Month: November 2023

Iako sneg mahom budi romantične emocije, snimak kod Leskovca pokazje jednu sasvim drugačiju stranu.

Sneg koji je napadao u okolini Leskovca pokazao je svoju manje lepu i romantičnu stranu.

Naime, na snimku koji se pojavio na društvenim mrežama možemo videti kola koja je kroz noć jedva probijaju kroz snežne nanose koji su napadali po oklnom drveću.

– Prvo vlažan, težak, sneg, a onda temperatura u značajnom minusu – piše u objašnjenju snimka.

– Drveće savijeno do zemlje pod teretom snega zbog još uvek prisutne lisne mase na granama. Okolina Leskovca noćas.

Po nalogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva određeno mu je zadržavanje

Beogradska policija uhapsila je muškarca zbog sumnje da je vređao i pretukao policajca na dužnosti u kafiću na Vračaru, saznaje “Telegraf.rs”.

Prema informacijama, policajac je primljen na VMA-a gde su mu lekari konstatovali tešku telesneu povredu. Po nalogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva napadaču je određeno zadržavanje.

Napad se dogodio 22. novembra ove godine oko 19 sati.

Spasioci su davali sve od sebe da ih spasu.

Devojčicu i njenog dedu u okean su uvukli jaki talasi na obali severne Kalifornije nakon čega je 5-godišnjakinja umrla u bolnici.

Oni su bili na plaži Martins kada su ih jaki talasi oko 13 časova onesposobili da uspešno izađu iz vode i uvukli duboko u okean.

Vatrogasci su uspeli da pronađu i spasu devojčicu, nakon čega je hitno prevezena u bolnicu, ali je ubrzo nakon toga preminula.

Potraga za 54-godišnjim muškarcem je obustavljena nakon što su ekipe obalske straže pretražile 160 kilometara tokom 22 sata.

– Odluka da se obustavi potraga je najteža koju neko može doneti, ali su naše posade tragale skoro ceo dan i noć i nisu uspele nikoga da uoče – rekao je kapetan Džordan Baldueza iz sektora obalske straže San Franciska.

– Želimo da izjavimo naše iskreno saučešće porodici i prijateljima – dodao je.

Agencija za bezbednost je uputila apel, nakon ovog nesrećnog događaja, da nikada, niko “ne okreće leđa okeanu”.

Novembar ove godine je posvećen Andriji Čikiću, talentovanom dečaku koji je stradao u masakru u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Nakon impresivnog memorijalnog takmičarskog koncerta na Kolarcu, na kojem je Stjepan Hauser u Areni emotivno posvetio numeru “Aleluja” Andriji, sledi koncert u Smederevu.

Muzička škola “Josip Slavenski” će sutra u 20 časova održati koncert u znak sećanja u Zadužbini Ilije M. Kolarca.

U emisiji “Kec na jedanaest” na televiziji K1, Boško Jakovljević je razgovarao sa Suzanom Stanković Čikić, majkom ubijenog dečaka, koja je otkrila šta ljudi uglavnom pitaju nakon memorijalnog koncerta, dok je Andrijina profesorka harmonije Isidora Bovan, govorila o njegovom velikom talentu.

– Mnogi su me pitali odakle mi snaga, kao što ste me i vi pitali prošlog puta. Uvek odgovorim isto, iz ljubavi prema Andriji. Nema te stvari koju ja ne bih za njega uradila. Želim da živi njegovo delo, da on živi i dalje, da bude inspiracija drugoj deci. Bio je inspiracija mnogima i dok je bio živ, iako je bio tako mlad. Nekako želim da to ostane, da podstakne neku decu, a i ja bih želela da podstaknem roditelje za nešto dobro – kaže majka Andrije Čikića i dodaje da se trudi da bude dostojna svog sina.

– Trudim se da budem dostojna svog sina, da nije lako, nije, i ne znam da li postoji nešto surovije. Razumem i druge ljude, ja sam psihoterapeut. Ja sam preživela tragediju, a neki ljudi imaju problem koji se može rešiti. Ne treba porediti, svakome je svoja muka najteža. Neke stvari su ispravljive, hvala Bogu da je tako, i treba da se trudimo da ih ispravimo i da budemo zadovoljni, jer ako smo mi zadovoljni gajićemo i zadovoljniju decu. Ne treba porediti, a da je surovo, surovo je. Svi se mi trudimo da naučimo da živimo sa ovim što nam je život nametnuo, da tražimo neka rešenja. Rane koje ja preživljavam, roditelji stradale dece u “Ribnikaru” i Duboni, ne zarastaju nikada. Učimo da živimo sa tim. Pokušavam da nađem neki svoj put, misiju zbog čega postojim i dalje na ovom svetu. Volela bih da to bude nešto pozitivno i da moj sin bude ponosan – govori Suzana Stanković Čikić.

