Pevač je za svoja dostignuća dobio nekoliko medalja i titula, a njegova muzika će nastaviti da živi i nakon njegove smrti.
Pevač grupe “Dos Mukasan”, Akžol Nuskabekovič Meirbekov, preminuo je nakon duge bolesti u 73. godini.
Rođen je 26. jula 1950. godine u Arisu, region Južnog Kazahstana.
Nakon što je diplomirao na Taškentskom muzičkom koledžu i Poljoprivrednom institutu u Taškentu, debitovao je na televizijskom takmičenju “Zdravo, tražimo talente”, gde je osvojio i nagradu.
Za svoja dostignuća dobio je nekoliko medalja i nosio je titulu počasnog umetnika Republike Kazahstan.
Na mrežama je isplivao snimak na kojem Selma Bajrami na svom nastupu peva albansku pesmu “Valle Kosovare” i uz nju pokazuje dvoglavog orla.
Malo je reći da su ovo mnogi osudili, a sada se poznata pevačica oglasila za jedan portal.
FOTO: SCREENSHOT
– Nemam razloga da se bojim, jer smatram da nisam nikoga ugrozila. Volim sve dobre ljude ovog sveta i sve nacije – istakla je ona.
S obzirom na to da su se mnoge Selmine kolege oglasile povodom pomenutog snimka, pevačica je otkrila da se njoj lično niko nije obratio.
– Niko nije, ali moja raja koji me znaju, koji su takođe iz Srbije su mi dali podršku. Bog zna, a znaju i ljudi koji me poznaju da ovo što se meni nameće nema veze sa životom. Očigledno je da sam nekome zasmetala, pa su planirali linč protiv mene. Vreme je dete istine, kad tad sve se samo pokaže. Ne stidim se svog porekla i volim sve ljude – rekla je pevačica.
FOTO: PRINTSCREEN YT
Inače, numera koju Selma peva, “Valle Kosovare”, je na albanskom jeziku, a izvode je Ardijan Bujupi i Špat Kasapi. U pesmi je poseban akcenat stavljen na tradicionalni albanski ples poznat kao “Valle”.
Sinoć nakon emitovanja emisije “Pitanja novinara”, Maja Marinković je odlučila da provede neko vreme u pušionici, a društvo joj je pravio Marko Đedović. Tokom njihovog razgovora, starleta je izrazila svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u rijalitiju, istakavši da više ne može da podnese boravak u tom okruženju.
– Evo, ne mogu više da ćutim na ovakvog ološa – rekla je Maja.
– Je l’ ideš sutra kući – upitao je Đedović.
Maja Marinković i Marko Đedović
– Daj Bože da izađem – promrljala je Marinkovićeva.
– Aha, ne daj Bože… To nam je što nam je, sedi i ćuti. Sedi i trpi budale, šta ćeš drugo da radiš – brecnuo se Marko.
Voditeljka Sandra Lalatović, nekada strah i trepet za učesnike kviza “Najslabija karika”, danas vodi potpuno drugačiji život. Iako je bila poznata po oštrini i strogoći u popularnom kvizu, malo ko zna da se njen životni put kasnije okrenuo ka privatnom životu i novinarskoj karijeri.
Naime, nakon prekida emitovanja “Najslabije karike”, Sandra se oprobala kao voditeljka emisije “Paparaco lov” pre nego što se posvetila porodičnom životu. Udala se za menadžera Ivana Čerina, uzela njegovo prezime i rodila devojčicu. Nakratko je vodila i emisije “Preljubnici” i “Krtica”, pre nego što se posvetila novinarskoj karijeri.
Sandra se rado priseća vremena provedenog kao voditeljka popularnog kviza “Najslabija karika”, te istakla da je uspeh kao voditeljke delom bio rezultat brzine i britkosti na jeziku, ali da je privatno daleko opuštenija.
– Umem da budem brza i britka na jeziku, što je i bio jedan od uslova za voditelja “Karike”. Privatno nisam ozbiljna i stroga kao u kvizu, pa je to bio deo koji je trebalo “vežbati”… (smeh) Nije bilo toliko teško napraviti otklon u tom smislu, kada posao koji ste prihvatili pojmite na pravi način i potrudite se da ga uradite najbolje što možete u datom trenutku. Bilo je zanimljivo posmatrati reakcije takmičara na snimanjima. Mi smo se u pauzama često šalili, oni se taman opuste, kamere se upale, ja se uozbiljim, postavim nezgodno pitanje, a oni se zbune. Često su umeli da kažu: “Šta ti je ženo, taman smo mislili da smo te smekšali i nasmejali, a ti opet po starom” – izjavila je jednom prilikom.
