Za sada nije poznato da li ima povređenih u ovoj nezgodi.
Saobraćajna nesreća desila se večeras posle izlaza sa auto-puta za Leštane.
Kako se vidi na fotografiji sa lica mesta, objavljenoj na 192, automobil je izleteo sa puta.
Za sada nije poznato da li ima povređenih u ovoj nezgodi.
Danijela Halilović dugo je skrivala od drugih da je Romkinja. Uprkos tome morala je da bude najbolja da bi uopšte dobila priliku.
Danas želi da pomogne drugima, ohrabri ih da mogu da ostvare ono što žele, a svojim primerom to i dokazuje. “Imala sam šest godina kad sam shvatila da sam drugačija. Kao mala devojčica, ležala sam u krevetu i razmišljala gde uopšte pripadam. Znala sam da Romi nemaju svoju državu, bila sam zbunjena. Danas mislim da sam našla svoje mesto, jasno mi je da ovde pripadam. I ne želim da jednog dana imam dete koje će sa šest godina razmišljati u svom krevetiću gde mu je mesto”, priča Danijela Halilović, 25-godišnja devojka iz Zagreba koja je veći deo svog života od drugih skrivala da je Romkinja.
Rođena je u Zagrebu, gde je i odrasla. Nekoliko godina živela je u Italiji, ali se ubrzo vratila u svoj grad i u njemu živi i danas. Iako je bila odlična učenica, nije se usudila puno da mašta o budućnosti. Bila je uverena da će nastaviti školovanje za frizerku ili radnicu u ugostiteljstvu. Ali baš negde u osmom razredu jedan ju je prijatelj podstakao da ide za onim što voli. A volela je hemiju.
“Oko mesec dana pre kraja osmog razreda došla sam kući i roditeljima rekla da želim da upišem Prirodoslovnu školu Vladimira Preloga. Roditelji su mene i sestru uvek gurali da idemo dalje, ali nisu očekivali takav rasplet. Majci je to bilo posebno važno, nju su njeni roditelji ispisali iz osnovne škole nakon 1. razreda”, kaže Danijela, koja je kroz srednju školu prošla glatko i često su je profesori isticali kao primer.
“Treba te na kolac i u komoru”
I u to su vreme tek retki iz njene blizine znali da je Romkinja. Vrlo je rano odlučila to da krije, a sa svakim ružnim događajem bila je samo sigurnija u tu odluku. U sećanje joj se urezalo i iskustvo koje je njena 10 godina starija sestra, tada srednjoškolka, podelila nakon povratka iz škole.
“Jednom joj je u školi neko rekao da je treba nabiti na posoljeni kolac i baciti u gasnu komoru. Tada sam bila potpuno sigurna u odluku da neću govoriti da sam Romkinja”, kaže Danijela.
Nije ona to krila zbog stida.
“Pa nisam napravila ništa loše. Mislim da oni koji se skrivaju to čine iz straha. Bojiš se kako će te ljudi prihvatiti. A taj se strah gomila…”
Svetle je puti, govori poput svake druge Zagrepčanke, ali iskusnom šovinističkom oku ipak ništa ne može promaći. A takvih se, nažalost, uvek nađe.
“Jednom mi je u tramvaju neki čovek opsovao mater cigansku jer sam stajala do vrata čekajući da izađem na stanici. I nije me toliko zabolela ta njegova psovka, koliko to što ga je ceo tramvaj podržavao”, kaže Danijela, koja se u tom trenutku nije osećala posramljeno: “Zašto bih se sramila, pa nisam ništa učinila. Bila sam besna i osećala sam se bespomoćno… grozan osjećaj.”
“Dala je krv i znoj za mene, zar da to prokockam?”
Danijelu su u životu najviše motivisale dve stvari. Prva su omalovažavanje i posprdni komentari kakvih se naslušala u detinjstvu.
“Govorili su mi da nikad ništa od mene neće biti. A upravo me takve stvari guraju dalje. Zainatiš se tada, jednostavno te to hrani i daješ još više od sebe da uspeš”, kaže Danijela.
I ona se vrlo rano osvestila da zbog svoga porekla mora biti najbolja kako bi uopšte dobila priliku. Druga velika motivacija je majka.