Majka ubijenog dečaka ističe da ponekad razgovara sa fotografijom svog sina.

– Ponekad mu se obratim gledajući njegovu footgrafiju i kažem mu “ti i ja, zauvek tim”, zaista to tako osećam. Uvek sam mu govorila dok je bio živ, da sam uvek za njega tu i da ću ga uvek podržati u svemu onom što smatram dobrim ili što mi on pokaže da je dobro, jer sam najsrećnija kada je on srećan. Zaista sam se tako osećala kada vidim njegov osmeh, njegovo zadovoljstvo, nebo mi je granica bila. Znam da je imao snove, želim da te njegove snove negujem i sad, kao dok je bio živ. Dobila sam mnogo poruka i pisama od dece širom sveta, koliko on inspirativno deluje na njih, od toga da oni budu bolji đaci, do toga da se posvete nekim van nastavnim aktivnostima. Našla sam jedno pismo na njegovom grobu, od momka koji ima 18 godina iz Mađarske. Napisao je: “Ja sam se trudio, ali nisam bio dobar đak. Kako sam tebe upoznavao, ja se sada trudim više i znaš, ja sam volontirao u vrtiću tokom leta”, i piše šta sve radi sada i šta je sve radio i koliko se trudi. Moje dete koje više nije sa nama, inspiracija drugoj deci i živi na taj način – kaže majka malenog dečaka i kaže da njena gostovanja nisu hrabrost, nego čista ljubav prema Andriji.

– Nemam zadršku da gostujem, jer imam želju da dočaram koliko je ta ljubav lepa, snažna, nemeriljiva i koliko je ljubav davanje. Ja sam uživala u tome u svakoj sekundi sa njim i on je znao da uzvrati. Zato pričam da ljubav ne treba da se štedi, deca uče gledajući nas. Naučiće da daju i da primaju ljubav i biće srećna sutra prema svojoj porodici, ta ljubav nam daje snagu i gura nas. Ne moraju da budu uvek ovako tragične stvari, ne daj Bože da se ikada više dogodi – kaže Suzana i dodaje da je Andrija uvek imao vremena za druženje pored svih obaveza.

– Uvek je imao vremena za druženje, a suprug i ja smo se trudili da ga učimo što samostalnije organizuje svoje vreme, a da ćemo mi biti tu da pomognemo tamo gde treba. Kazala je majka ubijenog dečaka u “Ribnikaru”. – Suprug i ja smo Andriji pristupali kao ravnopravnom članu porodice od samog rođenja, spram uzrasta i onoga što može da razumem. Time smo mu dali prostor i slobodu, da ima svoj stav, mišljenje, učili smo ga da postoji način ispravan da se nešto kaže, da se ne složi, ali da je jako važno da zna argument, zbog čega se ne slaže – kaže majaka Suzana i dodaje da su se znala pravila:

– Ako je pravilo da se sedi za trpezarisjkim stolom, pravilo je za sve. Ako kažem da se ne govore ružne reči, važi za sve. Deca uče na taj naćin vrednosti sopstvene porodice.

Osećaju se ravnopravnim, a ne skrajnutim.

Suzana je ispričala da su dečak ubica i Andrija bili u korektnom odnosu.

– Znao ga je od septembra, kada je on prešao u njihovo odeljenje. Ne znam da li ga je poznavao ranije. Nije bio blizak sa njim, jer nije dolazio kod nas u kuću, nije ni on odlazio kod njega, ali sam imala prilike da čujem od dece da je on povremeno bio sa njim u toj Mitićevoj rupi. Čak imam jednu prepisku njihovu, gde je on molio Andriju za neke note za njegovu sestru, gde mu je Andrija rekao da on ne može da mu skine te note sa interneta, jer je sve zaključano ili se plaća, ali da će pokušati da mu to nađe. Nisu bili bliski prijatelji, ali su drugarski komunicirali. Bliže znam decu koja su dolazila kod nas u kuću i sa kojima je Andrija imao više zajedničkih interesovanja, ali evo sada slušam od dece da je bio sa njima povremeno. Ja nikada od Andrije nisam čula ništa ružno o njemu, ali nisam imala prilike ni da slušam o nekom bliskom druženju. Sada znam da je on imao dvojicu ili trojicu bližih drugara, kojima je odlazio u kuću i koji su dolazili kod njega u kuću. Neki od tih dečaka su povređeni, pucao je u njih, a mislili su da je njima najbolji prijatelji. Jedva su preživeli – kaže Suzana i dodaje da dečak ubica nije bio otuđen od drugara:

– Nije tačno da nije bio prihvaćen od drugara, ali on, dozvoliću sebi na osnovu onoga što sam čula od dece i što sam imala prilike da čujem na onom ročištu protiv oca, on je dete koje ne može da oseti emociju i možda zato on nije osećao prijateljstvo. Ja sam njega pitala, kakvi su mu bili drugovi, dečaci što su kod njega dolazili u kuću, a on mi je rekao “Ništa naročito”. Jedan dečak koji je povređen, koga sam ja srela mi je rekao, da je mislio da mu je on najbolji drug. Pitanje je zašto se on osećao nedovoljno prisutnim u društvu. Bio je pozivan i na rođendane. Ne bih da kažem nešto što ne bi trebalo. Prošli put sam rekla sa kojom hladnoćom je na ročištu pričao o ubistvu, kada sam ga pitala: “Da li znaš da si mi ubio sina”, on je rekao “Znam”. Nema emocija, verovartno ih nije bilo ni u ovom drugarskom odnosu, ali deca ne znaju da objasne zašto. Sada kada slušam, objašnjavaju da je bio čudan – dodaje majka Andrije Čikića.

Suzana smatra da ova tragična situacija treba svima da bude opomena i da se stvari ne prihvataju olako

– Ne možemo da kažemo da niko nije primetio, jer ako deca primećuju da je on čudan, primetili su sigurno i drugi. Obzirom da je sudski proces u toku, ne znam koliko smem da pričam, ali ovo treba da nam bude opomena da neke stvari ne prihvatamo tako lako. Verujem da nikome nije palo napamet da jedno dete može da uđe sa oružjem u učionicu i napravi ovako nešto, ali ja u ovom trenutku ne mogu da govorim da li je bilo znakova na koje je trebalo obratiti pažnju. Možda jeste, ne mislim samo na dete kao dete, već na celu porodicu. Apelujem, da ne shvatamo olako tu neku vrstu različitosti i neke mnogo manje ispade dečije. Posebno sada, kada neka deca od 12 ili 13 godina misle da im niko ništa ne može, jer nisu krivično odgovorni ili su samo ljuti na svoje roditelje, pa pomisle: “ja neću odgovarati, ali ti možda hoćeš”. Moramo voditi računa, ne znam u kojoj školi možda postoji potencijalno još neko dete, koje neće doći pištoljem, ali sa nožem možda hoće – zaključila je majka Andrije Čikića, Suzana Stanković.

Bio je neodoljiv

Profesorka harmonije Isidora Bovan, kaže da je Andrija Čikić bio neodoljiv.

– On je u našoj školi “Josip Slavenski” proveo zaista kratko vreme u odnosu na školovanje. Od septembra do tog užasnog maja. Pokušala sam da objasnim Suzani koliki je trag ostavio na nas sve. Retkost je bila da neko može da se uklopi sa svima. Zanimljiv i neodoljiv je bio. U školi je želeo da ima najviše ocene, ali to nije bio njegov osnovni cilj. Bio je zaintresovan za sve muzičke predmete. Veliki, a mali čovek. Kada sa njim razgovarate on vas razume, bez obzira da li ste profesor, učenik, osoblje u školi, sa svima je nalazio zajednički jezik, a onda ispred sebe vidite jedno dete sa prelepim pogledom i osmehom. To je bio Andrija – zaključila je Isidora Bovan u emisiji “Kec na jedanaest” na tele viziji K1.

(Kurir.rs/Telegraf/K1)

Nakon snežnog vikenda, ovo jutro prilično je mirno u većem delu Srbije. Međutim, RHMZ je upozorio da je već tokom noći moguća ledena kiša.

Meteorolog Nedeljko Todorović gostovao je u jutarnjem programu Kurir televizije gde je otkrio u kojim delovima Srbije možemo očekivati ove padavine.

