Month: November 2023

Sledi borba za finale Dejvis Kupa.

Srpski teniser Novak Đoković izjavio je nakon plasmana u polufinale Dejvis kupa, da će se selekcija Srbije boriti i dati sve od sebe na terenu protiv Italije. 

Đoković je pobedio Britanca Kamerona Norija sa 2:0 (6:4, 6:4) u drugom meču četvrtfinala Dejvis kupa i obezbedio Srbiji plasman u polufinale.

– Sjajan meč. Igrati za svoju zemlju je uvek najveće zadovoljstvo i motivacija. Dobro sam počeo, servirao veoma dobro kada je bilo potrebno. Nori je podizao nivo igre, servirao veoma lepo, bilo je teško igrati protiv levorukog tenisera, nisam igrao protiv mnogo njih u poslednje vreme, sve u svemu, sjajno je ispalo”, izjavio je Đoković.

Dodaje da je njegov sledeći protivnik Janik Siner, jedan od najboljih igrača na svetu.

– Italija je sjajna ekipa, borićemo se i ostaviti sve od sebe na terenu. Mnogo znači taj dan odmora. Videćemo ko će igrati, imamo mnogo različitih opcija – zaključio je Đoković.

Srbija i Italija će na teren izaći u subotu od 12.00, kada bi trebalo da počne prvi meč, prema zvaničnom rasporedu na sajtu Dejvis kupa.

Maja Marinković od ulaska u rijaliti stalno pominje svog bivšeg dečka Filipa Cara. Sada se i on oglasio za domaće medije i rekao da ga stanje u rijalitiju ne zanima i ne dotiče.

Bivši učesnik rijlaitija “Zadruga” Filip Car, oglasio se u medijima i stavio tačku na priče o njemu i Maji Marinković. Zadrugarka ga je od ulaska u “Elitu” spomenula bezbroj puta usled čega je on stavio tačku na sve spekulacije. 

Bio je kratak i jasan i priznao šta mu je trenutno jedino bitno u životu. 

Takođe, Marinkovićeva veoma često je tokom tih sukoba umela da istakne da je Janjuš zapravo jedan od glavnih krivaca što njena i Careva veza nije uspela, te i da nije bilo njega, da bi oni možda čak i dan danas bili zajedno.

– Sve što šalju meni i Aleksandri izbegavamo da gledamo, znate da je ona trudna i zbog toga izbegavamo sve stvari koje nam donose stres, nikoga ne shvatamo ozbiljno u rijalitiju, niti ih gledam, niti me zanimaju – započeo je Filip.

Psi laju karavani prolaze i to je to – istakao je Car.

Podsetimo, on većinu vremena provodi sa Aleksandrom Nikolić sa kojom čeka bebu. Njih dvoje uživaju u velikoj ljubavi, a neretko se pohvale i na društvenim mrežama. Njihov odnos cveta i nikad nije bio jači, pa su usled toga odlučili da se povuku iz javnosti kako bi Aleks trudnoća prošla u miru. 

Srbiju tokom vikenda očekuje jače zahlađenje, nalik zimskom. Očekuju se i obilnije padavine, naročito u petak uveče, u noći ka petku i u subotu.

Srbiju će već tokom petka zahvatiti jače naoblačenje. Kiša se sredinom dana očekuje u severnim, posle podne i uveče i u ostalim predelima Srbije. Posle podne i uveče očekuje se inteziviranje padavina i one će tokom večeri i noći biti najobilnije u centralnim i zapadnim predelima Srbije. One će biti u obliku kiše, a na planinama iznad 1.200 metara u obliku snega, uz spuštanje snežne granice tokom noći na 800 metara, a do subote ujutro na 500 metara nadmorske visine.

U subotu sledi jače zahlađenje, pa će kiša i u nižim zapadnim, južnim i jugoistočnim predelima preći u susnežicu i sneg. Istovremeno, kiša će u Vojvodini prestati, a do kraja dana i večeri i u ostalim predelima severne Srbije i šireg područja Beograda.