“Njoj je školovanje bilo oduzeto, često to spominje i vidim koliko žali za tim. Njen je život bio težak, s 12 godina je počela da radi. Zar da ja prokockam priliku, a ona je dala krv i znoj da mi to omogući”, kaže Danijela.
U srednjoj školi možda je tek pokoji profesor znao da je Romkinja, a među njima je bio i onaj iz istorije, koji je na neki način posejao seme zbog kojeg je kasnije izašla iz ormara.
“On je bio sjajan, izuzetno je puno s nama razgovarao, pomagao nam, zanimao se za naše probleme, pokušavao nam pomoći da ih rešimo. Tako je i mene tu i tamo podsticao i ohrabrivao na to da slobodno kažem da sam Romkinja”, kaže Danijela.
Konačno je prelomila nakon što je jedne godine prihvatila poziv Saveza Roma da dođe u letni kamp. Danas puno radi s mladima, posebno je ponosna na čitaonicu u Savezu Roma, koja je napokon zaživela nakon njenih upornih pokušaja. Otkako je izašla iz ormara, izgubila je neke ljude za koje je mislila da su joj prijatelji. Ne žali zbog toga, već zbog činjenice da nisu uspeli da se odvoje od stereotipa i predrasuda.
Danas je završna godina fizioterapije na Zdravstvenom fakultetu, stažira u zagrebačkom domu zdravlja i jako dobro zna kojim putem ide.
Tekst je objavljen u sklopu projekta podsticanja novinarske izvrsnosti Agencije za elektronske medije.
Kurir.rs/Dnevnik.hr
Marija Jarak je prva žena u BiH s transplantiranim srcem koja je rodila. Tu vest je objavilo Udruženje dijaliziranih i transplantiranih bolesnika F BiH.
Marija je imala samo 14 godina kad je prošla svu golgotu ovog sveta. Tešku bolest, strepnje, muke i patnje. Zajedno sa njom je patila i njena porodica.
A onda je nečije “DA” omogućilo da Marija dobije novo srce i da krene u novi život. Transplantacija se dogodila u austrijskom Inzbruku pre 16 godina, a srce je stiglo iz Nemačke.
Nakon toga kreće običan tinejdžerski život. Srednja škola, fakultet, sve uspešno završeno. Nakon toga Marija je upoznala Marina koji je na kraju postao njen muž. Ono o čemu su maštali ona i njen Marin je beba. To, još samo taj cilj da ostvare.
Bilo je sigurno stresno pa donekle i rizično da se trudnoća dovede do kraja. Ipak, dogodilo se. Njihova velika ljubav je iznedrila ono što su oduvek želeli, bebu.
Mala Iva na svet je stigla 23. oktobra, to je za Mariju i Marina možda i najsrećniji dan u njihovim životima.
Marija Jarak, majka male Ive, objavila je i dirljivu poruku:
– Do trenutka kad sam saznala da te nosim ispod srca čekala sam dugih pet godina i osam meseci. Bog samo zna koliko sam te želela i volela dok si mi samo u mislima bila. Ispod srca sam te nosila sedam meseci. A onda si, devojčice moja, požurila da nas upoznaš, jer ti izgleda ne voliš čekati. Ipak, malo si više požurila pa si morala biti još 34 dana u bolnici. E to mi je čekanje najteže palo. Možda jer sam se onog dana, kad si se ti rodila, rodila i ja, tvoja mama. Hvala ti što si postala moj smisao. Hvala ti što si pokazala da si pravi mali borac, mala lavica. Hvala dragom Bogu što mi te poslao – napisala je Marija.
Kurir.rs/Nezavisne novine
Kristina N. (16) preminula je pretposlednjeg dana 2021. godine od posledica brutalnog fizičkog zlostavljana koje je trpela mesecima.
Osumnjičeni da su je tukli rukama i nogama, metalnim cevima, gasili cigarete po telu i sekli nožem po grudima, su njeni svekar i svekrva kojima se sudi pred Višim sudom u Smederevu. Svekar je i dalje u pritvoru dok je svekrva na slobodi već godinu dana. Uprkos sumnjama da je devojka pre smrti bila žrtva trgovine ljudima, nema ni istrage niti postupka protiv mogućih krivaca.
Prošle su gotovo dve godine od kada je maloletna Kristina N. (16) umrla ugušivši se sopstvenom krvlju usled posledica višemesečnog batinanja, zbog čega su uhapšeni roditelji njenog supruga. Nevenčani supružnici, svekar i svekrva, Arben Asanović (33) i Elvira Rahmani (34) terete se za krivično delo nasilje u porodici sa zadesnom smrću. Optužnica je podignuta u maju prošle godine.