– Kako nadire topli vazuh, popodne večeras, još će biti vedrine i onda će temperatura da padne ili na nulu ili bizu nule. Pored toga, temperatura bi negde do ponoći pala, verovatno ponegde ispod nula stepeni. Što znači da kad dođu padavine, a dolazi kiša. Ona bi stvarala poledicu i došlo bi do ledene kiše – rekao je meteorolog i dodao:

– Nešto veća vratnoća da to bude u zapadnim, jugozapadnim, južnim i istočnim krajevima Srbije i to po kotlinama, pre svega, tog brskog planinskog dela zemlje. Ovde na području Beograda i Vojvodine ne bi trebalo da bude. I gledajući sad opet taj deo Srbije, veća je šansa da to bude u istočnoj Srbiji. Čak u istočnoj Srbiji možda bude i u planinskim predelima. To je onaj masiv preko Đerdapa, Karpatska Srbija, pa negde tamo do Zaječara, Crni vrh, Deli Jovan i ta mesta. Ili Negotin i Zaječar s druge strane planine, prema Vlaškoj dolini.

Todorović je istakao da je ledena kiša u mnogim situacijama dosta opasnija od snežnih padavina.

– U mnogim situacijama ledena kiša je opasnija nego samo padanje snega. Prvenstveno zbog saobraćaja i kretanja uopšte ljudi. Jer mislimo kiša, a u stvari stvori se poledica. Gledajući ovako dinamiku u toku dana, ako i negde poče malo kiše, nije još toliko presudno. Ali posle ponoći je velika šansa da počne kiša. Tako da bi najkritičnije bilo druga polovina noći i sutra ujutro. Možda čak i pre podne u istočnoj Srbiji negde do 9 sati.06:14

PAŽNJA! STIŽE NAM NEŠTO GORE OD SNEGA! Meteorolog upozorio: Najkrtičnija noć i utorak jutro, OVI DELOVI SRBIJE ĆE BITI POGOĐENI

Potom se i osvrnuo na same padavine i otkrio šta tačno možemo očekivati.

– Nema ozbiljnih snežnih padavina. Biće padavina, kao što sam rekao, večeras, popodne i u toku noće i sutra. Sutra bi bilo nešto više kiše, ne toliko jaka kao u petak. Jer u petak je bilo nepovoljno, padala je kiša. Čak i na Koponiku je padala kiša u toku jutra i prepodneva, taj dan, pa je onda brzo prešla u sneg i to su bile relativno velike količine padavina u tom delu. U utorak bi bilo najviše padavina ovih dana. Sutra popodne bi kiša prešla u sneg, u planinskim predelima, ali u nižnijim predelima ne bi. Postoji mala mogućnost da ponegde još u nižnijim predelima, tog brskoplaninskog dela zemlje bude nešto kratkotrajnog snega – rekao je.

Željko Bebek, doživeo je nezgodu na nastupu u Beču, a uznemirujući snimak je isplivao na društvene mreže.

Željko Bebek je na jednom od svojih koncerata u Beču povodom obeležavanja 50 godina svoje muzičke karijere doživeo nezgodu, te je pao nasred bine dok je izvodio svoju pesmu.1 / 3 FOTO: PRINTSCREEN

Bebek se u jednom trenutku sapleo na bini i pao. Pokušao je da ustane, ali je ponovo pao i odmah je potražio pomoć od svojih muzičara.

Uznemirujući snimak možete pogledati u nastavku:

M. J./ Blic

Najveći šok je usledio nakon što je Miljana Kecmanović izbezumljeno pozvala policiju i saznala da Kosta nije žrtva masovnog ubistva, već da je on pucao u svoje drugare i omiljenog čuvara škole.

Prošlo je više od pola godine od jezivog masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, kada je dečak ubica, Kosta Kecmanović, oduzeo živote svojim školskim drugarima i portiru Draganu Vlahoviću.

Majka dečaka ubice, Miljana Kecmanović, bila je na poslu u momentu pucnjave u školi koju je pohađao i njen sin, kako je tada rekla, na prvu loptu pomislila je da je Kosta jedan od žrtava.

Međutim, usledio je šok nakon što je izbezumljeno pozvala policiju i saznala da Kosta Kecmanović nije žrtva masovnog ubistva, već da je on pucao u svoje drugare i omiljenog čuvara škole.

– Miljana je rekla da je videla vest u medijima o masakru na Vračaru. U panici je zvala redom, kada je saznala da je vatru otvorio upravo njen sin, plašila se da specijalci ne ubiju Kostu. Žena je potpuno bila izbezumljena, nije znala za sebe – navodi izvor blizak istrazi za portal Republika.rs.