Očekuje se do 20, lokalno i do 30 cm snega

U subotu obilnije padavine u obliku kiše i snega očekuju se ujutro i pre podne u jugozapadnim i južnim predelima Srbije, a posle podne na jugoistoku Srbije i ponegde na istoku.U brdsko-planinskim predelima očekuje se da tokom subote padne od 10 do 30 cm snega, najviše na jugu i jugozapadu Srbije, a u nižim predelima od 5 do 15 cm, u nižim predelima na jugu i jugozapadu do 20 cm.

Kada je reč o količini padavina od petka posle podne do subote uveče očekuje se da padne od 20 do 40 mm, u centralnim predelima i do 50 po kvadratnom metru, u južnim i jugozapadnim predelima i do 60 mm. Dakle, ponegde će za 30 sati da padnu padavine koliko u proseku za ceo novembar.

U subotu uveče kiša će ponegde i u nižim centralnim predelima preći u sneg, uz manje formiranje snežnog pokrivača.

Osim što će sneg zavejati brdsko-planinske predele, sneg će zabeleti i šire područja Užica, Kosjerića, Požege, Bajine Bašte, Ivanjice, Novog Pazara, Kosova i Metohije, Kuršumlije, Vranja, Pirota, Leskovca, a kasnije bi manji snežni pokrivač mogao da se formira i na širem području Niša, Kruševca, Kraljeva, Bora, Majdanpeka, pa čak i šireg područja Kragujevca.

Kada je reč o Beogradu, u subotu se očekuje kiša, a tokom večeri padavine će prestati. Zbog zahlađenja sneg u Beogradu bi mogao da padne u južnom obodu Beograda i to na Avali i Kosmaju, ali padavine bi potpuno prestale do večeri.

Jutarnja temperatura u subotu biće od 2°C na jugu do 6°C na severu Srbije, na istoku Srbije do 8°C, u Beogradu oko 5°C. Tokom dana temperatura će biti u padu i kretaće se od 0 do 4°C, na planinama od -10 do -4°C.

U subotu će u Srbiji duvati veoma jak severozapadni vetar, povremeno i sa olujnim udarima, pa se u brdsko-planinskim predelima očekuju vejavica i mećava. Prema vremenskoj prognozi, u nedelju se širom Srbije očekuju kratkotrajne i pljuskovite padavine u obliku snega, ali se ne očekuju obilnije padavine.

Maksimalna temperatura biće od 0°C na jugu do 5°C na severu i istoku Srbije. Smirivavnje vremena očeluje se do nedelje uveče.

Životni put glumca Žarka Lauševića drastično je promenjen posle tragičnog događaja koji se odigrao u noći između 30. i 31. jula 1993.

Te večeri Žarko je posle sukoba, usmrtio dva mladića, Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (21) i ranio Andriju Kažića u podgoričkom kafiću “Epl”.

Osuđen je na 13 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva. Ta je presuda, nakon žalbi, potvrđena 1994. godine. Kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu.

Nakon ukidanja presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998. godine, kojim je predsedavala sudija Svetlana Vujanović, izrečena mu je kazna od 4 godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane.

Budući da je u tom trenutku već izdržao 4,5 godine, pušten je na slobodu. Ubrzo nakon toga je napustio zemlju i nastanio se u Njujorku, u SAD.

Vrhovni sud Crne Gore je, po žalbi tužioca 30. marta 2001. godine, tu odluku o kazni preinačio i izrekao kaznu od 13 godina zatvora.

Dana 3. jula 2009. godine, saopšteno je da je Laušević uhapšen u Sjedinjenim Američkim Državama zbog boravka u SAD bez vize i da se razmatra njegova ekstradicija Srbiji po međunarodnoj poternici koja je raspisana 2002. godine na zahtev Trećeg opštinskog suda u Beogradu.

Dana 14. septembra 2009. godine, sud u Njujorku doneo je odluku o ukidanju pritvora Lauševiću. Predsednik Republike Srbije Boris Tadić pomilovao ga je 29. decembra 2011, na osnovu Protokola između Srbije i Crne Gore (Žarko je bio srpski državljanin).