U Višem javnom tužilaštvu u Smederevu nisu mogli da ponude obrazloženje zbog čega su se odlučili za ovo krivično delo, a ne za ubistvo.
– Optužnica je podignuta na osnovu pribavljenih dokaza, i po istoj se vodi postupak pred Višim sudom u Smederevu. S obzirom na to da je suđenje po optužnici u toku, tužilaštvo ne može davati bilo kakav komentar u vezi postupka i dokaza na osnovu kojih je podignuta optužnica – navodi viši javni tužilac, Ivan Konatar.
Prema informacijama od tužioca, svekar je i dalje u pritvoru, dok je svekrvi pritvor ukinut rešenjem Apelacionog suda u Beogradu pre godinu dana.
Ono što je frapantno u celoj tragediji jeste sumnja koju niko nije proverio- da li je maloletna devojka iz Beograda u ovu porodicu dospela nakon što su je roditelji prodali zbog dogovorenog braka.
Pokušali smo odgovore da dobijemo u Ministarstvu za brigu o porodici. Iz ministarstva su nas uputili na nadležne centre za socijalni rad. Kada smo kontaktirali njih, oni su se, pak, pozvali na resorno ministarstvo. Epilog je da odgovor na pitanje da li se vodi bilo kakav postupak zbog moguće trgovine ljudima, niko ne nudi.
Jedino što nam je, nakon šturog pisanog odgovora, potvrdila direktorka Centra za socijalni rad Žabari, Marina Milošević jeste da je osmoro maloletne dece uhapšenog bračnog para, a među njima i šesnaestogodišnji muž preminule devojke, smešteni u hraniteljske porodice. Kod hranitelja je i najmlađe dete koje je optužena svekrva rodila dok je bila u pritvoru.
U Osnovnom sudu u Smederevskoj Palanci obavešteni smo da je Arbenu Asanoviću ranije izricana mera zabrane prilaska sinu, odnosno suprugu pokojne maloletnice, upravo zbog nasilničkog ponašanja. Da je ova mera poštovana, možda se tragedija mogla izbeći.
Podsetimo, policija je 30. decembra 2021. pozvana jer je, kako su tvrdili svekar i svekrva, Kristina pala s merdevina i stradala. Međutim, ispostavilo se da je umrla od nasilnih povreda. U obdukcionom zapisniku stoji da je “smrt nasilna usled gušenja želudačnim sadržajem kome je prethodilo stanje šoka i gubitak svesti nakon nasilno nanetih povreda na velikoj površini tela”. Tužlaštvo tvrdi se da su svekar i svekrva mesecima mučili i tukli devojku koja je na kraju podlegla torturi i umrla.
Centar za socijalni rad u Smederevskoj Palanci i prošle godine odbio je da ponudi odgovore na pitanja:
– Obaveštavamo vas da su privatni podaci i podaci koji se odnose na porodične živote određenih lica zakonom zaštićeni i ne mogu biti dostupni javnosti i licima koja nemaju pravo na uvid- naveli su tada.
Kurir.rs/Novosti
Polako nam se bliži kraj i ove nedelje i možemo reći da nam nikako ne stižu lepe vesti iz sveta. Svakako da je u gro planu u poslednjih par dana trenutna situacija sa mobilizacijom u Rusiji i eventualnom 3 Svetskom ratu, o kojem se itekako priča. MMnogo njih je u velikom strahu ne bi li Vladimir Putin slučajno aktivirao nuklearno oružje, a tada celom ovom delu Evrope ne bi bilo nimalo dobro niti bi imali spasa.
Ali i pored ovoga u svetu se dešavaju i druge stvari i događaji koji su loši a da nije u pitanju rat. Mi danas govorimo i pišemo kao što i sami možete da viidte o požarima koji su itekako bili aktivni i ovoga leta. Jednostavno visoke temperature, uvek dovedu do trenutka nepažnje jedne, ili više osoba, i dobijemo požare koji se gase po nekoliko dana.