Kako kaže, u tim momentima kada je prihvatila činjenicu da je dečak ubica u stvari Kosta, obuzeo je još veći strah, plašeći se da će stradati u celoj toj drami. 

Naime, Miljana je stavila sa strane svu decu koja su lišena života od ruke njenog dečaka, brinula se jedino da na isti način ne završi i Kosta. 

Kosta je ispalio čak 57 metaka u školske drugare 

Tokom masakra ispalio je ukupno 57 metaka, od kojih je većina pogodila žrtve, što govori da ga je otac Vladimir dobro obučio u rukovanju oružjem, vodeći ga u streljanu i na “ersoft”.

Majka dečaka-ubice uporno ponavlja kako ništa nije ukazivalo da je ovako nešto moglo da se dogodi. Mesecima unazad podvlači da i sama vapi za objašnjenjem i odgovorima, iako to ne menja činjenicu da su životi nevine dece ugašeni, a njihove porodice zauvek su obeležene ovog tragedijom.

Podsetimo, Kosta Kecmanović je 3. maja uzeo dva očeva pištolja iz sefa, za koji je znao šifru, i napravio je četiri “Molotovljeva koktela”, zatim je sve stavio u ranac i krenuo je u krvavi pir.

Tačno u 8.40 ušao je u školu i bez reči ubio pripadnika obezbeđenja Dragana Vlahovića i još tri devojčice koje su se zatekle u blizini – Anu Božović (12), Bojanu Asović (12) i Sofiju Negić (14). Zatim je u hodniku zamenio okvir s municijom u pištolju i ušao u učionicu u prizemlju, gde je Kostino odeljenje 7/2 imalo čas istorije.

Tamo je najpre ranio u ruku i stomak nastavnicu Tatjanu Stevanović, pa se okrenuo i zapucao ka deci. Likvidirao je Andrijanu Dukić (14), Katarinu Martinović (13), Maru Anđelković (14), Emu Kobiljski (14), Andriju Čikića (14) i Angelinu Aćimović (14) i ranio još petoro školskih drugara.

U to vreme, tačno u 8.42, policiju je pozvala zamenica direktora škole i prijavila da se u zgradi čuje pucnjava. U međuvremenu, Kosta je izašao iz učionice, pa je kod stepeništa odbacio još jedan prazan okvir municije, a onda je i sam pozvao policiju.

Voditeljka retko kada pokaže svoju emotivnu stranu, međutim, ovog jutra nije uspela da se suzdrži.

Jovana Jeremić ovog jutra se rasplakala pred kamerama emisije Novo jutro, i to zbog sopstvene traume. 

Naime, Jeremićeva je ispričala da je doživela najveću traumu u svom životu kada joj je najbolja drugarica doživela saobraćajku.

– Ovo što ću ispričati je moja velika trauma. Imala sam jednu drugaricu, bila je lepa kao Bog, i danas smo najbolje drugarice. Zajedno smo trenirale odbojku, a njoj je tata kupio motor. Motor je bio sa velikom kubikažom, nije mogla u potpunosti da manevriše. Vozila je po selu, a jednog dana je doživela saobraćajku na krivini, 200 metara od moje kuće, udarila je motorom u traktor koji je nosio bale sa sena, udarila je u retrovizor, izbila je sve zube koje je imala. To je njoj promenilo život. Moj najveći strah je od motora nakon toga – rekla je Jovana koja nije mogla da zadrži suze.

Jovana Jeremić

Kako je dalje ispričala, drugaricu je posetila u bolnici odmah nakon što je operisana: 

– Imala je brojne operacije, toliko sam teških momenata proživela, a jedan neću zaboraviti. Ja sam nju posetila, sećam se da sam došla kod nje kući, kada je silazila ni stepenice nikad neći da zaboravim njeno otečeno lice nakon svih operacija. Ona je hvala Bogu sada dobro – rekla je Jovana koja nije mogla da zaustavi suze.

Iskopao je mrtvu majku iz groba i držao je u stanu 13 godina

Sablasno otkriće dogodilo se u gradu Radlin u Poljskoj.

Sin je 13 godina kod kuće držao telo pokojne majke, koje je prethodno iskopao iz groba. Celu stvar je otkrio čovekov zet koji ga je posetio nekoliko godina kasnije. Prizor koji je video bio je zastrašujući. Odmah je pozvao službu na lice mesta.

“Izvukao je majku iz groba”

U februaru 2023. godine u Radlinu u Poljskoj izašla je na videlo šokantna priča. Zabrinut zbog nedostatka bilo kakvog kontakta sa tastom, zet je odlučio da ga poseti posle mnogo godina. Prizor koji je zatekao u stanu bio je zastrašujući. Muškarac je odmah obavestio policiju.