Lauševića je pred crnogorskim sudovima branio Toma Fila, jedan od najpoznatijih advokata sa ovih prostora. Njih dvojica imali su posebnu vezu, a u arhuivu Borbe pronađeno je Žarkovo pismo Fili, koje mu je napisao 1996. godine.

Pismo vam prenosimo u celosti:

Dragi moj verni Tomo,

Prolaze mimo nas neki rokovi, žalbe, paragrafi, slova zakona. Šta to beše sve? Komore, Justicija, Hipokrat. Koga briga za sve to? Prolaze neki meseci, godine, “život mu je lako prolazio i prošao” , veli Crnjanski.

Samo se goji fascikla sa nekim beslovesnim papirima koji stvaraju privid. Eppur si muove? Ne, sve stoji u ovom mestu i u ovoj glavi, koja je samo tačka, centar oko koje se onaj besmileni krug samo ponavlja. E, pa dobro.

Ja više neću u taj krug. Vodaće me kao ćopavo magare što okreće dolap, ali neću više u tu arenu. Neću – svojevoljno. Teraće me bičem, znam, kad god zastanem, ali onako bodro, nadećno, ozbiljno, zadubljeno u ZKP – ne više. Uradiću sve ne bih li, inatno, zdrav ostao, ali sa pravom se više zamlaćivati neću.

Iz istog ubeđenja da ono što predstoji, kao ni ovo što se upravo dešava – nema nikakvu zakonsku opravdanost, ne želim da dalje time okupiram bilo kog, ponajmanje tebe, dragi moj Tomo. Kao što vidiš, sva nastojanja da se uzakoni naš postupak padaju u vodu pred voljom neke nepojmljive sile. Reći ćeš: “Pobeđujemo, ipak, sine!” Ne. Presudiće mi, prvostepeno, na proleće 1997, i slično ranijoj presudi.

Drugostepeno će zasjesti na proleće 1998, možda i ukinuti i… dokle tako? To se ne može “pobjedom” zvati. Operacija uspela pacijent “overdoziran” sa redovnim vanrednim lekovima – ispustio dušu. Ja da se “navlačim” na “lekove”, više neću. Neću da blenem više u kalendar, prateći rokove, crtajući nove petoletke, ne znajući da je baš tog dana sudijama snaha dobila male boginje i da po tome nekom članu sudija ima pravo… Baš me briga.

Advokat, vrhunski, a Toma Fila, pre svih, kao najeminentniji u ovoj zemlji je bio i izraz visokog respekta prema sudu koji zaseda. Ne i u Crnoj Gori! Nažalost. To si navikao da se srećeš u sudnici sa sudijama, a ovo su VLASNICI PRAVA. Sud je jedno, mala privreda drugo, zar ne? Koliko u takvim odnosima može biti ravnopravnosti i objektivnosti, nećemo više trošiti reči.

Povlačim se. Šta god sam u životu radio, radio sam to celim bićem, svakim damarom svojim. Tako i ovog puta. Povlačim se sav. Ukoliko me ljudi ne shvate ozbiljno, samoizdavaću se u sedmom paviljonu.

Ako i tada budu insistirali da me vide, da mi pišu, da im pišem, ti znaš da ću i od toga umeti da se odbranim. Nadam se da niko neće proveravati koliko sam daleko spreman da idem, odlazeći od spoljnjeg, svega spoljnjeg. Spreman sam. Vrlo. Prešao sam onu crtu kad se čovek izmiri sa najznačajnijim i kad sve dobije druge vrednosti.

Znaš da nisam pragmatik nikad umeo da budem. Ničeg utilitarnog nema u mojoj odluci. Jednostavno, dosta mi je svega. Valjda je to “postignuta” svrha kažnjavanja.

Ogadilo mi se “nemam osnova”, “pravilno zaključuje prvostepeni sud…” Ne mogu više. Hoću drugim stvarima da se bavim. Pravo je perverzno. Naše pravo i njegova primena. Cinična. “Ne samo oštećene porodice već i šira javnost”. Jesu li sproveli anketu?

