potopio Zadar na više je mesta u gradu stvorio probleme u saobraćaju. Poplavljene su brojne ulice.

Zbog ekstremne količine kiše koja je pogodila Zadar i širu okolinu, a zbog čega nije bilo moguće da odvodna infrastruktura prihvati ovoliku količinu vode, vodena bujica prodrla je u zatvoreno bazensko plivalište na Višnjiku, potvrdili su iz sportskog centra.

Sportski centar Višnjik zatražio je pomoć Javne vatrogasne stanice Zadar, a osoblje bazena, uz pomoć korisnika koji su se zatekli na plivalištu, preduzelo je sve moguće da se umanji šteta, te se radi na tome da se bazenska infrastruktura zaštiti u najvećoj mogućoj meri.

– Zbog navedenog, molimo sve korisnike za razumevanje, a ceo objekat će do daljeg biti zatvoren. Čim budu ostvareni svi uslovi za ponovno otvaranje javnost će o tome biti obaveštena – najavili su iz gradske ustanove, prenosi Slobodna Dalmacija.

Gradski većnik Mate Lukić objavio je na svom Fejsbuk profilu snimak na kojem se vidi šta mu se jutros dogodilo na nedavno renoviranoj raskrsnici Puta Biliga i Hrvatskog sabora.

Lukića je, kao i mnoge građane, pogodilo jutrošnje nevreme. Gradski većnik tvrdi da ga je u saobraćaju iznenada zahvatila velika vodena bujica, a da se put iznenada našao u dubokoj vodi, pa tako i Lukićev automobil.

– Kako se ovo moglo dogoditi? Ovo je nova raskrsnica! Ovo je neverovatno! Najgore od svega, vozio sam dete u autu! Da li je neko čistio šahtove u gradu?! Svaka čast izvođačima, ironično je rekao Lukić, čiji je automobil potpuno uništen, prenosi Zadarski.hr koji je objavio još nekoliko video zapisa na kojima se vide “ulice koje liče na kanale u Veneciji”.

Podsetimo, tokokom noći Hrvatsku je pogodila jaka grmljavina, a neki su prijavili čak i podrhtavanje tla.

Za jedan deo Hrvatske se u utorak upalio i narandžasti meteoalarm, a jedan deo je i crvenim alarmom za izuzetno opasno vreme. Iz HAK-a upozoravaju vozače na klizave puteve.

U Hrvatskoj je vreme još uvek relativno toplije za ovo doba godine, no sve bliže je i prvo osetnije zahlađenje ove jeseni.

Teška noć za Zagreb

Inače, stigla je najavljivana promena vremena koja je donela vrlo neugodnu grmljavinu po noći, koja mnogima nije dala da spavaju, piše Index.hr.

EMSC je čak objavio kako su neki očevici prijavili podrhtavanje tla na području Zagreba, ali seizmička aktivnost kasnije ipak nije potvrđena.

“Kakvi su ovo udari vetra?”, “Ova grmljavina je baš lepo potresla sve”, “Probudila me jaka grmljavina”, “Kakva je ovo apokalipsa“, “Pomislio da je zaratilo koliko tutnji”, samo su neki od brojnih komentara na društvenim mrežama koje su korisnici pisali u gluvo doba noći, između ponedeljka i utorka.

Neki korisnici na X-u pisali su kako im se prozori tresu: “Mislila sam da su bacili bombu”.

– Ova grmljavina je nešto najgore u Zagrebu – glasi još je jedan komentar.

U Hrvatskoj će u utorak biti pretežno oblačno s kišom, mestimično obilnom, a na Jadranu i područjima uz njega lokalno izraženim pljuskovima s grmljavinom, dok su u najvišem predelima mogući susnežica i sneg, prognoza je za danas Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ).

Poslepodne će na severnom Jadranu i severu zemlje kiša prestati.

Vetar će biti slab do umeren severoistočni, ponegde na udare i jak. Na Jadranu umereno i jako, lokalno i olujno jugo i jugozapadni, zatim bura, najpre na severnom delu, a poslepodne i u Dalmaciji, tokom večeri u jačanju.

Temperatura u unutrašnjosti uglavnom od 5 do 10, a na Jadranu između 12 i 18 stepeni.