Policajci koji su stigli na lice mesta pronašli su mumificirano telo 95-godišnje žene kako leži na kauču. Sumnjalo se da pripada majci muškarca, koja je umrla 12 godina ranije. Prvi nalazi su pokazali da je telo bilo tamo nekoliko do nekoliko meseci. Međutim, ispostavilo se da je istina sasvim drugačija.

Portparol Okružnog tužilaštva, je obavestila: „Utvrđeno je da grob Jadvige L., u kojem je sahranjena 16. januara 2010. godine, ostao je prazan. Čovek je verovatno iskopao telo njene majke odmah nakon toga, sahranivši ga u svom domu i mumificirao. Telo je u ovom domu ostalo od 2010. godine.”

Telo je bilo u savršenom stanju

Prema informacijama koje su dali istražitelji, telo žene je bilo u savršenom stanju. Sedamdesetšestogodišnji sin je “zbrinuo” svoju preminulu majku jer na njenom telu nisu pronađene povrede niti znaci raspadanja. Verovatno ih je redovno čistio i održavao specijalnim hemikalijama. “Zbog veoma dobrog stepena očuvanosti kožnih obloga i nedostatka tragova hranjenja insekata i odsustva znakova skeletizacije, moguće je da je ovaj efekat postignut upotrebom sredstava za balzamiranje leševa” – objasnila je portparolka Vodislav policije.

Ko je sin mrtve žene?

Polovinu dvospratnice u Radlinu posedovao je 76-godišnji Marijan L., u drugom delu su živeli njegovi rođaci. Poznato je da je čovek dugi niz godina jedva izlazio iz kuće, nije održavao kontakt sa porodicom i ni pod kojim uslovima nikoga nije puštao u svoj stan. Prema informacijama dobijenim od komšija, nisu znali ni ime vlasnika zgrade.

U februaru je 76-godišnjak prebačen u bolnicu. Posle mesec dana intenzivnog psihijatrijskog lečenja, saslušan je. Optužen je za skrnavljenje leša. Marijan L. je i dalje u bolnici, gde će biti podvrgnut daljim pregledima. Rezultat određuje koju kaznu će čovek dobiti.

Veliku prašinu u domaćoj javnosti podigao je pevačicin postupak, a potom i njene izjave u pokušaju opravdavanja istog.

Čitava javnost digla se na noge kada je pre dva dana isplivao snimak sa jedne proslave, na kojem se vidi kako pevačica Selma Bajrami pokazuje dvoglavog orla pevajući pesmu na albanskom jeziku. 

Budući da je domaća javnost veoma burno reagovala na potez pevačice koja je karijeru maltene stvorila u Srbiji, pokrenute su brojne peticije i apeli da se Selmi zabrani ulazak u našu zemlju. Ovim povodom sada se oglasio i Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova. 

Dačić, prvi potpredsednik Vlade zadužen za spoljnu politiku i bezbednost i ministar spoljnih poslova, tvrdi da bi Selmi trebalo zabraniti ulazak u Srbiju, ali ne samo njoj.

– Mislim da ima razloga za to, kao I za jos neke, ali to je nadležnost MUP-a i bezbednosnih službi – kazao je Ivica Dačić za “Informer”. 

Podsećanja radi, nakon što je narod zatražio da se pevačici zabrani ulazak u našu zemlju, Selma Bajrami je na svom Instagram profilu objavila snimak na kojem peva hit Lepe Brene “Jugoslovenka”, i uz to u kameru slala poljupce. 

Takođe, poručila je da nema čega da se boji jer, kako kaže, nikoga nije uvredila.

– Nemam razloga da se bojim, jer smatram da nisam nikoga ugrozila. Volim sve dobre ljude ovog sveta i sve nacije – istakla je ona. S obzirom na to da su se mnoge Selmine kolege oglasile povodom pomenutog snimka, pevačica je otkrila da se njoj lično niko nije obratio.

– Niko nije, ali moja raja koji me znaju, koji su takođe iz Srbije su mi dali podršku. Bog zna, a znaju i ljudi koji me poznaju da ovo što se meni nameće nema veze sa životom. Očigledno je da sam nekome zasmetala, pa su planirali linč protiv mene. Vreme je dete istine, kad tad sve se samo pokaže. Ne stidim se svog porekla i volim sve ljude – rekla je pevačica.