Niko me u Crnoj Gori više neće braniti. Ne, ni Tale, ni Guberina… Niko. Suviše ti verujem, a još više volim i poštujem da bih dozvolio da te neko zameni. Da govori tvoje rečenice, jer si im već sve kazao. Dalje – nema.

Neka Herostrat Radović, po želji i preporuci oštećenih odredi službenog advokata.

Zašto ću ćutati pred sudom i zašto ne želim da budeš tamo sa mnom?

Našim pristajanjem (mojim govorenjem i tvojim prisustvom) valorizujemo Viši sud kao regularan, dajemo kredibilitet postupku, za koji već sad znamo da se odvija s kršenjem zakona.

Reci, hajde zajedno da kažemo da nećemo pred Sud, na čije ćemo greške i povrede zakona, učinjene u septembru, avgustu 1996. moći izgleda da se žalimo 1999. godine.

Reci bilo šta, molim te, samo ne daj da se moja odluka skandalizuje i proglasi za naš raskid. Ne dozvoli da se oveseli veseli Danilović. Kaži šta god hoćeš, da sam sasvim poludeo, samo ne da sam ti ukinuo punomoćje, jer to i neću. Ukidam tebi i sebi pravo na odbranu pred TIM sudom.

Zašto nikog, pa ni najbliže, neću više da viđam?

Dugo, predugo lažem da sam u redu, da mi je dobro u zatvoru. Lažem, Tomo. A znaš koji sam fakultet završio. Povjerovali su mi. Kolege su “oduševljene kako pišem”; “nismo znali, on i slika”,”Ej, da mi je tvoja linija”. Super. Neka se oduševljavaju i dalje i neka muški izdrže do nekog kraja moju nepravdu. Samo se više nećemo viđati.

Porodica? Deca su prirodno već vidljivo omrzela ovaj ambijent u posetnoj sali, vjerovatno i dolaske.

Pitam se kad će početi i oca. (I to je jedna svrha kažnjavanja, zar ne?).

Ne mogu više da gledam majčinu suzdržanu muku (tri puta je dolazila, na po sat vremena) kad prešavši 1000km, gleda molećivo hoće li se neka uniforma smilovati da udeli dodatnih 10 minuta.

Svoju neizvestnost ne želim više da tovarim na tuđa leđa.

Hoću sam.

Svima ću pojedinačno ovo objasniti… I Upravi. Moraće da prihvate moju odluku.

Dragi moj najverniji Tomo,

Znam koliki si borac. Znam koliko si već učinio za mene. Nemoj da ti moje pismo zvuči kao retorika nezahvalnika. Ja nikad neću moći da ti se odužim za sve ono što si već uradio za mene, propatio sa mnom… Ako ikada izađem i ako jednom uzmognem, pokušaću da ti se odužim (odvratna reč), pokušaću da ti objasnim koliko mi je, i sada dok ti ovo pišem, teško.

Zauvek tvoj sin Ž.L.

Rođenje deteta definitivno zna da donese puno radosti i sreće i to ne samo kod novopečenih roditelja, već i kod baka i deka, koji jedva čekaju da svoju ljubav podele sa novim članom porodice.

I dok se mnoge bake i deke raduju, jedna baka Mara ipak nesumnjivo zavidi takvim porodicama – jer je njoj ljubav prema trogodišnjoj unuci uskraćena i zabranjena.

Zbog loših odnosa sa sa snajom i delimično sinom, baka Mari je uskraćeno da daje ljubav svojoj trogodišnjoj unuci. Tužna, ali još uvek puna nade da će se porodični odnosi popraviti, uverena je da sve zavisi od njene snaje koja joj zamera što joj nije na svakodnevnoj usluzi.

Gospođa Mara u očaju je ispričala da je nesrećna, zbog čega joj se psihičko i fizičko zdravlje narušava od boli jer ne može da zagrli svoju unuku, koju je tako željno iščekivala i želela da što pre dođe na ovaj svet.