Profesor kojeg pamte generacije đaka kojima je predavao grčki i latinski preminuo je noća
Profesor Zlatko Šešelj (71) osnivač Privatne klasične gimnazije u Zagrebu, hrvatski klasični filolog i prevodilac, preminuo je.
Šešelj je bio i direktor nekadašnjeg Obrazovnog centra za jezike i zagrebačke javne Klasične gimnazije, saborski zastupnik (2000.-2003.) i osnivač privatne Klasične osnovne škole.
Profesor kojeg pamte generacije đaka kojima je predavao grčki i latinski preminuo je noćas, a od njega se dirljivom porukom oprostila ćerka Lana Šešelj Lučić, prenosi Večernji.
Svećafoto: Profimedia
“Kažu naučnici da se pre odlaska sanjaju najlepša sećanja, da se ponovo proživljavaju srećni trenuci i da se odlazi s osmehom na srcu. U životu našeg tate takvih je trenutaka, hvala bogu, bilo u izobilju. Njegova vera u ljude, njegova ljubav prema životu i večni optimizam ovaj su svet činili boljim mestom, a kreativnost, intelekt i sposobnost da u ljudima budi strast za znanjem i osvajanjem sveta, prvenstveno dobrotom, unio je deo njega u svaku osobu koja ga je poznavala.
Ako moram birati samo trenutak koji mu je um poklonio pred put, to je ovaj. Toplo leto, Radovljica, mama s tetom Katjom na kafi, gospodin Majer s fotoaparatom, a Maja i ja s najboljim tatom na svetu u bazenu. Bezbrižni i puni života, svi redom.
Noćas je tata prešao reku Stiks i tiho i nenametljivo otplovio u večnost. Tata, Marko te moli da pozdraviš Herakla, ako ga sretneš, a Maja i ja te molimo da pozdraviš mamu. Volimo te beskrajno”, napisala je na Fejsbuku.
“Imam 77 godina i živim sam. Tražila sam od dece da se uselim kod njih, ali su oni odbili. Ne znam kako da živim dalje … “izjava ove žene na Reditu je vapaj stare osobe željne društva.
Posle ove ispovesti počele su da pristižu i slične:
“Imam 68 godina, živim sama. Muž je odavno umro. Nastavila sam da radim, jer je to jedino što me spašava od dosade. Poslednjih godina živim kao robot, ništa me ne raduje!”
“Nemam hobije, i ne tražim ih, prestara sam za to. Ponudila sam svom sinu da se dosele u moj stan koji je veći od njihovog, ali snaja je bila protiv. Očigledno ne želi da živi pod istim krovom sa svekrvom!”
foto: Shutterstock
Evo šta psiholozi savetuju ovakvim osobama:
“Nedostatak hobija i, što je još gore, nedostatak želje da se pronađu hobiji mogu biti znak depresije. Stoga ne bi bilo suvišno da se starije osobe konsultuju sa neurologom, psihologom ili psihoterapeutom “, sigurna je konsultantska psihologinja Arina Lipkina.
U ovoj situaciji nije problem što deca ne žele da odvedu majku ili oca kod sebe. Umesto toga, odrasli potomci jednostavno cene lični prostor u kome su stvorili udobnost koja im je potrebna.
“Ova žena bi trebalo da se oslobodi fantazije da joj je najbolje da živi sa decom. Na kraju krajeva, ona ima drugi način – da sama ispuni svoj život. Dovoljno je malo bolje pogledati okolo i videti šta je zanimljivo što okružuje. Možete posetiti događaje koji se održavaju u blizini, videti mesta do kojih niste mogli da stignete. Potrebno nam je novo društveno iskustvo “, siguran je psiholog.
foto: Shutterstock
Mnogo je gore kada se čovek zatvori u krug jednostavnih interesovanja kao što su “gledaj TV, idi u Dom zdravlja, idi u prodavnicu…” Uzak krug obaveza čini da svaki dan izgleda kao prethodni, a u ovom slučaju , stalni osećaj usamljenosti dobija idealno tlo za razvoj.
Danas su mogućnosti osobe u bilo kom uzrastu postale mnogo šire i glupo je to ne koristiti. Neko se pod stare dane opet oženi, a neko nađe sasvim nov hobi…
Istovremeno, velika odgovornost leži na mlađoj generaciji. Na kraju krajeva, u moći je dece i unuka da urade sve što je potrebno kako njihova voljena osoba ne izgubi interesovanje za život čak ni u starosti.
Pevačica redovno obilazi grobno mesto svog partnera.
U ponedeljak 27. novembra navršavaju se pune dve godine od smrti Milutina Mrkonjića.
Njegova partnerka Ana Bekuta se zajedno sa najbližim članovima porodice i prijateljima pojavila danas na Novom groblju gde je Mrkonjiću održan pomen.