Međutim, požari u velikim svetskim centrima su jako retki a današnja vest nam dolazi iz glavnog grada Francuske – Pariza koji se suočio sa jednim od većih požara u poslednje vreme. Naime, opet je glavni uzročnik požara upravo čovek, jer se zapalioo i skaldište najveće pijace u Francuskoj popularnog La Figara. Pijaca se inače zove Rinži a vatrogasci ove nedelje u Parizi su imali pune ruke posla. Kolik je požar bio jak, pokazuje i podatak da se dim gust i crn video na nekoliko kilometsra udaljenosti od Pariza. Inače, ako niste upoznati, popularna i najveća pijaca u Francuskoj, proteže se čak na 243 hektara.
41-godišnji otac je nožem izbo svoje tri kćerke u pariškoj regiji. Žrtve su imale samo 5, 8 i 11 godina.
Troje djece pronađeno je mrtvo u svojoj kući u Alfortvilleu, u pariškoj regiji, u kući ubojice. Otac se sam prijavio policijskoj postaji dvjestotinjak kilometara udaljenoj od mjesta zločina, u Dieppeu, na obali Atlantika. Žrtve su tri djevojčice uzrasta 5, 8 i 11 godina. Prema policijskim izvorima, tri žrtve su imale ubodne rane od noža.
Potvrđena su samo dva smrtna slučaja , objavilo je tužilaštvo. Prema prvim elementima istrage, ubojica, 41-godišnji Marokanac, prije dvije godine osuđen je zbog porodičnog nasilja te mu je zabranjeno približavanje supruzi i djeci.
Zabrana mu je nedavno istekla, pa mu je omogućeno da sa bivšom suprugom alternativno čuva djecu. Prema navodima tužilaštva, ubojica je u policijskom pritvoru, a otvorena istraga povjerena je pravosudnoj policiji.
41-godišnji otac je nožem izbo svoje tri kćerke u pariškoj regiji. Žrtve su imale samo 5, 8 i 11 godina.
Troje djece pronađeno je mrtvo u svojoj kući u Alfortvilleu, u pariškoj regiji, u kući ubojice. Otac se sam prijavio policijskoj postaji dvjestotinjak kilometara udaljenoj od mjesta zločina, u Dieppeu, na obali Atlantika. Žrtve su tri djevojčice uzrasta 5, 8 i 11 godina. Prema policijskim izvorima, tri žrtve su imale ubodne rane od noža.
Potvrđena su samo dva smrtna slučaja , objavilo je tužilaštvo. Prema prvim elementima istrage, ubojica, 41-godišnji Marokanac, prije dvije godine osuđen je zbog porodičnog nasilja te mu je zabranjeno približavanje supruzi i djeci.
Zabrana mu je nedavno istekla, pa mu je omogućeno da sa bivšom suprugom alternativno čuva djecu. Prema navodima tužilaštva, ubojica je u policijskom pritvoru, a otvorena istraga povjerena je pravosudnoj policiji.
Najpoznatiji slučaj iz Čačka je onaj kada su 1994. godine braća tužila sestru jer nije želela da se odrekne svog dela imovine koji joj zakonski pripada. Slučaj je zvanično završen tek ove godine, a braća su u međuvremenu umrla.
Jedan od pokazatelja neravnopravnosti polova na Balkanu je praksa da se sestre odriču imovine u korist braće. Zvuči arhaično, ali ovakve situacije se i dan-danas dešavaju. I ne tako davno, ljudi su ženu koja se “drzne” da zatraži ono što joj pripada, smatrali lošom ćerkom, sestrom, pa i čovekom.
Patrijahalna ideologija je izuzetno jaka, pa žene bez obzira na ekonomski položaj i stepen obrazovanja, najčešće imaju stav da je odricanje od prava na imovinu u korist braće deo porodične tradicije. U nekim krajevima i dalje vlada mišljenje da muško treba da ostane na imanju i da ženi isto nije potrebno, jer će se ona udati i otići u tuđu kuću.
Sličnog mišljenja su bila i braća iz Čačka, a ceo slučaj je vodila čuvena Dragana Aleksić koja je za Telegraf otkrila kako se ovaj slučaj završio i da li se kroz svoj radni vek susrela sa istim ili sličnim situacijama.
Sve je počelo 1994. godine kada su braća odlučila da tuže sestru i sudski joj oduzmu imovinu za koju su smatrali da im pripada. Inače, sestra je bila većinski naslednik svega, jer se njena majka udala za njihovog oca i živeli su na njenoj imovini. Dakle, to nisu bila njena biološka braća.