“Ja sam baka jedne trogodišnje unuke. Njena majka, a moja snaja, zamerila mi je što ne dolazim kod nje da kuvam, čistim i peglam. Još sam i dolazila prvih mesec dana nakon što se porodila, sve sam to radila i pomagala jer je tada zaista bilo potrebno”, objašnjava ona.

Međutim, potom je snaja htela da ona nastavi tim tempom.

“Želi da im budem sluškinja, a ne baka svojoj unuci. Ma šta reći, ionako mi nikad nije dopustila da budem nasamo s devojčicom. A kad dođu kod nas, nekako me ignoriše. Ja ih lepo dočekam s ručkom, sve su praznike kod mene provodili”, rekla je ona za portal “Moje vrijeme”

Unuka beži od bake

Takođe, smatra gospođa Mara, budući da se s unukom nije povezala, devojčica sada više i ne želi da bude s njom.

“Kad me vidi, počne da plače i beži. Ne želi ni kod dede, ni kod tetke. Ja sam zaista puno toga pokušala kako bih joj se približila. Plačem i srce mi se kida, ali pomaka nema. Volim je, to mi jedino unuče”, priča Mara.

Toliko je, objašnjava, bila srećna i Bogu zahvaljivala kad se mala unuka rodila, a sada se oseća nemoćno jer ne može biti s njom.

“Sin je stalno na terenu. Iskreno, malo se naš odnos s unukom popravi kad je sin dovede, tada se unuka malo i zaigra s nama. Želim napomenuti da me inače sva mala deca vole i dolaze kod mene. I svi mi govore da znam s decom, uostalom, mnoge sam u životu pričuvala – kad god je nekom trebalo”, naglašava ona.

Kako je objasnila, dok čuva tuđu decu, svoju jedinu unuku ne može i to je naviše boli.

“Ne mogu da je zagrlim i zna da mi bude jako loše zbog toga. Ipak, još uvek se nadam da ću je jednog dana moći bez problema da je grlim i čuvam. Ovako, samo sam jedna, stvarno tužna baka”, poverila se ranjenog srca gospođa Mara.

Otac pokojnog glumca Nebojše Glogovca prota Milovan Glogovac prisetio se poslednjih dana života svog prerano preminulog sina. Protojerej-stavrofor Milovan Glogovac otkrio je da je bolest pokojnog glumca Nebojše Glogovca toliko brzo napredovala, da ga je odnela za mesec dana.

– Nebojša je otišao za mesec dana. Za Novu godinu je osetio da nešto kašlje i nešto je napipao tvrdo na stomaku. I ja sam bio prisutan. Pozvao je lekara kod koga je ranije išao, koga je znao, Hercegovac je bio, pa su se družili da ga pita, a on je bio negde van Beograda i kaže: “Ja u sredu dolazim u Beograd, dođi kod mene, pa da vidim o čemu se radi” – priseća se otac preminulog glumca.

“Lekarka je rekla da je to izlečivo”

Kaže da su ga poslali na skener, koji je pokazao da nešto nije uredu.

– Poslali su ga na skener, gde se pokazalo da ima nešto sumnjivo i odmah je otišao u Nemačku sa prijateljem Tomom, kod lekarke. Ona je rekla da je to izlečivo, ali da nema potrebe da ostaje u Nemačkoj, da se tu troši, nego da se vrati u Beograd, jer ta terapija koju će koristiti u Beogradu, takvu terapiju bi svugde u svetu primio, druge nema. To je svugde isto. Primio je prvu terapiju i malo se oporavio. Posle te prve terapije na Kliničkom institutu trebalo je da primi i drugu terapiju – priseća se Milovan Glogovac.

“Kancer je metastazirao, pokušali su reanimaciju”

Milovan Glogovac otkrio je i kako su izgledali poslednji sati života Nebojše Glogovca.