Bekuta ni dve godine kasnije sa svog lica ne može da sakrije bol i tugu zbog gubitka, a u Aleju zaslužnih građena pristigla je u pratnji sina i unuke, a odmah za njima stigli su i Branko Ružić i Vlada Zagrađanin, kao i Ivica Dačić.
I pored loših vremenskih uslova mnogobrojni vjernici iz raznih krajeva sabrali su se u srijedu, 22. novembra, na Svetoj Liturgiji za praznik Svetog Nektarija u manastiru Tumane.
Od 2017. godine kada je dio moštiju blagoslovom i ljubavlju vladike Georgija iz Slovačke stigao u manastir, služi se dan Svetog Nektarija i jeleosvećenje Sveta tajna koja se sastoji iz više molitava sveštenika i pomazivanja bolesnika osvećenim uljem, za isceljivanje duše i tijela.
– Posebnu radost za naš manastir predstavljaju mošti Svetog Nektarija Eginskog, koje smo neočekivano dobili na dar od vladike Georgija iz Slovačke. Svetog Nektarija naše bratstvo izuzetno poštuje kao velikog čudotvorca i svetitelja bliskog našem vremenu. Od 2017. godine manastir Tumane čuva dio moštiju ovo velikog novojavljenoj Svetitelja. Sveti Nektarije Eginski je bezmalo naš savremenik, čovjek XX vijeka koji je zasijao svojim vrlinskim životom, svojim podvigom i prije svega svojim trpljenjem i kao takav je prepoznat u vrijeme zemnoga života kao Sveti čovjek, al posebno po svom upokojenju. Između ostalog izuzetno je poštovan širom pravoslavlja kao svetitelj koji zastupa vjerni narod koji boluje od najtežih bolesti karcinoma i leukemije, te je s toga njegov spomen raširen po čitavom svijetu. Dio moštiju Svetog Nektarija trajno se čuva u manastiru Tumane i uvijek je dostupan za cjelivanje, pa su svi kada ko želi, može i hoće dobro došli da se poklone ovom velikom ugodniku Božijem – rekao je arhimandrit Dimitrije, iguman manastira Tumane.
Sveti Nektarije živio je krajem 19. i početkom 20. vijeka. Bio je episkop pentapoljski u Aleksandrijskoj patrijaršiji. Nakon mnogobrojnih kleveta, zbog skromnog i svetog držanja, prešao je u Grčku, gdje je bio upravnik jedne visoke bogoslovske škole, piše Žena Blic.
Osnovao je manastir Presvete Trojice na Egini, u kojem se do smrti podvizavao i u kojem se danas nalaze njegove mošti. Upokojio se 1920. Jedan je od najpoštovanijih svetitelja i čudotvoraca u pravoslavlju.
Dali smo mu injekcije, sve smo pokušali da ga oživimo, ali nije bilo spasa, rekla je Olga
Policija u Ukrajini sprovodi istragu o smrti dečaka (14), koji je preminuo tokom časa kada ga je drug slučajno pogodio dijabolom iz vazdušne puške.
Tragedija se dogodila 22. novembra u poslepodnevnoj smeni u jednoj srednjoj školi u regionu Ivano-Frakovska. Deci je vazdušnu pušku, navodno, dao nastavnik, koji je đake potom izveo u hodnik da gađaju mete, što je zakonom zabranjeno.
U jednom trenutku jedan od učenika je krenuo da napuni pušku i tada je ona opalila, a dijabola je probila grudi 14-godišnjaku koji je stajao blizu njega i zarila mu se u srce. Zaposleni u školi su potrčali da detetu pruže pomoć, ali mu nije bilo spasa.
Dok se čekala Hitna pomoć, dotrčali su lekari seoskog doma zdravlja.
– Dete već nije davalo znake života. Otpočeli smo masažu srca i dali injekciju kako bismo podigli pritisak, ali uzalud – rekla je Olga Atamanjuk, koja radi kao bolničarka u domu zdravlja. Nažalost, ni lekari Hitne nisu uspeli da reanimiraju dete.
– Dečak je pogođen pravo u srce, videla se ulazna rana. Ovo je šok. Nismo verovali da može da probije do srca. Mislili smo, da ulazna rana je, ali će samo boleti, dete će preživeti. Ovo niko nije očekivao – rekla je Irina Lesjuk, glavna sestra lokalne bolnice.
Policija je došla da privede nastavnika, ali se njemu slošilo od šoka, zbog čega je prebačen u bolnicu.
– Imao je problema sa srcem i tri infarkta, kao i operaciju na srcu. Još nije razgovarao sa roditeljima preminulog dečaka. Očekuje se da će dati iskaz policiji – rekao je direktor škole Vasilij Kosmirak, koji je rekao da je nastavnik pod medicinskim nadzorom.