“Slučaj je završen, ali ona nažalost nije još uvek u posedu imovine. Sledi nam još jedan postupak deobe koji je prekinut 1994. godine kad se pokrenuo postupak utvrđivanja zaostavštine i njenog prava na nasleđe”, započinje priču za Telegraf Aleksić.
Advokatica objašnjava, da je ovaj slučaj specifičan, ali da, nažalost, nije nepoznat u praksi.
“Žene nekako same sebe ubede da nemaju ista prava kao brat i onda kada odluči da uzme ono što joj pripada, ljudi počnu da govore “uzela bratu”. Mnogi i dan-danas govore da sestre treba da se odreknu nasledstva u korist brata, a njima zapravo isto zakonski pripada sve kao i njemu”, ističe naša sagovornica.
Aleksić otkriva da braća nisu dočekala presudu, ali da njena stranka i njena sestra jesu.
“Njena majka je imala jedan mučenički život. Kada se udala za svog drugog supruga, on je otišao u rat koji je završio u zarobljeništvu i ona je četiri godine podizala njegovo petoro dece. Braća su uvek nju zvali majkom, jer je njihova otišla, i zbog toga nisu mogli da se pomire da je sestra jedini i većinski naslednik svega”, objašnjava ona.
Naša sagovornica naglašava da su braća mnoge stvari radili iz prkosa i inata, te da su pojedine stvari prvo priznavali na sudu, a onda iste osporavali.
“Promenilo se šest sudija, pa je bila i reforma pravosuđa. Mnogo stvari se dešavalo dok se ovaj slučaj odvijao. U pitanju jedan ogroman predmet i tu se može videti presek čitavih društvenih odnosa”, ističe ona.
S obzirom na to da su braća umrla, jedan deo njihovih naslednika je nastavio da pravi probleme Draganinoj stranci.
“Oni su menjali nekoliko advokata, jer nisu mogli da ih ubede da im to ne pripada. Oni su sve vreme odugovlačili i osporavali da imovina pripada mojoj stranci. Odlagali su ročišta, ali se, srećom, sve završilo u našu korist”, kaže Aleksić.
Ona otkriva da je morala da podnese zahtev o suđenju u razumnom roku i naglašava da ne zna da li bi slučaj još uvek bio gotov da to nije uradila.
“Postoji jedna poseban zakon koji određuje, da kada započne suđenje, mi određujemo vremenski okvir. Taj vremenski okvir je rok u kog sud mora da se pridržava kako bi se završio određeni postupak. Ukoliko to sud ne uradi, podnosi se zahtev i predsednik suda onda donosio rešenje i rok u kom taj slučaj mora da se završi. Pa, ako se ni to ne uradi, vi imate pravo da podnesete tužbu sudu. Zahvaljujući tome i velikoj borbi smo uspeli”, objašnjava detaljno naša sagovornica.
U nekim krajevima naše zemlje, ali i drugim zemljama, i dalje je uvreženo mišljenje da sestra treba da se odrekne nasledstva u korist brata, a naša sagovornica naglašava da protiv toga treba da se borimo.
“Ovakvih i sličnih slučajeva, nažalost, ima koliko god hoćete. Diskriminacija žena je veoma zastupljena, i to možete videti na svakom koraku. Ovo je tema o kojoj se treba pisati i pričati i za koju treba da se bore mlade žene. Mediji treba da obrate pažnju da se jednako tretitaju oba pola. I naravno, to ne znači da muškarcima treba da okrenemo leđa. Naša braća, muževi, očevi i sinovi treba da nam budu saveznici u svemu ovome i na njih moramo da delujemo, jer bez toga se neće promeniti ništa. Dovoljno je da napravimo jedan korak, jer će ga neko drugi nastaviti i da one tekovine koje nam je ostavio socijalizam u vidu ravnopravnosti ne damo ni za jedan milimetar, već da idemo samo pravo”, zaključila je čuvena advokatica Dragana Aleksić.
(Telegraf.rs)
Bojan Petrović (36) iz Srbije tragično je stradao pre nekolko dana u Americi, kada je eksplodirao kamion koji je vozio.
Američki mediji objavili su snimak nastao nakon odmah nesreće u kojoj je Bojan (36) stradao.