– Noge su mu bile dosta natečene, stomak je bio natečan, to je bila metastaza na jetri, tako da je jetra bila ogromna. I primio je drugu terapiju taj dan, to je bio četvrtak i oporavio se negde oko 7 sati uveče. Šalio se sa ženom, supruga je bila stanovnik kod njega, ja sam bio to popodne i ja sam otišao kući, ona je ostala i šalili su se nešto na neki račun. Negde oko dva sata samo mu je pozlilo, došla je lekarka koja je u Pančevu bila dežurna, pokušala je reanimaciju, međutim nije uspela. To je bio petak i u subotu devetog je sahranjen – ispričao je Milovan Glogovac u emisiji “Oko magazin” na RTS-u.

– Jeste muka. Jeste žalost. Jeste bol, neprebol… Ali, kad i danas stižu reči odasvud: Nebojša se nikad i nigde nije obrukao, to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju. Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu, glasilo je kazivanje prote Milovana i neutešnog oca pokojnog glumca Nebojše Glogovca koje je dao pre, evo već sada, nepune tri godine.

– Voleo sam njegove uloge, pratio sam ga. Osluškivao pažljivo šta o njemu govore kolege, stručnjaci. I niko nije imao ružnu reč da kaže. Blagonaklonost i raspoloženje prema njegovoj dobroti, ako mogu tako da kažem, traju i danas, godinu i više od njegovog upokojenja, ispričao je prota za Novosti u martu 2019.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Svetog mučenika Minu i Svetog mučenika Stefana Dečanskog u narodu poznatog kao Mratindan.

U crkvenom kalendaru ovaj dan označen je podebljanim slovom.  

Stefan Dečanski, jedna je od najtragičnijih ličnosti u lozi Nemanjića. Između dvojice silnika, oca Milutina i sina Dušana, proveo je detinjstvo kao talac na dvoru kana Nogaja.

Kao mlad čovek oslepljen je, veruje se da je po naređenju oca, a potom je poslat u zatvor u Carigradu.

Prema crkvenom učenju, posle pet godina Sveti Nikola čudotvorno je vratio vid kralju Stefanu koji je odmah potom iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na našem tlu. Darovao je i veliku ikonu Bazilici Svetog Nikole u Bariju. Kao žrtva dvorskih spletki, ubijen je 1336. godine, a pretpostavlja se da je to učinio njegov sin.

Svetog Stefana Dečanskog mnoge porodice u Srbiji slave kao krsnu slavu, u narodu poznatiju kao Mratindan. Ime je dobila po Svetom Martinu koji se nekada proslavljao na ovaj dan.

Odlukom crkve na ovaj dan premeštena je slava posvećena srpskom kralju. Zavetni je dan svih koji boluju od očnih bolesti.

U narodu se i danas čuje izreka: “Sveti Mrata, sneg na vrata”, kojom je označen početak hladnog i snežnog perioda godine. Veruje se da se na Mratindan predskazuje kakva će zima biti. Ako je dan maglovit zima će biti promenljiva, a ako je vedar i sunčan, biće mraza.

Prema narodnom verovanju Sveti Mrata je zaštitnik vukova i danas ih saziva i određuje koliko ovaca kojem domaćinu smeju da pojedi tokom zime pa se na današnji dan ovce i stoka ne izvode iz torova i štala.

Na Mratindan ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna niti se šta pere, a ne rade ni obućari i krojači.

U nekim krajevima Srbije domaćin preuzima sve kućne poslove na sebe kako bi porodica imala dobru godinu. Ako odbije da to uradi godina će im biti loša.

(Telegraf.rs) 

Osmogodišnja Natali Mirimanov iz Novog Sada osvojila je prvo mesto na literarnom konkursu Instituta za javno zdravlje Vojvodine na temu “Dobri prema sebi, dobri prema drugima”.

Pisala je o prijateljstvu nje i jedne Romkinje koja je svakodnevno trpela nasilje.

Ovo je njen nagrađeni rad, koji je preneo portal Luftika.

Semina je malo krupnija devojčica, malo tamnije boje kože, imala je kratku kosu tamnu kao ponoć, malo deblje braon obrve i često pocepanu obuću.

Semina je Romkinja kojoj su se stalno smejali: Nikola, Lav, Aleksej, Srđan, Dušan, Anastasija i Nera.