Kao što je zdravlje za svakog čoveka tako je i bolest…”

Voditeljka Dnevnika na RTS-u, Ivona Pantelić svojevremeno je vodila tešku bitku za život iz koje je izašla kao pobednik, a svoje iskustvo sa podmuklom bolesti podelila je javno.

Njoj je dijagnostikovan rak, a svoju bolest uspela je da pobedi vedrim duhom i uz podršku najbližih, dok joj je ćerka Maša bila najveći oslonac.

Foto: Instagram/printscreen/ivonapantelic

Ivona Panteli’ je svojom pričom motivisala mnoge žene koje vode istu bitku.

– Meni je bilo mnogo lakše kada sam otvoreno pričala o svemu. Generalno polazim od toga da se ništa ne može sakriti i uvek kada se nešto tako sazna bolje je da sama kažem. Tada se osećam rasterećenije i bude meni lakše, a ljudi se suočavaju sa tim kako istinu moraju da prihvate. Druga strana jeste možda i taj humani deo. Ja ne mislim da sam neki humanitarac, ali ima jedan momenat kada sam pomislila: “Ako sam ja osoba u medijima, značiće da ljudi čuju od mene i moju priču”. Lakše će im biti, pogotovo osobama koje trebaju da prođu kroz to kroz šta sam prošla i ja. Meni je drago što su mi se masovno javljale žene i pisale mi da bi podelile sa mnom priču o svojoj bolesti – započela je svoju ispovest Ivona i istakla da bolest mora da se prihvati.

– Kada sam se ja spremala za lečenje, moja drugarica koja je takođe prošla kroz sve ovo, dovodila je svoje prijateljice koje su prošle kroz ovu bolest i pričale mi kako je bilo.Tako sam i ja imala volju, snagu i potrebu da iskustvo kroz šta sam prošla ispričam ženama i da im poručim da ne treba toliko da se plaše već da je to jedan proces u kome moraju da budu istrajne. Kao što je zdravlje za svakog čoveka tako je i bolest. To mora da se prihvati i kroz to mora da se prođe – rekla je voditeljka koja se, uprkos svemu, trudila da ne opterećuje ćerku

Ona je istakla da je krila bolest jer se plašila sažaljenja okoline.

– Kćerka Maša je meni bila veliki oslonac, ali ja ipak nisam želela da je previše opterećujem mojom pričom. Čovek prvo sa sobom mora da reši sva ta pitanja, da bi išao dalje, jer nikakva druga osoba ne može nešto specijalno da pomogne. Može rečima, toplinom i zagrljajem, ali osoba mora sama sa sobom da bude dobro, da se pomiri sa nekim stvarima, da reši i odluči. Ako je osoba dobro sa sobom, biće i sa okolinom. Inače, u najgorim trenucima sam iščitavala literaturu i shvatila da sam kriva što se nisam kontrolisala na vreme, jer sam bolest mogla i ranije da otkrijem. Ali onda sam sebi rekla da je ova bolest izlečiva i da moram da se uhvatim u koštac sa njom. Sebi sam govorila da ću proći kroz jedan crni tunel ali i da se nadam da na kraju stoji svetlost. Shvatila sam da moram da prođem kroz proces operacije i lečenja koji traje godinu i po do dve, ali da ću posle toga da budem zdrava žena. Ta misao me je vodila, ali i snaga što imam kćerku, roditelje i sestru kojima sam još potrebna. Mnogo sam radila i imala sam malo dana odsustva sa posla, što mi je mnogo pomoglo. U početku nisam želela da to ljudi znaju oko mene jer sam se plašila sažaljenja, ali jako brzo me je i to prošlo. Kada sam shvatila da imam snage da kroz sve prođem, da ću ići na lečenje i da ću slušati savete doktora, onda je i taj strah od sažaljenja prošao – rekla je voditeljka.

Povređeni su prebačeni u obližnju bolnicu.

Četiri osobe su povređene u pucnjavi u prodavnici Volmart u Biverkriku u Ohaju u ponedeljak uveče.

Svedoci su rekli da je čovek otvorio vatru iz jurišne puške.

Povređeni su prebačeni u obližnju bolnicu.

Policija je saopštila da je navodni strelac pronađen mrtav i da se sumnja da se ubio.

Policija Biverkrika saopštila je da je reagovala na pucnjavu i da više nema pretnji po bezbednost, preneo je Rojters. Biverkrik je grad sa oko 46.000 stanovnika, a nalazi se istočno od Dejtona.