Do nesreće je došlo 24. novembra oko 6.30 časova na auto-putu na Floridi, kada je žena (39) svojim automobilom zakačila zadnji desni deo prikolice Bojanovog kamiona.
Podsetimo, njegovi prijatelji pokrenuli su na GoFundMe akciju prikupljanja novca, kako bi Bojanovo telo bilo vraćeno u Srbiju i sahranjeno.
“Svi koji su ga barem malo poznavali znaju o kako dobrom i poštenom čoveku se radi. Iza sebe je u Srbiji ostavio neutešne roditelje i sestru sa malim detetom, koje je podizala uz njegovu finansijsku pomoć. Sada im predstoje veliki troškovi, i pozivamo sve ljude dobre volje da im olakšamo tešku situaciju u kojoj su se našli”, naveli su Bojanovi prijatelji na GoFundMe.
Kurir.rs/Telegraf.rs
Najmanje dve osobe su danas stradale, a desetine su ranjene tokom pucnjave na velikoj uličnoj zabavi u Mičigenu. Žrtve su 51-godišnja žena i 19-godišnji muškarac, prenosi Asošijeted pres.
Agencija dodaje da se pucnjava dogodila u subotu oko ponoći po lokalnom vremenu u Seginou, 164 kilometra severozapadno od Detroita. Prema preliminarnim informacijama, na zabavi je bilo oko 200 ljudi, a istražitelji su utvrdili da je pucano iz pet različitih oružja.
Pred samu pucnjavu, policija je počela da rasteruje okupljene. Tri osobe su povređene kada su u njih udarili automobili u panici kad su ljudi počeli da beže od pucnjave. Nije bilo hapšenja, navodi AP.
Najmanje dve osobe su danas stradale, a desetine su ranjene tokom pucnjave na velikoj uličnoj zabavi u Mičigenu. Žrtve su 51-godišnja žena i 19-godišnji muškarac, prenosi Asošijeted pres.
Agencija dodaje da se pucnjava dogodila u subotu oko ponoći po lokalnom vremenu u Seginou, 164 kilometra severozapadno od Detroita. Prema preliminarnim informacijama, na zabavi je bilo oko 200 ljudi, a istražitelji su utvrdili da je pucano iz pet različitih oružja.
Pred samu pucnjavu, policija je počela da rasteruje okupljene. Tri osobe su povređene kada su u njih udarili automobili u panici kad su ljudi počeli da beže od pucnjave. Nije bilo hapšenja, navodi AP.
Darko Lazić osvrnuo se stanje u domaćem šou biznisu i priznao je da ga je popularnost ponela, kao i druge njegove kolege.
– Svakako da me je popularnost ponela. Ja ću po hiljaditi put da kažem ovo, neka se kolege uvrede slobodno, ali svako ko kaže da ga pare i slava nisu ponele taj laže! Nekog ponese pa se taj nikad ne spusti na zemlju, a ima i nas koji se malo povratimo. Neko više poleti, neko manje, ali ne postoji osoba koju slava ne udari u glavu. To je moje najiskrenije mišljenje – priznao je Darko.
Lazić tvrdi da je posle decenije “lutanja” uspeo da pronađe svoju mirnu oazu, te ističe da ga supruga Katarina u svemu apsolutno podržava.
– Mislim da sam sada dostigao neke godine u kojima sam našao svoj pravi put i svoju pravu ljubav. Našao sam osobu sa kojom se razumem, sa kojom mogu da ćutim i pre svega da budem potpuno iskren i otvoren. Mi ljudi mnogo grešimo što nekada odlučimo da sakrijemo i prećutimo neke svari, a iskrenost u braku i vezi je najbitnija stvar – istakao je pevač, a potom dodao:
– Jedino tada ta osoba može da te razume i podrži. Ako te neko stvarno voli neće mu smetati što si u problemima ili dugovima, već će da te podrži i da ti pomogne da se izvučeš iz toga.
Kada se završe praznici, ističe da će imati pune ruke posla, nakon čega uveliko planira odmor na egzotičnoj destinaciji.
– Pripremam se za novogodišnju idilu koju obožavam, a nakon toga neka mala američka turneja najverovatnije. I od februara idem dva meseca na odmor, gasim telefon! Biće neki topliji krajevi, ali sigurno neko more. Nisam stigao ni na medeni mesec da odem – otkrio je za Grand.