To se dešavalo na malom i velikom odmoru dok učiteljica nije bila tu.

Svi su govorili iste reči ali su se one stalno ponavljale. Govorili su joj: „Ti si prljavi đubretar“.

Dušan ju je jednom gurnuo na radijator. Tada sam je prvi put videla kako plače. Niko Dušanu nije rekao da je to pogrešno, niko osim mene.

Dušan je samo rekao: „Zato što je to zaslužila kada je Ciganka“.

Meni su stalno govorili: „Nemoj uzimati Semininu užinu zato što je njena užina iz đubreta“ kad god bih htela da podelim užinu sa njom.

Kada sam pitala Seminu: „Hej, šta bi želela da ti kupim za rođendan?“ Nera me je povukla i rekla mi: “Nemoj ništa da joj kupuješ za rođendan ona će to uvek uništiti.“

Semina i ja smo se veoma neprijatno osećale.

Niko od onih koje sam nabrojala nije hteo da se družim sa Seminom zato što je ona Romkinja.

Kada si Rom, to njima znači da sediš na klupi i prosiš, to njima znači da su oni prljavi, ali meni ne.

Sada mi je veoma žao zato što je Semina otputovala u Nemačku i što se možda nikada nećemo videti.

Moja poruka je da se nikada ne smejemo Romima jer su oni jednako vredni kao i mi.

*u odnosu na originalan tekst koji je napisala Natali, izmenjena su samo imena dece

Tužna priča dolazi iz Konjodora, općina Bužim gdje je otac šestero djece zbog dva i pol metra drva završio u zatvoru.

Bilo je to prije, pred zimu, nisam imao para a djeci je trebalo za hranu i pelene i otišao sam u šumu po malo drva kako bi prodao i uhvate me, govori Selmir
Nakon tri suđenja su me osudili i morao sam u zatvor u Bihać. Žena i djeca su za to vrijeme imali neku pomoć od socijalnog.
Prvi put sam u životu za nešto osuđen i to mi je jako teško palo, kaže Selmir.
Njegovu priču pogledajte u videu:

Anđelina majka, Sanja Tasković, za Telegraf.rs istakla je da im posebno teško pada što kroz njihovo selo ne postoji put, te da su veoma daleko od Vranja. Šta bi da se neko od njih razboli ni sami ne znaju

Daleko od civilizacije i svih svojih školskih drugara, na vrhu planine živi dvanaestogodišnja Zlatokosa iz Lepčinca sa iznemoglim roditeljima i sestrom. Kako bi došla do škole pešači dugačkih osam kilometara duboko kroz šumu, plašeći se da ne iskoči neka divljač koja luta ovim krajem.

Da život malene Anđele nimalo nije lak uverila se i ekipa Telegrafa. Po izuzetno nepristupačnom terenu uspeli smo da dođemo do porodice Tasković koja je, blago rečeno, odsečena od sveta! Kako su nam rekli, prve komšije su im divlje svinje, a sa Anđelom smo zajedno koračali opasnim putem kojim svakog dana ide do škole.

“Put do škole izgleda grozno, kroz šumu prolazim. Strah me je da ne naleti neka životinja da me uplaši, ali šta je tu je”, ovim rečima svoju tešku životnu ispovest započinje Anđela.

Koliko je jaka želja za obrazovanjem ove devojčice govori činjenica da ona voli da ide u školu i uči, iako joj svakog dana treba i do 4 sata kako bi otišla i vratila se iz iste.

“Omiljeni predmet u školi mi je srpski. Jednog dana bih volela da budem profesorka srpskog”, priča nam malena devojčica, skromno dodajući da mašta kako ima svoju sobu i u njoj radi domaći.

Ipak, zbog lošeg puta i nepristupačnog terena, posebno u ovo doba godine kada kreće zima, ova devojčica neretko izostane iz škole uz dozvolu direktora.

“Kada baš napada sneg ne idem, ali kad baš moram da idem, ja idem”, priča sa tugom u očima devojčica.

I pored nehumanih uslova u kojima porodica živi, u kući čak nema ni kupatila, Anđela je veoma skromno i lepo vaspitano dete, a za Telegraf.rs otkrila je da ima samo jednu želju.

“Želela bih da imam laptop, to mi je jedina želju koju imam”, kazala je naša sagovornica i dodala da obožava da sluša našu pevačicu Draganu Mirković.“Sve njene pesme volim i volela bih da je upoznam”, uz osmeh je rekla Anđela.

Anđelina majka, Sanja Tasković za Telegraf.rs istakla je da im posebno teško pada što kroz njihovo selo ne postoji put, te da su veoma daleko od Vranja, šta bi da se neko od njih razboli ni sami ne znaju.

Plaćamo taksi do Vranja, mučimo muku, težak je život”, rekla nam je Sanja i otkrila da ih put do grada košta čak 4.000 dinara.

“Kad nemaš vozilo moraš da plaćaš, mi odemo u drva, zaradimo i potrošimo”.

Drva, poljoprivreda i stoka, od toga živi porodica Tasković, a kako Sanja kaže, zbog suše nije ni povrće rodilo onako kako su se nadali.

“Krompir i pasulj su nam rodili, a papriku kupujemo jer je suša mnogo udarila i nema”, sa suzama u očima priča majka.

Kuća u kojoj žive, veoma je stara i oronula, nameštaj je star, plafon prokišnjava pa im neretko i kreveti budu mokri… Jedino mesto u kojem mogu da žive se ruši, a oni pritom nemaju ni osnovna sredstva za normalno funkcionisanje. Sanja se nada da će im neko pomoći da, makar, izmalterišu i okreče kuću.

“Na ruke peremo, zagrejem vodu u lonac. Kupamo se u koritu, nemamo ni kupatilo, mučimo se, nemamo ništa”, zaključuje nesrećna žena.

Pored sve muke koju imaju, ona i njen suprug veoma strahuju za njihovu najmlađu ćerku Anđelu koju vrlo često prate u školu, jer ne vole da ide sama kroz šumu.

“Neki put je sačekam i u Novom Selu gde joj je škola, idemo svi zajedno. Kad je sneg ja uzmem prut i tabam stazu, da nas nešto ne iznenadi u šumi”, objasnila nam je Sanja.

Tomislav i Sanja Tasković pored Anđele imaju još dve starije ćerke. Jedna je udata u Vranju, a druga, Milica, živi sa njima i ima želju da se zaposli.

“Volela bih da radim, ali su skupi stanovi i teško mi je da nađem posao”, otkrila nam je Milica.

Sa ekipom Telegrafa u poseti ovoj nesrećnoj porodici bila je i Tamara Misirlić koja je i pokrenula apel za pomoć. Udruženi molimo sve ljude dobre volje da pomognu ovoj porodici i malenoj Anđeli da ispuni svoju želju i postane profesorka srpskog jezika.

Pomoć porodici možete pružiti na sledeći način:

Upišite 1 i pošalji SMS na 5800.

Tomislav i Sanja Tasković pored Anđele imaju još dve starije ćerke. Jedna je udata u Vranju, a druga, Milica, živi sa njima i ima želju da se zaposli.

“Volela bih da radim, ali su skupi stanovi i teško mi je da nađem posao”, otkrila nam je Milica.

Sa ekipom Telegrafa u poseti ovoj nesrećnoj porodici bila je i Tamara Misirlić koja je i pokrenula apel za pomoć. Udruženi molimo sve ljude dobre volje da pomognu ovoj porodici i malenoj Anđeli da ispuni svoju želju i postane profesorka srpskog jezika.

Pomoć porodici možete pružiti na sledeći način:

Upišite 1 i pošalji SMS na 5800.

RAČUN ZA DONACIJE:

200-3453980101008-90

Primalac: Fondacija “Tamara Misirlić”

Svrha uplate: Pomoć porodici Taskovic

Devizni:

RS35200345398010198860

SWIFT/BIC: SBPORSBG

PayPal: fondacijatamaram@gmail.com

Online donacije: https://tamaramisirlic.com/donacije/

(Telegraf.rs)